| ем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, б |
| рста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са ули |
| отарице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</foreign |
| едан писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S |
| слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу |
| } Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под |
| из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, кој |
| .</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и по |
| } Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помо |
| и.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да н |
| познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} |
| бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој к |
| он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <fo |
| сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим о |
| је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљ |
| ји с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p |
| а ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опро |
| носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</ |
| тине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно р |
| њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено на |
| > <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. |
| срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака пи |
| огао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снов |
| ?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> < |
| м толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла з |
| ишта.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главо |
| га дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг по |
| ју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> |
| р.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мис |
| рзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два |
| а, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па доб |
| е после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да к |
| и је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам так |
| ан глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — |
| , корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} |
| сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упал |
| а је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску |
| сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" |
| рио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Тум |
| Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам |
| наче забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас |
| , мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам м |
| мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будала |
| ала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам |
| слио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми к |
| иша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, |
| ано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама |
| а би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам |
| своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како би |
| тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с |
| а се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{ |
| е тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико л |
| о вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам гот |
| — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..................... |
| пак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас сам |
| е што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају |
| ма у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Т |
| езати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до по |
| почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити |
| на гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођиц |
| .</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојит |
| је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то |
| аки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да |
| ећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да |
| према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сва |
| у истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да м |
| са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> < |
| овек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Ш |
| их да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а ш |
| — Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја |
| неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да |
| јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> |
| држах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече о |
| опеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> |
| ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</ |
| е дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи |
| ве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви |
| рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер |
| "fr">Marseillaise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику кој |
| ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, |
| ма никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Довед |
| ас у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бист |
| l:lang="fr">Erckmann-Chatrian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ |
| foreign xml:lang="de">Prophet</foreign>-а</title><ref target="#SRP18980_N26" />.</p> <milestone |
| ва.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мисл |
| шио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осе |
| ојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће |
| м, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта |
| и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који ве |
| се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цм |
| ву механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>................ |
| вој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кра |
| кад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје ј |
| страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, ш |
| срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, м |
| тање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја |
| ве ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми |
| вих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само |
| /p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ниш |
| се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да |
| ло ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Ч |
| за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нис |
| 0" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 1 |
| на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се н |
| !{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срди |
| да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити |
| тве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it">salto morta |
| ора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то |
| да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест срп |
| ве...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...< |
| ну слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади ње |
| до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљи |
| морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, |
| На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам д |
| „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не |
| руги дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</ |
| о овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се |
| нављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако |
| <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслу |
| да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја игр |
| лаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на ф |
| не обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јак |
| а родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе |
| ље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и |
| дављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, |
| ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги уст |
| авијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се. |
| ска у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>О |
| партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не зна |
| д ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био ра |
| ан немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а на |
| а као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, |
| да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, |
| а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања |
| х Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделов |
| трже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не |
| {S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} З |
| и ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S |
| од куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у бла |
| ра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једно |
| Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се < |
| авом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> < |
| и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</ |
| p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како |
| шање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој не |
| Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред ме |
| , који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{ |
| .{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смеја |
| >Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми |
| умела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице развед |
| у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Тум |
| ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где ј |
| : шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам |
| А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу |
| ији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањај |
| анас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја с |
| о сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим |
| мех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда ба |
| ашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай |
| епим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео. |
| </p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> |
| еби пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лај |
| о!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље мо |
| новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила |
| сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међу |
| кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се |
| Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Клар |
| атетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, |
| м могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</ |
| ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако |
| ј историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да буде |
| еко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио |
| ? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја |
| ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама |
| м увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да |
| ара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{ |
| је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p> |
| ој, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и По |
| сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — реч |
| га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме |
| орам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја поглед |
| жу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође сви |
| “, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких |
| , левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, |
| ромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа. |
| љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљни |
| ет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, он |
| ша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barbarisch</fore |
| о доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што |
| p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говор |
| шу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухва |
| лицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за |
| то питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица |
| >Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milest |
| ткуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставит |
| ровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, |
| И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ан |
| Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} М |
| /p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана о |
| низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — к |
| исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрест |
| /p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, д |
| скали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Поп |
| руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није н |
| ше, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се |
| ђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смеја |
| {S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакат |
| отимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна? |
| /p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>би |
| та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу ј |
| ин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то |
| н није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одс |
| </p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу |
| оја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang="fr"> |
| /p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица брк |
| >На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} |
| е за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник |
| амар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ |
| рата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до |
| тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака оп |
| ла овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> |
| ах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, ал |
| — Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Он |
| као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана оти |
| е соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.< |
| аво посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p> |
| и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> |
| а забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ........................... |
| N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив на игру |
| главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех сли |
| ач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} |
| .{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</ |
| ичић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и |
| ојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што |
| али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је п |
| парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја поч |
| S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је так |
| Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао |
| .{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па заб |
| е поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>.................. |
| /p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обоји |
| пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мор |
| о тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да каж |
| своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S |
| е хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом са |
| /p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га ба |
| а ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво |
| — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то д |
| ањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим |
| х дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао |
| леда ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше вла |
| ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо пит |
| а диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} П |
| јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан ка |
| } Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ |
| име,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчић |
| е непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад прету |
| хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола им |
| на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на л |
| } Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на |
| S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим |
| .{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Некол |
| хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — В |
| ана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који б |
| поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше и |
| шља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— М |
| ах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједа |
| прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео < |
| ку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи н |
| фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојег |
| о године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се |
| мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr">rouleau</foreig |
| друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи ру |
| нака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је с |
| Н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧА |
| <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви и |
| в позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</ |
| Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, |
| /p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уме |
| ше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући |
| дем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте |
| адаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој н |
| хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ ди |
| на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, как |
| штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпо |
| зах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо н |
| емачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћ |
| рио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну ум |
| /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем |
| <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</ |
| разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зра |
| ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на |
| unit="subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколик |
| ти с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио. |
| ичине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприм |
| јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу не |
| меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се |
| ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах кр |
| огао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и прев |
| {S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на кл |
| пријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на шт |
| е приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би ба |
| ти, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, |
| дем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно. |
| радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо ј |
| одине.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла |
| ом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглав |
| затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни |
| ј!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она |
| Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским. |
| Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — о |
| то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је п |
| овео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њо |
| е.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више |
| имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.< |
| {S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише |
| ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} |
| ма.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трај |
| бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти |
| не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фласте |
| мем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p |
| клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стид |
| бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску |
| ваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом |
| } Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на |
| > <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — |
| сам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзни |
| е и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полициј |
| у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.< |
| ао одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом прис |
| каза се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да |
| ао кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И н |
| обу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи |
| <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет |
| почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milest |
| да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет ј |
| Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па |
| а дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала |
| >Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из о |
| Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је на |
| е на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља |
| Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обућ |
| диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељен |
| и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се г |
| ице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је пр |
| јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам пат |
| осле на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p |
| </p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ј |
| ва“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ал |
| ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себ |
| о сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа. |
| ошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> |
| е Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одгов |
| S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више мо |
| Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је о |
| аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно кло |
| у сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сет |
| чих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је |
| уд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у |
| врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас |
| ући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чаш |
| лушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш |
| p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milestone unit="subS |
| ош даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до виш |
| оше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поруг |
| ља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, ту |
| и нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} |
| о мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју с |
| ушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и |
| засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање |
| ..</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њ |
| устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је пр |
| о, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и о |
| средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њо |
| tone unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — н |
| а њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и бил |
| убав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те |
| p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да |
| четна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi |
| зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање. |
| } Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и баци |
| то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да |
| ак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, |
| Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, |
| адао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени н |
| баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, |
| з поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја ос |
| за ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} |
| иду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала ис |
| у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господск |
| е Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто |
| и на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећ |
| ени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изиша |
| ..</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти ве |
| , који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к неб |
| т.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p |
| у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{ |
| деље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело |
| је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на |
| поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, је |
| њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити |
| је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} |
| м се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте ми |
| а било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пе |
| rget="#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем с |
| ати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа |
| а се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју по |
| обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> |
| уд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> < |
| то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто |
| је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказ |
| ло ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{ |
| ермометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били |
| све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је пока |
| о с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи |
| еш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, ка |
| дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгуб |
| ја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било прибл |
| тужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мој |
| збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју |
| тао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бри |
| ћи на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било |
| к.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p> |
| е љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она ј |
| шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред на |
| х му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Ла |
| <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како |
| лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедо |
| ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Н |
| и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја |
| >Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице |
| вече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама. |
| струмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! |
| а руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>О |
| ом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Миш |
| вему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта над |
| та не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала |
| <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, ка |
| а изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> |
| а који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type="chapter |
| </p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједн |
| може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером |
| ко нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> < |
| дах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пуш |
| ао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>И |
| жим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углави |
| како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, |
| лим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао |
| екаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— |
| ладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пија |
| безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен |
| Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да ни |
| аше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре с |
| и знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, |
| ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} П |
| p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне |
| ан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, |
| за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори |
| наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а |
| рну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она с |
| браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хва |
| а прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пи |
| степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погле |
| ј беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n=" |
| Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, |
| мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> |
| одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви неће |
| а, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ла |
| .</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се с |
| о изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава |
| екох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права |
| <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као |
| ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов ста |
| то, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p |
| .................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да ка |
| ати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apres let |
| омни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да |
| /p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако |
| рне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седни |
| лео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет |
| } Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини |
| сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била зап |
| и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у ко |
| не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан соб |
| помаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разуме |
| дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ну рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Ал |
| се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à la fin de fins</foreign>< |
| о.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онак |
| друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао. |
| немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како |
| ицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што ч |
| им?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, н |
| „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам |
| </p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Доб |
| 8980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28"> |
| речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енгл |
| другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не |
| чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао |
| Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као |
| на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, |
| с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да |
| рео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о к |
| о један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone u |
| не, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} П |
| р је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Вел |
| е да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, а |
| е било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 с |
| их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то |
| p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S |
| могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је так |
| аље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени |
| одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} |
| се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, |
| мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до м |
| срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „д |
| х бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгуб |
| ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о п |
| ворити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од |
| м те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не |
| руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам ње |
| ем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> |
| ио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све при |
| толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом уверава |
| ишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Д |
| еђиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себ |
| х крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извад |
| сподине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад |
| и...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у к |
| о чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p |
| заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој |
| дем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— |
| да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш це |
| а о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Ле |
| </hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздр |
| p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и прит |
| ватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо о |
| седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажет |
| овори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, |
| и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <fo |
| хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате |
| а — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отвор |
| више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се н |
| о.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на мате |
| нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, |
| {S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико пис |
| је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би |
| Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем |
| на завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да м |
| еби ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек |
| че он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — ре |
| и.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — по |
| ос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се и |
| Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, |
| а“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, бра |
| е велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинил |
| ох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут |
| знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на |
| } Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала |
| ој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, уда |
| та.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престар |
| и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад са |
| ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја об |
| поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем |
| ућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у та |
| плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вир |
| <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прик |
| им.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио с |
| ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више диг |
| а не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако о |
| етих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} |
| а идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном з |
| да.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћ |
| те тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан |
| <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на |
| тиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно глав |
| да.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја са |
| ата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После с |
| ре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S |
| дим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb |
| удиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} |
| нате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А |
| лестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад |
| сећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> < |
| вета, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у |
| писано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући |
| што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писат |
| ам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљ |
| рекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу |
| еше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговори |
| p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на |
| ао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају н |
| калашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се |
| />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице |
| — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</ |
| p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- пр |
| е повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p |
| p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне ко |
| буд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} |
| ци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да каже |
| инио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам п |
| друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у |
| лески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, |
| плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „ |
| ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у који |
| ади — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тоб |
| воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!... |
| еби чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, |
| ој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво |
| се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, |
| снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у ку |
| > <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, |
| м ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да уст |
| ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се |
| оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет год |
| уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим |
| p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си |
| и њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато |
| оме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, јо |
| стан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћут |
| извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим с |
| неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, к |
| секњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То с |
| , а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко от |
| ли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији мед |
| ов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...........................{S} Поносита као .. |
| јом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, |
| гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај |
| p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пр |
| ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла |
| е — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загуш |
| с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог |
| ажиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на |
| {S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући |
| а бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од |
| ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p |
| е се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да |
| устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на |
| чин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам нај |
| и страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „ |
| је сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим пр |
| ка суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију ка |
| у, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је |
| а мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лаже |
| лачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет |
| и Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се |
| јим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, вел |
| дите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18980_N22" />.</p> |
| у пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на не |
| где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, |
| а је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у уга |
| нога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürl |
| ктом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p |
| бу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак |
| .{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их и |
| одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично пот |
| тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb |
| очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, |
| на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук |
| замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, к |
| о са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја |
| тију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао поје |
| олим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девој |
| ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим |
| минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..........................</p> <pb |
| јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми н |
| one unit="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиков |
| S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железни |
| српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пуст |
| — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечи |
| иска врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, |
| ба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих |
| реба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само јед |
| </head> <p>.................{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, |
| рате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме |
| у, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у |
| а свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, |
| да одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тих |
| свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођ |
| пак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на који |
| ћим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико |
| на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо |
| laise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, он |
| да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> |
| којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите |
| ече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку. |
| , да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом |
| нас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасв |
| р ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате |
| они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не |
| д руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опе |
| имну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми |
| опеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Ма |
| /p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не |
| им, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>М |
| ата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте |
| .</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је |
| note> <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) часне речи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16">Каз |
| она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно |
| .{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— |
| кнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут |
| пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> |
| ила је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p> |
| ође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво |
| p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклон |
| е да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја |
| не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком д |
| дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату пома |
| ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> |
| , опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml: |
| рића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја ни |
| ле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p> |
| } Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чу |
| ислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на |
| м некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она |
| расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај на |
| ено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24">Варварски.</note> <note xml:id="SRP18980_N25">Никако.</ |
| иђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђу |
| је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао |
| мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског |
| ми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није бил |
| се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам ув |
| немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, |
| #SRP18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</ |
| .</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу |
| — Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам |
| некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и |
| note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљи |
| нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да |
| их за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвал |
| шапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани |
| ви се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури |
| <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24" |
| тите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p |
| ако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек |
| ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Мо |
| , опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, |
| ењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете |
| ичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — реко |
| и не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, в |
| не учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> |
| i> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласка |
| а азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њ |
| ету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за в |
| о.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух |
| даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> < |
| ченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламо |
| не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и п |
| наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било сванул |
| се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде |
| </p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S |
| ете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — |
| немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих |
| зумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да ва |
| исмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од ос |
| n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам л |
| , смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</ |
| могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав по |
| меје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Н |
| вде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang=" |
| и задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је |
| кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгуб |
| нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У ге |
| ао прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вам |
| stone unit="subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних н |
| родности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа |
| у собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло |
| ларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах |
| а сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког разговора нач |
| ро, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Слов |
| љене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине д |
| ко је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „ |
| >Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „провод |
| више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за |
| — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете |
| i>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни |
| мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарни |
| лицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она сп |
| јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао им |
| екаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао |
| и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа в |
| не.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за соб |
| што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хо |
| е туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без ра |
| реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају фр |
| Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да сн |
| тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо м |
| foreign><ref target="#SRP18980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi |
| ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, |
| S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испи |
| који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настав |
| имназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chap |
| ри и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?< |
| е ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <pb n="12" /> <div ty |
| t="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} |
| што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла |
| амет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекн |
| мо браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: прат |
| } И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми |
| чале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о |
| а је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она |
| <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам |
| S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весе |
| ла.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против в |
| орише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је |
| ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ |
| угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p |
| стови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S |
| кло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде н |
| у, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам |
| пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадах |
| досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си пи |
| е пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја |
| е се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и в |
| те тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све про |
| и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студе |
| пет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Би |
| остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и |
| у“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се м |
| уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ре |
| је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господи |
| вим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкује |
| чки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито |
| p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она уве |
| дем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div t |
| лут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на кра |
| ко слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше |
| .{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кол |
| S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам |
| е лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у ша |
| ни, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадил |
| би на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам |
| ad>XII ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место |
| ворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, |
| ле подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је |
| Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би б |
| Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски |
| о крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{ |
| и за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само |
| да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Нико |
| ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла в |
| а клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам |
| ли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав приј |
| сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} |
| p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао |
| е дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> |
| аље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она |
| ца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div type="cha |
| а свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једн |
| а дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како с |
| пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разго |
| p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ип |
| ени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она |
| цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="4 |
| l:lang="fr">Parole d'honneur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени |
| к, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта |
| сте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов |
| она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја зн |
| ами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да п |
| срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p |
| љен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја |
| она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.< |
| ђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора |
| а напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о |
| кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, л |
| ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p |
| а ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, п |
| Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп до |
| још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</ |
| о?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци пог |
| </p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml |
| ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљд |
| м, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срд |
| стим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јо |
| гну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледа |
| лишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неко |
| -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.< |
| </p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари п |
| ене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.< |
| ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, бог |
| гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, |
| ј пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p |
| дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: |
| е збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'h |
| с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — ре |
| ао што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даљ |
| је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је с |
| p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапу |
| зимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала. |
| е, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов |
| е, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не |
| а л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли |
| ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што |
| ори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете сам |
| ићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно би |
| <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели |
| мо један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— |
| Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја |
| ет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми |
| ти, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест |
| штро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се ус |
| .</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново |
| ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку |
| с не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко |
| акав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, вид |
| ио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на мој |
| p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir |
| p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p |
| после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да ј |
| >Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам |
| је узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на та |
| пље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не мо |
| извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како д |
| да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљи |
| секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица зад |
| ино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> < |
| у којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кец |
| 980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> |
| ишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писм |
| мо драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви у |
| право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих |
| ј то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чи |
| екако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p |
| , чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} |
| ла.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењ |
| пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом |
| коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под |
| а расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ј |
| ти, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стол |
| крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим г |
| е знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— |
| стано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она |
| аше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одм |
| , у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жу |
| ни људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreig |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18980_N1">Високи (одлични) укус.</note> <note xml:id="SRP18980_N2 |
| сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта ради |
| дан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини? |
| а певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже? |
| се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да м |
| p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљд |
| да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и у |
| иближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и н |
| >Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и |
| Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се |
| н ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p |
| а пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, с |
| ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску довр |
| поветка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p |
| > <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћ |
| ето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>..........................</p> < |
| уда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> |
| у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.< |
| ам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио ф |
| о.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге ст |
| о.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на |
| сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми н |
| f target="#SRP18980_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући с |
| че“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже |
| о корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху |
| гранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да |
| .{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат ла |
| рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном |
| ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу |
| ам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} |
| ледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме с |
| та, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем м |
| и стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљен |
| , без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно |
| махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на рук |
| љу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S |
| аше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад парти |
| љда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, |
| његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам |
| одио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо |
| артија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Позна |
| ице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле у |
| удио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отвори |
| " />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја |
| ш који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} |
| ра правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који |
| Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="2 |
| е добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, |
| руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем |
| болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раст |
| свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита |
| S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом прису |
| варској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један п |
| тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљ |
| ише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.< |
| > <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, |
| од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрља |
| — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да с |
| а сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земљ |
| > <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а ос |
| а да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао з |
| да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био |
| ојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дај |
| следњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“ |
| Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да |
| причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Ц |
| ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, |
| штро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одв |
| >— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече |
| oreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign> |
| естано шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадость!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не зна |
| ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побрат |
| шена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворен |
| Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Тумано |
| <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Покло |
| створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах ис |
| јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов до |
| она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, д |
| ирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад чове |
| ште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском |
| ти се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека |
| и је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и |
| Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је к |
| ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} |
| и љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док н |
| ледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменим |
| оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе |
| та у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p> |
| :id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} |
| не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисм |
| , опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капи |
| ети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто м |
| ачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваш |
| крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз |
| с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:l |
| на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шт |
| ирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да т |
| је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10 |
| гу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинит |
| ете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} |
| еспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате. |
| све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се |
| " />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући |
| и, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај стр |
| ..</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти |
| мерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудниј |
| на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ј |
| крену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај пред |
| е ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што |
| ечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја |
| а послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</ |
| та — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пу |
| ико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genant</foreign>“ <ref tar |
| То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} |
| да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да ј |
| на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене с |
| 10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста д |
| воре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити вр |
| ак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже |
| {S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте с |
| , лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, го |
| су, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и |
| сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} |
| вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која |
| ворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирал |
| слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да с |
| ролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треб |
| дао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз |
| />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још ј |
| стано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар |
| унаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља |
| ов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако про |
| ра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво |
| жину котарице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</f |
| ко она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle anglais</for |
| аљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, от |
| ара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, |
| > <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на м |
| ате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов прос |
| . <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом о |
| P18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.< |
| да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — |
| е усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само |
| рзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиш |
| а Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не мога |
| ром сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Мол |
| акс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за |
| oreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти |
| сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче |
| јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба |
| их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако |
| момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој з |
| е је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана бил |
| ме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати на |
| моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете |
| у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем по |
| у, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој |
| ича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених оч |
| р једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем т |
| > <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он |
| ко пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па |
| рстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опре |
| и је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад |
| <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> |
| > <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</ |
| <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> |
| ао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био |
| , кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, < |
| ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као |
| ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљ |
| <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата |
| и, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, |
| а ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на р |
| га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на р |
| авом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руц |
| — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</ |
| рај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још под |
| сет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, п |
| о шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадость!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, зн |
| у.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p |
| едам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за |
| Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" / |
| ена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; дода |
| гнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као |
| вским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за дес |
| тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос на |
| к и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Тр |
| ена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| о код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем ј |
| те Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова. |
| нда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве |
| дно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<for |
| сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем с |
| а таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла |
| м лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} |
| сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, моли |
| госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана пору |
| а је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам |
| ош два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и |
| у.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљав |
| ежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у |
| "chapter" xml:id="SRP18980_C6.1"> <head>ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> |
| "chapter" xml:id="SRP18980_C6.2"> <head>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> |
| м, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сест |
| рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крај |
| .</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била ј |
| ше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — о |
| > <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{ |
| но и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкаст |
| Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекод |
| рком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не |
| n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{ |
| .{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чека |
| итерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред |
| њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни циг |
| прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика |
| оји најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürlich!</ |
| авајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти н |
| еш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им вис |
| и ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, д |
| > <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се |
| увише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стран |
| вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не |
| /p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без |
| тане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Н |
| више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и |
| зи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим |
| актом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, |
| а и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Н |
| мирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Кар |
| Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</ |
| си ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројач |
| , ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна |
| {S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} Посл |
| се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:< |
| ас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.< |
| га неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде из |
| сам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њом |
| ија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било ј |
| се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од с |
| Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој н |
| {S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја |
| на слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фласт |
| то, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођ |
| ашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустр |
| <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но исп |
| сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p |
| о је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пи |
| " /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај п |
| висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:lang="de">Montagszeitung, Abendpos |
| <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немој |
| ељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, |
| е.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па |
| ишта даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја |
| , одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, по |
| вом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Sp |
| имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи |
| који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црв |
| у.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којек |
| носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="subSectio |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам |
| Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</ |
| ј прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми |
| ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим о |
| .{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако |
| ам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадг |
| очнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запита |
| ази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све |
| } Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу п |
| иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после |
| а рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p |
| све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Не |
| еве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову |
| > <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о |
| .</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао |
| } Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било |
| тер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бит |
| у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору |
| овини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, к |
| шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не зн |
| зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми нео |
| рићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p> |
| ну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила. |
| ="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну зе |
| асно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као |
| остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукам |
| да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за |
| у и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам |
| — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> |
| апут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p |
| вичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са уса |
| , <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овак |
| а мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће |
| разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо |
| и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.< |
| ури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потп |
| — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га |
| па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi |
| S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али |
| target="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми |
| немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли С |
| екаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степ |
| земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни. |
| } Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p |
| еху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми |
| једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прст |
| се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Пор |
| нух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја |
| палдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да г |
| пет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, уд |
| нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</ |
| ад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви з |
| ве с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем св |
| их очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да |
| знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели с |
| ка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор |
| но.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p> |
| >Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пр |
| де никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке с |
| стало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у лев |
| .{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах и |
| моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је н |
| рпски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под једа |
| а начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комп |
| стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> |
| а сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако ост |
| х ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, ј |
| необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, |
| ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до п |
| о сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је |
| вине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:l |
| прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учи |
| згледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши св |
| о сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, |
| речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на ме |
| колегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба уста |
| о, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћут |
| о сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице |
| престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да |
| јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, в |
| из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, |
| ти стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тог |
| умевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ п |
| ући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p> |
| уна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „ |
| ти најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо |
| III ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то до |
| ирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, |
| м.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима |
| зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно |
| ве да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниу |
| хо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је |
| о опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Ма |
| } Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницо |
| исли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице |
| е умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се |
| рила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећнич |
| оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махра |
| алити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ни |
| па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово |
| војој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора прав |
| еруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој и |
| то пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па |
| .</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми бе |
| међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груд |
| и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p> |
| нант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посра |
| ћ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и от |
| в простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви рад |
| ко!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан |
| ио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте м |
| м се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> |
| ече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпо |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој |
| език има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се ни |
| ишам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узима |
| кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од |
| нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик |
| руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте |
| е слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.< |
| .{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите |
| тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну глав |
| ку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p> |
| ротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{ |
| едам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрес |
| ете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хт |
| мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клиза |
| дан тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опар |
| хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и |
| дем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирал |
| — Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Ср |
| /p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} |
| .</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког раз |
| Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Оп |
| ам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Б |
| рив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, |
| сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан руч |
| ем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прс |
| им равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвал |
| оме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут и |
| добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко с |
| оћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Н |
| мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек |
| ио залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљни |
| још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад т |
| нов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} А |
| ете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја |
| који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празн |
| заше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало њ |
| се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим ба |
| а се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Он |
| престано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе |
| ављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S |
| атуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>П |
| >Е-е.</note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна |
| воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који з |
| ленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако ј |
| >— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо |
| Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У т |
| , па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, |
| и.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на врати |
| а сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било ј |
| њене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — |
| је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се н |
| нија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзи |
| nia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као |
| ило 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај |
| е стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље ми |
| > <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на д |
| о се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио с |
| ревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лу |
| во.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесаст |
| који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута |
| класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азиј |
| ml:lang="fr">Entrée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки ча |
| на човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у оч |
| о слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mille pa |
| данпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <fo |
| S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном м |
| упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било та |
| Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сес |
| {S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко |
| сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и |
| рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини |
| моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи ј |
| е опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да |
| на, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим |
| , шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола |
| дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не |
| око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њо |
| <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише м |
| .. варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p |
| на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и |
| не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, |
| мпа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p> |
| својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да с |
| фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, |
| с, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже |
| м на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотим |
| на једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми |
| о.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лам |
| само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао |
| p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</ |
| не до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.< |
| с се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра |
| и је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> |
| ситету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела з |
| тећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега кап |
| сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који |
| системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијо |
| та ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Мак |
| свим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све |
| се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</ |
| сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам |
| х ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му |
| Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} С |
| ој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и |
| ролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји |
| рисуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за рук |
| аћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам |
| е млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Нада |
| орам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са |
| не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то |
| очех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме |
| би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах |
| сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после то |
| казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да с |
| хао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам лег |
| оњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— По |
| собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати |
| Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула |
| и сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акцен |
| ам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви ид |
| амучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповет |
| > <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобр |
| Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — |
| прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнод |
| јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit venia v |
| — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу из |
| ћи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку н |
| а пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем п |
| у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.< |
| мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан |
| {S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати |
| м могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и п |
| авир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то |
| дех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох |
| единим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{ |
| а руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прс |
| из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у св |
| еуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет ур |
| срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути |
| да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрн |
| p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем |
| са.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му |
| само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви св |
| ла.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на |
| ма.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је врем |
| ћ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Оп |
| ну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — у |
| и, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да |
| им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и |
| не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике |
| е знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпо |
| , јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досет |
| је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p |
| , што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било м |
| на почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>.......................... |
| не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа |
| ди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да |
| во ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њуш |
| чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај ди |
| .{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, т |
| , госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— |
| } Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, |
| нда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је |
| м правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што с |
| </p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} |
| жим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— |
| та њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</ |
| н, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су |
| ко дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сиро |
| о ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти в |
| После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 о |
| баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита н |
| з икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страст |
| гда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Serbe</fo |
| — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи ру |
| и, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на о |
| то радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.< |
| лим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жиг |
| свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</ |
| и на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapt |
| > <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се м |
| #SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напре |
| лом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> |
| где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genant</foreign>“ <r |
| ћете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је |
| /p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја п |
| опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећ |
| вих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав |
| туцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Про |
| <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мо |
| јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књиг |
| оже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да би |
| Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> |
| корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би ре |
| } Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан чо |
| се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто |
| мојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни доса |
| је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id= |
| је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} |
| 'honneur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Остави |
| а се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole |
| :</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да |
| <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да |
| непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на |
| ро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, ова |
| тео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружи |
| лик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрда |
| тео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— |
| ба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео |
| 1.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да ле |
| деја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ћ |
| да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S |
| се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица |
| во?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> |
| — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну р |
| ио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јак |
| > <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — |
| едаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око |
| бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17 |
| } Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити он |
| а слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет |
| куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за |
| гу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била т |
| едно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сас |
| и да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два н |
| а ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде |
| и он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, |
| — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу |
| ију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} |
| lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва р |
| ад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang |
| х ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице |
| Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir eine Ci |
| } Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сел |
| погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер |
| вила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван о |
| .</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n |
| ош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други |
| за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">sit |
| вам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уоста |
| сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с пољ |
| ивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте сл |
| и живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим |
| види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језик |
| p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље |
| у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то с |
| /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— |
| рајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S |
| S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, |
| и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисај |
| е оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим |
| опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе м |
| во да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора |
| били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, |
| бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршав |
| оћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она |
| тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну |
| би и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену |
| > <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да н |
| шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о |
| ех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејат |
| јући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш так |
| м ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само |
| то отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајин |
| ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бој |
| reign xml:lang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта ни |
| љене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с ра |
| до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је мор |
| тнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</ |
| све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све не |
| стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да |
| а овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по |
| сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да |
| теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно |
| {S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих |
| ући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, так |
| да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја с |
| ела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забавља |
| е да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>............ |
| мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да |
| разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> < |
| ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да в |
| опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбро |
| „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје |
| , неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је т |
| што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми |
| се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p |
| те и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — ш |
| воја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, |
| а и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сет |
| рича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери. |
| на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца н |
| Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лек |
| <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај нач |
| ије стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино то |
| а се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Са |
| но волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин д |
| <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би бил |
| /p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!< |
| цну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</ |
| /p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то |
| вршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А |
| ><ref target="#SRP18980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим |
| ваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она |
| да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} |
| > <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак ус |
| p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни |
| ала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{ |
| о мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бак |
| а и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је с |
| пко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу з |
| и на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од м |
| арта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не м |
| ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помир |
| стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близ |
| мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад |
| овући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савиј |
| од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека |
| и се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чин |
| љда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себ |
| она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p> |
| и ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{ |
| рена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три п |
| е се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта ра |
| а, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>К |
| arget="#SRP18980_N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Ниса |
| ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је некол |
| сто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло |
| ла, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године ч |
| тео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S |
| ам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухват |
| и је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од |
| <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а т |
| м ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection" |
| ити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — д |
| кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја с |
| ако он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене |
| се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чепер |
| срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели св |
| о спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана |
| ло благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема пис |
| о-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардо |
| учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> |
| у ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити |
| ихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главо |
| <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом |
| tion" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, |
| и, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој се |
| жљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер в |
| S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apres lettre</ |
| p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже |
| ораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са |
| е.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} |
| ..{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро д |
| не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви н |
| } А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, |
| S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но |
| стри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима т |
| >Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе. |
| S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст н |
| ести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је |
| </p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете с |
| на.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувај |
| ледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, ка |
| target="#SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дрш |
| то, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p |
| t="#SRP18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он |
| Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред оч |
| на, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљил |
| болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем |
| изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — |
| ено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} |
| и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са све |
| note xml:id="SRP18980_N12">С допуштењем да кажем.</note> <note xml:id="SRP18980_N13">Застор.</n |
| же.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверава |
| етан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си пр |
| иједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и |
| леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</foreign>< |
| ам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, |
| /p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, кој |
| ј није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После |
| аспусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и ба |
| нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с п |
| p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, |
| рно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начи |
| м руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p |
| казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ће |
| к он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заб |
| е, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ан |
| учак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама |
| питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случаје |
| н и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта |
| ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући ме |
| , није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорил |
| ај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и о |
| сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па |
| твором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} |
| о?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим и |
| ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да |
| тију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу п |
| с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одв |
| дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да |
| у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, < |
| заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанп |
| <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што |
| ко обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он |
| данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, с |
| ловени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођи |
| сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бав |
| старео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме |
| о сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извини |
| бе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, |
| м се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да |
| обу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како |
| ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била |
| игу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се про |
| аље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{ |
| би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</ |
| оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слоб |
| /p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти |
| ех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа |
| печатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршава |
| атер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S |
| јите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и за |
| И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших на |
| оме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у оч |
| је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав м |
| о сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми |
| о вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она к |
| водити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и |
| орио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто |
| с клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> |
| јбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и |
| с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По |
| и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ни |
| био је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде д |
| их се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину ре |
| а и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра д |
| >— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за |
| ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <fore |
| } Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било |
| рају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о |
| ају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позив |
| ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испре |
| {S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволит |
| та ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> |
| шта да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете д |
| На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим |
| себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сц |
| Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се вар |
| њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда |
| ца.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у п |
| клон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви |
| де, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу нат |
| примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице |
| исмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Мо |
| ојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим пр |
| одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, |
| дан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, оп |
| та говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Не |
| оста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме? |
| узе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав т |
| <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући |
| ћу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> < |
| и, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта р |
| — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацил |
| шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.< |
| е она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Нека |
| показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи |
| је спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, после |
| дона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој к |
| p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој тра |
| весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S |
| некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јес |
| БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ |
| ВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="tit |
| сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја |
| авиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше ру |
| ик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, |
| дајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е |
| е.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди |
| пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта |
| С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођос |
| ш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара |
| че одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој зави |
| а га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енгл |
| .</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ниш |
| ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку |
| <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи ру |
| ?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.< |
| о свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досет |
| ле цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: |
| и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу н |
| њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хте |
| нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још |
| а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукав |
| у нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказат |
| е, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мо |
| руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију |
| инуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко |
| едног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти р |
| мети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се |
| и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</ |
| драви!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ с |
| м отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (об |
| не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на |
| ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из по |
| еже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> |
| аласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} При |
| а, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми |
| новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује |
| p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао ин |
| испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p> |
| учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попе |
| гоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој |
| нила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи |
| p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се с |
| а, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнод |
| кну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Пог |
| бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang="fr">Marseillaise</foreig |
| вете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме |
| већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две нед |
| тепене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један чов |
| а привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckmann-Chatrian |
| јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам св |
| очићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва јед |
| аца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе |
| ављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих |
| ом немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, ч |
| утину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— |
| <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било |
| пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да с |
| пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико кора |
| у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Срби |
| но да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — |
| , држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у оног |
| м бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут |
| ари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече он |
| збиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљут |
| а пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18980_N22" /> |
| е прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак изв |
| а бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу |
| у навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше глав |
| изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, м |
| одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по деве |
| > <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију |
| некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.< |
| ош једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p |
| је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, уз |
| д сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним |
| то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колу |
| а пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек м |
| n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену |
| воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побац |
| <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм сан |
| ца.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом п |
| ничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која |
| ачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се |
| а само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже пла |
| и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сест |
| сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, |
| га бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се |
| ут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кљу |
| ним новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори |
| сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно |
| то.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} |
| <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој об |
| сио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно |
| аког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раз |
| је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је пе |
| че копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену с |
| МО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба пром |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте |
| леди!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} В |
| овати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — |
| угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекал |
| е насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико |
| .</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, |
| и ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p> |
| рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће с |
| <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p |
| ашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његов |
| P18980_C13"> <head>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} |
| ту, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говор |
| светљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомил |
| да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гле |
| Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, ј |
| на промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, |
| е хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она прист |
| ложај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим? |
| ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она |
| учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, о |
| остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та ут |
| } Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Бав |
| као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ћ |
| зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p> |
| у ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће |
| Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри г |
| но <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће с |
| </p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јо |
| , вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне м |
| смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корач |
| окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr |
| вадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, мо |
| преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а |
| .</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од |
| } У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми рес |
| па, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, |
| а разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} |
| ти што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше попла |
| <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја насло |
| што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме |
| ad>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од т |
| о у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре |
| > <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код |
| све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> |
| .{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} |
| -Chatrian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p> |
| о?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет п |
| ang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала! |
| јтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја са |
| Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чуднова |
| о, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је прит |
| окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет м |
| укао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки |
| ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила ф |
| , коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам п |
| p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласн |
| ао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам |
| S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви |
| Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Ту |
| > <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУ |
| сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити р |
| , и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где са |
| д би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} |
| куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико |
| , хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице ..................... као |
| тегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се |
| безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи |
| Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још |
| ганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку које |
| зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p |
| е у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, |
| ио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него |
| дура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом |
| по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dix |
| руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе сед |
| да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда де |
| јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прор |
| о, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би |
| ом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам може |
| чево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило не |
| ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутал |
| годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{ |
| испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{ |
| <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, наро |
| ући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема в |
| не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више |
| такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се д |
| да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p> |
| сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрље |
| журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам |
| д брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно |
| ри рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су |
| r">Entrée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчав |
| која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, отк |
| ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се св |
| ама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, к |
| м.</p> <p>......................</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају и |
| еди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино пр |
| че.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим г |
| 12.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div |
| књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја сед |
| о сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се |
| се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па |
| уо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба до |
| низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и |
| јатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам |
| истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун мол |
| сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није |
| нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de">die < |
| весе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору заве |
| и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - |
| ав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви |
| ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> < |
| , клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фласте |
| ош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, по |
| ио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, |
| опеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосм |
| едао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и о |
| е да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мо |
| >sit venia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину |
| , беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер |
| у на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испруж |
| ране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не |
| ад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, |
| устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гле |
| сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу |
| ла и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако ти |
| преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески |
| ло.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекрат |
| лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разго |
| — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, |
| чно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, злико |
| — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</for |
| чно.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљал |
| ух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се в |
| {S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>С |
| мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> |
| им изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост |
| где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извез |
| </hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележен |
| по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад |
| е полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који |
| p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене |
| ета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести |
| , у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} |
| има, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml: |
| ања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања |
| дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметал |
| м у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко |
| кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох м |
| грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестри |
| рове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео |
| да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано из |
| мо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и так |
| е?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгу |
| о чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она |
| е одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{ |
| бљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лиц |
| , јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p |
| да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} |
| {S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече о |
| ote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да |
| које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није ј |
| и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чека |
| лико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови беља |
| P18980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла |
| тва.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Er |
| > <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она ј |
| г нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо р |
| , боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да |
| адовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница |
| вола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклон |
| ........................</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним |
| на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. |
| ана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ поч |
| ла, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{ |
| како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>П |
| сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо |
| milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не прича |
| да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја са |
| вуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — |
| ста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chapter" x |
| о даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да |
| ље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и оту |
| зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћ |
| них медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ј |
| <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који с |
| ео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И |
| новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао |
| ..............</p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједна |
| м се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити. |
| х руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ |
| , ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је гото |
| она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачув |
| пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам |
| обити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих да |
| а — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хо |
| госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја |
| сно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си т |
| ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — |
| и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим |
| ам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ст |
| тео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништ |
| седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{ |
| ом.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу |
| а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма какви |
| и.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас |
| за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се в |
| ћи немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Нен |
| зговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ва |
| играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам |
| образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен |
| љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{ |
| двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у |
| коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купи |
| клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А А |
| код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да се |
| аће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер |
| рам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, |
| RP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив |
| толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<for |
| — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајт |
| идело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>..........................</p> </div> <d |
| ти.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку |
| сподин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад |
| <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за |
| ем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да |
| , шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S |
| н пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, |
| После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— |
| } Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме јо |
| на петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демо |
| чекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, |
| на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и поче |
| ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса. |
| се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Т |
| а? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она |
| ио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p |
| исам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се |
| зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се |
| а само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем |
| узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> |
| чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачун |
| 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} |
| за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</ |
| му: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не |
| и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ к |
| о говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо |
| .{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се |
| а два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио |
| те, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа |
| коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш |
| <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> < |
| мета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} М |
| акомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, пром |
| анем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је расп |
| руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди |
| de">Barbarisch</foreign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— |
| /p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је |
| се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми |
| ио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">B |
| и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет ми |
| прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом |
| f target="#SRP18980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имен |
| етку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, |
| е заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> н |
| ријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} |
| > <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p |
| престано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с р |
| >Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше уга |
| а њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувиш |
| у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не мо |
| SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опр |
| ну слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим |
| <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Оп |
| r">Marseillaise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који |
| p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је |
| воја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично т |
| оспођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смеше |
| а.</note> <note xml:id="SRP18980_N12">С допуштењем да кажем.</note> <note xml:id="SRP18980_N13" |
| {S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под п |
| Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, гд |
| ислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и н |
| о немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим |
| аш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говор |
| 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месе |
| ање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против |
| немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Б |
| тављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> |
| а, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њ |
| </p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би |
| оји корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче краје |
| , како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тума |
| сула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата |
| одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} К |
| ам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" |
| ацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавеза |
| јатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је т |
| е надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њен |
| част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опр |
| же главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Погле |
| о, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се. |
| се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с |
| а мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p |
| не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..........................</p> <pb n="49" |
| , како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да |
| ла имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осе |
| еца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осе |
| јасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ниш |
| м ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда уста |
| поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на обли |
| <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под у |
| ву физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече |
| tion" /> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за |
| м ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носи |
| о индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако ми |
| ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила |
| згодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, би |
| шћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу |
| .{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} |
| било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но |
| ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал |
| ер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, ве |
| су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам та |
| ици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам |
| радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја од |
| побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон |
| је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су кре |
| — Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} О |
| l:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP1 |
| head> <p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без |
| .</head> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је |
| ad>X ПИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call me but love, and I |
| одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у |
| {S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одма |
| да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, |
| } Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, д |
| узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, |
| о, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си |
| бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да зат |
| рже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — |
| p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се |
| о је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удар |
| .. молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех. |
| шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— |
| p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — |
| та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, н |
| ажио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{ |
| ле сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је не |
| убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудро |
| ико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за кој |
| нам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Та |
| га седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама |
| ло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта |
| тах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво |
| д <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам |
| с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> |
| Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанке |
| о уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим |
| свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на про |
| рино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</ |
| ја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: ш |
| доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — пос |
| ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцн |
| кога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— З |
| а стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали с |
| асвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" / |
| а као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ј |
| у, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, с |
| ако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби |
| eign><ref target="#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разгов |
| ор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио |
| млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку нав |
| анпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе |
| ачи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, |
| рни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајми |
| , па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана: |
| > <p>„.......................... женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручни |
| /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош сви |
| сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је вр |
| .</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опрос |
| му „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Нач |
| м се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам к |
| > <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi |
| „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“ |
| } Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...........................{S} Поносита |
| и четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна? |
| ге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене ј |
| ом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ................... |
| иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџиј |
| </p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако ти |
| S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и ка |
| p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она харт |
| ило мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи |
| ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врат |
| обијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уре |
| и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ |
| да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?... |
| вим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад з |
| ући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу |
| из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди- |
| лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини |
| које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> < |
| им тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу |
| нт.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> |
| се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} С |
| 35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљ |
| није:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> |
| не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштр |
| једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају |
| улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође га |
| ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP18980_N23" />.</p> <p>О |
| јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу. |
| Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих н |
| увати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намуч |
| оштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људ |
| и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, |
| шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних даров |
| ав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако |
| n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећ |
| иђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и |
| клон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње |
| ас по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару |
| бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Врем |
| промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и |
| ово, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одго |
| {S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су |
| сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче |
| оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из |
| е да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, |
| > <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио |
| и мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме |
| а не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја ви |
| те ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У др |
| <head>ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради |
| ебе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л |
| њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити |
| ај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто |
| арка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати сне |
| моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се маз |
| > <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам от |
| .{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључи |
| но.</note> <note xml:id="SRP18980_N4">Е-е.</note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</not |
| авно.</note> <note xml:id="SRP18980_N4">Е-е.</note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</n |
| ем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у к |
| меши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, д |
| мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су |
| ио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за њ |
| собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео |
| нант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженит |
| Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнан |
| о добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и ниј |
| бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек |
| тор.</note> <note xml:id="SRP18980_N14">Енглески тул (ретко ткање).</note> <note xml:id="SRP189 |
| ">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <note xml:id="SRP18980_N11">Су |
| час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код |
| > <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — об |
| сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра |
| а, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узал |
| бијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, |
| с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор ка |
| ло.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љуб |
| флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве хра |
| и смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и |
| је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> |
| сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да |
| бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час пла |
| рту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туг |
| ако је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, |
| колико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везат |
| летим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... |
| грати се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се |
| неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не |
| .</head> <p>„.......................... женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој |
| p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побра |
| i>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ход |
| а бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смрт |
| ло што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не |
| исмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p> |
| p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} |
| е сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потр |
| од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S |
| и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју с |
| <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... |
| p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу арте |
| клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мој |
| врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад |
| мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако да |
| бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео |
| де је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернациона |
| мари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и г |
| подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што |
| /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се |
| е баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p> |
| али, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она |
| ић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно |
| ад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi> |
| и се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} |
| а на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, т |
| а.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гра |
| , генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затут |
| воје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.< |
| ане, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> < |
| и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише б |
| еза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и |
| <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{ |
| моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви об |
| мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S |
| <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже и |
| собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, уми |
| рвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму |
| а даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је. |
| з собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Иванови |
| утим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ход |
| у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко B |
| дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсад |
| молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љу |
| из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао |
| говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и п |
| е поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Ник |
| Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко |
| S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен јо |
| иља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатк |
| равно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. |
| За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута вра |
| а се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчег |
| ку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја |
| S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче |
| она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадав |
| ришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако с |
| је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет пома |
| ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у со |
| е ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само б |
| ретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је п |
| којно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ћ |
| аше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну ч |
| свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс п |
| ој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец |
| о укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим |
| Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку к |
| е нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S |
| ло па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрст |
| , о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и кој |
| ој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, |
| уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се ни |
| ећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучи |
| ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера по |
| ромени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како |
| азнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијос |
| добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} О |
| соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем |
| чнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох |
| а, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стој |
| иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Тал |
| купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клин |
| он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше |
| <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Пи |
| т гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставиш |
| ити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрада |
| дба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било ј |
| вем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви изло |
| о си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их в |
| о, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</ |
| ајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оже |
| мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsmarsc |
| е дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гл |
| тима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе. |
| ишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> |
| бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони |
| {S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје |
| смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет |
| ма бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг у |
| тери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S |
| је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p |
| љиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан |
| долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одма |
| нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, |
| напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше |
| очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се |
| пене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на |
| /p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је |
| — А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и пону |
| и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После ле |
| се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под |
| рати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло и |
| нувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка |
| људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људ |
| воје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} |
| Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign |
| >Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она на |
| та новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прис |
| ије добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кр |
| Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљи |
| оби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign |
| темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице |
| лоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се н |
| олио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист с |
| отри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.< |
| ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођиц |
| је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36 |
| шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т |
| причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то |
| пет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао и |
| урмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвл |
| "#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p |
| /p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, |
| подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле! |
| руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена |
| иколи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као с |
| м сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и |
| о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, |
| есам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођ |
| -бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајњ |
| Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса пре |
| ian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она на |
| ну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас |
| еханом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топ |
| ву од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама је |
| и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с јед |
| хово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити није |
| рбин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, при |
| а.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице д |
| >Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко |
| ти.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан |
| b n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та в |
| Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> < |
| итају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај ср |
| и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек |
| укус.</note> <note xml:id="SRP18980_N2">Зазорно.</note> <note xml:id="SRP18980_N3">Наравно.</no |
| и час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам |
| је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмисл |
| орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе |
| ако му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју м |
| о предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело обл |
| , то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ва |
| етао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас пр |
| и смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Л |
| >Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узаја |
| поведака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што б |
| ратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са |
| е покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљд |
| е.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што |
| зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим |
| .{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тута |
| који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> |
| ку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она н |
| вољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit venia verbo</foreig |
| и и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо |
| ко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег |
| .{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опе |
| па.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни |
| си ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној |
| (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам |
| ашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завади |
| ио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који при |
| да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам уша |
| албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигд |
| .{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И |
| човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ниш |
| шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у |
| мешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам ј |
| је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако |
| ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — т |
| гра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Н |
| ећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема |
| е мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што |
| , она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрест |
| лободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скин |
| смама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одгова |
| извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побе |
| ло поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} |
| /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем са |
| в гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па |
| пе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше |
| дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да м |
| е онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача |
| оследњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одгово |
| љине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што у |
| је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> |
| им бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истин |
| промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из |
| Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узи |
| ларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио |
| мам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је |
| да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с нек |
| м, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Ниса |
| <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута. |
| него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним не |
| у песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене |
| епи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се |
| кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му |
| те да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> < |
| 16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <note xml:id="SRP18980_N17">Називи поје |
| део сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако |
| говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже глав |
| даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{ |
| сам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет саха |
| знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрес |
| ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, ана |
| </p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака |
| атим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао с |
| жем.</note> <note xml:id="SRP18980_N13">Застор.</note> <note xml:id="SRP18980_N14">Енглески тул |
| авеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, о |
| Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет х |
| отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затв |
| , како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не |
| > <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напиња |
| p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам о |
| сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, |
| та новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, |
| лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док |
| и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу св |
| >— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не гов |
| да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка |
| им писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ |
| сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем |
| </p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да са |
| било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мисли |
| а ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам |
| ан орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на |
| зао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А з |
| чех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити ва |
| а мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p> |
| жах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он |
| пире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер ј |
| аш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ће |
| ади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим св |
| 7" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говор |
| обу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било нико |
| ion" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{ |
| } Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда леж |
| одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, ка |
| сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда |
| очим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по |
| лони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} |
| 5" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> |
| дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... |
| е, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — р |
| } Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још |
| — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја |
| оспођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хо |
| прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад |
| у, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шам |
| ице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених крис |
| „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем |
| ш јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, |
| ја, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> |
| о. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљан |
| .{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књ |
| шљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео |
| ом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирил |
| <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу д |
| овор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је |
| ази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму.</p> </div> <div type=" |
| и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о са |
| , и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сут |
| {S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} |
| p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на с |
| о.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам ка |
| да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</ |
| ија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема н |
| {S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан проле |
| о сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} |
| >ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 19 |
| а мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Ра |
| ем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> < |
| .</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо. |
| у метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче |
| а га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја |
| овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред ти |
| Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо и |
| азити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме |
| > <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више засл |
| ћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаб |
| љан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница најед |
| ала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> |
| рода“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледа |
| : „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракиј |
| е ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не глед |
| ом нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је |
| те, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Он |
| одушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено |
| е скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{ |
| ког ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?< |
| ачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовић |
| уке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p> |
| ци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После |
| тедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" / |
| p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фа |
| ала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један п |
| S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би |
| е прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се |
| Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели та |
| сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што |
| {S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> < |
| ем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, |
| редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам поче |
| опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским? |
| оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, ч |
| ановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А |
| м те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке пр |
| казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је |
| га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, |
| ега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете |
| она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>Пос |
| Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, |
| ух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упал |
| о у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више пла |
| <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> < |
| еном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице упл |
| n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно |
| Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и |
| у ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема |
| <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем |
| — Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам пом |
| ва, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се ниса |
| target="#SRP18980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> |
| е мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> < |
| на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љу |
| > нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешт |
| сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у в |
| ко неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... |
| /foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p |
| тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} |
| !</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част |
| мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се |
| {S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, |
| су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан |
| рилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало јед |
| p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 саха |
| сеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу д |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је |
| P18980_C5"> <head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме по |
| Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец да |
| љеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну |
| поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да |
| у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, |
| изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа |
| бух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући сме |
| варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела виш |
| лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који с |
| а се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми с |
| д сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме |
| о.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Сва |
| и:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'honneur |
| а извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па и |
| <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми |
| ам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d |
| има се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема т |
| >Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене |
| погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију |
| што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га дај |
| на, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја јо |
| уку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSe |
| разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крп |
| eign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на ј |
| руштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genant</foreig |
| , видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} |
| /hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам |
| овића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназист |
| једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћ |
| ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи |
| не, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоа |
| а ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <p |
| .</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачк |
| и, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окрето |
| дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесе |
| ка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио |
| мо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стад |
| д моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Пи |
| био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта |
| шта.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уре |
| озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S |
| мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она ци |
| >Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div t |
| то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Ниса |
| ера.</note> <note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note |
| и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком |
| .................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</foreign><ref tar |
| требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, |
| ла.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам |
| а.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p |
| ем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је т |
| врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, б |
| бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и |
| у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хај |
| знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо гов |
| P18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28 |
| xml:lang="it">salto mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да |
| „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе |
| „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је |
| танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добр |
| а мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама ка |
| {S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она п |
| једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она |
| повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га сав |
| о у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се уп |
| некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки с |
| стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари к |
| инама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене |
| ина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се р |
| Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан |
| еску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча ме |
| на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом. |
| а од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена чове |
| у, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам и |
| — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш |
| стављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у ж |
| ано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега уч |
| /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна |
| свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у но |
| , која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, о |
| ање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и |
| сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је |
| азвани „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види с |
| S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима |
| лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што |
| о.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђ |
| ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта ч |
| година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зач |
| научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву |
| ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, |
| {S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, ко |
| лико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> < |
| ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити с |
| нило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} |
| а она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> < |
| но, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, |
| кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича- |
| > <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S |
| ини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам |
| вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају пе |
| ; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle an |
| верена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три |
| време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> |
| вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме глед |
| опу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је |
| адити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачу |
| ије се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта |
| {S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише |
| руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био х |
| Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја завол |
| организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време |
| до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Ра |
| авао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уредниј |
| легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми он |
| а част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, о |
| о за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Н |
| ке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улиц |
| и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по тр |
| , који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па |
| љу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату по |
| анпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтед |
| 41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p> |
| нији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити |
| <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> |
| итискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена с |
| ем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрви |
| нем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам |
| цима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то тр |
| Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један |
| јим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.< |
| .{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену |
| ога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме.. |
| еда, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p |
| Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај г |
| е притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју |
| о трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> |
| огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гл |
| кох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим |
| доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме |
| "30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било |
| > <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће |
| пет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна |
| кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим алб |
| та би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у и |
| p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих |
| плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Никол |
| target="#SRP18980_N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Ни |
| та радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и п |
| foreign>“ <ref target="#SRP18980_N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свим |
| xml:lang="fr">Entrée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки |
| се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се о |
| S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — |
| о ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу |
| устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљ |
| > <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, к |
| им ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> < |
| атно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење |
| ијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја |
| етке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни је |
| n xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref |
| руну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи |
| то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити п |
| у на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се |
| } Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карло |
| ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку |
| и се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале |
| ито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и н |
| ох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтн |
| шношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је треб |
| е“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кош |
| ћем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, је |
| сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу у |
| из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и к |
| Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>....................... |
| арицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што |
| но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекос |
| а, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинам |
| ам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не зн |
| сати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи |
| екако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба д |
| е усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад с |
| Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они |
| </p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се |
| оји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да има |
| црвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на |
| за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> < |
| провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Три |
| а се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њен |
| а послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Ц |
| Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<forei |
| исли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити |
| авити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, к |
| гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на |
| хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што |
| Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између |
| рота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам прест |
| је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одг |
| је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташ |
| усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> |
| рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела |
| олиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћут |
| покојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко |
| столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и |
| къ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви с |
| уку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који |
| -овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред |
| ију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти |
| ко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са |
| ишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђ |
| чавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шир |
| аочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају |
| сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега |
| > <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви |
| } Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све |
| мо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без ик |
| мпу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980 |
| и и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о |
| /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} |
| некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обр |
| о пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, м |
| где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернацио |
| о, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам у |
| клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опе |
| "39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз од |
| > <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p> |
| шао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пал |
| , хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола |
| љу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, |
| тапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, |
| о га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -< |
| , из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласт |
| не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти |
| те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на гру |
| е снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у |
| није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec nonc |
| p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је |
| цу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и |
| /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><title>L’histoire d’un |
| имну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазил |
| } Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у н |
| мља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њ |
| Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако |
| да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод |
| Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што |
| ола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један |
| разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и зад |
| Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на |
| .{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је т |
| trée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају д |
| а ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Трес |
| очех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, |
| , пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било |
| Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у у |
| О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господ |
| ојаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и п |
| >Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хлад |
| <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви н |
| му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на |
| пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично п |
| атиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замота |
| е сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем |
| је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, |
| д их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, к |
| не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се врати |
| {S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и д |
| рислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се |
| ан овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, госпо |
| ш јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да ј |
| и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем д |
| , што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, |
| мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе |
| и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је ту |
| нов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрад |
| вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезариј |
| егову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и са |
| Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, исти |
| онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечн |
| ва се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и д |
| м капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> |
| ма се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, |
| <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дођ |
| дан поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам не |
| штах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми ује |
| p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</ |
| апић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган сме |
| оцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер дана |
| ко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у |
| нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и х |
| а га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече он |
| оји, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковче |
| си и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе |
| узе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесн |
| носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњуј |
| рљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам н |
| је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву о |
| е.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, с |
| “, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном о |
| о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на в |
| дрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине |
| /p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао < |
| а она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с |
| >Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:i |
| јана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у |
| <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да при |
| се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је нек |
| ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оста |
| n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, |
| а.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим пр |
| се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p> |
| о само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по р |
| ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлос |
| у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и речениц |
| потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, |
| жите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p |
| _N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више и |
| p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckmann |
| а баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледа |
| же стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и |
| ина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А |
| Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила |
| сле се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Бо |
| и: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам |
| ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог |
| >Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} О |
| да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p |
| она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> |
| улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кр |
| исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зл |
| ба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отв |
| ла некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте ј |
| p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други |
| а радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав ин |
| ештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипа |
| ј нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије |
| шице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју |
| презно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих с |
| адгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину к |
| жи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегне |
| реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај |
| те ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њ |
| ме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> |
| мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некак |
| ота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестр |
| о.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубо |
| тавило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмеје |
| акс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, р |
| оре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таб |
| да, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гла |
| ешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинут |
| (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Аз |
| рло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и н |
| 52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад |
| ак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипа |
| главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} |
| А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја види |
| ама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе |
| > <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је о |
| икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно |
| себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилик |
| у, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — |
| S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> < |
| } Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја р |
| да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, |
| љиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блеса |
| </p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Ч |
| еспекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен |
| и.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други жив |
| вато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапут |
| е бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необи |
| ивети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто |
| лио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} |
| у ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога |
| матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може б |
| да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мал |
| тим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr" |
| Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта |
| ри неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах са |
| ене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала |
| аше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ва |
| зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! |
| ам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас ј |
| прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш |
| <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> < |
| на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како |
| аки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и |
| бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловоља |
| оводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам кусн |
| ше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно |
| назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам св |
| то мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, пон |
| рилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> < |
| сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њ |
| знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> |
| сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{ |
| и ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимичн |
| тила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године |
| ама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзал |
| се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клон |
| S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико мес |
| чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну |
| мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{ |
| екаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох с |
| и разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђ |
| Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу. |
| } Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с- |
| на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на п |
| имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухв |
| азговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Гов |
| а, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у |
| који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов |
| ма лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, до |
| ближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürlich!</foreign |
| вносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, |
| а мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожар |
| .............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нам |
| тале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мен |
| уманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за |
| амљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— |
| </note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна немач |
| вом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...........................{S} По |
| во шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоз |
| на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>......................</p> |
| Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“ |
| ан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p> |
| олико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target=" |
| ј руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја |
| а гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> < |
| Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито |
| теде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио |
| .</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} |
| моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> |
| цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</ |
| .{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад |
| е, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Н |
| х јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким и |
| /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије к |
| о кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p |
| дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је |
| нам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и |
| ти се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет |
| а кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад |
| Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S |
| ад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад |
| .</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја |
| уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</ |
| одан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су |
| м, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријат |
| на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осил |
| и је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њ |
| њих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ход |
| братиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора нал |
| p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p> |
| евојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и глед |
| е, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој |
| робадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и сп |
| ан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с ј |
| л’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p> |
| p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од к |
| од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињал |
| и по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам |
| ву на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на |
| су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакл |
| термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута бил |
| n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинул |
| се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубар |
| а гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин |
| својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> |
| е у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три |
| ће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се уби |
| јао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Ха |
| Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голица |
| /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и |
| њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, |
| пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шт |
| кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсу |
| ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко о |
| легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспо |
| > <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а |
| у кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки |
| хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што |
| јем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection |
| де, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| о да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева |
| а и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо |
| вама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsmarsch</foreign |
| упљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, |
| Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — реко |
| ојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професо |
| n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну |
| , — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гл |
| аже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на д |
| је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би он |
| гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., врат |
| у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којеч |
| /p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је |
| д Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eisbahn bei bri |
| да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авл |
| и.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми ј |
| >Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ве |
| } Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуков |
| , који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за чита |
| јући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у св |
| ћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мисл |
| >Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величи |
| гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, к |
| Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спушт |
| ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кух |
| е да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њен |
| пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице |
| ожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напос |
| а грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар. |
| Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак |
| играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто в |
| бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити. |
| црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Се |
| плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> <div type= |
| је књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја с |
| зу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуч |
| толу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему |
| а више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да |
| шла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа |
| > <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p> |
| и моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни |
| ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? |
| , овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно |
| х смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаш |
| по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зи |
| отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке по |
| ад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рук |
| у.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Он |
| , да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој ј |
| е на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и |
| жасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} М |
| кав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то не |
| а за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму |
| говор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну |
| ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођ |
| ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљев |
| а сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорил |
| Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, |
| n>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она |
| S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, уверт |
| ди се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, ш |
| у собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим по |
| она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сражениј |
| аше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>О |
| етао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откр |
| и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту св |
| S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дет |
| ити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и |
| се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> |
| и нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваз |
| нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам |
| с савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим |
| загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мал |
| како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме оста |
| њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После |
| >Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима освет |
| "#SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, о |
| м кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Н |
| а бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да з |
| ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} |
| писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш к |
| ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, свак |
| столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви |
| нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је |
| натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опе |
| и њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам с |
| ш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу з |
| з недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> |
| рдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — |
| ју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја |
| ићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</ |
| .</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{ |
| , који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим не |
| ли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и т |
| пусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна |
| ote> <note xml:id="SRP18980_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од |
| /p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <foreign xm |
| тиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.< |
| им је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњ |
| ића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артес |
| таде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је п |
| анов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:la |
| им главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслон |
| 0_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више зан |
| и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лиц |
| .</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{ |
| да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути рук |
| мпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позаб |
| после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме ош |
| еравате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби п |
| ену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично д |
| пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на |
| едно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> |
| ку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фун |
| {S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобро |
| јала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекциј |
| ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао |
| p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви |
| рдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> < |
| се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој |
| te> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив на игру.</note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (мо |
| престано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од ње |
| <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотств |
| за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестр |
| " /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — |
| обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јо |
| м ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не |
| и је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно дв |
| > <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се п |
| ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана м |
| да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском |
| S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{ |
| ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, к |
| аблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S |
| е капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво |
| о време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: нем |
| ме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак ни |
| з степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бис |
| м увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио с |
| ="#SRP18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет грош |
| а на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само оби |
| to mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мно |
| око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја сам |
| xml:lang="de">Kronungsmarsch</foreign> из <title><foreign xml:lang="de">Prophet</foreign>-а</t |
| ени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног |
| да, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! |
| лошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам с |
| Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих зак |
| чно сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан |
| мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у јед |
| јвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита д |
| био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n= |
| Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао |
| грљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година |
| ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а |
| ерао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p |
| т, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне |
| атније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{ |
| од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би |
| д сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туман |
| } Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.< |
| е.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја |
| .{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p |
| уйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18980_N22 |
| ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја |
| P18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао |
| непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао |
| удућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и та |
| ре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p> |
| је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу м |
| на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! |
| махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна са |
| нако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне цип |
| N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име м |
| их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у о |
| дан је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале |
| ја се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам |
| о сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и за |
| о доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепн |
| >— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p |
| > <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је До |
| е.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све |
| казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам с |
| моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме |
| ај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Д |
| иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за кон |
| о ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у п |
| орњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она |
| м?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан с |
| отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима |
| донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S |
| и ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — реко |
| ави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја |
| ег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гл |
| Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини м |
| аписано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело п |
| ађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је |
| иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као |
| наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. |
| нама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:lang="de |
| нити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти при |
| ит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, |
| p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш ј |
| ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на |
| вор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах д |
| ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столиц |
| смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше. |
| Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но зде |
| евидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> |
| веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја из |
| звуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче |
| реметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче бе |
| ватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — |
| о ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што са |
| осите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> |
| ак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехот |
| и! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под |
| јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — п |
| у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово ј |
| </p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> |
| <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах |
| лики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div> </back> </text> </ |
| ан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколег |
| ан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> < |
| о је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, |
| Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! |
| о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодуш |
| вим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част |
| по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у |
| ко тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа гов |
| штво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> |
| јасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола |
| изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја |
| ан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја по |
| руги поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде |
| p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасм |
| p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у |
| се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она |
| анем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао |
| се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми |
| ба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираш |
| оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, |
| ml:lang="it">salto mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је |
| зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог п |
| с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није м |
| ="SRP18980_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</no |
| м марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума |
| г корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним |
| и.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, д |
| ту који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан чове |
| — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| и су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человј |
| Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик |
| почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих к |
| је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговорист |
| дланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божић |
| тајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спу |
| само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко |
| ако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се |
| неш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби чет |
| о до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег |
| ћу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину каза |
| нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</ |
| ашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n= |
| ираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав |
| је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непре |
| сам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји раз |
| Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео о |
| на је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљ |
| Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико |
| /p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање |
| престано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{ |
| икад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози |
| ирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После р |
| нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да |
| ло написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао п |
| бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео |
| вља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с |
| дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја |
| ign xml:lang="de">Natürlich!</foreign>“ или „<foreign xml:lang="de">Na-nu!</foreign>“ или „<for |
| foreign xml:lang="de">Na-nu!</foreign>“ или „<foreign xml:lang="de">Donnerwetter noch einmal!</ |
| .{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и јо |
| чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, |
| } Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одгово |
| у и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Бан |
| ад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано нем |
| } Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <for |
| е ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплаши |
| т у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после п |
| оћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу |
| рбија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб |
| се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} |
| колико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да и |
| аметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, |
| ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми из |
| лавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p |
| } Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још јед |
| је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше |
| мплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре |
| мисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које |
| а је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</ |
| , и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“. |
| ке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног т |
| лтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано |
| </p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укршт |
| мо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте |
| и она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару |
| иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то пра |
| дна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, п |
| , мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како |
| ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да |
| га.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој |
| } Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побр |
| аљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — ч |
| <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме |
| о што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио |
| леко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам с |
| као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког |
| о мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Пр |
| тко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си стра |
| пати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} По |
| закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> |
| то се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руко |
| своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам |
| аба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана |
| Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: |
| и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја |
| тен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је на |
| њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до |
| ам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{ |
| ађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога панс |
| је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очиј |
| а њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Тр |
| што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице. |
| м је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас |
| баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже |
| рцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, |
| је ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се |
| у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p |
| Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чег |
| >Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја са |
| а ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одго |
| "7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хт |
| нала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој со |
| рема мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио |
| и, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све ш |
| цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, д |
| да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и п |
| добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Послед |
| ођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити |
| уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти исприч |
| , као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не м |
| ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет |
| лио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то м |
| водио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о мале |
| оворио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p |
| аметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамо |
| рошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако |
| рате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар рук |
| , а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позо |
| .</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само м |
| доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио ка |
| молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на после |
| како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само |
| знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред о |
| pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изг |
| ама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и у |
| отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на др |
| ривлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml |
| на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет |
| шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и п |
| је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар ду |
| лавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако |
| ио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику |
| е неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Ка |
| јићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој |
| руги.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је |
| , које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке |
| ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам |
| окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљути |
| "3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, н |
| а, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и |
| е опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћ |
| Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све не |
| , који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потк |
| /p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је |
| огао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухват |
| зби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја |
| ставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из |
| ишта говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, |
| } Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} |
| .</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче |
| пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> |
| о прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. |
| у нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме у |
| написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледа |
| изаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирот |
| ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја |
| а ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, |
| </p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} |
| лила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги |
| мо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба |
| ш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам пр |
| зили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме |
| играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме |
| ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћан |
| чност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, |
| њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверав |
| ак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростит |
| пући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она |
| <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз не |
| пута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо |
| .</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја |
| ај.</note> <note xml:id="SRP18980_N10">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.< |
| теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Велики |
| ватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођиц |
| одо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зо |
| ија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лаже |
| 980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам |
| .{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао о |
| овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћут |
| смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} |
| ћфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја |
| кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у г |
| радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> |
| побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, |
| .{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се против |
| кне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа |
| оба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé< |
| Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој де |
| рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче |
| а сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{ |
| у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом. |
| пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда |
| ишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десно |
| казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и за |
| непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону |
| двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио |
| ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само |
| и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбасти |
| ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично |
| ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно |
| ла је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзе |
| ој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне сп |
| си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То |
| кве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми виш |
| Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, |
| , да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права |
| почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се с |
| гао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Serbe</foreign> |
| немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни д |
| хур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим к |
| језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p> |
| морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је остави |
| пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао |
| } А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и беј |
| то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати |
| ијем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А |
| ожете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; |
| ио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет |
| кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче ве |
| ам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим |
| бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не |
| ијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до поло |
| >Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали? |
| љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него приста |
| у.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за |
| оја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њ |
| ново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Обја |
| — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле |
| паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срц |
| рабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога |
| о што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и з |
| мам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко |
| , оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није по |
| <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савес |
| њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, м |
| мо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, |
| ак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми с |
| } Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно? |
| .{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>П |
| ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али |
| о више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дет |
| о доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résu |
| на окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче све |
| S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури |
| љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет |
| p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој |
| О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова свој |
| Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло |
| пут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему кри |
| {S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на к |
| S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, |
| eign><ref target="#SRP18980_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржа |
| одине, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S |
| од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак |
| ис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мо |
| ав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</ |
| седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном |
| о зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p> |
| И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га |
| ених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.< |
| <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим |
| ријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} |
| нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, |
| је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} П |
| на је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као |
| бријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му јед |
| диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све ја |
| ичити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентимента |
| и за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на свој |
| а ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> |
| љи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S |
| виним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми ниј |
| наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, са |
| естрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> |
| Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— |
| ше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и как |
| е.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише ј |
| оље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа |
| укавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у т |
| ати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Он |
| ритиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоц |
| /foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз |
| е било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Зами |
| само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били |
| д фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти тала |
| <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да |
| естра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејас |
| тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на A |
| S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох |
| синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила н |
| анпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> |
| је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекета |
| ара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше п |
| од иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па по |
| " /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>О |
| њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором среб |
| сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке |
| је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо |
| да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња |
| однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече г |
| бу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећ |
| дговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, |
| , накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> |
| а-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.< |
| прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на |
| сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Бу |
| чети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — р |
| о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S |
| ист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} М |
| оше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми |
| с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, |
| знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја |
| е уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад |
| > <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда са |
| Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после пр |
| ружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар |
| утећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајас |
| м то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да |
| јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па |
| иниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче с |
| доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не |
| писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на |
| <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, д |
| лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је п |
| на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се |
| ојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Свак |
| .......{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђип |
| "29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> < |
| дица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони с |
| ажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљен |
| > <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помр |
| посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му |
| се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само |
| не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xm |
| , онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочи |
| е. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, |
| те казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта |
| глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — р |
| врдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њо |
| к ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само |
| ати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да ј |
| а њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимичн |
| х да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с |
| као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто нат |
| све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти |
| nneur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите |
| — А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин |
| ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Буд |
| ам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она клим |
| f target="#SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> < |
| ете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је о |
| осто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји |
| астави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох |
| а у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкат |
| е, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заје |
| да десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Рец |
| , било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан ум |
| Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> |
| у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли мо |
| ите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш |
| бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја |
| и ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} |
| >Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам |
| истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све |
| јој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гра |
| <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Д |
| о у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д |
| меј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам |
| чно шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више |
| дина.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух |
| аучио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву п |
| } Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, који |
| да?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песн |
| трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p |
| ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу и |
| се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале ст |
| о у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не |
| из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, |
| м увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} |
| који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неко |
| > <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо |
| те себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте у |
| у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер |
| пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто |
| е ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти |
| и знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S |
| каква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних |
| одвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p |
| <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда |
| но понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о |
| , на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S |
| има је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети п |
| половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насу |
| је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на ми |
| од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се |
| S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристаје |
| како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како де |
| сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, |
| месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам |
| тавити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја |
| и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, непри |
| а ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, |
| ји за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас |
| рст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не сл |
| </p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а |
| шекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећа |
| а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<fo |
| свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе? |
| неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незго |
| </p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, |
| Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— |
| јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29"> |
| и њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ће |
| да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па н |
| е мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заноси |
| посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуно |
| сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плаш |
| не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предв |
| >Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руко |
| ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку |
| ше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини нека |
| > <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p |
| ећ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</ |
| ињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини |
| уком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се ш |
| о држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинам |
| ох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи б |
| о лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се |
| зати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запеч |
| , али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „ |
| — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној |
| чим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да и |
| е и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p |
| е ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопи |
| u">Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдит |
| тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћу |
| ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже рамен |
| жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p> |
| аше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо |
| биљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако к |
| т.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не тера |
| p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но |
| ао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, и |
| оругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно |
| то гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид |
| адость!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија н |
| итиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило |
| ве тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао |
| је било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="4 |
| ца Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни |
| у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила с |
| је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она |
| викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поус |
| </p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут п |
| > <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, б |
| уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све |
| а она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се мог |
| ресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па ј |
| на се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше м |
| снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она |
| , а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица |
| оју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p |
| орачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе |
| ах.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох |
| се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беш |
| едне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио с |
| права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, д |
| деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у |
| утио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми |
| />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спуст |
| е врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа |
| а плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S |
| је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одри |
| р знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Са |
| поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покри |
| — На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен с |
| орили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега |
| тно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, |
| на климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га |
| ворио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> |
| е он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стего |
| нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, о |
| ред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега |
| </foreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опу |
| по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чу |
| S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начин |
| м написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цел |
| је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb |
| усти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</ |
| se.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који |
| вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што |
| рзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мно |
| асвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни |
| в човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте доб |
| ез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{ |
| г!<ref target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке |
| /p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степен |
| о на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце |
| о сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се |
| о сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побра |
| ени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изи |
| нута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поно |
| наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Ма |
| д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је б |
| о умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом |
| тињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласо |
| рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.< |
| — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</ |
| рач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разгов |
| од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу |
| и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати. |
| Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Б |
| око дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr"> |
| макао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази |
| ом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њ |
| ="la">sit venia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар |
| е то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.< |
| Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда мо |
| м, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило |
| подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такођ |
| е пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари некол |
| атински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казал |
| почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго |
| <foreign xml:lang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта |
| ако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатк |
| RP18980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо |
| — А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> |
| — Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата от |
| пођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је |
| волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сес |
| до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> |
| и, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао |
| велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који да |
| ао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се с |
| кс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и п |
| p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобрава |
| свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> |
| уку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.< |
| је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо |
| азао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опази |
| знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, н |
| то и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и |
| аде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и |
| сле сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет |
| кака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти ( |
| могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Serbe</forei |
| p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати |
| е нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genant</foreign>“ <ref |
| своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SR |
| b n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да ум |
| ttre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва расп |
| т је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја |
| p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси |
| е на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада. |
| а је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>............... |
| лио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се |
| , кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мен |
| а, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три парт |
| Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apres lettre</for |
| ке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са ст |
| ам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како |
| н и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правн |
| усту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци |
| за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинит |
| не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Евр |
| је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је |
| обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очи |
| и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио |
| шта и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је |
| извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг |
| а хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> |
| ласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да к |
| в — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рек |
| — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> |
| је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, уз |
| иште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, |
| и руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар дон |
| >Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држа |
| > <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, сме |
| главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако |
| p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, баче |
| сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и |
| часмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, о |
| </p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох са |
| рата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даљ |
| у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} |
| десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо |
| ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године |
| ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту |
| вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S |
| ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти |
| д које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан |
| о чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} |
| отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате ко |
| с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који |
| е, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој прич |
| S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески. |
| је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиља |
| Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чи |
| ла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је с |
| се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију |
| ам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио |
| асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђав |
| анов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, |
| а.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио с |
| чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пе |
| рављене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с |
| гледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које ин |
| е веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па |
| атраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> |
| ом зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко диса |
| уљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам |
| стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је с |
| капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до је |
| розор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов |
| пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнан |
| ца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се д |
| је на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа |
| е ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, |
| не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сел |
| бу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— |
| томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друг |
| још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с ка |
| /p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље да |
| <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да |
| ра после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме |
| S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n |
| м, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за ст |
| епше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и |
| о после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> |
| и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући |
| S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опада |
| ледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ни |
| :</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe m |
| малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрест |
| , јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, |
| сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> |
| > <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатк |
| што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На у |
| ме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим |
| ице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше |
| махну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.< |
| и, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао |
| за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медици |
| сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половин |
| — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} |
| р. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у бу |
| </p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'honneur</f |
| > <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— |
| уманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме об |
| не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има н |
| икам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише |
| ворна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, п |
| е молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, коба |
| акса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли п |
| уни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромб |
| шно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> < |
| дбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам |
| p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под нога |
| тим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, |
| жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} |
| оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било с |
| инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штет |
| n><ref target="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, |
| сам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} |
| то су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам |
| ам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак нем |
| аш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</ |
| на.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви ук |
| цену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она |
| ... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, кој |
| ло у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ни |
| .{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и б |
| Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад |
| на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео |
| пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, б |
| це, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме п |
| на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпеза |
| глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњ |
| му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки д |
| храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих |
| у, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кр |
| екакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми |
| отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распрости |
| ворио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de |
| што немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — |
| о је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p |
| /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, б |
| , увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то до |
| ко ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогачени |
| ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак |
| ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искрено |
| следњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ци |
| о Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао |
| и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — |
| о његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и |
| нем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмеј |
| у служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но м |
| а меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очај |
| хата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет |
| а пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, |
| S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти каже |
| г падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мен |
| спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: |
| на баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздањ |
| нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гости |
| .{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју сл |
| могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чи |
| затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још в |
| ад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмла |
| е је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну |
| на ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не о |
| ад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, до |
| а опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p |
| S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, и |
| д.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И |
| блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој п |
| ба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако пр |
| е за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> < |
| .{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је б |
| 18980_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>М |
| песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одг |
| </p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлуч |
| а — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фагот |
| е, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мен |
| ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак х |
| а је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, |
| а је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурне |
| {S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано пит |
| мени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве |
| од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија. |
| о сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не рас |
| а се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како г |
| неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу |
| м из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја |
| дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем |
| p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p |
| се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак |
| ote> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано |
| А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш |
| а је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде |
| на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју со |
| м се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима к |
| д ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> |
| ијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као |
| е причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од ц |
| p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мис |
| {S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си и |
| читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњен |
| p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се с |
| умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и ти |
| врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио |
| тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћ |
| у —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо дост |
| а ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја |
| стину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} |
| до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type=" |
| космо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст. |
| ком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну н |
| на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Прич |
| и уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{ |
| раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што с |
| а очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом вод |
| /p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то |
| врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— |
| м слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми с |
| абога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде |
| рамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала |
| а и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, в |
| каквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, ка |
| главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар |
| ку удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс с |
| <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усу |
| Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опро |
| иљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље |
| и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете |
| а, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била |
| ете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После ј |
| ј да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између на |
| у.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резо |
| е свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта |
| "32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> < |
| ало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на |
| па као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам гово |
| Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам |
| је ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да |
| х вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам свак |
| </p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће |
| пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута |
| ма њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћерет |
| овом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.< |
| аму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> |
| у.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и |
| м свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, д |
| нели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух прома |
| нако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други проз |
| Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу |
| м мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као |
| амо сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке упот |
| рема њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; |
| е сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну св |
| упу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} |
| и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда |
| начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег пи |
| ат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека |
| </p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} |
| е називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се |
| а прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светл |
| > <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што |
| <ref target="#SRP18980_N24" />! — казао је лајтнант.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barbarisch |
| 80_N25" />!</p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? |
| g="de">Barbarisch</foreign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> < |
| е се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па |
| за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуелан |
| дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сас |
| и.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао |
| /p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење ча |
| У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака |
| ина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone |
| ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости |
| љнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.< |
| -доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, |
| ске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је во |
| , био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да |
| ас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Ни |
| читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим св |
| аше.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче |
| е, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} |
| клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка |
| у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је б |
| ио нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и пре |
| јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — он |
| десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице |
| пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нис |
| му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна госпо |
| е дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и |
| ог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах |
| p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ј |
| ју.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант го |
| .</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као диплом |
| на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи: |
| ише права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немач |
| и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, |
| ="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико |
| имети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — |
| ојима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао |
| необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Ма |
| ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на тавани |
| олице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих |
| јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је ј |
| како осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — |
| о је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>...... |
| подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачен |
| о дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{ |
| .</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она х |
| ет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је |
| ном и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у к |
| unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? |
| .{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми |
| жено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растр |
| о у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, н |
| ба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило |
| .</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега п |
| ом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу |
| им и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико зага |
| ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сап |
| е и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разго |
| {S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и |
| воје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати про |
| мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље |
| смо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за м |
| су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех |
| ="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново |
| } Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела кој |
| ично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mille |
| ористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, |
| не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пре |
| p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клави |
| } Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера из |
| јући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с |
| прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, |
| >Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло див |
| Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div t |
| на била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупље |
| 87...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти |
| ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> кап |
| постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчуп |
| сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част а |
| што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично ле |
| а, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати ја |
| е бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак би |
| мо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао |
| вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој |
| ла кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја |
| јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кав |
| ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Ост |
| дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к |
| , и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она |
| RP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.< |
| апире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао ј |
| у, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p |
| д.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и т |
| /p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора |
| _C13"> <head>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се |
| се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих дв |
| нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до |
| ћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, к |
| е казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да н |
| низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себ |
| p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант |
| свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и п |
| плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чит |
| ретио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на |
| ству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му с |
| врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> |
| ам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пр |
| <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу. |
| за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n=" |
| ом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Бац |
| /p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, |
| један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам |
| } Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих |
| {S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је кре |
| је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је |
| праштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми |
| е.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен |
| </p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих |
| озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се сл |
| .</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до м |
| чера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" |
| госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одго |
| <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја |
| по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и |
| но срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са |
| у, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ п |
| /foreign><ref target="#SRP18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, |
| оред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му |
| на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе браз |
| знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома до |
| е минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{ |
| {S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, ов |
| ски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си туж |
| сакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са с |
| повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви ст |
| врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се п |
| ли неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref ta |
| врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу стр |
| их јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још ту |
| ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — |
| p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турск |
| с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао< |
| > <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам |
| ио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да |
| Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p |
| им, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам мога |
| нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињск |
| тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да |
| азе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји јед |
| тав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче |
| ресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <forei |
| сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве покл |
| ти нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свр |
| им шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> о |
| из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, |
| ужи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако с |
| ило већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишт |
| у, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притис |
| ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаш |
| пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="2 |
| ote xml:id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="SRP18 |
| о се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дуб |
| и шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто в |
| .{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одм |
| , био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно пис |
| садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како |
| сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологи |
| рим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви |
| ље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није бил |
| Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, д |
| оже добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вам |
| љамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, уп |
| било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p |
| жно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <m |
| ар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, |
| звучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна |
| традан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Он |
| т.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо фра |
| <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{ |
| вако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p> |
| p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде. |
| > <note xml:id="SRP18980_N10">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <n |
| Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по |
| мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да |
| енхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{ |
| даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у |
| ледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr"> |
| могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетк |
| се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра м |
| у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози |
| била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p> |
| мејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не за |
| ју с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан св |
| сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле |
| сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било |
| цама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био |
| тарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме зва |
| с јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако |
| pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и у |
| пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Је |
| ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како |
| сталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опрости |
| пођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговор |
| , што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> < |
| говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо |
| {S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Веде |
| /p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује |
| х ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијан |
| ра и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој гл |
| ава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није до |
| сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се |
| тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Он |
| <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад |
| ен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима њ |
| њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш |
| песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипа |
| а сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опаса |
| Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} |
| је и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час |
| о доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божи |
| ом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на |
| им за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да |
| обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било ј |
| уст дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову пут |
| а заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S |
| е наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што поч |
| што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати рук |
| анац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> < |
| ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и пол |
| кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p |
| а, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „с |
| оса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>С |
| х дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{ |
| ио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашин |
| d="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао р |
| ам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђа |
| жно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како |
| ромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још |
| оворио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све |
| раво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се |
| а ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим |
| на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рек |
| их му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p |
| ја су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљу |
| ам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана зав |
| реста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> < |
| S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почел |
| о је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се |
| а њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког к |
| на их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:la |
| ктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, кра |
| Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>.......... |
| ре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ип |
| за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам г |
| са.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>О |
| дел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А и |
| колико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Миш |
| овек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра |
| се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један трену |
| p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех див |
| ни на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми не |
| ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха в |
| едри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште |
| ш шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не би |
| ноћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“ |
| љени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге |
| понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, по |
| ст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, |
| ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и ка |
| ко лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским ко |
| бити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао |
| мала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.< |
| била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног ни |
| а ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све |
| ву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико реч |
| јатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим |
| на што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — |
| ли, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно |
| пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у |
| мању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — С |
| Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.< |
| ; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим |
| <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како с |
| и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не д |
| у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Н |
| амо врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> < |
| тво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у мини |
| нег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошап |
| анпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} |
| јзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type="chapter |
| , кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти в |
| {S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> |
| ав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} |
| о сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{ |
| ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким ра |
| ло Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахат |
| >Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на л |
| <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрам |
| .</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Неће |
| <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан. |
| м.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури да |
| Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body |
| о сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је ф |
| ло.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је ви |
| мо што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара ј |
| них некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на ок |
| а се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем |
| ч, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз |
| > <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху |
| зла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријате |
| знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног д |
| а мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје н |
| знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни |
| > <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се |
| > <note xml:id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="S |
| то је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужно |
| убац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а су |
| таје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, ка |
| рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао |
| вом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако дет |
| енима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам |
| , турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p> |
| ш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали |
| него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lang=" |
| да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох |
| ...............</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А |
| затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пуст |
| теде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, х |
| p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да к |
| а, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи ф |
| Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игд |
| па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и до |
| тњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари н |
| му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнан |
| лазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p> |
| м.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ...........................{S} Поно |
| руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја н |
| гни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сест |
| пи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута |
| шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва м |
| д — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена |
| ех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаш |
| сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французим |
| /p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао |
| Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с др |
| вни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико |
| да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овд |
| ове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље |
| гледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S |
| и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је б |
| ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и на |
| имите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</ |
| се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и |
| же колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцим |
| N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћ |
| уку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и по |
| наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли |
| о ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{ |
| АСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <di |
| .</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, к |
| тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако с |
| <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се покл |
| дајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирн |
| S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушу |
| и се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве дос |
| ворили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</ |
| војица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Ту |
| сто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба |
| и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Шваби |
| Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други |
| кати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, |
| о, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја у |
| смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га |
| бин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да ј |
| } Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби |
| на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и т |
| но, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет у |
| цама.{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p |
| да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на |
| вори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву |
| вори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје |
| потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви |
| је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да меси |
| , кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да |
| у на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важ |
| светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p |
| ама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају гла |
| сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на св |
| </p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају |
| оклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it">salto mortale</foreig |
| а се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рек |
| шао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, |
| Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по то |
| ла је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја |
| о за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз. |
| онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет диг |
| а орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији но |
| а, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="l |
| се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је би |
| о у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептим |
| нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, п |
| ејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки |
| сећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души |
| у.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у песка |
| ник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у отк |
| ш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— |
| ни да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не оста |
| ам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче ко |
| , јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми |
| оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило з |
| алантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој каб |
| игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокој |
| рцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми |
| е мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, |
| 38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и изву |
| стали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је д |
| ио сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеш |
| и.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} |
| reign><ref target="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказу |
| а, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда |
| м даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{ |
| цима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујет |
| ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени |
| м њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим ј |
| све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" |
| па.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духа |
| ћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, и |
| нда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по це |
| три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и п |
| ском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте |
| тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико лас |
| оже да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињс |
| ово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <p |
| } Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она пре |
| црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плави |
| > <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем д |
| . — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијс |
| ећ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала. |
| ано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им с |
| ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груд |
| type="chapter" xml:id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до рук |
| e unit="subSection" /> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ |
| љу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, н |
| ас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један |
| ао што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да |
| на је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вече |
| /p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у |
| вора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекциј |
| их накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Д |
| притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећ |
| укао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре з |
| е сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми |
| да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{ |
| то је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене |
| била — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обо |
| амишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и о |
| ............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, |
| дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру. |
| ако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти |
| уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љ |
| се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се |
| e xml:id="SRP18980_N12">С допуштењем да кажем.</note> <note xml:id="SRP18980_N13">Застор.</note |
| имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> |
| авио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слобода |
| би никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена |
| <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни |
| го.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и з |
| чео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта с |
| е знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit |
| мо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала с |
| е то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— |
| кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим у |
| те да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад н |
| <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> |
| мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јо |
| ала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p> |
| ?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> |
| ам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов л |
| ја у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб ист |
| ећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> < |
| ечи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <no |
| reign><ref target="#SRP18980_N24" />! — казао је лајтнант.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barb |
| SRP18980_N25" />!</p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на р |
| е мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га ј |
| он Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</ |
| {S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — |
| Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме |
| Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу у |
| p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, к |
| — Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</ |
| а сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало |
| {S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми |
| д, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се п |
| <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уг |
| не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и вел |
| енидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој |
| а врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начин |
| а учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто оту |
| l:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP18980_N23" />.< |
| сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мен |
| емачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не |
| јаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се св |
| Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођ |
| збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет |
| вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готов |
| руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.< |
| <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју д |
| о сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није |
| Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n= |
| је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: < |
| е томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пру |
| обочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о |
| је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је пог |
| има нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им о |
| ad> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило! |
| , „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, б |
| молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и |
| чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтна |
| Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају |
| Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда. |
| седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које |
| више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и т |
| <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> |
| онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га превар |
| раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће. |
| деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ не |
| узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као д |
| у видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добив |
| </p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и к |
| ите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, а |
| , и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пук |
| „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p |
| 980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div> </back> |
| ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p> |
| ог разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што мор |
| исала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме |
| а махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама пр |
| адиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обра |
| /p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p |
| ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како он |
| рисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њ |
| сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала м |
| поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично проша |
| к не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све гото |
| сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам |
| у — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се изме |
| } Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на темпер |
| на, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p> |
| мце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} |
| мам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско- |
| вора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред гла |
| p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} |
| дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да |
| ку и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени |
| Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима да |
| ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, ка |
| онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle angl |
| тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбу |
| ам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу уне |
| ко она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави |
| мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало |
| lestone unit="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као |
| да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за |
| друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу |
| S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, по |
| </p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је |
| разговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, |
| сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што |
| S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигош |
| ика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не зна |
| смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана |
| све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на |
| и и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара |
| сори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнаст |
| т јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студ |
| не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тава |
| на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет и |
| олико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше |
| раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано |
| ојих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наи |
| из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама о |
| <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, о |
| после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газ |
| очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зове |
| сма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учи |
| начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је |
| и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуш |
| ли он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— |
| ао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну л |
| , шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да |
| рације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично |
| p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p> |
| да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећ |
| шта.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу к |
| „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it">salto m |
| да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвен |
| намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се |
| рстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p |
| сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шт |
| ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и |
| олите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> < |
| поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму |
| подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не |
| шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла и |
| p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је |
| х кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки |
| десет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њом |
| садржину котарице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goû |
| зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за |
| Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S |
| и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима |
| овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је мол |
| /p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, |
| После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време |
| адгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Т |
| } Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему |
| епрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, |
| ...........................{S} Поносита као ....................... <foreign>D mol</foreign> .. |
| _N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Би |
| се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је ку |
| и се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с пер |
| а који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја |
| ио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с |
| доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и с |
| а.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично ле |
| цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} М |
| како питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки слу |
| се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет ч |
| ојој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> < |
| да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева ка |
| на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајућ |
| интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чи |
| но образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чуд |
| а се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Срб |
| ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одгов |
| ојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="su |
| м вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико |
| свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи |
| е, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година |
| носа.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} |
| е било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам више |
| свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{ |
| као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше |
| се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти с |
| ије флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријат |
| е нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у |
| ијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p |
| ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени б |
| ких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних |
| <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је |
| ам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја п |
| и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), |
| ше моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang=" |
| окар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара |
| ах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а |
| обивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан ур |
| и знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p |
| те ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше |
| .{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече |
| еби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађе |
| /p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођ |
| ена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу |
| м први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пуп |
| алити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једн |
| е на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} |
| Barbarisch</foreign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <fo |
| <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Тума |
| довали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута |
| ору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, на |
| rget="#SRP18980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, к |
| слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толи |
| — Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Д |
| е да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barba |
| аборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запит |
| з уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до |
| ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.< |
| {S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје |
| чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субот |
| прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад |
| а.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p |
| свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им по |
| иферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако прому |
| оћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад о |
| ли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах |
| — Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и |
| тура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножев |
| њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очи |
| нуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsmarsch</ |
| д себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p |
| и и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега ј |
| черу скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија |
| оје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! |
| х комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја |
| ка посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима |
| ана девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац |
| на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше зб |
| ој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрће |
| жњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођ |
| изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него ика |
| љиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, до |
| target="#SRP18980_N9" />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> < |
| флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно ш |
| .{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— |
| оворити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари |
| аде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су |
| уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да б |
| nt> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА |
| су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој |
| знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су |
| не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на ус |
| ао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији. |
| о ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Д |
| молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под |
| их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, кој |
| еда у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de" |
| је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић |
| јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да |
| сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је с |
| ођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> < |
| } Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} Посл |
| rée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с они |
| еха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} |
| а гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се не |
| последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њ |
| љнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана б |
| 43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд плов |
| коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може |
| е капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђ |
| прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, м |
| им којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно |
| колико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме са |
| е у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој сн |
| ло коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један |
| <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којек |
| ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила о |
| увише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута |
| Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро |
| p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се |
| >Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви м |
| иркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша |
| же човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le |
| било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, |
| да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после веч |
| >Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљ |
| све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не г |
| <p>.................{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, |
| те.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у кла |
| подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је нек |
| е:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица |
| месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никол |
| каком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми |
| утите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p |
| вропе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадиј |
| ким.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, |
| да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, б |
| ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти |
| ослао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охла |
| {S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> < |
| S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S |
| књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се |
| уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарк |
| а“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме с |
| е се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, |
| авнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њ |
| чи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref tar |
| муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варо |
| анског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати с |
| њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, ч |
| чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом |
| S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} С |
| било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, |
| лимају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својстве |
| plus apres lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да |
| мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ |
| > <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><title>L’h |
| и?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим з |
| >— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> |
| у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до к |
| цима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све |
| оза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, госп |
| после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после |
| о?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Изву |
| она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах |
| зговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли дово |
| сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири г |
| наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском |
| еше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију неш |
| е разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њ |
| т Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сест |
| о што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заи |
| е је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мир |
| Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, м |
| е, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ два |
| прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо п |
| .{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске |
| итивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па |
| то сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је |
| дила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја н |
| се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила |
| рестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешљ |
| вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се нар |
| као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њено |
| а је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам |
| з чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Ве |
| које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио н |
| ео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких б |
| дио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му |
| а свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан |
| > велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна с |
| еговим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, |
| омни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио н |
| и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву |
| дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло које |
| и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да вам је дуго вре |
| сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чуд |
| ine Cigarette!</foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како с |
| ихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на |
| осетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишл |
| стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свр |
| , опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да |
| хе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ са |
| зе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год |
| о нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима |
| у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, |
| мио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Пи |
| е се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута у |
| ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S |
| ак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! |
| ом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: |
| ји иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледа |
| ве.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{ |
| уски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други матем |
| мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, |
| — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо с |
| ад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је но |
| си ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих не |
| какав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па |
| ава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа |
| се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p |
| гртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и клима |
| запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} |
| о, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: |
| апу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на сво |
| азнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота |
| arget="#SRP18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет |
| уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, д |
| е треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде нека |
| а матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Н |
| ер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што |
| тих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.< |
| па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, углед |
| аднео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко |
| изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту |
| ову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком |
| и десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и прому |
| и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и |
| , крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>П |
| ем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— |
| , јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто ф |
| ј рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из П |
| велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S |
| који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па го |
| ђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напосле |
| х себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завр |
| вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја н |
| е веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и |
| м зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друшт |
| не“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, |
| м без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што |
| ра за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</ |
| _C5"> <head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последње |
| — Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше |
| бочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што ме |
| Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам ст |
| аленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају |
| наш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном б |
| Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијски |
| м.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ ст |
| на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, к |
| ј лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чини |
| есао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде. |
| еже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади |
| ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци с |
| ан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{ |
| која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, |
| ћа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз неја |
| роз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи |
| рао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа |
| да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не мо |
| столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасил |
| е ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} |
| противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите |
| кати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} |
| а у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговор |
| нда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен |
| шла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, дв |
| м се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах |
| их дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом по |
| осле седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата |
| к.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене пр |
| е чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механо |
| чи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим |
| на у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупи |
| белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна |
| опити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих |
| ign>D mol</foreign> .............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга |
| 80_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спуст |
| и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја |
| исте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмеј |
| Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, к |
| oreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP18980_ |
| бијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао |
| ох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гле |
| си сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који |
| Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се |
| а се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се др |
| <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако по |
| , и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осв |
| леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам изв |
| е вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18980_N22" />.</p> <p |
| p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опрос |
| ачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих зем |
| ање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше |
| обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њих |
| има од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с |
| м међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакл |
| ило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столи |
| се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо. |
| роша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише с |
| чаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају де |
| на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам не |
| има.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред |
| ки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме |
| неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није |
| исте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Ме |
| а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} |
| на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро з |
| и, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оже |
| то, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</ |
| Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразум |
| ворећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у не |
| ику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, ј |
| говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даљ |
| наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> |
| е, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухвати |
| у оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ва |
| Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледа |
| ј прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она |
| како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако |
| Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих р |
| {S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромн |
| кочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пре |
| својим питомцима, демонструје садржину котарице ..................... као вуга, а они то зову |
| <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека |
| ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно га |
| и се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо ч |
| ш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме |
| азлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n= |
| дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} |
| e> <note xml:id="SRP18980_N18">На крају крајева.</note> <note xml:id="SRP18980_N19">Рекао сам.< |
| p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духа |
| руштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.< |
| ала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из |
| е било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у ј |
| ерава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de">die <pb n=" |
| о, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што с |
| а се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то |
| .</note> <note xml:id="SRP18980_N18">На крају крајева.</note> <note xml:id="SRP18980_N19">Рекао |
| ју, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> |
| ођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро |
| то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још прости |
| > <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс |
| азник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{ |
| топало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестан |
| сле га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио |
| што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} |
| и“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а лев |
| ије снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} |
| језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао |
| њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме |
| p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејућ |
| S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и пр |
| правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.< |
| — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ух |
| ма мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти |
| начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео |
| и да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан |
| е нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја |
| рала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p> |
| глом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту рук |
| p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p |
| зио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој |
| лике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, лу |
| ељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја с |
| сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написан |
| у, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они д |
| х њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} С |
| је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У |
| ми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашњ |
| ле прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем н |
| ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „ |
| хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на т |
| брашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко |
| Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микро |
| ухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се де |
| а очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, у |
| ницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с цр |
| ви ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је св |
| S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећ |
| а руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше |
| <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на р |
| још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам т |
| Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, |
| </p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплаш |
| а.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску |
| ба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита нови |
| Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, |
| отство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је так |
| ирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} До |
| .{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцр |
| дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад |
| ог болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је |
| ко важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као |
| Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници сви |
| S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по је |
| весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не з |
| но доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S |
| опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега упр |
| куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно. |
| !</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и |
| који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господин |
| е мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после под |
| p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем |
| ворила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уг |
| че, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам з |
| гију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео са |
| <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један |
| ала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у с |
| икола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, |
| ам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и кл |
| /> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим а |
| рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p> |
| у помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — ни |
| {S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како ј |
| Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош |
| у, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{ |
| ади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, у |
| ећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} Т |
| ази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах д |
| ог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао |
| е либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не |
| и глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да м |
| д сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрн |
| аги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах |
| ам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најср |
| и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на добр |
| ше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не |
| к дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> < |
| и били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’т |
| ки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и мом |
| усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Покло |
| p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="1 |
| {S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате. |
| ђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђ |
| eillaise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, |
| им.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удар |
| .</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Би |
| у, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_C |
| рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>.......... |
| ), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао гов |
| м се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, |
| ЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div t |
| КИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div |
| P18980_C12"> <head>XII ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да са |
| смејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{ |
| н узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <fore |
| f target="#SRP18980_N24" />! — казао је лајтнант.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barbarisch</f |
| N25" />!</p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — |
| задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти |
| дбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} |
| , па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад |
| увише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, мо |
| че га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо |
| раженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше |
| сто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div type |
| ту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с наш |
| а рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за у |
| што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, |
| >— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се А |
| погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На |
| стим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и |
| е?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем! |
| .{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам |
| и мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: баци |
| > <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку. |
| p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и |
| а.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mille pardons</ |
| ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, бра |
| и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се |
| ање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад о |
| лим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одгов |
| — Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, |
| ар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то |
| опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике ниса |
| м казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чини |
| д се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} |
| а њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звез |
| као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У |
| ну с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, |
| умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отвори |
| запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не мо |
| у.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме ј |
| тину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p |
| дсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим |
| да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да л |
| те, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лак |
| >— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била н |
| <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни од |
| и, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и суви |
| студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у |
| трије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: |
| же, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Т |
| мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромни |
| ичега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, |
| на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном рук |
| у.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вам |
| и носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, је |
| Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: |
| си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Нек |
| тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављ |
| сле сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако |
| дио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од м |
| писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам |
| сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} О |
| естан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, н |
| /p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам |
| бу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} |
| тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање |
| спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није н |
| сти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што |
| лоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заи |
| зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, |
| здасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што в |
| јицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.< |
| еви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некак |
| сим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад |
| заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их доне |
| <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</ |
| p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>О |
| и друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>М |
| етно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? |
| осталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свег |
| } Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласо |
| е вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и сврше |
| медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на |
| м јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљев |
| чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем н |
| јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио срп |
| , како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и че |
| сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и бож |
| г црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> |
| ена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђ |
| „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока с |
| 0_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она на |
| ешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак и |
| лавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узе |
| ађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила |
| и се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима |
| ним песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} |
| ко обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — |
| нски и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, |
| чане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она |
| Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта |
| ма, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>...... |
| ра?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дођ |
| ра!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам од |
| ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (< |
| о да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с |
| </p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођо |
| ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и темпер |
| смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection |
| “</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунашт |
| , и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечн |
| еобично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми кор |
| у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— М |
| а врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје |
| х и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радо |
| азгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам ж |
| хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се |
| моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пу |
| а леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необич |
| /p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Д |
| Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хте |
| а бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није фла |
| и фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени с |
| .{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> |
| што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> |
| концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свил |
| дех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме |
| а ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</ |
| и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та с |
| вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био ус |
| p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље |
| S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све |
| е и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Лев |
| дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако ужи |
| љунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од бербер |
| />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њ |
| са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} |
| ке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем |
| , опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити н |
| <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, ка |
| „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам |
| ем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам |
| међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попе |
| и.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на |
| ву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</foreign><ref |
| да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена |
| р на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила |
| послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја |
| нела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мо |
| ЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <di |
| квог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и ис |
| ака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогу |
| е у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека с |
| note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:i |
| ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да |
| на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, ка |
| она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>А |
| има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам |
| ажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку зна |
| ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, |
| <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо иш |
| ажио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам |
| е сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда |
| е.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки но |
| {S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут да |
| >Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој |
| "> <head>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </ |
| репуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва |
| ј мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смех |
| Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају |
| ée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају дец |
| мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слоб |
| 3" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га |
| резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путни |
| ре руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, изви |
| е? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујем |
| вају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире |
| је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} |
| <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој |
| за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Нег |
| , да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и н |
| ве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју |
| ИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type=" |
| фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> |
| ена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а |
| во, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче |
| згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и ме |
| камију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а |
| тиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли с |
| сад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, |
| у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, ха |
| S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb |
| рим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кес |
| увао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она ни |
| алеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад |
| деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим |
| с.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим |
| <foreign>D mol</foreign> .............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с |
| .{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га |
| настику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и то |
| после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Нек |
| ="SRP18980_N26">Опера немачког музичара Мајербера.</note> <note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме с |
| , а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам |
| женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калку |
| рству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе ов |
| утимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично с |
| ити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крч |
| <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад |
| анов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за с |
| p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тон |
| он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — н |
| Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не |
| пају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за |
| аме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвез |
| зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, шт |
| > <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml |
| ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се з |
| ? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он |
| ше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, о |
| скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја |
| /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који м |
| х.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура? |
| е.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале |
| .{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора б |
| о говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је сам |
| ени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер |
| жати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — |
| ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет |
| чно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни |
| и!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер |
| "fr">le plus apres lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљ |
| био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сл |
| љиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{ |
| >— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то др |
| набе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и м |
| пођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Д |
| спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам |
| а зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb |
| е је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време веч |
| да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па |
| летку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p |
| аспитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој ни |
| аш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво г |
| прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, моли |
| као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пије |
| крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти цр |
| > <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и п |
| Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, је |
| о све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све |
| се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sst |
| е на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше св |
| неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вече |
| p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме ј |
| необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем |
| је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи ра |
| ојешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам т |
| а седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> |
| аље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} |
| је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава ј |
| шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се св |
| послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</ |
| } Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи |
| јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> |
| је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жал |
| шо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јо |
| ња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, |
| жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављ |
| пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем |
| све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам у |
| ти добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила |
| смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим друг |
| га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разу |
| их се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написан |
| м на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из м |
| о — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми он |
| мне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} |
| пену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре |
| ваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи |
| p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} О |
| рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш |
| сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се упл |
| Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја |
| ишта.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лиц |
| р.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је |
| ца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на |
| е да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у |
| <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја поче |
| {S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њ |
| ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} З |
| се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим |
| p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах |
| >— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без |
| n" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех |
| ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, ти |
| д то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, кл |
| р, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Т |
| а осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p |
| ни некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви бил |
| ле пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без му |
| о добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играт |
| , она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она ок |
| слим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} П |
| во, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после |
| галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачу |
| </p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ј |
| — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично приј |
| , ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја з |
| у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем каз |
| зила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на проз |
| пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> |
| ра врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно с |
| уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Оп |
| адијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља г |
| S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, пев |
| двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> |
| <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <di |
| се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то |
| > <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си |
| ба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и |
| како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогач |
| p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља з |
| весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узе |
| главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, об |
| Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим зд |
| овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле |
| ји него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lan |
| на ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш зем |
| ам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се |
| ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искр |
| Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за |
| последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне |
| </p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосм |
| ила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио нека |
| >— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Доша |
| ека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нис |
| :</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече |
| рење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она |
| у и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој |
| варски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— |
| цију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио |
| наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам с |
| главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сеш |
| м га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— |
| p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље |
| и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Сви |
| „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p |
| х се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти зна |
| не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција д |
| што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{ |
| p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да |
| /note> <note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <no |
| м, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам |
| завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са |
| само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверав |
| } Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја |
| е, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! |
| ер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <h |
| је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с д |
| моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни |
| p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута |
| о сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p |
| тко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слик |
| о у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, сме |
| тало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу вод |
| {S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми ј |
| ве одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и |
| е.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ј |
| ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван о |
| сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се нас |
| коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, н |
| вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја |
| писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћ |
| вога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да о |
| а баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре по |
| ешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и поч |
| м да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере игр |
| сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам оп |
| а, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стад |
| м ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: б |
| једно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чу |
| Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она увере |
| вама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{ |
| се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign |
| а налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искр |
| ошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, |
| престано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће дожив |
| ти.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никакв |
| p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p |
| ...........</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А мој |
| узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равноду |
| ах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово |
| ко поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио све |
| сао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после к |
| лачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца |
| ад књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање |
| оздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p> |
| и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{ |
| а опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и п |
| /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, |
| јена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у |
| аницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посл |
| .</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску |
| е него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и да |
| че некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> |
| "subSection" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико оби |
| весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, оз |
| н добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти |
| ила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може |
| , да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је |
| <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr" |
| „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, п |
| /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „п |
| стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на |
| му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="sub |
| , изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја им |
| сте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.< |
| ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех д |
| и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.< |
| ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђав |
| о насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</ |
| е, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће |
| ћи, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канаб |
| савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим н |
| о до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да |
| где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p |
| русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сас |
| .{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести по |
| а, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S |
| > <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је |
| ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <pb n=" |
| очех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збу |
| : није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и |
| дрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне ко |
| тидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора б |
| ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, ка |
| даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна |
| онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристал |
| м да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше |
| — А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ј |
| , тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> < |
| сио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она |
| о сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на к |
| припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем ма |
| да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе. |
| нодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чу |
| о да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео |
| Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам |
| а кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некакв |
| се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, |
| ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — ре |
| </p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec nonchalance</for |
| вао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, н |
| /p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> |
| а.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос |
| ојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање |
| ити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље го |
| огла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p> |
| амо с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тв |
| итискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми |
| де ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плач |
| рвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n= |
| таде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу |
| ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се. |
| асно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску во |
| за себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах |
| лу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов |
| , микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни мома |
| прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе |
| за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле с |
| есам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</ |
| S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и св |
| сет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, |
| е поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцен |
| ="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!< |
| лом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео |
| казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да |
| да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на |
| акао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рек |
| поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње. |
| углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако т |
| ано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на |
| нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист вазду |
| Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од неку |
| ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карло |
| ипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гла |
| Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николо |
| м водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право |
| свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n= |
| } И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> < |
| рхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друм |
| ласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухв |
| м у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу |
| , а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто |
| пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S |
| дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота |
| у.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кре |
| а добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје са |
| и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што |
| <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам |
| да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као |
| е бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма |
| и у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужн |
| На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст неће |
| да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, |
| тање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви |
| су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежа |
| />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Т |
| отов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај с |
| а и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научи |
| нила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до |
| >Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гу |
| шу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано |
| промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђа |
| p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше |
| је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, К |
| причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно |
| та изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко з |
| r eine Cigarette!</foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш как |
| шу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</ |
| ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш |
| ам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпи |
| е да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разг |
| о смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице. |
| учио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не |
| >Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно как |
| изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је |
| ручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не |
| то неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити |
| сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и |
| се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не см |
| ang="la">sit venia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти п |
| Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <mil |
| творим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику |
| /p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и поку |
| не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их д |
| > <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> |
| .{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — ч |
| ам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — треб |
| успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде |
| о.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих |
| хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да |
| ју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да |
| руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и |
| како.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге |
| и?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га |
| тереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није |
| ам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Ви |
| </note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написа |
| p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети де |
| S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговара |
| м, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборе |
| ли, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје |
| ст наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред |
| p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Д |
| ислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{ |
| устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, |
| <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p |
| не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не сме |
| <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S |
| речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на располож |
| мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она у |
| се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражи |
| после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легне |
| ао из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — |
| ам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> |
| , I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два |
| т ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна н |
| ији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, |
| {S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало |
| небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> |
| одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуст |
| а се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се |
| кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на л |
| а.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, |
| дведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити |
| му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, |
| <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радују |
| којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>......... |
| Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио. |
| опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас |
| е.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч у |
| есу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign |
| 5" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p> |
| поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа. |
| p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем |
| исмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба |
| ам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас |
| p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хо |
| нодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало |
| .{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— От |
| а на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, |
| ш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и д |
| о сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она |
| бу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју |
| огу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред |
| имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и |
| сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцим |
| Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</ |
| милијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа |
| и, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> |
| ред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам заш |
| ње.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико |
| то је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који |
| све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи о |
| степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S |
| .</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам |
| ат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти с |
| о и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испу |
| > <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене с |
| и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и |
| ба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мис |
| је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Ба |
| етру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо д |
| аљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> м |
| у одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој п |
| а туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шт |
| е то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједан |
| о сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељст |
| _N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја |
| лаву од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — р |
| Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и г |
| ) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио |
| н ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облиц |
| у истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде? |
| пао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div typ |
| у — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете. |
| рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на пр |
| екакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на |
| длуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једн |
| у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад м |
| шао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} П |
| дех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на |
| његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе |
| и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осети |
| } Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, |
| ош кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих. |
| — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну н |
| ћи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све |
| гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, |
| ка, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана |
| lestone unit="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље аш |
| м што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је |
| аше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара. |
| жован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем и |
| забере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, кој |
| ао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно свак |
| ад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче с |
| знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да ид |
| них шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руљ |
| чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам ј |
| , и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" |
| устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на кри |
| м.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, |
| је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она |
| } Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе |
| к ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по |
| ех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као н |
| је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p |
| више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без д |
| уче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — |
| о ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} О |
| остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију кав |
| о приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те |
| људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без ужива |
| почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква |
| ростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било |
| ад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за д |
| S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати о |
| наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав ј |
| ише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан г |
| Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад б |
| , не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлос |
| не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћ |
| сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à la fin de |
| рслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била он |
| престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, как |
| да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега |
| а.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа |
| од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уо |
| њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише |
| >Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем |
| смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стр |
| е покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} |
| кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још |
| м?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бад |
| и и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онд |
| који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене игра |
| о што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити |
| <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она |
| из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је |
| ити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и м |
| м ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће с |
| , откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку поми |
| атвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам з |
| етнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна |
| , јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од м |
| а је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен |
| Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам |
| сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети |
| </p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих се |
| ети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио |
| као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се |
| на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам |
| а покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> |
| пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љу |
| "fr">Parole d'honneur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p |
| одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам мога |
| не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> |
| ди куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити |
| ињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, |
| ку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече |
| I ПИСМО.</head> <p>.................{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим. |
| а теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах м |
| ћа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда |
| по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу вид |
| и сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље |
| оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под ру |
| врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио |
| ом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет |
| дава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да |
| p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p |
| > <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> |
| мењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n= |
| .{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</ |
| од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну ко |
| ад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позо |
| ад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слик |
| л, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимадне |
| Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила. |
| зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, он |
| м дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходник |
| мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brig |
| <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је зап |
| ="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, |
| знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми с |
| дам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обриј |
| , хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљд |
| ете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, |
| пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за |
| и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао |
| нском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Св |
| а за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се ок |
| јега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, |
| е рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам и |
| {S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> < |
| ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих |
| и давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију б |
| ико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> < |
| послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цел |
| чекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај |
| ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да |
| {S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па |
| p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на он |
| се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуели |
| а сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака |
| i>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није |
| ршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао н |
| p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио с |
| тала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ниш |
| , дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но |
| ако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у кри |
| о.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући |
| ејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем з |
| <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем ко |
| ед очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи ре |
| ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, |
| ру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже |
| а добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“. |
| p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се о |
| днос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њези |
| рло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, |
| м“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме |
| нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако |
| кинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, |
| ифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен бр |
| лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и б |
| едно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да д |
| при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја |
| вито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, ма |
| ико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побрат |
| ти ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за |
| осадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</ |
| „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме она |
| је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се у |
| сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је бил |
| Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама |
| кака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћута |
| ко исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне к |
| овори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мор |
| , па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу д |
| чини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да с |
| ђице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она |
| е се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовоља |
| ца задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за це |
| руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та ј |
| о потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво р |
| каку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone unit="subSectio |
| ога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p |
| р вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство ба |
| p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| > <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да лас |
| месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је |
| p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се |
| браћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, |
| је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав |
| која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од |
| ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточ |
| p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојо |
| и по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!< |
| , да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на после |
| ој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја |
| о очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у |
| ча-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше к |
| сад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, |
| три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео |
| е овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад са |
| алије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла н |
| с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ј |
| ко добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам |
| ао муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој г |
| шећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленги |
| /p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо |
| имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се о |
| целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан с |
| ући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с пол |
| било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја |
| о воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тр |
| за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био |
| ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се мо |
| а за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу. |
| ија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој п |
| им до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим |
| ти пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, |
| донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре ј |
| а воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављ |
| ледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не |
| че она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уз |
| дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} |
| жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је с |
| старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесн |
| о мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Сло |
| селину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љуш |
| Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.< |
| > <p>......................</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из мој |
| мо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре |
| а радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твој |
| {S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто н |
| још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти |
| вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — в |
| а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој ле |
| редао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад |
| о сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли с |
| испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се |
| стална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она м |
| .{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</ |
| левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено |
| едног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас дво |
| Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њом |
| — Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуч |
| сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи |
| } Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} |
| о, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осети |
| у, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутав |
| ога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, нез |
| и не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти с |
| њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све |
| д да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, |
| ознао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено |
| менат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као |
| своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако с |
| следњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључ |
| гу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим ж |
| мне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сес |
| диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на ка |
| } Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мат |
| ?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго |
| збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зел |
| ење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и к |
| обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили јед |
| ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гад |
| ође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после с |
| нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; |
| ги поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет |
| 42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнаст |
| нуло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми |
| у у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти н |
| спознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода |
| ражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су |
| ту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам х |
| ти:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном в |
| ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</ |
| како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи |
| глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показат |
| узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми |
| у.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја о |
| ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p> |
| оле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар им |
| — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> < |
| и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} |
| note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="SRP1898 |
| xml:id="SRP18980_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у соб |
| Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох ј |
| Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад |
| оба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех за |
| шћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако пит |
| роз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— |
| ина овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да |
| сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим |
| екох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нам |
| 18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> < |
| <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (молим) орпоштај.</note> <note xml:id="SRP18980_N10">„Ис |
| мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа |
| > <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да |
| о на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| еобично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше |
| ам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако |
| и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам |
| аш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде ни |
| о сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам с |
| погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех. |
| и само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које изл |
| кав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја |
| ћу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Ни |
| ......................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље |
| трани, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали н |
| допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apre |
| збришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво би |
| ин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава |
| , после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећ |
| асвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је |
| о скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примет |
| лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не з |
| ече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се п |
| есигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има |
| >Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама |
| мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p |
| 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати ш |
| се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па ниса |
| дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е |
| а заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> |
| </p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно ника |
| м се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради т |
| оворим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има |
| , јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих луп |
| проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја уст |
| , стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она |
| ини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone unit="subSec |
| </p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>ва |
| /p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шт |
| еби замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.< |
| ти.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешниј |
| се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да ј |
| некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb |
| кастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> |
| крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отр |
| да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питај |
| Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и сви |
| амо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно |
| но; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо с |
| јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, ок |
| в као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за |
| e xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих ис |
| им прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S |
| м?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p> |
| е још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у л |
| х хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво п |
| још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико |
| ад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која сво |
| ике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна |
| аше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући |
| ајстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме |
| ама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четв |
| е, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним с |
| алији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум |
| <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом р |
| ељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „за |
| .</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтна |
| ује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</ |
| венео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: |
| у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку |
| је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </d |
| на ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из |
| им плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и |
| н претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца |
| одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час дол |
| царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како м |
| аз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по |
| алиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S |
| прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>ваши |
| <ref target="#SRP18980_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо раз |
| /p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувиш |
| ебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа р |
| </p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га ст |
| и ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S |
| еће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимои |
| te xml:id="SRP18980_N26">Опера немачког музичара Мајербера.</note> <note xml:id="SRP18980_N27"> |
| Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, см |
| спредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мис |
| нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија. |
| и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<for |
| мо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми |
| и никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам |
| ог, без достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као пр |
| 8980_C8"> <head>VIII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, раз |
| 18980_C7"> <head>VII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Од |
| P18980_C10"> <head>X ПИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call me |
| P18980_C9"> <head>IX ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је |
| SRP18980_C6"> <head>VI ПИСМО.</head> <p>Н....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, д |
| SRP18980_C4"> <head>IV ПИСМО.</head> <p>Н......................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што |
| foreign><ref target="#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео раз |
| S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислит |
| p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна |
| о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свир |
| ошћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено пона |
| даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није |
| Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српки |
| ха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се |
| ни као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њ |
| ро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, |
| чким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бај |
| {S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро ч |
| њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од са |
| е име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе. |
| ад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, |
| о рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала |
| ру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар по |
| <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклањ |
| корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже |
| у њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М< |
| огу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{ |
| S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, |
| ругу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама з |
| руди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана |
| </p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг |
| ? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бл |
| о-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окре |
| та дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице |
| што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побра |
| Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и |
| се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође |
| >— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p> |
| без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи |
| свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затво |
| добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите |
| аш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим вр |
| S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угл |
| p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била н |
| ампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопц |
| леда испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвен |
| : шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази са |
| одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мен |
| ј толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устез |
| каткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Мој |
| међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим м |
| аљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако |
| е чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те на |
| ако једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de">die <pb n="6" />Hun |
| сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и насло |
| анџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Тво |
| /note> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив на игру.</note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута |
| к“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Х |
| ље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем |
| опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на п |
| а на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n |
| куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div type=" |
| аквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш |
| е тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бле |
| и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јо |
| ан млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку |
| о сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју |
| {S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Тум |
| зор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунова |
| вори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већм |
| већу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да т |
| и лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахив |
| о сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, |
| ицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као шт |
| а њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; ог |
| асвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светл |
| } Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је |
| што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он |
| > <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи |
| S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да |
| обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и са |
| м говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— |
| а се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у тол |
| ски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја |
| јтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш |
| ледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није н |
| овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и конци |
| е позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у ка |
| гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за |
| <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на с |
| је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газис |
| лутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше в |
| макнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:la |
| о.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан |
| а извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смеј |
| пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И гос |
| пет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него |
| егнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасу |
| у од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> |
| 18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и сп |
| два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" |
| едну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она ј |
| но што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.< |
| и на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и ј |
| Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eisbahn bei brill |
| лу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему из |
| ма шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се |
| </p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p |
| смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја не |
| > <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по м |
| S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја ј |
| зео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама |
| а, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљам |
| иво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили |
| Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно |
| n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд п |
| } Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини |
| морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> |
| мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја |
| је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, се |
| рајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из не |
| инити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав |
| налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспрет |
| ле које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p |
| ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пол |
| S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, как |
| кле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална миса |
| дари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристаје |
| ота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где |
| ne unit="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба |
| свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједн |
| да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом |
| каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и |
| лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој |
| ри.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад с |
| оји месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав б |
| ити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта |
| p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од |
| мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како |
| свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у св |
| слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља св |
| шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и в |
| е за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Уве |
| прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из |
| ann-Chatrian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> |
| Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрест |
| тави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вр |
| и, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном |
| м, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> к |
| и себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим с |
| е играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим |
| кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан |
| сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да л |
| роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" / |
| с</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да л |
| нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огугла |
| ма.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неи |
| Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прош |
| што одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p> |
| пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на |
| сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам |
| откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</ |
| по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и г |
| ферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, та |
| , па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова |
| , како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, оп |
| b n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу |
| нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти |
| дила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <forei |
| >Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје |
| и-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осе |
| духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на тер |
| ишта сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, бил |
| сам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад |
| азлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална прир |
| к мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је |
| <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</ |
| одерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што уза |
| мо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста ј |
| а више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је |
| ила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} От |
| /p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> |
| хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milesto |
| зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и |
| <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом |
| е човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је св |
| е сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не |
| ба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> |
| а се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто |
| аш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} |
| <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S |
| ски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да вас |
| .{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} П |
| ола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Т |
| осађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин на |
| па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила ма |
| на? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до |
| а мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа |
| по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш ка |
| а не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова |
| ичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погле |
| /p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — р |
| н?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казат |
| да се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S |
| ет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p |
| им крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} К |
| кочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свег |
| ила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло им |
| аки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поруч |
| могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с пољ |
| ла паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— К |
| с.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, |
| е вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозни |
| ма поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па сед |
| /p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на р |
| х је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа г |
| target="#SRP18980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да |
| зех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: |
| и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није |
| о с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих м |
| ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p> |
| тао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољ |
| Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и |
| ина.</note> <note xml:id="SRP18980_N18">На крају крајева.</note> <note xml:id="SRP18980_N19">Ре |
| кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, |
| f target="#SRP18980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма |
| а столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше јо |
| м гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="f |
| кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Д |
| то ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ак |
| </p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она |
| S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је п |
| некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — |
| gn>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу: |
| и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошап |
| к позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица В |
| рст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, |
| а, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које |
| а.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang="fr">Marseillaise</foreign>-у.< |
| ам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву с |
| еки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти |
| subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми см |
| .{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три п |
| е они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу |
| си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од т |
| ре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута |
| бан.</note> <note xml:id="SRP18980_N17">Називи појединих новина.</note> <note xml:id="SRP18980_ |
| сматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може |
| ">Erckmann-Chatrian</foreign>-а.</p> <p>Наиђем на двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ов |
| во?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— |
| и једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој ру |
| трић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс. |
| ном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: |
| исмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило |
| ни да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није х |
| ео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p |
| је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам у |
| има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стре |
| не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео д |
| доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p |
| p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p> |
| ило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је го |
| живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине ч |
| ркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекци |
| у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагну |
| а и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кр |
| це разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, пр |
| и ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} |
| чала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлач |
| од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са ст |
| х ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> < |
| } И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио |
| пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим |
| сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам и |
| е и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух ра |
| ђе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} Пос |
| немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу измеђ |
| > <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Ту |
| писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи |
| ме је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби које |
| мо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни х |
| /p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд |
| просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пр |
| рота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице . |
| аљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет |
| p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар. |
| ио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Ка |
| оштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон |
| аносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу |
| Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> |
| се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио |
| еску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да с |
| и био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Б |
| p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово |
| </p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи |
| усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз |
| ко пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p> |
| Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви |
| ла очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифут |
| те хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на но |
| .</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Тумано |
| е ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било ј |
| је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима свак |
| сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја |
| је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} |
| беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову |
| .{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе |
| је мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18 |
| виле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то пар |
| јега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал ок |
| све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, та |
| te xml:id="SRP18980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note |
| ио чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљ |
| им шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, |
| 80_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <not |
| и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p> |
| сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> <div type="notes" |
| десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле ј |
| м.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљав |
| <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</ |
| >ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„НАПРЕДАК“ - ЗЕМУН.</p> </div> <div type="titlepage"> <p |
| кс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже ру |
| рст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледа |
| ли, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, |
| рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзни |
| > <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла |
| р, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с њ |
| се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан п |
| ао бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које |
| ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разго |
| орно.</note> <note xml:id="SRP18980_N3">Наравно.</note> <note xml:id="SRP18980_N4">Е-е.</note> |
| амо званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко |
| — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу ва |
| ки.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама |
| ако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дан |
| ote> <note xml:id="SRP18980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски |
| екажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч |
| а да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она |
| ћете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех |
| м, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign |
| знајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На |
| рдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака пита |
| ј Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично об |
| отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина н |
| ају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рук |
| ђем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p> |
| о намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црн |
| S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били не |
| ’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љу |
| оса — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и о |
| увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после |
| гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и п |
| исма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао |
| " />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се јо |
| ет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang |
| знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја |
| сетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, с |
| ста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим и |
| шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет |
| ml:lang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није прич |
| в.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> <p>Макс |
| ма тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, |
| "#SRP18980_N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скоч |
| , лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и бе |
| ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој |
| бадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спус |
| лед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао |
| це — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништ |
| ку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и |
| скава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја |
| ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкет |
| њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.< |
| рча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати в |
| ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и мо |
| езно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сах |
| ања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, нађем <foreign xml:lang="fr">Marseil |
| гледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам пра |
| ајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она ис |
| с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разло |
| један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се ок |
| аћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — р |
| наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хл |
| тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио с |
| су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте м |
| ко што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро з |
| да лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина |
| м кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим |
| ао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитив |
| ђе тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, |
| као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим |
| дним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, ко |
| иферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визит |
| м“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што |
| "#SRP18980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни |
| м?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверен |
| не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико ист |
| ече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и с |
| </p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milestone unit |
| ним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it">salto mortale</foreign>, |
| духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: < |
| е још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протесту |
| pb n="25" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.< |
| и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} П |
| ИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се |
| и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут ид |
| се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно игра |
| мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обич |
| беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има л |
| /p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који |
| ени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица |
| рати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје |
| } Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да |
| нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p> |
| “ <ref target="#SRP18980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност |
| ...................</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљ |
| кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било на |
| о бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и д |
| књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених р |
| он у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари ко |
| а се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције на |
| и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у свој |
| ву говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључи |
| , да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да |
| равити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Он |
| ="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу ук |
| се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подет |
| азумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што в |
| ћан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi> |
| и је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко |
| у бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви |
| у таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé</foreign> је да см |
| неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор |
| target="#SRP18980_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим |
| да, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта |
| S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и |
| мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу |
| есети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци са |
| S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који кора |
| лежим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отвори |
| арош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа. |
| .{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја. |
| и беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у ш |
| >О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја |
| аздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да у |
| аљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пр |
| егао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више |
| сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у сво |
| /p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p |
| /p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Т |
| ламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице |
| <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише глас |
| Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се |
| ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} |
| е!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} |
| ко замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па |
| рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ј |
| } Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћа |
| та ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред |
| S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу |
| лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, не |
| богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад |
| ца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побрат |
| /p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да до |
| груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напољ |
| >— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— |
| е и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми |
| и не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p |
| не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изрази |
| омукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p |
| — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам пра |
| .</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте |
| <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам |
| а је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> |
| после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да каж |
| игу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељ |
| не руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">ge |
| е питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да |
| ам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чаши |
| ти, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро |
| јства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се н |
| равом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам |
| а, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p |
| ef target="#SRP18980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</h |
| срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</ |
| Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то ј |
| ам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је |
| а се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p |
| ти на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална |
| могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа мог |
| ктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не да |
| миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се ту |
| " /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Н |
| нда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито |
| тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си |
| ur</foreign>, ви <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се! |
| .{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на |
| ред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша! |
| сть!</foreign>“</p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на ч |
| ште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми |
| чи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српс |
| ва поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да м |
| и руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> |
| сму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та пес |
| Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство |
| стрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p |
| } Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту |
| кате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се в |
| } Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, д |
| вно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих |
| {S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>..................</p> </div> <div |
| јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>.. |
| аци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С п |
| тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с |
| и су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} |
| <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак |
| ла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакл |
| ије поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на дор |
| и даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према м |
| „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спав |
| е тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја ма |
| да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије |
| ете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p> |
| ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја са |
| шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан |
| пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он уз |
| спођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p> |
| олестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког |
| > <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да с |
| ме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла |
| p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех п |
| хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! |
| мам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не |
| гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</ |
| вених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе д |
| е однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њ |
| Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерами |
| и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>..........................</p> </div> |
| а свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} |
| ке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хла |
| а, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...< |
| xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref ta |
| ошћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требал |
| се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене |
| лизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет |
| зуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задов |
| >— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на |
| икола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id= |
| не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{ |
| тише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак |
| е мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам табли |
| говор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говор |
| де се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио д |
| S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад до |
| д прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало |
| се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што |
| дито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— |
| > <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:la |
| шта учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами |
| буни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'honn |
| о, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиља |
| p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, к |
| ије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате д |
| њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb |
| ити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма как |
| језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Клар |
| песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p> |
| гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} |
| ите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли. |
| ко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад с |
| >— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како |
| не.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не п |
| <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а |
| их се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је теш |
| S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} |
| ло је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé</forei |
| надовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназ |
| и врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријате |
| ко пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, ш |
| д нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче |
| лио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, |
| ијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би |
| мо, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?... |
| а се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна по |
| м.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицам |
| а, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме та |
| акт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам више пр |
| руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>По |
| а за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type="chap |
| ету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непр |
| вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанп |
| сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, |
| да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да |
| они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспат |
| </p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да |
| лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто б |
| .</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар |
| .</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 с |
| бљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за |
| > <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљиво, |
| закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите |
| јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign |
| пита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се |
| ну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А т |
| ш пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пу |
| спред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи |
| ко да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда |
| весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било |
| "SRP18980_C5"> <head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме |
| <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец |
| ше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} |
| и скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам сам |
| у.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</ |
| Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљо |
| p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке |
| а хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46 |
| ако ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фами |
| атно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати |
| ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко. |
| и.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично бла |
| <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљиво, небрежљиво.</note> <note xml:id="SRP18980_N22">Никола И |
| хо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањ |
| — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново |
| лиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисл |
| отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да о |
| : „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако м |
| Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите |
| а сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја |
| Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</ |
| ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Под |
| е никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахн |
| </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферен |
| и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела нек |
| био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, |
| , молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени |
| а с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S |
| >Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће |
| ило од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начини |
| бро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири с |
| ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Мо |
| се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на руча |
| а је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, |
| <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти ка |
| еданпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и |
| егао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она |
| ити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грл |
| а тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> <milestone uni |
| о ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад |
| дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак |
| е стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{ |
| с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетичн |
| и уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S |
| редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стрес |
| еисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p |
| и знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухариц |
| ек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па |
| .</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се сте |
| нички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да с |
| се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми |
| би.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да |
| вертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она и |
| </p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка ко |
| а ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и о |
| остидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљ |
| ере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели |
| .{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем сво |
| рате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и ша |
| .{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки |
| ман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, |
| је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који |
| српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана |
| емо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече |
| бу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете |
| } Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зел |
| pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p |
| ше озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шета |
| тресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она |
| е било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли |
| ило ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно м |
| браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма |
| бало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну вет |
| ђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, п |
| које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао |
| а ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, |
| ’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав |
| онесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу |
| /hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав го |
| нима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођиц |
| едаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: ш |
| Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем сво |
| и:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О |
| {S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је |
| у.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — р |
| з тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> |
| но гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p |
| ад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки! |
| е да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам иг |
| хат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... |
| железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће |
| чајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко ш |
| ати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и во |
| страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареж |
| лику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем |
| зивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прсне |
| к и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања сит |
| жи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема п |
| .............................</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то |
| ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио нек |
| дношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p> |
| су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p |
| Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.< |
| ледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми |
| сте реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увр |
| реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, |
| p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох. |
| азивам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се кло |
| трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она ј |
| ље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чла |
| ва пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво |
| ост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново св |
| .{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим |
| утим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас |
| глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрач |
| ћ на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необ |
| , па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ст |
| се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем л |
| стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам |
| , помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не |
| <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад см |
| <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код |
| мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестр |
| кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и пева |
| одушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене |
| ead> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да |
| вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја п |
| {S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир |
| ажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дат |
| S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело |
| те?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одг |
| .</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим т |
| ћем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако |
| note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна немачка природа.</note> <note xml:id="SRP18980_N7">Овим |
| да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла |
| овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре латински |
| у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, |
| .</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ств |
| ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат |
| кулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познаје |
| оје <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога дет |
| језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенел |
| е динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарск |
| note> <note xml:id="SRP18980_N26">Опера немачког музичара Мајербера.</note> <note xml:id="SRP18 |
| Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пут |
| се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је |
| о на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме |
| ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам о |
| д прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су |
| бе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ћ |
| јој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако с |
| скате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте лас |
| нате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па |
| „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: не |
| и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет |
| — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти од |
| 29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div> </back> </te |
| <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја |
| ше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још д |
| е се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем л |
| из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А |
| Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S |
| о и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p |
| овор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству |
| ила запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад |
| .</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја са |
| аше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, |
| ности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бит |
| у и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти в |
| гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави |
| иче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљиво, небрежљиво.</note> <note xml:id="SRP18980_N2 |
| <pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер |
| о немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио са |
| ох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадост |
| е.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> < |
| .</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима мо |
| е, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви заж |
| 8980_N2" />.</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му |
| , поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше гла |
| 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type="cha |
| сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употреб |
| мо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ј |
| ........</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја с |
| м.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à |
| исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> |
| } Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима |
| од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад са |
| м после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручк |
| ра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о |
| N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> < |
| ="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула |
| ринет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу |
| ан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгр |
| вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта |
| р само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} |
| > <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не мо |
| ва на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мора бити да ј |
| у.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се н |
| па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја н |
| (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} |
| и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и |
| ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне с |
| Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без ик |
| себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна |
| немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ни |
| ој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гл |
| } Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до |
| јао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се уле |
| сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и врати |
| ам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не |
| {S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <h |
| ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— |
| опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јур |
| ак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја |
| а смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам |
| клања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га зн |
| раваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти с |
| ем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће том |
| , а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} |
| зговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти памета |
| и реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| те ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећ |
| > да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда |
| .{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је т |
| плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натеза |
| сипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо |
| ст српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не траж |
| о развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем св |
| .{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране |
| ући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад би |
| м ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и п |
| недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Ј |
| лавом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} О |
| ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене |
| поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, повер |
| љеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, по |
| ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свр |
| на, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“ |
| девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад |
| тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети |
| једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и глед |
| тео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих |
| аигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и не |
| руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок |
| тре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало то |
| иметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ј |
| S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> < |
| се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре |
| .{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда |
| /p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 н |
| више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме |
| амало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раск |
| било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема |
| о, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам м |
| ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и |
| р на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло |
| кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао н |
| ама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и |
| ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи. |
| а јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођи |
| етку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина |
| смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скине |
| како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у |
| имо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се |
| ије убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока му |
| p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p |
| ка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побр |
| ку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и см |
| и очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој поло |
| S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакри |
| осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одл |
| вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почн |
| дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао д |
| остељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{ |
| лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао |
| {S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја |
| ц професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана |
| {S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} |
| тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> |
| е: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> < |
| знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се |
| дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви ст |
| да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. < |
| пско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим па |
| <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} |
| тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} |
| но.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо |
| ст само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> < |
| бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја в |
| ко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути |
| ато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, сао |
| се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она |
| е дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари. |
| е узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити |
| </p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и пов |
| итиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.< |
| говорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио |
| Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко |
| рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Го |
| ли једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао. |
| послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена ро |
| којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С |
| није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе |
| ква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и сам |
| њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав |
| учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад |
| епен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> |
| бива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с дру |
| остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред гол |
| латко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, |
| ве недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео |
| био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мисли |
| е и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез |
| е мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мис |
| а — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој каза |
| цртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет |
| ојом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми |
| ава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стој |
| оје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио |
| редице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и |
| је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Поп |
| пце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замис |
| Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога чла |
| а сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одг |
| како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дел |
| } Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где рад |
| дине дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим друг |
| па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несре |
| збиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на ис |
| Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете. |
| е за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода? |
| нао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбр |
| ичао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђ |
| а дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>Пос |
| вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпо |
| ој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у |
| ef target="#SRP18980_N13" />, на другом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, диг |
| ити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинил |
| за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајућ |
| p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, |
| у везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам н |
| id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml:id="SRP18980_N8"> |
| н и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мен |
| Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно. |
| е се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете два |
| >Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у мо |
| >— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спр |
| p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p |
| ко интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, |
| пуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S |
| ећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у ново |
| ођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви |
| летале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао са |
| вићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N |
| е.{S} Не, ви ми морате казати.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не мож |
| p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма ко |
| .</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л |
| ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Pa |
| чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али |
| у смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb |
| с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После д |
| летео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити рад |
| S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те |
| к не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годи |
| ао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам |
| вречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} |
| мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пиш |
| ем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} |
| ски.</note> <note xml:id="SRP18980_N25">Никако.</note> <note xml:id="SRP18980_N26">Опера немачк |
| било.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити |
| а пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни дру |
| а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign |
| њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уј |
| ече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати с |
| .{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет зај |
| једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам |
| А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене |
| амљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаш |
| и се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промис |
| варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја са |
| и и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чи |
| ">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SRP18 |
| ин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „ |
| ном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, к |
| иво.</note> <note xml:id="SRP18980_N22">Никола Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниј |
| за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <fo |
| отрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цел |
| пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>......................</p> < |
| } Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда |
| нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пр |
| о још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди |
| ицом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{ |
| ђавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, |
| се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио ника |
| ли, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро |
| ца и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.< |
| о један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста ос |
| помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца |
| почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испре |
| аш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла |
| .</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, сам |
| ао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове. |
| што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају пр |
| рам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, |
| м пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половин |
| уњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S |
| Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести |
| Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у н |
| реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако |
| , што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био |
| пут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам |
| ак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, |
| нам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Пад |
| ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit venia verbo</ |
| ел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а на |
| јње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побрат |
| p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и п |
| ти“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, ми |
| бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је |
| о, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, |
| амо чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само |
| ећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с |
| и се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинил |
| ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју |
| и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па |
| о је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге |
| тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа ве |
| била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу |
| и ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој |
| ђен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и |
| — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцар |
| } Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури |
| _N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао оче |
| ратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој в |
| има, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екип |
| чкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, о |
| изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао |
| а Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет уз |
| е ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба ме |
| кав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на ст |
| к, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви |
| прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и |
| једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леж |
| детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци нос |
| се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мој |
| зумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што |
| им се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика |
| се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги за |
| .{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{ |
| : дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој |
| </p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљ |
| к до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим м |
| и се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек |
| ледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</ |
| к.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дош |
| опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мока |
| {S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски |
| ано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као ба |
| је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Г |
| <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништ |
| не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер так |
| га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n=" |
| чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некак |
| затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим |
| </p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Од |
| Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиг |
| ="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p |
| <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеск |
| ротив ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слуша |
| еса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме |
| е, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни< |
| ете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не |
| кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас пр |
| .{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам |
| <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим |
| ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гуш |
| недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и свак |
| е црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито |
| омагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер би |
| нила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да ова |
| езно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак н |
| ни се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, |
| и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи |
| лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом ра |
| Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је с |
| о, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свако |
| била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После |
| , да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са |
| вуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у ш |
| оворих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Мора |
| ацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинам |
| <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорит |
| вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{ |
| :</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте в |
| ромислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога |
| еху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам по |
| мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насу |
| је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га не |
| ма.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ј |
| {S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p |
| ва-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладн |
| ста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из |
| оји је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар |
| азати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то ј |
| ворим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p |
| тересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пиш |
| S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с |
| тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне |
| ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко п |
| у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам |
| Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да |
| e="titlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУ |
| а университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мал |
| сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p |
| зарији, где је и клавир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше инт |
| xml:id="SRP18980_N17">Називи појединих новина.</note> <note xml:id="SRP18980_N18">На крају кра |
| е и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компот |
| и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њи |
| одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим |
| {S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, |
| остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ е |
| , да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе |
| Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон |
| увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим н |
| хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајућ |
| дао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни св |
| а „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, |
| већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огро |
| , па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би кор |
| на уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веом |
| сподо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше ј |
| и, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчези |
| има, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</for |
| очим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p |
| екоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени с |
| хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S |
| ладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али од |
| те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромп |
| ио више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђо |
| о пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој |
| аки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно |
| ком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, ка |
| па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу |
| неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, |
| eign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S |
| зом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље |
| >— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико ни |
| ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <forei |
| д очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n=" |
| родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на ве |
| атом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и |
| .{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икак |
| з степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у |
| ше не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој ј |
| о бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко д |
| ед огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођо |
| сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којо |
| </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш |
| те добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и |
| же се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбо |
| заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасм |
| S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „ |
| пођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ип |
| ку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то ниса |
| у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се |
| /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С ј |
| а — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо |
| собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, |
| и што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мис |
| <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се мину |
| ref target="#SRP18980_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање рад |
| Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћ |
| иримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље |
| екуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити ш |
| .{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где |
| вао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда |
| get="#SRP18980_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.< |
| о, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Ох |
| учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немо |
| Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она. |
| 980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла виш |
| .</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckm |
| сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој |
| е да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скр |
| м брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја |
| сијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од ди |
| г.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и виде |
| ја се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја |
| ује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој. |
| пазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита нови |
| p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>О |
| , погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lan |
| е одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ан |
| њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, ко |
| ог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залаг |
| и овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак д |
| >-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пош |
| убота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше сл |
| .{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост ламп |
| ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ........... |
| уковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само С |
| соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама |
| >Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издр |
| е било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} |
| .</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам н |
| ену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi |
| ller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eisbahn bei brillant |
| в дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадов |
| е.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гл |
| вир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни тр |
| величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се не |
| } Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, |
| а добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам м |
| у, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који |
| Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дак |
| енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресре |
| ..... женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, |
| ом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију |
| Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант |
| прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али из |
| притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју р |
| <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Он |
| а и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— В |
| ам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми |
| г сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресат |
| присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Поглед |
| го лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу |
| летку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама та |
| оћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, |
| /p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните |
| ака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{ |
| дговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} |
| на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p> |
| у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у у |
| ца.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како на |
| <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти |
| ?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и т |
| ет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан |
| е замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.< |
| ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну |
| в разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она к |
| ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена |
| нем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поре |
| — Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p> |
| дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, н |
| ћни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже |
| е је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскоп |
| ао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то |
| х из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климн |
| ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S |
| толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзел |
| вчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:lang="de">Montags |
| који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав |
| да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, да |
| нгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче с |
| њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њи |
| сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он ј |
| озабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калоч |
| ао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термом |
| овека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{ |
| с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ј |
| оз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отвор |
| спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па |
| еђе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једн |
| <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на |
| а један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} |
| врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпу |
| > <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се с |
| р под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још ј |
| че забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас н |
| понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њо |
| добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и беж |
| а је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад п |
| а ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бо |
| и рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Трго |
| у ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</p> <p>Она је и |
| ке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једн |
| .{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p |
| шљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако. |
| то могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} |
| омислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скепт |
| равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успо |
| .</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш |
| пружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 ув |
| </p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</ |
| </p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.< |
| >— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи |
| у, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ј |
| о.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити м |
| лс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је |
| м што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам ску |
| рачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</ |
| ве ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Шв |
| а више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притиско |
| се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и зат |
| обе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Ивановичь, |
| женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, |
| Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто гл |
| олико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда |
| on" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли к |
| од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Н |
| сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или |
| м више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, је |
| ма могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, |
| лучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у с |
| Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала мо |
| да — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам |
| и.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се оп |
| о, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све с |
| Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још ни |
| шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{ |
| е што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач |
| ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а о |
| тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме ср |
| ине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам глед |
| о сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу |
| и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излаз |
| дњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да |
| у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То |
| , на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, нара |
| S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p> |
| {S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, рад |
| удалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што пам |
| слиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срц |
| ваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не |
| вно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ћ |
| лим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубав |
| </hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још |
| ши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка фл |
| и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим |
| се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легн |
| а.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign |
| смо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ва |
| е на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа гово |
| на и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући бо |
| снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом |
| не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне |
| А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је проп |
| оја се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је ник |
| авне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, |
| своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисм |
| уку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт по |
| прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема ни |
| ње, но мој добри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну |
| лима, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара |
| ој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема ни за грош гвожђа, о |
| ори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о |
| после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом |
| у, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} |
| плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, |
| <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао са |
| тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на којима нема |
| ао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, |
| по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је з |
| је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба |
| eign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима т |
| ђица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет |
| оју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате с |
| ји! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" / |
| о, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> < |
| >Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p> |
| еданпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем об |
| ица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми |
| екако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да с |
| помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког ске |
| Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му пам |
| шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо в |
| ању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, |
| а иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle anglais</foreign><ref ta |
| ди с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml |
| ве увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с |
| рзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>О |
| тао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| .{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан |
| аког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да |
| успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</foreign><ref targe |
| стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрест |
| луша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Barbarisch</fo |
| ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима, на ко |
| едну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од сво |
| уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње |
| је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати |
| рио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га |
| о равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне ус |
| /p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се |
| ="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба |
| опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после са |
| 6.2"> <head>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> |
| МО.</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер зн |
| Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, |
| дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру |
| акључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете |
| незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте |
| “, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p |
| ао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад |
| } Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише пр |
| о јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку |
| вину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужван |
| стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је |
| зи само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некаж |
| се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече |
| о, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А |
| ила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — |
| аш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соб |
| даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> < |
| о му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:lang="de">Kräftige deut |
| te> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног |
| напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја |
| Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у сме |
| внодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран к |
| уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио |
| кције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских ж |
| ле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, как |
| богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је д |
| испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми нео |
| шли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p |
| ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже |
| њиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја |
| о беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У углови |
| ах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и присл |
| " /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лоз |
| пело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и |
| ети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} |
| редставише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и |
| пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени је |
| .{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Н |
| је смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec noncha |
| е дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могл |
| е идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагноз |
| енела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што |
| ионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уш |
| нт ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <fo |
| <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најста |
| јачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте оно |
| смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> < |
| Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојз |
| а знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја |
| железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми с |
| јдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, |
| , а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука |
| мо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда |
| м писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Оде |
| хо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје с |
| д.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче св |
| ">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми ј |
| дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључало |
| им се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} |
| ријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} |
| а мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом |
| вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на м |
| ито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студент |
| састо.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу на |
| , кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p |
| ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђ |
| еца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре о |
| ло је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{ |
| о, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, н |
| .{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кре |
| Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричаво |
| ло има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте в |
| > <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ каз |
| {S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха |
| хватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завириват |
| егу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је н |
| дне ни друге несреће.</p> <p>Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> |
| Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо- |
| спођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе |
| на, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан чов |
| о одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S |
| се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија |
| е по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— |
| — А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати |
| же бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> < |
| рода.</note> <note xml:id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <not |
| Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опр |
| истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме |
| вом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја |
| очито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang="fr">le plus apres lettre</foreig |
| је загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на сли |
| foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасв |
| м писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам лег |
| ску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:lang="de">Aufforderung zum Tanz |
| озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим |
| ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Ит |
| ...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки |
| а седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она |
| адити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{ |
| атиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора налич |
| акој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојак |
| е од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign |
| едених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се |
| а хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, п |
| Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а |
| отиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у |
| адаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је вета |
| ко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само глав |
| ад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} М |
| , а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачк |
| у, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му виш |
| , из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} |
| и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опази |
| почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која н |
| , па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добив |
| стић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су н |
| >Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек син |
| гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у |
| само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро |
| е мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је те |
| , смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам мес |
| код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „ва |
| ги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> < |
| > <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу нео |
| е хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>По |
| <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на с |
| ца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и |
| та на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше |
| желео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам |
| скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у бе |
| им зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> |
| ама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запома |
| писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сес |
| од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговет |
| тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у ист |
| дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p |
| вет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја |
| сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који |
| .</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу а |
| оји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом |
| учкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њ |
| име!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано |
| <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од кућ |
| тим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како |
| ако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с |
| бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакл |
| савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за |
| и она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и л |
| , што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је н |
| овек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања |
| <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ј |
| одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акр |
| је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподи |
| о, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Д |
| p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, |
| , моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам са |
| м размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који |
| S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече нек |
| ви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја поче |
| бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којек |
| м опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита н |
| А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није ср |
| е?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. |
| S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Ама |
| кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} От |
| ајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се |
| лио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидб |
| ин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов |
| сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију врем |
| жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се бил |
| но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа р |
| огао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста |
| меша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за кој |
| лим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само |
| сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба |
| да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не |
| Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрем |
| ................................</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја |
| њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но |
| у носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра |
| , 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порум |
| p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шт |
| ти моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу ва |
| обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> |
| више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да и |
| собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попу |
| певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћа |
| аву!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обриш |
| шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући даље, на |
| излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилит |
| језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Сли |
| друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда с |
| еве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} П |
| је.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично при |
| ислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро |
| ила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме |
| упи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се |
| дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Гос |
| — Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, значи да бисте ви ипак ка |
| е слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку |
| ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледа |
| јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора |
| њала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> < |
| >Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми |
| <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се о |
| сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску |
| <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Са |
| одан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — реч |
| узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матер |
| p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у |
| ?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она с |
| гаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао |
| поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме з |
| ос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је н |
| во из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Николай Ива |
| је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ |
| тиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, |
| S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не |
| ажим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њен |
| изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега |
| ило је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор. |
| се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препи |
| аким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себ |
| дем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Веде |
| дајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Ч |
| , а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу с |
| ад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се к |
| још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и ла |
| и пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} |
| сније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> |
| es"> <note xml:id="SRP18980_N1">Високи (одлични) укус.</note> <note xml:id="SRP18980_N2">Зазорн |
| пелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И |
| да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба бил |
| ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како |
| о, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не |
| ић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета |
| каткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљин |
| ено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране |
| једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p> |
| ше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p> |
| да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мисли |
| rget="#SRP18980_N22" />.</p> <p>Туманов одмах скочи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пож |
| собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, |
| S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.< |
| непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем одмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој каз |
| досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког бо |
| је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио |
| весно, нисам био више ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</ |
| м себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони |
| ој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех |
| ко сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окре |
| лушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју |
| ачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> <div type="n |
| .{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им пор |
| књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> ку |
| очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене |
| а приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били доб |
| <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> < |
| н, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, |
| а бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <mile |
| Нисам ничим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам по |
| љајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и п |
| > <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и прити |
| сиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да |
| е подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали с |
| а руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве |
| шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и |
| , ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, |
| дбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта |
| S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и |
| еома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па каж |
| во бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и из |
| > <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором |
| , а други математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадг |
| /hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио свак |
| > <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна п |
| е.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она се |
| разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да доб |
| <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и д |
| ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то |
| ат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо |
| , па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не зн |
| та одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој с |
| Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно |
| ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадил |
| , с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не б |
| овириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вр |
| кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p> |
| розор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост |
| о доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасв |
| о — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, |
| даком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше ст |
| с је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти на |
| } Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме нано |
| име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Би |
| ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда |
| Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би поми |
| ј притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме уз |
| даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој прити |
| очиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — |
| ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb |
| али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} О |
| Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S |
| >Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијо |
| На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> < |
| е да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> |
| сам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загуш |
| же издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази |
| о је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се о |
| target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и пов |
| пах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знад |
| ај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег |
| Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као д |
| каше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:lang="de">Au |
| брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва че |
| око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> |
| љу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак. |
| у не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га |
| ајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте |
| н хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и забора |
| Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајућ |
| дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак ду |
| </p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говор |
| n xml:lang="de">Serbe</foreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и груне |
| ице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух. |
| бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на |
| ам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</ |
| де да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пр |
| ао да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да о |
| Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и |
| јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час |
| на цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“ |
| ти за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги уставља |
| .{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турц |
| да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри |
| варамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад |
| себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикну |
| аран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво. |
| кнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баб |
| рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стег |
| аба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Францу |
| /hi> дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин н |
| да ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекива |
| а су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја о |
| ng="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p> |
| м није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам н |
| служио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанс |
| одушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> |
| даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p |
| p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p |
| ласкате.{S} А кад бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам |
| ским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиље |
| жао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради из |
| чни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он п |
| а мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, ист |
| у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> < |
| и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А |
| оји иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за |
| </p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше |
| сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке |
| о за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} О |
| те.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даљ |
| као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, м |
| као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам уша |
| и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али |
| /p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</ |
| </p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} |
| д нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:< |
| вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и поглед |
| језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p |
| S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала. |
| ></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одма |
| м јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у |
| ти да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја |
| оњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које < |
| е жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанке |
| <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</ |
| кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви з |
| би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго |
| стите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао ра |
| ни лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах ора |
| с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, о |
| и смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја. |
| аваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми? |
| ечи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли |
| Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p |
| м ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озб |
| је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску д |
| са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за |
| изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, |
| е.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад иде |
| е опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш |
| друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад |
| и.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још |
| адује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr">< |
| ријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи дав |
| p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p |
| илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p>Би ми нео |
| о.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио с |
| тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не |
| их био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих с |
| она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар |
| с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим б |
| мо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка он |
| енима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже рамен |
| ово све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућута |
| ам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам проти |
| од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби |
| се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p |
| поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш так |
| е уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То |
| рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресе |
| свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја |
| вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако |
| жнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох |
| /p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски |
| ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену с |
| ох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морате каз |
| окушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар пок |
| говор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђав |
| ати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — |
| е је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, |
| ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети с |
| ед.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом |
| помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн с |
| b n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кро |
| у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упал |
| е усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гл |
| то.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што о |
| ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p> |
| песку, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign |
| Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту |
| а смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разгово |
| ављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да |
| /p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих по |
| м.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе. |
| /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим немачки.</p> <p>— О |
| ушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало зб |
| ој соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <for |
| раму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима |
| а шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, |
| .</p> <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Он |
| /p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини |
| вих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ће |
| однику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јо |
| дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто д |
| и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госп |
| , да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p>Она климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен пр |
| e mir eine Cigarette!</foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш |
| и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме |
| и чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорит |
| нем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ам |
| пски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">dre |
| азуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.< |
| ободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то |
| <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од |
| њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> |
| араму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад |
| зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разр |
| је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, к |
| било малтером написано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој неп |
| вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих |
| на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанп |
| соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Тума |
| </p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта ј |
| Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет у |
| само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу. |
| као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ор |
| те руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стис |
| моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је б |
| није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја |
| p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче з |
| N9" />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је ј |
| Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, |
| .</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично с |
| , а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечет |
| аје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, з |
| ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно лице и погледа ме прот |
| ам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме |
| Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p> |
| остите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле |
| p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута пок |
| да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах |
| ратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међ |
| један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече |
| а на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је мило |
| спођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћ |
| обом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури |
| ш давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што |
| е — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека п |
| пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако |
| рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати |
| ам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> |
| оклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од < |
| 8980_N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знат |
| <hi>мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се |
| очех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све са |
| ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече он |
| Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</ |
| а.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва во |
| .</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога см |
| /p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно од |
| се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у п |
| шо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, п |
| се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега |
| сли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир. |
| али.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>..................</p> </div> < |
| о, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи. |
| у земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по вр |
| пут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох |
| RP18980_N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце |
| ead> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвој |
| /p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак. |
| отивречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на |
| раво није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми не |
| азујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас |
| пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушко |
| је.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме н |
| <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec nonchalance</foreign> |
| ="SRP18980_N29">Велики народ! (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div> |
| oreign>“ <ref target="#SRP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, |
| уманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p |
| p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта с |
| ко паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> |
| љен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p |
| их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који н |
| 0_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнем |
| <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладн |
| сам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у |
| а наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је |
| ко у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница |
| р је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ |
| радовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p |
| години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> |
| смо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пун |
| — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде |
| рих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p> |
| уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама. |
| јах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и о |
| им чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{ |
| уком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la |
| је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то |
| а је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о вол |
| рим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. |
| "46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Иде |
| . Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех |
| а само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milest |
| .{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> |
| га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и |
| реже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lan |
| само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весе |
| че крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице |
| о у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало |
| ; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>О |
| e><ref target="#SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.< |
| о некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље преврта |
| ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне |
| ња.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима |
| бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти |
| отив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био на |
| eign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећ |
| } Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, |
| имоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао |
| жени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, т |
| некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{ |
| , шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, |
| арице ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</foreign>< |
| уди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сва |
| илу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, |
| су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми |
| брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам м |
| вани „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види све |
| кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— |
| не.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наш |
| творена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мис |
| уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> < |
| ером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуели |
| ло би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свилени |
| Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, ка |
| поразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу |
| pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам на |
| ентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако |
| " /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја |
| ају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људ |
| стали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уостало |
| ране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, к |
| до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изи |
| и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми |
| а удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и |
| им.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S |
| скоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпоч |
| ад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемика |
| у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је за |
| биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за један тренут дизала |
| p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у с |
| је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не |
| к, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она |
| ам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљен |
| једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, д |
| је ништа опазила, а није ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут |
| > <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем ж |
| овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо |
| е погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и |
| је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, |
| </p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту |
| ако.</note> <note xml:id="SRP18980_N26">Опера немачког музичара Мајербера.</note> <note xml:id= |
| што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не ра |
| боље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам |
| м да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распозн |
| ако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја |
| нила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као |
| терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановета |
| пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зи |
| e unit="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{ |
| под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш |
| ас сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио ј |
| испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали. |
| у хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми |
| ого изгубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићет |
| чми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један ј |
| ама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах ве |
| ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристал |
| з икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако |
| х очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> |
| ћи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо |
| она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је ј |
| <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и с |
| се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало от |
| > куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и |
| ад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене п |
| чно да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смеја |
| е да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de"> |
| во духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> |
| на и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вр |
| о, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја |
| љубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби |
| му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим нов |
| нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="f |
| ед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:lang="de">Aufforderu |
| осле једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио д |
| ји.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити ка |
| >— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да прими |
| све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не остави |
| ам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њом |
| по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за |
| о, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајд |
| као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито |
| кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам сл |
| ре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми |
| о сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам н |
| ивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше с |
| сад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад тр |
| је сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред н |
| лом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максо |
| кесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — р |
| се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> |
| а.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она |
| тима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око |
| начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесе |
| /> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, н |
| ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажи |
| n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S |
| још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што с |
| једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам на |
| {S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, из |
| ?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах гот |
| о, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — р |
| да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <f |
| минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плет |
| је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тог |
| .{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио |
| а опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} |
| разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав |
| у Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећ |
| p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p |
| ба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми |
| оде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати м |
| ло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Ср |
| т, како добро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као уко |
| ице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како |
| јим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>............ |
| — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји к |
| надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је св |
| руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох |
| воју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} Т |
| дно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене |
| и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја род |
| спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гу |
| p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — |
| вени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на к |
| је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љус |
| им узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не |
| едан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све ј |
| ml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (молим) орпоштај.</note> <note xml:id="SRP18980_N10">„Историју |
| легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмонош |
| ако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло. |
| је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Љу |
| пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; |
| xml:id="SRP18980_N16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <note xml:id="SRP1898 |
| ега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и |
| одо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и реч |
| ије ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се |
| зао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете |
| аготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи |
| а.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух не |
| њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, |
| адашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и углед |
| мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам дос |
| јачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни з |
| о. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хлад |
| равно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> |
| је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје гру |
| ткако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никог |
| матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећ |
| } После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми |
| ле — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да |
| у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, |
| ећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком ј |
| 0_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс |
| зи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-т |
| да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге мук |
| имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо |
| те и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, к |
| а прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} |
| едох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на |
| м миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћ |
| Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао |
| дњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципел |
| ражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати |
| ећ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. мој |
| знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она |
| смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, |
| па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам прија |
| тњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на |
| , дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и |
| вршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја |
| ле.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени |
| побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{ |
| не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи |
| на долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму.</p> </div> <div |
| а, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи |
| такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер а |
| ет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, |
| ><ref target="#SRP18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> |
| који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>М |
| и мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако о |
| о да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је л |
| обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треб |
| целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двоји |
| гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки ч |
| <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи |
| е просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљај |
| дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си јо |
| ла, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она нека |
| оворила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни |
| а.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p> |
| а.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један мл |
| о, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ок |
| ао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар прерива |
| <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело п |
| д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у |
| Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз |
| спем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам под |
| ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Наша |
| на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим |
| p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p |
| ам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Т |
| Можете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>..................</p> </div> <div typ |
| пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја |
| је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док см |
| шла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је в |
| “ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутр |
| да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој |
| јкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушив |
| естара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамље |
| ne unit="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом |
| <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима |
| сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>З |
| а је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S |
| <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Т |
| !</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисл |
| рочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смеју |
| илика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш р |
| и у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколик |
| духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хар |
| </p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Бил |
| Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака б |
| </p> <p>Њен брат лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, ка |
| е и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то јед |
| > <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на кл |
| <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— |
| н од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>м |
| Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спре |
| кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и |
| и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историј |
| бри генији држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти |
| мо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p |
| акле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, на |
| њајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела. |
| > <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из заб |
| је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побрати |
| /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекиват |
| о тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја с |
| м свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаш |
| ног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса н |
| ако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима |
| си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао |
| S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади гру |
| це“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_C6 |
| елом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је пр |
| гледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> < |
| и и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорел |
| есницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос |
| ом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то др |
| метно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја |
| , ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опа |
| лаве.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад с |
| а.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је оп |
| — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Поп |
| вах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> није ништа говорила, није се |
| пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— С |
| н као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p |
| е неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био |
| гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болес |
| ибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} |
| смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панта |
| као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — |
| каква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љ |
| дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час |
| му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мој |
| непрестано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом |
| роиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши |
| као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја |
| сталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су |
| ити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за л |
| " /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А |
| а се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило м |
| А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то |
| т, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из |
| обро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте о |
| ..</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече |
| ="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу ш |
| која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар |
| влијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући |
| едам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ниш |
| , кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано |
| тим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">s |
| ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с разд |
| p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру |
| з њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним ру |
| еравам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уо |
| p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла занос |
| вади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Б |
| аше дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где с |
| напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml: |
| те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти исп |
| тавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора |
| те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако |
| учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степе |
| , ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите ва |
| сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="1 |
| ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је |
| измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мал |
| етох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>О |
| партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао |
| и.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао с |
| ице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и н |
| ко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој ли |
| ох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, о |
| у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако |
| мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — т |
| рсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљени |
| кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио |
| ас се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало |
| {S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав |
| преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о м |
| p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> |
| топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој с |
| сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угр |
| ам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја |
| ојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабу |
| собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{ |
| љу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених мед |
| „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Ср |
| ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма |
| више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирч |
| јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или с |
| бе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи |
| вају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњ |
| гирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — е |
| аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита |
| ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтн |
| ти само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном в |
| а својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора п |
| е прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, т |
| есмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код к |
| } Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстен |
| на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао |
| терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар |
| м води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њим |
| ест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја |
| о d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је п |
| ви“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сл |
| и видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје р |
| аво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.< |
| отече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијави |
| </p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — |
| <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам отку |
| данпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нис |
| И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућ |
| се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих |
| ом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сас |
| о сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} |
| ане, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тог |
| лашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, вер |
| аку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — |
| аче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и поч |
| а вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте страна |
| рекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> |
| и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топло |
| н ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и д |
| note> <note xml:id="SRP18980_N5">Гром и пакао!</note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна немачка |
| d>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </qu |
| мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да ст |
| а весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и д |
| апуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p |
| ислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини св |
| прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје |
| бити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све ра |
| ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне но |
| } Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мо |
| о нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на ку |
| >Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова. |
| То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу д |
| ристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта |
| а пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта с |
| ита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци |
| Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на сво |
| ља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике |
| , пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> |
| .</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да |
| груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, мо |
| и, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргне |
| ох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и с |
| ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говоре |
| како промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се сне |
| е сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име бо |
| тих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах м |
| елнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непре |
| , како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве |
| ањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом |
| и контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих доказати, да имам |
| им њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било |
| ier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролаз |
| пури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоће |
| м хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{ |
| Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: |
| ашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога |
| о здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо |
| ватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је та |
| једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова |
| плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано |
| >М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне |
| е, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем |
| је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијалн |
| ха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли |
| а, моје, мојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан |
| а груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="3 |
| и и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам |
| тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S} Опет ми с |
| Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста |
| ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} |
| тан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад испадну; огрћем јој кабаниц |
| грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S |
| ам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ј |
| дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер |
| rget="#SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу |
| Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не |
| ћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске ч |
| оје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид? |
| > капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ј |
| д сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, ко |
| еко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко папри |
| њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>М |
| т по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је |
| т о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила дру |
| је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако л |
| е све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога неће да пева, јер иду до d, а |
| шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, |
| #SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди |
| } Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут |
| ref target="#SRP18980_N25" />!</p> <p>— Песницама! — казао је лајтнант и избечио очи.</p> <p>— |
| уо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да ул |
| кор, јер мало има мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим ва |
| ного више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, б |
| извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви зна |
| било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{ |
| веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сам |
| а коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иа |
| с је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију |
| <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах з |
| ми, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсн |
| ol</foreign> .............. маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче |
| је прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забав |
| <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе маст |
| foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрав |
| ш није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S |
| е за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, м |
| авим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвен |
| идесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћ |
| о уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign x |
| дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручник |
| , коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се беја |
| е још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала |
| ом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће |
| у био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци кап |
| атим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме ла |
| S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује |
| ; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да |
| њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> |
| да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После с |
| овине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути |
| преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар |
| стре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непр |
| Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога посл |
| прао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан |
| сеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак ниса |
| ворих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе |
| Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледе |
| заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам |
| а ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мо |
| жем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и |
| ечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем нас двога.</p> |
| ачин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замисл |
| S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — |
| ршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толик |
| о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рач |
| стинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам т |
| побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих об |
| наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, |
| ише је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>......................... |
| Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у нек |
| клобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре. |
| ле дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђе |
| ....</p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само ј |
| бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, |
| е они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је п |
| м до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слат |
| алагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана |
| ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се сп |
| <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је |
| сао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у |
| обра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се ка |
| > <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано п |
| ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p> |
| било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав |
| "chapter" xml:id="SRP18980_C1"> <head>I ПИСМО.</head> <p>„.......................... женско дру |
| chapter" xml:id="SRP18980_C2"> <head>II ПИСМО.</head> <p>.................{S} Мислиш, ваљда: ко |
| hapter" xml:id="SRP18980_C3"> <head>III ПИСМО.</head> <p>...................................</p |
| apter" xml:id="SRP18980_C8"> <head>VIII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема н |
| pter" xml:id="SRP18980_C13"> <head>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како ј |
| hapter" xml:id="SRP18980_C7"> <head>VII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги п |
| apter" xml:id="SRP18980_C12"> <head>XII ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском ж |
| chapter" xml:id="SRP18980_C6"> <head>VI ПИСМО.</head> <p>Н....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао с |
| hapter" xml:id="SRP18980_C11"> <head>XI ПИСМО.</head> <p>..................</p> <p>Побратиме!</ |
| "chapter" xml:id="SRP18980_C5"> <head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав |
| chapter" xml:id="SRP18980_C4"> <head>IV ПИСМО.</head> <p>Н......................</p> <p>Чудиш с |
| chapter" xml:id="SRP18980_C10"> <head>X ПИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> |
| chapter" xml:id="SRP18980_C9"> <head>IX ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побр |
| едох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види |
| их ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш |
| о.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела п |
| чинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољуб |
| им да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало шт |
| type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА</p> <p>„ |
| еро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то |
| она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</fore |
| непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и ка |
| ом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</ |
| како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ј |
| Збогом!</p> <p>— Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао с |
| углати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре л |
| а за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги настављајући |
| класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (кла |
| е непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> < |
| ље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем пита |
| и се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да ми је врло ст |
| тите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами |
| јој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се |
| чио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — |
| рлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољ |
| а слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја |
| че она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих |
| спођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим |
| слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој |
| омрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу |
| еобично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— |
| ја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни јо |
| ната.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икак |
| м жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p |
| дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице .............. |
| : „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, ка |
| а! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће о |
| ључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута р |
| тео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писм |
| ан.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанпут обузе |
| сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би ра |
| Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како м |
| гао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи |
| о о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га м |
| као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад |
| Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шп |
| а стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао |
| hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било |
| То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја изв |
| нух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми те |
| ам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опрост |
| ењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам |
| молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио |
| ново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље |
| ику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато |
| <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми ј |
| да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да |
| ди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље.. |
| ид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! — кукаше |
| ни и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом |
| зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на пам |
| главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних |
| p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушав |
| оустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њо |
| е сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> < |
| ао не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> |
| <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је |
| reign>“ <ref target="#SRP18980_N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима |
| >Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „ |
| а?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њом |
| што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошл |
| одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезн |
| p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се м |
| о од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} За |
| а, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину |
| читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја |
| .{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што |
| о на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит |
| ише и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</ |
| сле сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p> |
| ву, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</ |
| трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате |
| н пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не т |
| ови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, |
| адим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њи |
| опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан з |
| Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на |
| а, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала |
| лог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још оз |
| ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, м |
| {S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по с |
| о и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песм |
| Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опе |
| кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на д |
| а их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, кл |
| з кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да |
| огућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, коли |
| да се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p |
| Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бо |
| на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:la |
| не, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју т |
| нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса |
| пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећ |
| <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох |
| грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога п |
| е и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све |
| та человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по па |
| {S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p |
| игицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак |
| присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и н |
| олицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и ра |
| ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати |
| је, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, не |
| сма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кро |
| > <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забад |
| је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непреста |
| о му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chapter" |
| ислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| > <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ме воли.</p> <p>А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од свет |
| .{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" |
| то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Том |
| а речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некака |
| ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone |
| ју из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стр |
| <p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свио |
| d> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била |
| ИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call me but love, and I’ll be |
| адатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа в |
| МО.</head> <p>..................</p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{ |
| !{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> |
| во је некака опомена на дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом |
| не“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он јо |
| ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене |
| кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким с |
| е очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и |
| , тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја х |
| још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем |
| га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, |
| </p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, ски |
| укама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} |
| моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни л |
| ва, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, кој |
| шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} |
| ако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пи |
| ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти н |
| ивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постиде |
| је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа не говорећи.</p> <p>Ја наслоних гла |
| аљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важн |
| ане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику |
| Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су |
| ожда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине |
| рала врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви |
| ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се |
| "36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <foreign xml:l |
| а сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остан |
| било ма и налик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мисли |
| о басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид. |
| не.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се |
| никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кла |
| Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен п |
| а отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље н |
| >Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p |
| ече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варва |
| даје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео орг |
| кључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако |
| е до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам |
| на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима |
| оји увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дре |
| нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препун |
| > <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{ |
| p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече он |
| сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да |
| л, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провир |
| пружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign xml:lang="la">dixi!</foreign><ref target= |
| ну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје |
| учак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам т |
| руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, |
| српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си |
| ан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су м |
| икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lang="ru"> |
| то руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеск |
| ти влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чи |
| осмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управ |
| сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{ |
| >— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Тумано |
| Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију н |
| о радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда при |
| сни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким прав |
| RP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што |
| нко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, |
| почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву с |
| и, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма. |
| ту тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати |
| они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> < |
| ам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од т |
| с двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отво |
| ле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поо |
| уги прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам |
| боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево пр |
| и само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кв |
| , кад испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно < |
| пет заћутасмо.{S} Она окрете левокруг и пође натраг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно |
| низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође јед |
| амо јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који |
| док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно све |
| мо главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били нек |
| кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не |
| </p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target |
| х ја Туманову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ в |
| какав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на |
| деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не в |
| S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> |
| с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и д |
| елима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако п |
| тина.</note> <note xml:id="SRP18980_N8">Позив на игру.</note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду |
| у“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе |
| студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочито њу.{ |
| јпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како |
| једанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p> |
| е глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну су |
| есимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми не |
| груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, |
| загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рука |
| о стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је зап |
| ote> <note xml:id="SRP18980_N17">Називи појединих новина.</note> <note xml:id="SRP18980_N18">На |
| це ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју см |
| а и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има д |
| себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, |
| ретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{ |
| е се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и |
| с — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико инте |
| вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер... |
| и се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, д |
| алик на љубав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, д |
| ез икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну кис |
| итање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми |
| ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је у |
| оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — р |
| звадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем. |
| ице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} |
| Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} |
| ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви даруј |
| <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она глас |
| м.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклања |
| че момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на гор |
| ред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, ка |
| едом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу |
| <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <fo |
| срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега |
| шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се |
| >— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам ка |
| ! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбије |
| у помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било |
| астерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него |
| х главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграв |
| она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с да |
| о раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју |
| ину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере |
| и држах крепко отворену књигу, коју она покушаваше да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете ј |
| сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете |
| е неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватр |
| те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Не |
| ста, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после |
| {S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у сва |
| ања, као масарош који данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просј |
| ши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало |
| ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас до |
| т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да са |
| ну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> |
| ам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се диг |
| er" xml:id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај руко |
| који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледа |
| , на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{ |
| ше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задов |
| а, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уве |
| ч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај пр |
| ца, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — |
| за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте |
| i> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. |
| а:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас с |
| екивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у стра |
| окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Тума |
| а ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> |
| си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци |
| дам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чи |
| м око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити |
| се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија. |
| а реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<fo |
| ара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки г |
| се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, д |
| чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихови |
| нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом ниј |
| а добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је |
| почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само |
| ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, как |
| /p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она о |
| ри о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозо |
| них“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је в |
| Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и |
| постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и у |
| згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст |
| ен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, шт |
| е груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим анг |
| Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, з |
| она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} |
| } Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за |
| оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, ј |
| крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој |
| га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму |
| — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} К |
| једанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја |
| дну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква п |
| може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако ра |
| цу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и |
| достојанства, без величине, без мушког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимњ |
| ају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S |
| брковима ...........................{S} Поносита као ....................... <foreign>D mol</fo |
| ан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одвед |
| м у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно з |
| сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад |
| кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на т |
| Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места |
| сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се виш |
| ајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један нем |
| и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title> |
| донесе меда и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, |
| е говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> < |
| Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Д |
| о.{S} Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туман |
| ио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">K |
| ед голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очев |
| !{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо! |
| кнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> |
| на је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се це |
| е на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате ф |
| > <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <forei |
| га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попеску не могадијаше дуже издржати.{S} Он намигну на м |
| ста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? |
| <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и з |
| смо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збо |
| ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, |
| о ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш ј |
| е то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легн |
| ом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаут |
| лс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим |
| и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама |
| ам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељ |
| та, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</ |
| дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па ње |
| , који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone uni |
| страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њ |
| едно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су б |
| баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају |
| </p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући |
| ико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target="#S |
| ml:lang="de">Serbe</foreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем г |
| нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да и |
| општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прич |
| пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ........ манов, Попеску, калкулатор у министар |
| играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>......................</p> <p>Деца м |
| ато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој пери |
| не...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно рад |
| но и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор |
| ви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" |
| ге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој |
| .{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад |
| гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фиг |
| постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом |
| е разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} |
| к-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, |
| на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Он |
| ад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледа |
| двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> < |
| р, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, наш |
| е одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:la |
| ило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као гово |
| Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.< |
| слонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко з |
| уку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S} Она <pb n="18" /> |
| а сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, како му лице дође пакосно.{S |
| Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било м |
| а.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за ис |
| мо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некака |
| <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу с |
| још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет минута, она диже главу и погледа ме онако јад |
| од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Њен брат лајтнант је онако ис |
| д нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио чи |
| ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло доб |
| е то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма.{S} Никога није било код куће осем н |
| им вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи |
| ли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се |
| е бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти мо |
| то, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутни |
| ио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не сл |
| ца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном рук |
| хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{S} Вуче још непрестано немачк |
| им свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S |
| сем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем |
| че свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да |
| ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p |
| ућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћириц |
| на озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml |
| м госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како |
| е не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али н |
| на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом |
| а ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} |
| а сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али н |
| адно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> |
| јзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да |
| м том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипа |
| у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као |
| а подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb |
| и путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} До |
| p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{ |
| м ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих припове |
| ро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао о |
| Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{ |
| <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о |
| у необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашањ |
| а би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, |
| ице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а |
| ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти |
| </p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам |
| очито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у т |
| <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одгово |
| , мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам теб |
| олим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима ко |
| а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни |
| тећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођиц |
| га капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После с |
| то?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа |
| цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било ј |
| уг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — в |
| се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се |
| осла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је |
| околебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао би |
| палим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав |
| ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто. |
| {S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се |
| ун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{ |
| ос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, |
| д сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, кри |
| дох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матер |
| обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и |
| Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још |
| о исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле |
| њиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на сто |
| учица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дуг |
| аткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако |
| И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам |
| аштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погодити ниједан део |
| клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још |
| Јуноша!{S} Овда лежи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, ко |
| uote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан бил |
| } Нађем је и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прс |
| се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од вод |
| гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p> |
| ам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла А |
| нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко |
| стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из со |
| им.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући |
| нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и |
| тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка |
| >мислите</hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учин |
| ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</p> <p>Баба међутим донесе меда и ораха, па о |
| ио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Х |
| е главу од мене.</p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} А |
| ђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње |
| о знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити про |
| Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса |
| е у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xml:lang="de">Auffo |
| ена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигне |
| ознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:< |
| путу.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језер |
| влачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти |
| искује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена сли |
| ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога с |
| да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље |
| залуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам |
| и си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више н |
| гом није било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не дру |
| свим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре |
| е за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера |
| це и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих ду |
| ело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| и све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у глав |
| рче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим г |
| ега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не довр |
| <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, в |
| ете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> <p>— Поклон од <hi>мене</hi>, гос |
| ра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасниј |
| <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мис |
| на уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао |
| тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче |
| но толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох н |
| ити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, кој |
| ћи, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у свој |
| овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пр |
| сно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А зашто?{S} Мол |
| в њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то нека |
| арише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки |
| х питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, |
| хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти |
| м му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацр |
| </head> <p>Н....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва по |
| тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у |
| в бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит |
| радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и под |
| <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckmann-C |
| н непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад |
| ње радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толик |
| .{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p |
| МО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје |
| есној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од |
| а не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам ста |
| ек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо бога |
| е, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} П |
| заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} |
| лио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим н |
| ="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24">Варварски.< |
| а је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлиј |
| абе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их, држећи их у |
| сно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, за |
| опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата |
| > <p>— Могла бих доказати, да имам више права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на наше |
| А зашто?{S} Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих |
| Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер |
| инских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то |
| , да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејем |
| ледају ко да их је наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену |
| каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одм |
| челник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава панд |
| ложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати |
| в што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мисл |
| жно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу с |
| ао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му ј |
| ава <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком ко |
| <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш са |
| мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онд |
| Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек за собом води |
| а сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; додајем јој игле, кад и |
| чега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S |
| е питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушавао с |
| .{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А т |
| .{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух |
| вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мис |
| та, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њ |
| н наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и |
| ом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да каже |
| варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зн |
| е.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то з |
| смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и |
| не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и |
| а да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачк |
| > и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије кел |
| да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака п |
| .{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="2 |
| ије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ са |
| ати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, ал |
| м, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бог |
| бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо |
| на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да |
| „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма |
| Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша.{ |
| Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, кој |
| је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тач |
| вучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang="fr">Erckmann-Chatrian</for |
| > <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><title>L’histoire d’un p |
| ака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно с |
| S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет |
| да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чег |
| није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу по |
| ка; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гл |
| акојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему ст |
| ста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим з |
| е.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, ка |
| сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледа |
| а извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после сед |
| још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ј |
| ћам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлад |
| а част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрно |
| ш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> |
| пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десе |
| ће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| о преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само |
| се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклиз |
| јима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се пос |
| усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам |
| p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА</p> </div> <!-- предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> |
| је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле са |
| Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој ру |
| !{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети |
| имски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована дев |
| чи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту |
| S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избр |
| </p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— |
| ји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасј |
| <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! |
| јатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што д |
| од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка |
| је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се |
| Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођиц |
| поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да |
| ко главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени |
| у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним пар |
| обе овога пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак |
| ио равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се до |
| е све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио |
| а почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам |
| поветка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, |
| .{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако |
| ео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S |
| ју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} На |
| Једног дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну |
| ицу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херма |
| ...........</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стог |
| а.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе п |
| прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око |
| во, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити д |
| е ја. — Видех да је однос наш као ножем пресечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојз |
| лајтнант је онако исто отужан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да |
| /p> <p>— Ја... ја... — поче загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја бу |
| је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по |
| foreign><ref target="#SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, ви |
| Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе |
| ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао |
| ози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у |
| Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и см |
| и му једну лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуван |
| употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те |
| гнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом |
| а, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дај |
| да може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни ми |
| спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последиц |
| p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја |
| е једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка |
| >.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пр |
| ље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један по |
| е нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">av |
| ти рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без ика |
| х да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим наг |
| нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти |
| акав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <f |
| ђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједан |
| ечен, да више не могу натраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је п |
| дем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{ |
| удније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рук |
| {S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прв |
| r">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја |
| да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње |
| ј нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему |
| а нисам имао никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, |
| <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми |
| о осећање испуњене дужности голицало је пријатно моје груди.</p> <p>— Ах, овако је дивно! — пом |
| љу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, ве |
| ........................ женско друштво пријатно ......{S} Њена мајка, брат јој поручник ...... |
| е тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти |
| о 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужнос |
| у.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећ |
| мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко |
| арлосово кашљање.</p> <p>Би ми необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила |
| Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пу |
| бе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам ј |
| а њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, |
| ов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хла |
| p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свират |
| о што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Г |
| да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више с |
| чињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није |
| те, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> |
| врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумет |
| ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p |
| :</p> <p>— Зар поклон од мене нећете да примите?</p> <p>Она оћута.{S} Ја почех да јуришам:</p> |
| .</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у |
| рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било нео |
| м твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и |
| р којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очек |
| оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој са |
| ве ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала о |
| предговор --> <div type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> </div> </front> <body> <head>ШВАБИЦА.</h |
| SRP18980_N10">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <note xml:id="SRP1 |
| ote xml:id="SRP18980_N6">Снажна немачка природа.</note> <note xml:id="SRP18980_N7">Овим псима ј |
| не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми |
| хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p |
| с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом |
| у и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који ма |
| ју према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А г |
| руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p> |
| бројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам |
| gn xml:lang="de">Barbarisch</foreign> — пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у |
| длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико |
| вица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом |
| ад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајете л’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну рук |
| се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо |
| </p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође м |
| уди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и |
| ете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља п |
| чно пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше кућ |
| томе зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у п |
| а.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отв |
| оге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаш |
| клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, ч |
| ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам д |
| ругу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} Н |
| вест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати по |
| едаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на п |
| S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она д |
| око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ј |
| раму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, |
| је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, з |
| год, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину кот |
| дбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ства |
| рата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.< |
| а Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад |
| мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а |
| и моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела |
| ђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њ |
| {S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати |
| ријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова |
| је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé</foreign> |
| ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „ |
| о, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о |
| ио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако те |
| упам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме |
| о сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке |
| ено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима |
| искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> < |
| ти је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само |
| го сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се с |
| >Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је |
| ву њеном везу, да није могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се н |
| кох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, |
| ову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и сасп |
| </p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да са |
| м, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изг |
| она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, |
| у?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па |
| леделих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, ду |
| Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати |
| не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио |
| је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неиш |
| ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја пи |
| даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, |
| у у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, |
| > <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухв |
| уку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да |
| ао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и |
| оворили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколи |
| е говорећи.</p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а |
| ћу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја р |
| ао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам открав |
| ак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, |
| ред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будако |
| /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, у |
| b n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><title>L’histo |
| а.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба |
| p>Она климну главом.</p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је т |
| е просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгу |
| е још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао |
| , да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{ |
| /p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, ком |
| нем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врл |
| књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr">rouleau |
| ли добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, мо |
| и свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; |
| коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даље, не говоре |
| нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не м |
| а је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време |
| {S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошу |
| ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} |
| /p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} С |
| је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побрат |
| тију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече |
| пет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, под |
| чно одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје |
| ем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на |
| ожда, последица... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи |
| о вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја |
| буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар поја |
| <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она |
| иже седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign xml:lang="de">Natürlich!</foreign>“ |
| ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зра |
| такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је саб |
| gn><ref target="#SRP18980_N17" /> Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она и |
| , не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и з |
| Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом |
| , шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, |
| ао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Т |
| остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.< |
| била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена |
| био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они |
| тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, |
| ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је пита |
| ици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно |
| зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш |
| некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били з |
| да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметит |
| ад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођ |
| за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али |
| а кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она покуша |
| еда по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> |
| p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква ср |
| ш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гл |
| људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима о |
| ла француски и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новац |
| <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потеж |
| азухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па заб |
| ји, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум По |
| , и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмоноша поред куће која се зида, а |
| им амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <mil |
| Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја раз |
| ше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници |
| у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох |
| и гледах илустрације.</p> <p>— Међед — прошапута она, као одговор на Карлосово кашљање.</p> <p |
| мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:lang="de">Kräftige deutsche Na |
| <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брат |
| њих, па ипак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који |
| а.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви ст |
| поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме |
| о, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, |
| увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с ки |
| ици у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и прос |
| омахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пр |
| ом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам мог |
| че Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се |
| ме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p |
| омбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — |
| аву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу |
| кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја има |
| лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам |
| чију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њега је била опарила кључалом водом. |
| ше једна о другу и лако јој прикљештише прст.{S} Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче |
| љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било |
| p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још давно пре њена поласка у |
| .</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На мо |
| не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво |
| иснем обе корице и не дам јој да извуче прста.{S} На послетку она га ипак извуче, но здера врло |
| p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се ч |
| микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја |
| а, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, |
| <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да |
| стре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је |
| <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, |
| добравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који мин |
| си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допи |
| дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овд |
| Један просјак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу. |
| помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је з |
| уку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох |
| укавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела ру |
| !</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, |
| ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, |
| — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра дево |
| француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја |
| </note> <note xml:id="SRP18980_N7">Овим псима још једнако није довољно батина.</note> <note xml |
| заволео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S |
| се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: |
| читам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не |
| флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што с |
| мо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја |
| S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, не |
| {S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по јед |
| аких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hi |
| које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и исподвлачених редова |
| даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у м |
| ладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда |
| нео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу ј |
| д куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио |
| аздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели н |
| увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов |
| :lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref targe |
| постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" |
| апињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прик |
| ла Ивановићу, молим изиђите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SR |
| е ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расп |
| енима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у |
| p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој |
| судих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ств |
| То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је б |
| ме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали |
| ском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији др |
| сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја с |
| тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, посл |
| исмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане |
| ео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ниш |
| ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али ника |
| шљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она о |
| Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Б |
| леђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо |
| ра огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — гов |
| е, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и |
| е ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang= |
| note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (молим) орпоштај.</note> <note xml:id="SRP18980_N1 |
| ad>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: |
| е седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени с |
| запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи |
| тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, он |
| на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p |
| p>— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је |
| ја играм, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије оп |
| ма!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на |
| авно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то |
| о разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више р |
| Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар |
| снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако |
| е она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, — говори ми она плашљ |
| а од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, на пос |
| им чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не тре |
| роке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годин |
| ах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни з |
| .{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замакаше у м |
| право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се |
| није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њег |
| чам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се о |
| морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} |
| ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити да не |
| нити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој ми |
| оме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро |
| , дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} |
| већом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божи |
| , — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио |
| нда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет минута |
| ..............{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у м |
| д куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно |
| родности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ј |
| м ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p |
| S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша ма |
| ивот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим мах |
| и.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{ |
| страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и |
| не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године чита |
| да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем брисати в |
| то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди- |
| крете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Ми |
| а — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам |
| ео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што са |
| вољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и иш |
| аке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео |
| питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се ч |
| дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шп |
| ница.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било |
| <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је ост |
| , сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Он |
| <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав |
| уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басо |
| .</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да |
| а да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код п |
| p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> |
| и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима при |
| лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затвор |
| руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела. |
| ш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око |
| делићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А т |
| садног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одг |
| замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити |
| > <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој |
| ати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} |
| има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свира |
| Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор.{S} Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те н |
| је било завесе.</p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом пр |
| .{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљ |
| дел.</p> <pb n="25" /> <p>После кратког разговора начини ми она комплименат, како добро говорим |
| ам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја во |
| старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p> |
| шта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме то |
| , и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> |
| јену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из |
| нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</ |
| очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг покупљена у клупч |
| То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело |
| моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па |
| обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не мог |
| здање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, |
| ђице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не |
| ише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја |
| нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi> |
| S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслуж |
| дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му ј |
| ледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S |
| 7...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити. |
| руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је врло „<foreign xml:lang="fr">genan |
| јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро на |
| их очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи |
| чно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут |
| ко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уост |
| уски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи |
| ару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш д |
| Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пе |
| гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео ваш земљак да |
| прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p |
| ам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко ста |
| да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече |
| ци на ме један поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ |
| а то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на оч |
| сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да |
| о значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану |
| >— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p> |
| p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље |
| а!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Cela ne vous |
| — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?< |
| лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер |
| шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се м |
| </p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p> |
| оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја циг |
| лишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхо |
| ант и избечио очи.</p> <p>— Зашто не на рапире? — питао је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на |
| је Дон Карлос.</p> <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно |
| а доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни |
| Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Г |
| ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисл |
| ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ра |
| с.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се сла |
| ко шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с ње |
| > <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он |
| <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече |
| момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{ |
| ар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} О |
| S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „а |
| а сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свак |
| о, и оно плајевазом написано <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га |
| још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојат |
| да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено ср |
| ри крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у |
| ћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карт |
| као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике |
| о је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварско |
| о сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осети |
| данас да на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја с |
| .{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружи |
| е чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} |
| S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 |
| адно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— |
| еда.</p> <p>— Госпођице, вама је озбиља рђаво?</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, |
| p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — |
| мојих земљака који за пет година овако рђаво говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло ск |
| S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type="c |
| ef target="#SRP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одув |
| кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс |
| су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута по |
| пробадала <pb n="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пу |
| руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи |
| мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуд |
| екаких бележака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер |
| и, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да са |
| ан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак |
| кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} |
| о ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седи |
| вољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда је још простије да |
| ије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је |
| ева.</note> <note xml:id="SRP18980_N19">Рекао сам.</note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас |
| дили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је б |
| оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито |
| ј и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати ш |
| све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} |
| /p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на |
| ста из књиге.</p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила ли |
| стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чув |
| а шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и |
| подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату |
| ргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме стр |
| .</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише оз |
| који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>П |
| ан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— |
| с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, от |
| reign><ref target="#SRP18980_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана сла |
| то!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> |
| ang="ru">Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста |
| собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и |
| била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак |
| орећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже |
| некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</ |
| с, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— Т |
| — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор.</p> <p>— Опе |
| вим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} О |
| Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, су |
| сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</p> <p>Он пробаше да иш |
| х сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме н |
| аки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поузда |
| прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче |
| навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опрош |
| Ана поругљиво.</p> <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, оч |
| Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрхшћем.</p> <p>— Не бисте?{S} А за |
| е у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она |
| прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type |
| пена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Т |
| шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml: |
| ote xml:id="SRP18980_N14">Енглески тул (ретко ткање).</note> <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако |
| дишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{ |
| о пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и ка |
| т сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд |
| и цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir eine Cigarette!< |
| кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим. |
| ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} |
| њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да |
| девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, к |
| дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије л |
| него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би им |
| бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошл |
| н сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од ва |
| и.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам могао за |
| Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати |
| пријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</note> <note xml:id="SRP18980_N29">Велики народ! ( |
| н Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Keineswegs</foreig |
| ом и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на рас |
| oreign xml:lang="de">Serbe</foreign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и |
| е раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже |
| и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново |
| боравио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, ни |
| мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Как |
| јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам |
| клоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте |
| ти пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, |
| лони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Веде |
| беше поцрвенела.</p> <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како може |
| она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{ |
| ишта рђаво, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене |
| а ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> |
| ар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте |
| ош тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је с |
| а у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за т |
| и не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духн |
| — Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госп |
| ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим с |
| сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па о |
| као сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смеј |
| с хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стоја |
| Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде |
| о ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њ |
| римакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете да кажете.{S} Не, ви ми морат |
| о и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и опет боцну:</p> <p>— За |
| и разговор.</p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> < |
| .{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамит |
| Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији |
| ац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох |
| е за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју |
| , овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет врат |
| жите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем п |
| напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно г |
| ед у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала |
| олим јутрос, да нам подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене |
| им с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па |
| ја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref target="#SRP18980_N2 |
| е глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радовала ка |
| е између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти |
| xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) часне речи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16">Казалиште, сја |
| Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја |
| мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јава |
| свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица.{S} После је испитивао — она је се радо |
| љен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја |
| S} Вуче још непрестано немачко-енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја г |
| Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе |
| oreign><ref target="#SRP18980_N9" />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема п |
| ња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} |
| авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране. |
| вани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, к |
| {S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лаком |
| не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен пос |
| једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој с |
| њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље |
| стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њ |
| с протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за кон |
| у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за једа |
| .</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз |
| ох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — ре |
| и, одговори „Лаку ноћ!“, али ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па ла |
| је, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у |
| ете ли ми опростити?“</p> <p>Она не оте руке.</p> <p>..................</p> </div> <div type="c |
| ех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, на |
| ени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како |
| ко сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у соб |
| за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гледаше ме блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за |
| ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p |
| </p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферент |
| .{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, |
| нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе |
| већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, к |
| стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показа |
| и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до ње |
| анем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном но |
| — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку |
| ’ ви на мој предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на м |
| рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти руке и гл |
| ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику. |
| е?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> |
| едактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам при |
| ио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме ост |
| е та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији |
| беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти< |
| орећи ништа, пођем даље и повучем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и покл |
| иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за |
| Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био залечен још д |
| почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко с |
| име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. |
| лом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас |
| мо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се |
| ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих |
| јак, који иђаше на коленима, пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред ку |
| >Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, |
| ове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влаш |
| S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — |
| тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жице јекнуше збркано и без реда, баш као ш |
| <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад |
| већ викати.</p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увиј |
| >— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} К |
| p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и |
| о је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Ser |
| а чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> |
| Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, об |
| а поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p |
| ем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку |
| } Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу. |
| ама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица |
| утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака |
| јте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, |
| х сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} |
| Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешиц |
| олани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су |
| и да видим како му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст |
| пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p> <p>Не гледајући, одговори „Лаку ноћ!“, али ми |
| знам — рече она.</p> <p>— Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пр |
| ојави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите |
| иђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно |
| артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати |
| они се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на |
| трану кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом. |
| ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — о |
| iller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> |
| оди на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а дру |
| Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама се |
| кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, |
| та: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.< |
| и болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњи |
| се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на |
| то важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по |
| {S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајући шта р |
| <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиш |
| д пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размах |
| } Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:la |
| т идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S |
| смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и кл |
| ано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми |
| а се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на |
| се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер |
| <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то до |
| мењених и побледелих обрашчића“, „лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и |
| иљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang= |
| ледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p> <p>— <foreign xm |
| Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, она их замака |
| олико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за к |
| па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, |
| громни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио |
| гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра. |
| све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у пл |
| знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p> |
| јега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавица |
| ио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно п |
| ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шт |
| на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, је |
| </p> <p>Ја наслоних главу на прозор.{S} С прста дебео лед покривао је окна његова, а на њима се |
| p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух |
| да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а |
| и језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беше поцрвен |
| их крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја о |
| д тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме |
| ечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гл |
| p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> < |
| мом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само |
| кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јак |
| <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољ |
| ржао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако са |
| ало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је с |
| у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>........ |
| S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, |
| к ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима ......... |
| ете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играте, него ме пуштате да |
| а обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њ |
| чно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћ |
| тролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонстру |
| се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на |
| шћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковче |
| ути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у гл |
| м присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погл |
| ти и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на изл |
| удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ |
| ледњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио |
| ао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиоло |
| гажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, |
| ли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с |
| се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Ту |
| за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S |
| собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајде |
| </p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуд |
| у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је вода с мрвица |
| на је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.</p> < |
| parée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с о |
| ке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху |
| </p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математича |
| акав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте |
| још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој.</p> |
| Бадава, ја нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца |
| ио у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} |
| ћи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, на |
| } Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто |
| неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко пап |
| зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда у |
| толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> <p>Он |
| tion" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли |
| .{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> < |
| у.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, р |
| како важно лице, као да је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, к |
| м, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се у |
| разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што |
| се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њ |
| везивати мензуру? — рече он наново, као с неким правом.</p> <p>Ја прво духнух на нос, да не прс |
| да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</ |
| ао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p |
| „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} После једно пет минута њих двојица одо |
| о толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрз |
| >Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што п |
| ех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, |
| к сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу и |
| да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он |
| инио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> <p>— <foreign xml:lang="de" |
| Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено с |
| тано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте в |
| никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— |
| на не може да ме прегледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком |
| а сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером напис |
| се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкајући једну по једну, по |
| м, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је прст мој болесник (њ |
| могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим |
| ам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије |
| сам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, |
| и уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким ба |
| непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати сам |
| ос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бе |
| вима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам |
| Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је |
| Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само |
| заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не мо |
| } Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</ |
| ина.</note> <note xml:id="SRP18980_N12">С допуштењем да кажем.</note> <note xml:id="SRP18980_N1 |
| 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим |
| ноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се |
| ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку |
| ао странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетк |
| убав. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} |
| </p> <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци ј |
| слен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли |
| се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте |
| b n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто не играт |
| Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини м |
| уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — об |
| се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, в |
| А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још ду |
| е једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге с |
| о сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу |
| био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлог |
| рећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети |
| е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете |
| купљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро |
| уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице иша |
| јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет м |
| ије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тро |
| на раздрљене груди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да т |
| свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може погод |
| бљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, |
| лом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако |
| но.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћут |
| више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} |
| говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несре |
| чну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигле |
| > <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жи |
| > дуелима и берберин излишан.</p> <p>Он сав позелени:</p> <p>— Ви изговористе реч берберин нека |
| е распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> капала је |
| свим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p |
| ишта мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у к |
| ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да |
| ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће |
| увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</ |
| тите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> < |
| а ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер |
| Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак |
| м закључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, н |
| и знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руск |
| а ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак прем |
| да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши гл |
| p> <p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад |
| Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута н |
| ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микроскопом иг |
| што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за м |
| обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинск |
| мејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари ше |
| ши што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на д |
| пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p> |
| ди госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на |
| мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се боји |
| ог скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре |
| ан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће б |
| ако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се |
| </p> <p>Напишем писмо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у |
| том нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице ..................... као вуга, а они |
| ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се с |
| звао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све |
| р, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше соб |
| мислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p |
| ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало зб |
| и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја |
| вари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и |
| о за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне ус |
| ломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „дубље разлоге“ и како ја „не см |
| мо, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да сам вишекратно помињао „ду |
| ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Он |
| Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својо |
| <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога, моје, мојих... како да кажем?.. |
| </p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не |
| пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је |
| нам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођиц |
| -помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих б |
| S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легне |
| а никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обич |
| зли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p> <p>— |
| томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства.</p> < |
| исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити |
| ћи и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем |
| !{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да м |
| ћу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам |
| , не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.< |
| Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и |
| /p> <p>Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Мо |
| ије ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, |
| , а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{ |
| то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим бе |
| да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, жив |
| е њено понашање криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p> |
| ати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p> |
| розоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини |
| ло узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја мо |
| некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловски |
| м од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А мо |
| д је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весел |
| писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима |
| о љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашња |
| то сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и зами |
| не ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поште |
| оби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p |
| баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што |
| бав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет од |
| шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својств |
| Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клав |
| Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да |
| мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — |
| понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољци |
| ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> |
| део у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном про |
| b n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</ |
| атно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ва |
| је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као ви |
| и је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p |
| им — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није н |
| ило.</p> <p>Нисмо ништа говорили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замисли |
| ноћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} Афера с Максом није на мени оставила ника |
| а је била опарила кључалом водом.{S} Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрно |
| неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — |
| мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња ми |
| нео ваш земљак данас, кад је био.{S} Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госп |
| ан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> |
| опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми пос |
| а... како да кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се с |
| м?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено г |
| — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допратио госпођицу к вама — рече момак, учт |
| е не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зан |
| о обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји бу |
| ио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под |
| ожда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама, којим с |
| {S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници |
| сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имат |
| које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, ко |
| колико пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно |
| играте озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвиди |
| тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да |
| било код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" |
| се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени |
| е собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам |
| наш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само |
| ли — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега ча |
| тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n= |
| дила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што са |
| него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до |
| о, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине. |
| тина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то уради |
| па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично с |
| есницима одредим извесно доба дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан |
| топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пи |
| е лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам |
| ах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи с |
| истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и |
| а суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, проми |
| о сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што |
| p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаониц |
| у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп а |
| } После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Нек |
| којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десе |
| ном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} О |
| који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета че |
| а је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{ |
| н колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на |
| то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> < |
| ="chapter" xml:id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку ов |
| it="subSection" /> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ сте |
| бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не зн |
| акнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље |
| тискивало на груди и гушило.</p> <p>Кад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа бе |
| и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за ма |
| м мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је |
| е тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене про |
| ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према ме |
| м како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче не |
| а.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бив |
| ма јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, |
| човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| Од неисечених медицинских журнала, које сам некад добивао, праве деца змајеве и генералске капе |
| о, да ли је запамтила друге песме, које сам јој преводио.{S} Одговарала је некако лено, па ипак |
| м и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележа |
| у, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао, да ли је запамтила друге песме, које |
| , седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је т |
| Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S |
| очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих н |
| до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда |
| сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> < |
| оста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу н |
| још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио |
| е...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било д |
| а тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео д |
| и ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти пр |
| памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и у |
| слонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се н |
| „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам у |
| те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, ко |
| p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час |
| егнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспосл |
| и, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и по |
| >О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озб |
| ама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих |
| аљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да |
| сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифу |
| игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, |
| ле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја прис |
| чем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем |
| ељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} |
| пе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу. |
| атељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота. |
| бро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да м |
| бље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубил |
| , што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бон |
| к нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— |
| мо, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немиц |
| жована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се ч |
| мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти |
| {S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем |
| о прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико |
| турао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутр |
| још једном поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине |
| и.{S} Кад сам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребив |
| био, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и |
| мах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари. |
| p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао сам је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као |
| ен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома |
| и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био |
| азове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.< |
| ако ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео |
| note> <note xml:id="SRP18980_N19">Рекао сам.</note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не ти |
| мех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину носа — рече он и прсну у с |
| гох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма ниса |
| т угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш |
| <p>Н....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S |
| бацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињава |
| евет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једа |
| е ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампиц |
| на, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и |
| већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја ож |
| ао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} |
| <ref target="#SRP18980_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не |
| <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти |
| та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хоти |
| </p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, |
| вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису до |
| у.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио таз |
| пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о поједи |
| и зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурну |
| а ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} И |
| е осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слик |
| тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити |
| о био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад |
| ао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12 |
| борила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, платићу Ч |
| и држао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — |
| зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу |
| arget="#SRP18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру — реч |
| браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном |
| .{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пре |
| опустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по го |
| — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, |
| а то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми |
| Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам |
| аш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрестано помињу, как |
| и и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе |
| озору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао |
| ........</p> <p>Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, са |
| S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он прети |
| ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам се |
| по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не м |
| е и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, ув |
| је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се т |
| сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја |
| оче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох |
| ам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с дру |
| е се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она остављ |
| ета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било т |
| а у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, |
| ци заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао |
| и дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао с |
| собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да |
| и лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на да |
| , рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну качкету, она је тако умаш |
| као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда |
| завесу, а?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да са |
| /p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно к |
| ј.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом |
| се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у пост |
| тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шк |
| ко да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао |
| час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о п |
| > загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми је било 15 го |
| варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ |
| верени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али ни |
| том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, која није лепа, која је пука сир |
| адио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p> |
| тву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако |
| цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћ |
| да их вара.</p> <p>Првих недеља, откако сам је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам |
| и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, |
| а нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> девет |
| о ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се |
| рам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја |
| их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано у џеп |
| ан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најм |
| Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{ |
| ај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> |
| жем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} |
| ?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да |
| е је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритв |
| а оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам |
| ност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти с |
| .......</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био с |
| е.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао н |
| } Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу |
| bSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немир |
| онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> д |
| о примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — п |
| S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — рекох ја |
| S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, ви |
| е остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" |
| ете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе забога |
| о до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од |
| м престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</ |
| ме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да т |
| } С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја зна |
| било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>Пос |
| вако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је |
| хата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми он |
| на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину по |
| <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се |
| p>— Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њо |
| и се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата |
| према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћ |
| дну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је св |
| врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао |
| .{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не мо |
| који сам морао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно |
| одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за |
| е, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукциј |
| добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} |
| у.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и |
| </p> <p>Он пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Друг |
| ешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је све |
| ку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико |
| , ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што |
| евидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би |
| није било међу нама.{S} Она ко да је и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужн |
| } Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, |
| <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе |
| шла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је н |
| у ноћ! — рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које с |
| д тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и |
| шта већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то з |
| {S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова |
| ј, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, је |
| рила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клав |
| ти спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{ |
| /p> <p>— Ех, кад бисте ви имали, нешто, само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с |
| е, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{S} Само да ја знам, да је он мој, а?</p> <pb n="11" /> <p> |
| е сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам извадио ону с рецептима и носим је непрестано |
| јим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ва |
| х угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу |
| и начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја |
| т она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>м |
| {S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалд |
| је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само п |
| ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово |
| имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њо |
| > <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би |
| на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа го |
| век сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, |
| te> <note xml:id="SRP18980_N27">Зови ме само љубав (драги), и бићу из ова крштен.</note> <note |
| /p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и |
| њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ о |
| .{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа пошт |
| агушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам |
| е готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био так |
| в други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох |
| ама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“. |
| 18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вратима.{S |
| није „проводио љубави“, из које излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја |
| pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету ко |
| Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, |
| , о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље |
| бље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална |
| говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми |
| твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао не |
| свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру, кад пева; |
| човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, ла |
| </p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте так |
| смо и не знам му више садржаја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од п |
| м, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са |
| излази само лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој |
| черу, а Попеску, да купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: |
| оловине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, к |
| сници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене жен |
| им парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху осветљени.{S} Ја пођох још даљ |
| ет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим беспослицама.{S} Ја знам, да |
| пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневерио.</ |
| , оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јун |
| оне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми |
| еш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двог |
| обу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="S |
| а говорио, ван обичних поздрава.</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} П |
| уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} |
| унуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бриз |
| ио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих рук |
| момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</ |
| а сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе |
| ити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чи |
| право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је н |
| на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестр |
| ем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше исп |
| рипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом и Николом поручником.</p> <p>.. |
| n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискивало на груди и гушило.</ |
| у одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад ћеш |
| >Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Он |
| бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго |
| рамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја не |
| ог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му |
| и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да р |
| /p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, ме |
| >Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овд |
| и није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, св |
| и.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> <p>— На |
| ојим пулс, па забележим.{S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и д |
| /p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само |
| о је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо ни |
| чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој |
| чи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана |
| а је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који |
| зиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да в |
| да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам |
| ако плашљиво.</p> <p>— На путу да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нис |
| акав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — |
| од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплаче |
| слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, <hi>Г</hi> до половину, а друго <hi>М</h |
| ем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</ |
| } Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и дру |
| >Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше р |
| Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и |
| } Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и није |
| њак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и мет |
| змешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљин |
| ење.</p> <p>После пет минута ја извадих сахат.</p> <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у ша |
| м шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазил |
| > <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.< |
| јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад морам да идем.{S} Морам вам само каз |
| смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S |
| ко није било још ни <pb n="44" /> девет сахата.{S} Нисам ништа сањао.{S} Нешто ме је притискива |
| ири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с |
| /p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> |
| ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.{S} Па ипак, ех, брате, она |
| ко оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и |
| ам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега пи |
| /hi> да ја не знам?</p> <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме н |
| рчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се |
| ате.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим |
| љачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив |
| а је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нис |
| м срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги |
| ман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> у |
| arget="#SRP18980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, н |
| диш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра плам |
| ављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у жен |
| само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по рус |
| {S} Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је |
| јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за ку |
| и дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} |
| ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене |
| е.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и игр |
| сионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру с |
| лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у |
| се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама |
| канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам шт |
| ребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, о |
| и, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шала, |
| у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} |
| тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изјава и с |
| его обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се |
| испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити |
| сластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller- |
| рили.{S} Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њ |
| и излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шак |
| дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски.. |
| жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку |
| о.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па |
| .</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — т |
| сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како |
| у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу |
| ml:lang="la">sit venia verbo</foreign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У ис |
| подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље.</p> <p>Ја је обухватих око паса.{S} Приближих |
| оклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш |
| {S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити... ко зна?...“</p> |
| о уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није |
| лу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p |
| {S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мар |
| ојих... како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, |
| скопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се |
| о да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта с |
| } Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваљ |
| м се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића |
| нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је |
| ца змајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћи |
| ме, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} |
| и и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана је |
| нем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang= |
| оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у |
| кажем?...{S} Промисли — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од |
| Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <p |
| сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, |
| да као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе |
| дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И в |
| ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам |
| нем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лаг |
| p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата |
| и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио |
| ак не могу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни |
| ође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта |
| оју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p |
| вор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњ |
| обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево сле |
| ој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло пр |
| х јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био гот |
| S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену сл |
| ну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгледаше неверица.</p> <p>Поклопих руком очи и |
| Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-на |
| оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и |
| а оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>С |
| и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.{S} |
| никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвла |
| } Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>С |
| .{S} Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим к |
| тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: |
| топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек с |
| одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" / |
| 3" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слик |
| {S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, |
| .{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра |
| ево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обуч |
| ="#SRP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, |
| ених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>С |
| доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>По |
| а ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик |
| ило ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} |
| риче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженит |
| t="#SRP18980_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све |
| ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији |
| грешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, так |
| ем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и т |
| Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам по |
| ипак...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свако |
| S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је св |
| е ништа знао.</p> <pb n="37" /> <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме |
| ење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не |
| претно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу ик |
| >Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било |
| је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, |
| ојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... |
| отично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, |
| а.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пр |
| загушљиво и преста.</p> <p>Мени помрче свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам |
| како двама прстима притиште очи.</p> <p>Свест ме остави.{S} Ја је повукох, да је притиснем на г |
| мислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, |
| само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, |
| нили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече х |
| оја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самци |
| .</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање у |
| нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дак |
| гова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљас |
| тана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гред |
| арничка кола.{S} Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико п |
| лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне |
| гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух вета |
| та мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који није „проводио љубави“, из које излази само |
| о о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном н |
| т отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на |
| {S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ниш |
| врнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p |
| , па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше |
| ањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да |
| пелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на кор |
| ав био мокар од воде, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хт |
| у, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ј |
| ВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ |
| љам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, ш |
| д сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.< |
| аље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потра |
| ашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чи |
| љкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на |
| ак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти с |
| у судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „б |
| рај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у ру |
| ти, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца |
| у, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо |
| би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} |
| но питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети та |
| ’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли см |
| ала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Ма |
| ачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где ник |
| аше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту |
| е за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њом |
| д икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, |
| стујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом |
| сласти, којој некажњено певају песници свију времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у т |
| ку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега име |
| вазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом написано <hi>М |
| > растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио |
| је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вр |
| ш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату |
| врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, кој |
| ју десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{ |
| > <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоћ |
| смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер ова |
| као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме противнику половину но |
| и она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, кој |
| ано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљев |
| /p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених и побледелих обрашчића“, „ |
| е флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један пог |
| упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова |
| ема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара дају да им одвали |
| Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и е |
| <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних комплименат |
| <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</ |
| ма.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsmarsch</foreign> |
| /p> <p>— Опет лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га зн |
| обро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор |
| јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јак |
| волићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати |
| Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертир |
| у и гледаше на клавир, за којим Попеску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, к |
| ам излазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по сме |
| руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, од |
| сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме |
| бразовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили |
| , Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Б |
| — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до на |
| им мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати |
| о просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их више нећу имати ни за тебе |
| жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} |
| бица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и |
| м.{S} Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одго |
| месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био |
| p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необич |
| кринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акроба |
| > <note xml:id="SRP18980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја |
| ана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој бе |
| рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један |
| рси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?< |
| ор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све та |
| една господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стра |
| јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице ....... |
| ашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зеч |
| памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ј |
| а ништа, јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми |
| ђен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начел |
| ационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита нов |
| н ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је д |
| С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мр |
| ловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знајућ |
| изгубила од своје важности.{S} И она ми својом равнодушношћу необично потпомаже.</p> <p>Ко зна, |
| N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из посте |
| занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрав |
| има тим разговорима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јес |
| ма, који им висе о врату, извијаху њима својственим гласом: <foreign xml:lang="de">Montagszeitu |
| м сваки глас савести и сваку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хте |
| мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та |
| ракт пријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xm |
| било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти |
| у земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако приј |
| ћ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам |
| време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не |
| се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, как |
| е ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p |
| ометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим |
| лужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен |
| ве.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим |
| у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у |
| а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо с |
| нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прис |
| Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клави |
| м.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро |
| смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти зн |
| оје се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{S} Ја сам према њој само галантан го |
| рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза |
| што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате |
| српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и реченица. |
| како да кажем?.. моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој |
| ion" /> <p>Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање.{S} Ја јој начиних неколико обичних ком |
| један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Ка |
| је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: |
| е лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, која ме воли.</p> <p>А моји: моја |
| неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> |
| на, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам па нисам могао заспати |
| главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, мо |
| ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} |
| ну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони |
| <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" |
| и смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка |
| и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни мог |
| се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p |
| пута гледао да ме изазове, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се |
| чинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити |
| </p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једн |
| Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> |
| е не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p |
| теме позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у |
| м други.</p> <p>Побратиме, пусти ме, да се исплачем — последњи пут!</p> <pb n="52" /> <p>Све ме |
| уство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и |
| м да идем.{S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мно |
| м болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толик |
| гледа.</p> <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушн |
| сам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">sit venia verb |
| </p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време д |
| ер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, |
| читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>По |
| почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>..........................</p |
| оспођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi |
| њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Мог |
| на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице |
| м одношају према њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> |
| рак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли |
| сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{ |
| Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раме |
| ше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ја је погледах.{S} Око гл |
| узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та м |
| и сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде си |
| може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="d |
| не ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Купио сам још пре годину дана једну кач |
| очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:< |
| , а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако н |
| ет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости |
| еразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, |
| волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин дово |
| ена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А заш |
| сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили |
| ране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу к |
| et="#SRP18980_N19" /><pb n="34" /> и да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам с |
| било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, |
| емачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона |
| иним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље знао.</p> <p> |
| нило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{ |
| а за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом |
| спати нисам могао.{S} Онда сам почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут |
| n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих |
| и сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наред |
| се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, |
| Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, |
| н! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме |
| м очима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присв |
| азати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</ |
| прво духнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:< |
| ни, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>М |
| силе, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Н |
| } Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од кл |
| е она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут |
| убље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледа |
| злетео.{S} И на лицу госпођичину показа се нешто налик на понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да б |
| пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њом.{S} Дама лак |
| ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих ма |
| за.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А |
| ја?</p> <p>Биваше ми све нејасније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах |
| ити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад и не љутим.</p> <p>— Ко зна?{S} Него пристајет |
| рекосмо ми.</p> <p>Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле уп |
| же и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно |
| reign>) све ми јаче дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз гла |
| ут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p> |
| акашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације.</p> <p> |
| ш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свог |
| ....{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа п |
| насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари |
| Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а |
| наша кухарица бркљом правила.</p> <p>Ја се противих и држах крепко отворену књигу, коју она пок |
| > <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут поче |
| лашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стр |
| лашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Д |
| поче некакав други разговор.</p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.< |
| ref target="#SRP18980_N29" /></p> <p>Ја се окретох, да га видим.{S} Она ме држаше испод руке и |
| лажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто бе |
| уме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено в |
| видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра п |
| ао овде један писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред |
| целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на н |
| ла та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!...{S} Ех |
| ентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена кос |
| о јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да заба |
| е, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз |
| р донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књ |
| груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у |
| има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} |
| , да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским врати |
| оћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути |
| лед покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући |
| снем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку и |
| ним погледом.{S} Кад сам био готов, она се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— |
| ?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено с |
| шу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> |
| а сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изговором изиђе.{S} Ја се |
| очевидно, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да |
| репко за руку и погледам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као с |
| илу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетку, одједанпут п |
| <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то |
| — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било |
| шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, е |
| грао, како сам најбоље знао.</p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} |
| канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао |
| госпођице, а откуд ви знате?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p> |
| _N15" />, велите да не знам?</p> <p>Она се збуни:</p> <p>— Ја <hi>мислим</hi> да ви не знате.</ |
| да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, језика!{S} И то све само м |
| јским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући се |
| м је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Али даље, наравно, ништа. |
| дуже издржати.{S} Он намигну на ме, па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се г |
| Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се |
| ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не |
| саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} |
| ивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи |
| еш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми ба |
| жно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав ра |
| године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим д |
| ..............</p> <p>Од неко доба наша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, с |
| дигнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Пок |
| лу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мис |
| <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају нога |
| се опет вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео да |
| а, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то |
| — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ан |
| ем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није бил |
| ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам ј |
| , луда игра!{S} Ја све мање радим и све се више заносим њоме.{S} Пошло је све буди-бог-с-нама.< |
| аксу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> |
| лио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на тако о |
| у доврши свирање, заклопи клавир и диже се.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — рекосмо ми. |
| из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зно |
| , коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> |
| им ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја |
| ури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} Морате код м |
| в.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, са |
| авице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант н |
| ме, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, |
| <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље даров |
| еченица.{S} После је испитивао — она је се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, б |
| p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.< |
| <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио |
| ћи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, т |
| њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао |
| било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога није било.</p> <p>Нисмо |
| .{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се |
| ubSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни |
| е се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, да се више не доврши.</p> <p>......... |
| не мислио сам на њега.</p> <p>Видело је се да је поодавна почето, и видело је се да је бачено, |
| <pb n="18" /> није ништа говорила, није се опирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише |
| а.{S} Макс прави рђаве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразгов |
| а си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетка је свршена.{S} Веруј!{ |
| м загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад с |
| ене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од |
| рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби |
| исмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да ра |
| гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и |
| „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну т |
| стано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети |
| у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин |
| хе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике празнике мора правити визита, и који увек |
| > <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p |
| егџија, „жарких очију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, л |
| кше, не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њо |
| усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој |
| је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох |
| да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма напињаше.{S} Ја, на послетк |
| били неколико корачаја за нама, окрете се један и поругљиво рече:</p> <p>— Гранд натијонг!<ref |
| њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдит |
| рам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер |
| <p>Она поцрвени сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је проба |
| ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У в |
| Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте ис |
| али српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, на |
| с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству |
| ник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо мод |
| а хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха |
| , ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у со |
| е.{S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> < |
| тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сро |
| .{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму по целом лиц |
| се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било |
| дим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је ручица!< |
| ија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, ко |
| е сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точ |
| е било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега сед |
| дављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, |
| кој легао во на железничку пругу, и воз се осакатио.{S} Неки дан, опет, прошао овде један писмо |
| на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њо |
| гу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп докто |
| /p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед |
| в закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видеће |
| в поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо!</p> |
| е, диже моју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на |
| истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S |
| , ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> <p>Првих недеља, |
| ef target="#SRP18980_N9" />! — ритерски се клањајући.</p> <p>Она врћаше главом: нема пардон.</p |
| не дршћу груди и не гори лице, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температу |
| што му је из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим |
| су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајт |
| се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с рад |
| ик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да |
| амовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојст |
| свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је |
| бивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Ј |
| обро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савес |
| ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бај |
| Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{ |
| рим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и н |
| т сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога као вас љу |
| S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме реч удав |
| лед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме прегледа.</p |
| А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, д |
| о и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба хра |
| се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас св |
| ам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она кли |
| и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред зат |
| дговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој посл |
| уга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта ј |
| о, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут |
| ам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт пријатељства. |
| , како му лице дође пакосно.{S} Опет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на мој |
| ова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе... |
| обратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно |
| веће на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је ме |
| је испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које н |
| што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио |
| иваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и |
| сва.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" |
| </p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и пр |
| ила је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула |
| Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је б |
| „рапир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њи |
| прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибир |
| све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} Глас јој је био |
| /p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је н |
| дам је.</p> <p>Она се заљуља и прислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре га |
| не, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто ј |
| њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смеши |
| руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух |
| , 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може б |
| музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се |
| учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти |
| p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} |
| сте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — |
| ао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang="fr">avec nonchalance</ |
| одлучио да није поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем |
| Дајте ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три |
| би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p |
| а сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити на |
| вређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога |
| последњег писма нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мисл |
| срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам.</p> <p>Нешто ме још те |
| о у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Поп |
| <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како |
| мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, |
| ло је пре једно недељу дана.{S} По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна с |
| граваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображава |
| љасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> <p>Дуго сам гледао ову |
| х си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> <p>— Мишо, |
| мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> |
| <p>— О, молим вас — рекох ја, клањајући се.</p> <pb n="26" /> <p>Ани би, очевидно, досадно и не |
| е, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад |
| <p>— Али, Кларо, — рече она, обраћајући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} |
| <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете |
| а.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> <div type |
| аро, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко т |
| како сам разумела — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој с |
| колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим Попеску свираш |
| после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p |
| Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам |
| шније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да м |
| S} Грозница је сасвим попустила, не бој се ништа.</p> <p>Почео сам и да радим.{S} Отворио сам к |
| .{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме н |
| је обухватих око паса.{S} Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево |
| > <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>— Нећете д |
| на, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој |
| о имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се |
| „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш |
| двоје загрљених.</p> <p>— Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на |
| e</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда с |
| риште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити — рече госпођица Ведел, |
| м своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисл |
| , само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опе |
| <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њиме и да му не нази |
| у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то с |
| вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад |
| ма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима зај |
| оћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено о |
| о хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо — ко з |
| ила је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се опрезно клонио сваког диферентног разговора.</p> <p> |
| те озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим ње |
| ила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" |
| мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и који већ на својој периферији носи сухе |
| м се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је т |
| apter" xml:id="SRP18980_C0"> <p>Кад сам се полани вратио из Италије, дошао ми је до руку овај р |
| е, но ја сам га се клонио.{S} Бојао сам се, клепнућу га незгодно, па се неће више дигнути.</p> |
| ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам |
| , али никако да заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут |
| <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и б |
| е, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, ка |
| жао ме је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја |
| и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отиш |
| а, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио, д |
| да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи с |
| њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу |
| правио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, |
| докопам писмо, „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо. |
| на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она ко да је |
| } Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кух |
| а заспим.{S} Претурао сам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „П |
| ш, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не |
| ...</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам б |
| tion" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{ |
| Пристајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом по |
| уке, сваки прст и сваки нокат.{S} Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p |
| н прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања |
| себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очиј |
| ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насмејати.</p> <p>Она окрете главу од мен |
| свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прс |
| p> <p>Ја, да бих почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?< |
| , „ко зна?...“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до пр |
| , како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја |
| а једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је во |
| рилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми овај прст.</p> <p> |
| /p> <p>— Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S |
| <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S |
| одмакнем од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml |
| ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дубље.{S} |
| /p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Је |
| </p> <p>Ја се међутим дигнем и опростим се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — |
| сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радос |
| и само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он те |
| свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир |
| ене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S} Нисам му полете |
| х ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, |
| {S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватр |
| тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам г |
| S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S |
| ледао сам сваког болесника.{S} Препирао се с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физи |
| о луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио с |
| о госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> |
| о на њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr">rouleau</foreign><ref |
| којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> |
| але стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се |
| и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се |
| е прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афе |
| Попеску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се јо |
| к ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру |
| тооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло |
| {S} Ох, кад би знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да |
| Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у со |
| како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle anglais</ |
| ли су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} |
| Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охлади |
| !, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге не |
| е било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Т |
| На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина |
| итиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српс |
| овори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу к пр |
| имну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно радује |
| д пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав ина |
| м твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign x |
| зати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћ |
| .</note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непа |
| } А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја |
| ш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који ли |
| покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — реко |
| 18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не гори л |
| но донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пр |
| ам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с |
| — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрат |
| ити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се |
| осподо, молим вас, господо!</p> <p>Макс се осети посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и |
| нова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлеп |
| ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто |
| {S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је |
| Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени онако <foreign xml:lang |
| ече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није |
| t="subSection" /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми |
| рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на |
| p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку по |
| >Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже |
| нују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора ос |
| пори рибу.{S} Мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали |
| ="fr">Entrée separée</foreign> и гурају се деца и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протр |
| ош гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице |
| ео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „< |
| готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> |
| у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда |
| коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се |
| мо мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејасниј |
| се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој ов |
| души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена н |
| тно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и с |
| неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег пад |
| седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте х |
| горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са ст |
| свест.{S} Ама јесам ли ја будала? питах се.{S} Куд сам загазио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и |
| собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помисли |
| дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, фл |
| дан једини пољубац, ал’ онда — онда бих се <hi>морао</hi> оженити њоме!...</p> <milestone unit= |
| као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т |
| — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма ка |
| мота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се играм „девој |
| , смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не мор |
| S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, |
| а свећњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уј |
| а Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тре |
| мој побратим, моја земља?</p> <p>Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад воле |
| х, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> |
| тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободит |
| <p>Н......................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, б |
| е блесасто.</p> <p>Ја не знадох више за себе.</p> <p>— Лежи! — виках ја.</p> <p>Он ме само блес |
| па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим |
| је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши |
| оге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа |
| ести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за гру |
| азмахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сва |
| а срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир, за којим |
| S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дак |
| м црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе |
| се на руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их с |
| ити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад |
| а, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на ј |
| показати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није м |
| тити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.</ |
| а, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у |
| ари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда пос |
| ма писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њо |
| ти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна.{S} Она пристаде да игра мица. |
| p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам |
| ватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам мога |
| нда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насм |
| ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибра |
| и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама |
| м.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо |
| а концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скоч |
| Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је |
| >Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гимназиста овде, а други математичар.{S} В |
| ило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио.</p> <p>Она плаш |
| о видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улиц |
| вега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс |
| } Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао |
| .{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у |
| код куће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> в |
| сподин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и пе |
| у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> заба |
| по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: „<foreign |
| кога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је |
| ј снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким |
| и смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, да дочекујемо богате путнике, враћамо |
| подска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искоч |
| канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала |
| /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> <p>— Идеја! — |
| дарују.{S} Ја обично донесем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје |
| а је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечер |
| већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> < |
| за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и понудих је да седне до мене, оставивши јој |
| духанкесу.{S} Кажите, дакле.</p> <p>Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе.</p> <p>— |
| ><ref target="#SRP18980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном вез |
| је миловао и мазио.</p> <p>Она плашљиво сеђаше мени на крилу.{S} Неколико пута покушаваше да ус |
| апир“, оштра само до половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихов |
| е ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p>— Ја не зна |
| е?</p> <pb n="13" /> <p>После ручка она села код прозора и преврће <foreign xml:lang="fr"><titl |
| ето по русски?</foreign>“, она дошла и села до мене код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте |
| <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је ла |
| српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била |
| xml:id="SRP18980_N10">„Историју једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <note xml |
| знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна |
| је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је |
| је мрднуо обрвама.{S} После је Попеску сео за клавир и свирао <foreign xml:lang="de">Kronungsm |
| сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се либе доћи мени, откако сам дов |
| ставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола мени на крило.</p> <p>Она се |
| е — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни с |
| таше.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да то |
| поносно главу!{S} Покушавао сам.</p> <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми с |
| ку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био с |
| био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> < |
| ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер.</p> <p>— А, — рече она гласом, који ме |
| ачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у |
| ......................</p> <p>Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје соб |
| столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу |
| на је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које <pb n="29" /> нам је говорило нешто немачк |
| траг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо ст |
| ре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, |
| , јер је још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смеј |
| њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену сли |
| екох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од |
| {S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други, сасвим други живот |
| а очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> |
| е леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на аз |
| неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само |
| е, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађе |
| све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флаш |
| то смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду |
| о ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} |
| извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана м |
| е свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то с |
| , да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, |
| <p>— Бато!{S} Бато!</p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> |
| <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоће |
| нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну гла |
| после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним |
| <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S |
| у се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је |
| јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем |
| месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак н |
| да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на стол |
| слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си с |
| за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад см |
| на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интер |
| разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрха |
| рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи |
| ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— |
| „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет мин |
| <head>V ПИСМО.</head> <p>Не знам, којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писм |
| исма, ниси ни могао очекивати.{S} Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам н |
| ло.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на жел |
| ару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S |
| .{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Ниси ни Бога назвао.</p> <p>Ј |
| то да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирић |
| то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ниш |
| х.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја |
| II ПИСМО.</head> <p>Лајпциг.</p> <p>Већ си по поштанском жигу познао, да сам оставио место мога |
| гледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} |
| од руке и повуче напред.</p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја мах |
| да је и заборавио да је сав ишаран као Сидовљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да г |
| м казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини |
| екох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво. |
| који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос |
| и.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се још већма н |
| а, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за об |
| дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципе |
| ви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран.{S} |
| ди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја м |
| ину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се |
| ..... маже колена петролеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим |
| е питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да |
| Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози |
| ео Немицу, која није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Пит |
| аге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и |
| рају се деца, гледају бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ни |
| овољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче са |
| /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lan |
| <note xml:id="SRP18980_N16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <note xml:id=" |
| жило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигн |
| шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан |
| а поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се ниј |
| е, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар ве |
| а руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — |
| ишта опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Предста |
| њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на |
| ездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и |
| ign>! — рече он поругљиво.</p> <p>Ја га скопах руком за прси и грунем га о зид.{S} Он опусти ру |
| Најмања ситница наједи ме, да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Н |
| — ја сам ипак на све готов!“</p> <p>Она скочи и наслони се само врхом од прстију на клавир.{S} |
| више се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола.{S} С д |
| авица и једна дама за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</ |
| е ова прилика добро дошла.{S} Она одмах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам |
| #SRP18980_N22" />.</p> <p>Туманов одмах скочи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйст |
| Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај |
| Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманов |
| ам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам писмо, „ко зна?...“ мислио с |
| ах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваља |
| својом непоколебљивом одлуком.{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после |
| као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло па |
| рабрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам |
| , ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерн |
| послу.{S} На доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десет |
| {S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накна |
| g="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP18980_N23" />.</p> < |
| — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута |
| , који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а отку |
| ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу |
| Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, |
| ао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} |
| Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме |
| амо обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена и |
| откравила.{S} Изгледала ми је необично слатка.</p> <p>За ручком нехотично је гурнем лактом.</p |
| {S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <pb n= |
| извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла |
| а изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, |
| S} Не ваља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— |
| е радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, |
| а. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, |
| аве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „у |
| /p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Да?</p> <p>— Да! — рече она.</ |
| </p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шт |
| а, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Cela |
| нда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш |
| да уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој |
| кревет.</p> <p>Сан ми се разби.{S} Њена слика непрестано ми лећаше испред затворених очију у св |
| се сећам.{S} Наједанпут ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми вазду |
| ко ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат |
| вему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја |
| ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У |
| , не знам ни сам, зашто.</p> <p>Њене се слике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{ |
| и се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајући се осовини ледених кристала.</p> |
| — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама са |
| — Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледају ко да их је наша кухарица бркљом пра |
| сти ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрц |
| Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> |
| да л’ вам се ово?</p> <p>Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори:</p> <p> |
| ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на ул |
| и покушах да наново саставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још ни |
| у.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и |
| Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} |
| Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури г |
| старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражи |
| ота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> < |
| >— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> <div |
| S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени |
| моје патње.{S} Све је свршено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнезд |
| нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као мас |
| S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лак |
| свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасвим готово, < |
| на, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик и |
| како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињ |
| аша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три |
| права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срд |
| чком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и |
| врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само драже.{S} Све ме копка неки ђаво, д |
| како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом о афери.</p> < |
| а.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам с |
| е да ми се прси сасвим испразнише, и да слушам глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш |
| мах скочи и отпоче свирати.{S} Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу зе |
| етити.{S} Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дет |
| а легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично благо.{S} |
| ратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту |
| кључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ј |
| ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца зап |
| и смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, |
| тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко ш |
| а зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да играте.{S} М |
| рсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се опет прибра и обрати се мени она |
| шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у бо |
| уче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попе |
| увај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <pb n="31" /> |
| но не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не зна |
| аља ништа, ништа.</p> <p>Поче се слатко смејати, па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ |
| ико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњ |
| разумевала.</p> <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> < |
| да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах, побратиме, знаш ли, кака јој је |
| на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа опазила, а није ни могла ништа о |
| те ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба |
| — рекох некако промукло и покушах да се смејем.</p> <p>— Не — рече она.</p> <p>Нечастиви ме и о |
| чима</hi>, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присваја |
| ве досетке, на које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у сво |
| ту.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} |
| жах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не |
| м Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> </div> < |
| <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад б |
| р! — и поче весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате |
| но - рекох себи. — Више је ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..... |
| поштено од мене играти се њоме, кад не смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доруча |
| ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилиј |
| о помињао „дубље разлоге“ и како ја „не смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, |
| ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да |
| — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одго |
| сма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој.</p |
| человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памет |
| ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!</p> <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та т |
| за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој к |
| е, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и проб |
| смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Г |
| ицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, |
| p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, |
| престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао сам моме проти |
| кренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете |
| ку.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче |
| внику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс се |
| рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Мари |
| даше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се свој |
| ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак ни |
| , да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам које |
| оспођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p |
| {S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, |
| о сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир |
| Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од |
| удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се у |
| гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стр |
| та.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме так |
| ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{ |
| риповетке.{S} Ја не знам иначе, кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар ј |
| gn xml:lang="fr">Résumé</foreign> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није |
| као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло при |
| немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где |
| ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље млеко, да месимо х |
| о.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то |
| ма.{S} Донекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако |
| е се радовала као мало дете.</p> <p>Кад смо дошли кући, било је време вечери.{S} После вечере ј |
| , притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у |
| се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она пружи руку, обрнувши главу |
| живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо |
| ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Ј |
| но она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља кос |
| о није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Пор |
| .</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је играла врло добро.{S} Доби прву пар |
| отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам |
| arget="#SRP18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к |
| хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи клавир и |
| и, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна |
| пријатно.</p> <p>После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било |
| доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас ни |
| а климну главом.</p> <p>Дакле, помирили смо се.{S} Ама да л’ се ја варам, ил’ се она озбиљно ра |
| че ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наре |
| /p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је б |
| ела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале |
| ти једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштени људи.{S} Не седимо на друму, |
| истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу он |
| мо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истин |
| ет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад |
| пансионата, а нарочито њу.{S} Прекодан смо сваки на свом послу.{S} На доручак, ручак и на вече |
| моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није ч |
| ле је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се више не сећам.</p> <p>Ја с |
| ох још даље, не говорећи јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до |
| бастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Сино |
| о, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, сед |
| ette!</foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разуме |
| их је и бејах готов да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино |
| ме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „памет |
| на љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих |
| ам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову |
| .{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све сам |
| премам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — |
| акао!</note> <note xml:id="SRP18980_N6">Снажна немачка природа.</note> <note xml:id="SRP18980_N |
| оју ђулад за гимнастику и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету |
| ти, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће, која се |
| е стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо |
| тар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја извадих марам |
| нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које ј |
| >Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним пог |
| ислони се на зид.{S} Била је бледа, као снег, који мало пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше су |
| /p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под |
| о никака ослонца да испредам пријатније снове.{S} После дуге муке скочим из кревета, докопам пи |
| а сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и све |
| ја.{S} Знам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја |
| да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Немицу, к |
| p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем ру |
| ем књигу, па седнем с њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно |
| .{S} Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу |
| метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио с |
| S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> < |
| е непрестано воле — не избијају из моје собе.{S} А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме пи |
| угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као ос |
| и лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је |
| mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и |
| S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја са |
| } Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— |
| но земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, уд |
| с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла ув |
| овом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да ш |
| во ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у |
| Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби |
| да сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, |
| анову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно |
| јати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила до |
| ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева |
| је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и |
| "#SRP18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к врати |
| љеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин |
| ике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, |
| ам се, мучио сам се.{S} Свршавао сам са собом.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јо |
| ), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо. |
| >Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба зловољан — не знам, |
| ојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било |
| озор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам прслук и кошуљу, па легнем на кан |
| де кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прс |
| е напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим ва |
| .</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, к |
| пературу.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термоме |
| напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поуз |
| у и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> < |
| мем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да н |
| p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и |
| {S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила нек |
| о сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела. |
| поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа |
| вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, |
| вој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и он |
| огла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>П |
| под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, |
| {S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> |
| > пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и |
| обу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је о |
| т минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чек |
| остан. — Да пишем сестри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p |
| и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће |
| ти.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та миса |
| у замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је |
| те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone |
| љеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По |
| arget="#SRP18980_N6" /> и пљуне.</p> <p>Спалдинг онакав као и пре.{S} Пред свима говори, како м |
| у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три м |
| Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том на |
| аке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Б |
| који би ме водио до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, |
| ћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стај |
| Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, само сам ја с њоме |
| сио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам с |
| ?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> <p>— А зашто |
| ба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић св |
| ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S |
| знала моја мати, на како се велико дело спремам, она би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шт |
| могла више иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је у |
| пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било в |
| м, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и још озго притиште мало.</p> <p>— П |
| почео разговор, дигнем се:</p> <p>— Да спустим и не другом прозору завесу, а?</p> <pb n="17" / |
| на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и з |
| а њу.</p> <p>На једном прозору белео се спуштен <foreign xml:lang="fr">rouleau</foreign><ref ta |
| Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнантом.{S} |
| гу да будем „луд“.{S} Прошло је све.{S} Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни трипут |
| бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место плача прегнути на дело пош |
| аш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повук |
| еловој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите |
| з главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без зб |
| и и грчки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да |
| #SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, како ми треба д |
| Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора |
| е!{S} Имам ја својих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар |
| ивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о рас |
| у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми |
| е дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше се.</p> <p>Ах |
| јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не иштемо.</p> <p>— Могла бих |
| на ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у кла |
| ити мојега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу |
| е даму! — рекох јој.</p> <p>Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се |
| опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви не знате да и |
| пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба при |
| аку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.< |
| су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</ |
| n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина |
| мисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да пр |
| се лице разведри.{S} Некаква бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одгово |
| к — нисам могао.{S} Ја сам био и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у |
| идим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодат |
| ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milestone unit="subSectio |
| ако им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их |
| ме је само гледала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинил |
| ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри генији држао ме је за њушку. |
| . — Знам, сад се сећам.{S} Ваш је језик сродан с маџарским?</p> <p>Ана ми не даде одговорити, о |
| о је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — рече она.</p> <p>— Опростите, госпођи |
| као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црв |
| {S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким.</p> <p>Ја погледах Ану.{S} Она беш |
| духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p>Ја изва |
| а и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, пла |
| у и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — |
| t> <front> <div type="titlepage"> <p>2. СРПСКИ КЛАСИЧНИ ПИСЦИ 2.</p> <p>ДЕЛА</p> <p>ЛАЗЕ К. ЛАЗ |
| спођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолутно никаква сродства с немачким |
| д сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после |
| /p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела |
| на је говорила српски, и ја сам говорим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{ |
| јући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бескрај |
| а.</p> <p>Ја не знам, кад сам је научио српски, она је говорила српски, и ја сам говорим српски |
| погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме |
| то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служ |
| ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе |
| и и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што |
| меј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамота, и да не морам место |
| ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца заплакао, да ме није срамо |
| и су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" |
| а природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је |
| к нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </di |
| та нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо модерни људи, поштен |
| то натезати, нашто глодати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен к |
| .{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам |
| >Ово је згодна прилика да огледам њено „срце“, помислим се.</p> <p>— Госпођице, поклоните ми ов |
| н крај срца <hi>против</hi>.{S} Доле са срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли сам |
| љубави.{S} Зар да се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, приј |
| >— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref target="#SRP1 |
| манову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комна |
| овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође и стави се међу нас:</p> <p>— Господо, молим вас, господо |
| ледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није одговорила, и као да |
| у га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ в |
| овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли кључ са собом?</p> <p>Ја откљу |
| икога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се |
| стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и о |
| влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p>Ја мишљах |
| творим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> |
| бе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи |
| дарих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, |
| ни се одсекоше ноге.</p> <p>Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p |
| S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{ |
| је није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора.{S} Оваки случајеви мене само д |
| n>“ <ref target="#SRP18980_N5" />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошт |
| дели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он |
| цесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха х |
| n><ref target="#SRP18980_N10" />.{S} Ја стао више ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавај |
| ка.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_C |
| пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, мој |
| Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} О |
| шим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој н |
| т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум и гледам њену слику, и све ми |
| војих послова.{S} Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме см |
| иција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташ |
| ра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на вра |
| не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div type="cha |
| аносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на после |
| им, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав ишаран као Сидо |
| ичати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако б |
| прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да прев |
| ене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципел |
| p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} |
| знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> < |
| е копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Т |
| рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица је питала, како је врата отворила, |
| уту да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана. |
| пет ми се заједљиво обрати:</p> <p>— Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно, |
| в, па да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам |
| па се окрете Максу.</p> <p>— Ви као да сте с поља где се гази крв — рече он, погледајући мене |
| .{S} Ја знам, да вам је дуго време, кад сте са мном.</p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учи |
| p>— Не, ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бист |
| скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта рад |
| , одсад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да прои |
| о говоре као ја.</p> <p>— Молим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бит |
| апући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— Нема више да се говори о том |
| ем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи |
| м се.{S} Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој п |
| код пећи.</p> <pb n="8" /> <p>— Ал’ ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.</p> |
| асом, који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби?</p> <p>— Не, <hi>био</hi> сам, госпођице, а |
| ружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту |
| екаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох |
| се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да се смеје. — Ја не |
| презрење, незаслужна онога плама, којим сте ме ви обасјали.{S} Можете ли ми опростити?“</p> <p> |
| е знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туман |
| ати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здр |
| да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се ме |
| е за руку.{S} Кад бисмо на по басамака, стегнем је крепко за руку и погледам је.</p> <p>Она се |
| а љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, |
| ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас о |
| зе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачки љубити.{S} Сваки део лица и рук |
| {S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А за |
| хнух на нос, да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— |
| е не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по |
| {S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба се слатко смејаше.{S} Није ништа оп |
| p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по бас |
| годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули |
| смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за |
| шао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене, и за њим амалина, који му је носио ствари.{S} |
| <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи ништа, пођем даље и повучем |
| ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степе |
| ах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тро |
| степене.</p> <p>Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и ус |
| м тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем |
| <pb n="38" /> пође к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за рук |
| — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на послетку, јер бих се огрешио о своју |
| — виках ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет |
| о, досадно и непријатно.{S} Она се сама стидела.{S} Да би прекинула паузу, а, друго, да би сврн |
| српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуц |
| о, дете моје.</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.< |
| уку, обрнувши главу к прозору.{S} Ја је стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе |
| ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чес |
| зу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прав |
| аше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с К |
| ампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше |
| p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох на њу и затворих очи.{S |
| {S} Извадим неколико књига и наређам на сто.{S} Болесницима одредим извесно доба дана, кад сам |
| н у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам д |
| у <pb n="46" /> и почнем брисати влажан сто.{S} Онда седнем за њега и подбочим се на руку.</p> |
| скаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем |
| да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајева <pb n="45" /> |
| сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен колут, који сам морао појести.{S} |
| зе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ниш |
| о писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и неја |
| е сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима |
| није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попес |
| годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубаз |
| , ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт, да се не срдимо, дакле да и пардон не и |
| миле; пред Hiller-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <p |
| у своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изглед |
| овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eisbahn bei brillanter Be |
| ухарицом, коју смо пре два дана добили, стојим на доброј нози.{S} Синоћ сам јој обећао <pb n="3 |
| Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и |
| зову на дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако |
| би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустајаше.{S} С |
| ниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма |
| да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> |
| е слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони |
| get="#SRP18980_N14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да ниј |
| ријатељства.</p> <p>Онда привучем своју столицу до ње и почнем даље превртати <foreign xml:lang |
| <p>Мене свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</ |
| енијална мисао.</p> <p>Она је седела за столом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњиш |
| се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало |
| ем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је сав био мокар од воде, коју сам сасуо н |
| од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје сестре.{S} Отвор |
| ије било код куће, преметао сам по њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену |
| речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окре |
| и пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p |
| опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама |
| t="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <f |
| а вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад ј |
| а да вам само на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је ј |
| в. <pb n="3" /> Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете!{S} Ал |
| > <p>Ја дођох до прозора и гледах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једа |
| од своје „жртве“.{S} Поклоним се на све стране, као акробати, кад начине <foreign xml:lang="it" |
| газио, да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који ниса |
| ишта и отвори врата од кола.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређ |
| руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори |
| сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — т |
| ајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ништа одговорила.{S} Погледао са |
| снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, кад је снег падао, те га |
| ам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати |
| овек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се |
| а слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји |
| мпотом.</p> <p>Он још непрестано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, ко |
| убим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">sit venia verbo</foreig |
| сео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех з |
| рода.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Идем од |
| , коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно намргођен.{S} Пушио си и прошао поред нас.{S} Н |
| стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што д |
| о, јер се ничега не могу сетити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа |
| е.</p> <p>Ја извадих мараму и почех јој стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнод |
| p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} П |
| ми излети њена слика пред очи.{S} Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бој |
| и си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клави |
| латко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.{S} Поред мене прођоше два |
| у министарству грађевина, један немачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне |
| тања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образовани — говоре латински и грчки |
| данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми с |
| а још који месец, па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у |
| о сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће замотано и завијено, а о |
| д се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p |
| икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји разлози ништавни, и ја сам натура за презре |
| рима налазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно и |
| estone unit="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за ст |
| рођоше два пруска наредника.</p> <p>Кад су били неколико корачаја за нама, окрете се један и по |
| до језера и сели на клупу.</p> <p>Жабе су крекетале.{S} Један је лабуд пловио средином и остав |
| , још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њ |
| дбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да |
| оме — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетале испред очију без икаква реда, ја ниједн |
| ичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је с |
| , а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраже |
| могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој ту |
| е, коју сам сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда |
| ј,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — из |
| /p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си мо |
| отестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем сво |
| одати своје рођено срце?{S} Сви разлози су <hi>за</hi>, један лакомислен крај срца <hi>против</ |
| опис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам излазио из Помпеј |
| бухе.{S} Све јаче системе позабацивали су којекуда, веле, да се на њих ништа не види.{S} Синоћ |
| пираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у тала |
| и кошуљу, па легнем на канабе.{S} Мисли су ме пријатно галичале.{S} Непрестано је била она уза |
| бе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у неб |
| } По ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за ј |
| ено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу ред |
| није лепа, која је пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у |
| е свега обузе некака језа.{S} За столом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>М |
| непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће до |
| хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја |
| још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Готе, |
| , — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да н |
| мачкој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образо |
| д двадесет писама и сва подерао.{S} Већ су два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, |
| ајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне |
| <p>Мора бити да је већ 3, јер данас је субота, а Макс има седницу са студентима његова кора у |
| >Он ме гледаше блесасто.{S} Био му је и сувише неочекиван овакав поздрав.</p> <p>Лајтнант дође |
| ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви знали српску војску и њен |
| нам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну главом.</p> <p |
| ли сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све разложито и |
| јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан.{S} Она се полако диже и под некаким изг |
| ојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах |
| њу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућа |
| а их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких к |
| акати, још кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло |
| /p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и поче |
| ло пре газисмо.{S} Из очију јој грунуше сузе.</p> <pb n="24" /> <p>— Боже! — прошапута она нека |
| лазио из Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“. |
| криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој:</p> <p>— Ако до |
| ају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водила донекле |
| , што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево.{S} Она је водил |
| м.{S} Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свр |
| двлаченим новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано г |
| рте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао сво |
| тражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ја сам се о |
| рганизам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају једно време у |
| обе, а она ми није ни руке дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти |
| слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио |
| зрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, кад сам патетично оде |
| нити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, |
| тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.</p> <p |
| о, и који већ на својој периферији носи сухе гране.{S} Па господин начелник, коме се на велике |
| те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није б |
| ана.</note> <note xml:id="SRP18980_N11">Суштина.</note> <note xml:id="SRP18980_N12">С допуштење |
| ржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> <p>— |
| е у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ стегнути руку значи „пођи |
| било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавало, са |
| о: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни |
| ад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отворим албум |
| би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у ист |
| , „моје срце зна, како ми је, али...“ и т. д.</p> <p>Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљ |
| е се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље |
| дана, кад сам код <pb n="53" /> куће и т. д. и т. д.{S} Други дан све опет по старом.{S} Отвор |
| оме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, по |
| почео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја ниса |
| ?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фи |
| <p>Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} |
| дијете!{S} Али даље, наравно, ништа.{S} Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што ј |
| на с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — |
| просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па м |
| , брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њ |
| је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одго |
| з моје, но ја је крепко држах.</p> <p>— Та пењите се! — виках ја, смејући се. — Зар вас није ст |
| ати сабљица, којом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до поло |
| S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, ка |
| етак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо св |
| ајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа.{S} Још |
| јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смеја |
| иди свет њихово јунаштво.{S} Рана, коју та сабљица задаје, потпуно је безопасна, јер не може по |
| , као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам |
| це, како ли се каже?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њо |
| ле три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срдито.{S} Смејала је се.</p> <p>— Не, ви |
| , сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.< |
| {S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисеч |
| ого којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе мастила.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што |
| {S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да |
| бивам?</p> <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите ув |
| е ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико |
| — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу |
| ости!{S} Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га баш сасвим избришем из па |
| дно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин били срећни....</p> <pb n="27" /> <milestone |
| и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да |
| , ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој со |
| тискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако |
| и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} Иде |
| е чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледа |
| јим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не го |
| е некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се |
| Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За им |
| осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и углед |
| није сметало његову путу к небу.</p> <p>Тај дим ме је и пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим |
| н од <hi>мене</hi>, госпођице!</p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> |
| да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво! |
| ction" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign x |
| рдон.</p> <p>За казну ја је још једаред такнем лактом.</p> <p>Она начини некако детињски важно |
| ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је |
| рате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „велико писмо“ је готово.{S} |
| јом се они дуелишу.{S} А та је сабљица, тако названи „рапир“, оштра само до половине, и они се |
| иковање.{S} Па ипак, ех, брате, она је, тако ми Бога, тако добра, тако добра!...</p> <p>Ну, „ве |
| као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, |
| посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type= |
| у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати и |
| а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Ве |
| сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по |
| и увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у |
| итати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — |
| главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога |
| , у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Ч |
| пробаше да ишчупа руку, коју сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком о |
| криво разумео.{S} Можда сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема в |
| ти равнодушним, као да он и не мотри на тако обичну ствар и као да је и заборавио да је сав иша |
| </p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да |
| па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена |
| е бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и н |
| на мокар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми у |
| ш пре годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капут |
| у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распознаје.{S} Не ваља ништа |
| ђосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овде је тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље |
| тао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене д |
| оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао |
| <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигд |
| у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко залагивати се?</p> <p>Кад сам већ стрпао пи |
| <pb n="14" /> <p>— А ово?</p> <p>Она ме тако оштро и озбиљно погледа, да ме прође сва воља за д |
| ти, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео |
| аком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи, ваљда, да |
| амо да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет т |
| да будем сасвим здрав.</p> <p>— Ал’ сте тако бледи!</p> <p>— Нисам јео ништа већ осам дана.</p> |
| ом детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја |
| грћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4" /> глед |
| х.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим о |
| м поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једв |
| з Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и как |
| „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опа |
| „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на вра |
| 14" />.</p> <p>Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више игл |
| д сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало |
| кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и старачки с |
| у Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> |
| војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући не |
| опростите, ја немам права поставити вам тако питање.</p> <p>Ја не одговорих ништа.</p> <p>Макса |
| сао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одс |
| имити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — проша |
| фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичину показа |
| te> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.{S} Мог |
| д прстију на клавир.{S} Глас јој је био тако промењен, да ме свега језа прође:</p> <p>— Мишо, — |
| и дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p |
| р ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Ве |
| огом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p |
| адан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, стојати пред голом сабљом |
| ући се госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако! |
| е).</note> <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) часне речи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16 |
| појма нисам могао за њу везати.</p> <p>Тако сам заспао, и ако није било још ни <pb n="44" /> д |
| чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам ј |
| не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми |
| ију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљи |
| ва“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посластич |
| је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">sit venia verbo</ |
| тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо |
| ако се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све даље |
| то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо |
| х у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мат |
| а, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, н |
| еса.</p> <p>Писмо сестрино бацило ме је тамо, одакле се Ана не види.</p> <p>Ја почех да очајава |
| их закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш два |
| двога, и подвлачиш двапута речи <hi>на танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да |
| забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr">tulle anglais</foreign><r |
| ји сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.< |
| се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку.</p> <p>Жи |
| енглески речник кудгод иде, и доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу |
| Одговарала је некако лено, па ипак све тачно.{S} Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућиц |
| ја нећу да ласкам.</p> <p>— Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате.{S} А кад бисте истин |
| а више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> <pb n="12" /> <d |
| лим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> <p>— Отац, мати, браћа, сестре |
| сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и неп |
| ји нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_ |
| а ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <pb n="31" /> <div type="chap |
| ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а.</p> <p>Ана ме зове на вечеру.</p> <p>Твој побратим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — ре |
| а, промисли се!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш |
| е!{S} Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство.{S} Реци само, ако мислиш да при свем |
| е успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Ано |
| налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је ста |
| ојим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите. |
| аџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским.</p> <p> |
| тено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам увер |
| ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам у |
| ика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Бив |
| је ђаво био, ја сам се мислио, мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њом |
| Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.{S} Мојим микрос |
| и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мо |
| љка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бледог месец |
| саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Стајао сам |
| које је ветар духао, кад је снег падао, те га наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана |
| ка, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поздрава.< |
| ока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала |
| авим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси |
| на, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква |
| м само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено певају песници свију времена |
| доручкује татарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казује |
| ам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Н |
| .</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све о |
| .{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из недара и даде ми је, па |
| Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих се ја од срца |
| срцем!</p> <pb n="50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момк |
| гутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ |
| но света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мно |
| "ru">пожалуйста пойдите вонъ и не пускайте никого изъ дамъ въ комнату</foreign><ref target="#SR |
| чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну главом.</p> <p>Дакле, поми |
| } Ја извадих духан-кесу.</p> <p>— Извол’те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се с |
| ња и замало па их више нећу имати ни за тебе, ни за себе, ни за кућу.{S} Тврдо сам се одлучио д |
| и, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} К |
| мо је од куће замотано и завијено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — |
| >Побратиме!</p> <p>Добио сам писмо и од тебе и од куће.{S} Оба су подједнака, само је од куће з |
| >Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја и |
| како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} Па добро, дакле.{S} Немој мислити |
| да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех |
| је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи. |
| м опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шали |
| 8980_N28">Име ми је своје мрско, јер је теби непријатељ; да је написано ја бих истргао реч.</no |
| био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву опт |
| уће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{ |
| мо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно.</p> <p>Боље да идем даље.</ |
| од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложи |
| х више не остављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох хода |
| же бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даљ |
| >Г</hi> до половину, а друго <hi>М</hi> тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле |
| ба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет помало говорити.{S} Ја сам миран |
| кад ми је било 15 година.{S} Сузе су ми текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p |
| пасна, јер не може погодити ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи про |
| мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ј |
| ве је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђ |
| ратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S} Грозница |
| е?</p> <p>Начинио сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на дор |
| о се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим |
| луже у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој |
| чини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и |
| ли, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да идем да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, ш |
| одговорих ништа.</p> <p>Макса сами ђаво тераше, да ме задиркује.{S} После мале паузе ја видех, |
| доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, |
| реме је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врл |
| вило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем. |
| } Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше туж |
| ирала.{S} Осетих да сав горим, и да она тешко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p |
| ричао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва |
| амо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо |
| чати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно с |
| ва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, |
| сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручк |
| 980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао |
| ријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сиро |
| љубите, видећете да се ја не варам“.{S} Ти не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мис |
| два месеца од мога последњега писма.{S} Ти си писао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипа |
| до ма каквих изјава и споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „пров |
| та да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слободни.</p> <p>Онда се стропошта на с |
| , X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не мож |
| стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш, да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Ме |
| и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био с |
| танко</hi>.</p> <p>Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Са |
| је за њушку.</p> <p>Охладнео сам се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад |
| им на сваки њен поступак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се ин |
| } Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Твој верни</p> <p>Побратим.</p> </div> |
| ика.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Нем |
| ве разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се ск |
| кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окр |
| те.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S |
| <p>— Мишо, — говори ми она плашљиво, — ти не волиш Немце.</p> <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— К |
| 2 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично дон |
| .</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ обр |
| и — рече она некако жалостиво.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се пр |
| корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити не могу.{S} Бо |
| мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, да сам престарео за ексцесе.{S} Некада сам мис |
| оју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се онако од срца, како бих |
| никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох |
| о Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој н |
| /p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, |
| чио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке. |
| но, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви сте слобо |
| ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам |
| благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма |
| почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шт |
| <p>Ја се мало збуних:</p> <p>— Како да ти одговорим? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си |
| ити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и под |
| је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двој |
| ао, молио, запомагао <pb n="16" /> — ја ти ипак нисам ништа одговорио.{S} Стид ме је било на по |
| .</p> <p>Драги побратиме,</p> <p>Одавна ти нисам писао писма без „свионе косице“, „порумењених |
| Побратиме, приповетка је свршена.{S} Та ти ниси ништа више ни очекивао.{S} Ти знаш мене.{S} Тво |
| а не знам, јесам ли довољно искрен, кад ти кажем, да се нисам заљубио (<foreign xml:lang="la">s |
| р бих се огрешио о своју искреност, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је |
| и смо сами — немој да ми се смејеш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држал |
| ни ми је — рече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да ј |
| >Добро, побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео д |
| у ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледа |
| ко хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику из |
| јући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p>— С |
| ити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун. |
| ено, а од тебе јасно и разговетно.{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја к |
| а лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао, да сам се ја још пре месец дана завадио с њи |
| p> <pb n="35" /> <p>Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, |
| емачки студент, Макс по имену...{S} Али ти већ познајеш главне особе овога пансионата, а нарочи |
| сле и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S |
| е убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и сувише.{S} Ја пристајем, налазим да је све |
| рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, |
| м сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу |
| ст, кад ти не бих све причао, а причати ти опет све тако ми је тешко, тако тешко!</p> <p>Ја сам |
| био сам се „завадио“ с њоме.{S} Ја сам ти причао, како сам отишао из собе, а она ми није ни ру |
| се.{S} Ти си се насмејао сну, који сам ти послао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, |
| ....{S} 1, I, 187...</p> <p>Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.{S} Ве |
| естао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> < |
| .</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она |
| ље да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> |
| ље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, |
| <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањ |
| ог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све |
| рстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, ради куће...{S} |
| ини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше. |
| им? ...{S} Да!{S} Ја их не волим.{S} Но ти си ми сама причала, да је твој деда био Пољак.</p> < |
| е.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{ |
| х како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасмо по њима даље, све д |
| .{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото. |
| било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не причам — нашто? <foreign xml:lang="fr">Résumé</fo |
| ког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме |
| век.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> < |
| је савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком |
| ђосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она с |
| ем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блесасто.{S} |
| } А моја сестра — ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, ди |
| е од моје сестре.{S} Отворим га.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} |
| Ненадовића да преводи на руски.</p> <p>Ти не знаш још два Румуна, који с нама седе — један гим |
| к. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!“</p> <p>Можда после пет |
| оди Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме с |
| авити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у дес |
| ја са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због је |
| о ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави.{S} Зар да се игра |
| кој мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј |
| којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, која су м |
| бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није тим ништа изгубила од своје важности.{S} И она ми својо |
| ли се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично повезује баба сутра-д |
| Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} Од неисечених медицинских журнала, које |
| сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата |
| и остављао иза себе бразду.{S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крил |
| сам се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад јо |
| тањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече она.</p> <p>— Ватра — одго |
| своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.{S} Моја мати просто обучена и ста |
| n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде ник |
| легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.{S} Некако осећање испуњене дужности голицало је п |
| ваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није сметало његову путу к небу.</p> <p> |
| чем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанског ковчежића и бацим пис |
| > <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене |
| ?</p> <pb n="17" /> <p>Говорио сам врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувиш |
| brehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p> < |
| шено — ја сам слободан.{S} Слободан као тица, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Л |
| note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Непажљиво, неб |
| а, којој је запаљено гнездо и подављени тичићи.{S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</ |
| l:id="SRP18980_N14">Енглески тул (ретко ткање).</note> <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) ч |
| лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве. |
| ли ми не даде руке.</p> <p>— Госпођице, то нисам заслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у сво |
| соби, јер како он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, оп |
| мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако |
| како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да |
| ите?{S} Нисам се надао. — Ђаво га знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих |
| говористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говориш |
| јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не т |
| тек плајевазом обележено. <pb n="41" /> То парче свиле било је згужвано, и оно плајевазом напис |
| ти да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, н |
| х то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело ј |
| које је једна страна само за жуљеве.{S} То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бр |
| Ја не знам, знаш ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди |
| сам се одлучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, рад |
| уха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} |
| > <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} То је образована девојка.{S} Свирала је врло добро у кл |
| .{S} Мени је било необично пријатно.{S} То је било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера |
| смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности |
| еза прође:</p> <p>— Мишо, — рече она, — то је све тако неишчекивано, <pb n="51" /> да ја не зна |
| заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> </div> <div |
| <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло |
| S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој побратим. </p> </div> <di |
| дана била се очешљала како ја волим, а то је просто раздељена коса насред главе, а остраг поку |
| рема њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао свако |
| чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако |
| у и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?</p> <p>Другу парт |
| ро, дакле.{S} Немој мислити да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, |
| ша се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад с |
| лачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничега не могу сетити.</p> < |
| би они, нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, зас |
| казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} |
| ужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем |
| ех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.</p> <p>— Не, ја нећу |
| unit="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба вр |
| ео да се једим, анасана, мислио сам, та то ја морам једанпут свршити.</p> <p>Бадава, ја нисам п |
| } Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфи |
| л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те га |
| и дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ |
| едала, љубила — живела је срећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шум |
| а, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасвим други.</p> < |
| то сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} С једне стране било ми је непр |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба било је стотину таких ситнурија- Ја их ти не пр |
| е и да му не називам ни Бога.</p> <p>Од то доба он је неколико пута гледао да ме изазове, но ја |
| мајеве и генералске капе.</p> <p>Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијуко |
| нио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шал |
| S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости |
| ј стресати снег.</p> <p>Она гледаше све то некаким равнодушним погледом.{S} Кад сам био готов, |
| SRP18980_N12" />!).</p> <p>Ну нашто све то?{S} Игра, луда игра!{S} Ја све мање радим и све се в |
| ко доба могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p |
| и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и на |
| ах је са стране.{S} Боже!</p> <p>Она је то опазила.{S} Баци једанпут-двапут поглед на ме, ништа |
| могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешт |
| на.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код куће, прем |
| а, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте ли прис |
| :</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Дромбуља |
| права <pb n="15" /> но ви, ал’ како је то право на нашем међународном, то јест српско-немачком |
| ти да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло сродан с нашим! — ре |
| обично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максо |
| p> <p>Боље да идем даље.</p> <p>Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писм |
| и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве. |
| ре? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је л |
| ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш п |
| у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било н |
| ection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни реч |
| ријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох ј |
| и ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir eine Cigarett |
| те, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас вол |
| ад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{ |
| еме да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> < |
| о половине, и они се секу само врхом, и то само по лицу — да види свет њихово јунаштво.{S} Рана |
| одриче имена, народности, језика!{S} И то све само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оже |
| Под степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p> |
| тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете прзницом |
| е ..................... као вуга, а они то зову <foreign xml:lang="fr">haut goût</foreign><ref |
| бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш |
| све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и поче весело да |
| анка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубље |
| поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам у |
| , кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико н |
| <hi>М</hi> растрљано.</p> <p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после под |
| сам.</note> <note xml:id="SRP18980_N20">То се вас не тиче.</note> <note xml:id="SRP18980_N21">Н |
| , 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То је било овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам |
| мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш |
| ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо даме.{S} Она је игра |
| наносио на њих.{S} Време је било сухо, тога дана било је на термометру —10°, мени није било хл |
| под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног окв |
| а по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, |
| — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо као говорили — ничега се |
| е било крајем марта.{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био б |
| ио сваког диферентног разговора.</p> <p>Тога дана била се очешљала како ја волим, а то је прост |
| ојима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми |
| скочи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">Только пожалуйста, колотите какъ слѣдуетъ</foreign><ref |
| алазио нова и нова својства, која су ме толико привлачила, да не знам, јесам ли довољно искрен, |
| м!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао н |
| зати, да ја и не мислим присвајати себи толико интереса за ме с њене стране.</p> <p>Није ми ниш |
| оби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби 4 сахата.</p> <p>Сад мора |
| удих је да седне до мене, оставивши јој толико места, да је морала сести пола на канабе, пола м |
| ве буди-бог-с-нама.</p> <p>Но још нисам толико загазио, да се не могу повући, а, с друге стране |
| <p>Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико предигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; д |
| адесет степена.</p> <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и ша |
| доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма н |
| кој, мора огуглати овака питања; нас су толико пута питали немачки студенти (класично образован |
| еш, сад је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао пи |
| о.{S} Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како |
| м само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео Н |
| } Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам је био у |
| стајем!</p> <p>Ја не знам, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подве |
| иш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан |
| ница.</p> <p>— Нема више да се говори о томе.{S} Дајте руку.{S} Сад смо се помирили.</p> <p>Она |
| озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као |
| <p>Ја почех себи давати рачуна о свему томе — нисам се могао прибрати.{S} Слике су ми пролетал |
| о.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може |
| к да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осет |
| и посрамљен.{S} Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми:</p> |
| , дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <milestone unit="subSec |
| ласом и песмом, крај које се само Србин топи.{S} Па пијан Ђоза, који ме је, кад сам о распусту |
| се — ја седим на канабету, гледам је и топим се.</p> <p>Сваким даном газио сам све дубље и дуб |
| текле кроз груди, и ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход. |
| } Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одбројим пулс, па забележим.{S |
| се, рекох.{S} Њој не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се |
| зиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем но |
| искох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад |
| оворим српски.</p> <p>Сели смо после на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— За |
| C6.1"> <head>ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба он |
| се служим њиме.{S} Дакле, ја изрично не тражим пардона — и поче се слатко смејати.</p> <p>Да ни |
| ве ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у |
| је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Ц |
| м му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-б |
| асније, ја се опраштах с њоме и опет је тражих и грлих је и бејах готов да је не оставим до смр |
| ном нећеш изводити никаквих закључака и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између к |
| чно тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове |
| екцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.{S} Научио је неколико речи и |
| куп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, смејући се рђавој досеци о мољцима и лави.</p> |
| ="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: <foreign xml:lang="de">Eis |
| ени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да |
| врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:lang= |
| олеумом и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје |
| од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим главом о кревет.</p> <p>Сан ми се р |
| ех, побратиме!</p> <p>Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном по |
| >Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весе |
| да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.</p> <p>Баба |
| , нема смисла заносити се, помислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мисл |
| се спремам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим |
| и опет се професори обраћају на ме, кад треба начинити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредн |
| <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар.</p> <p>Твој |
| еме је било благо.</p> <p>Ја мишљах, не треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што |
| што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> |
| у. — Та ви сте тако јаки!</p> <p>— И не треба да се бојите — рекох ја гласом, који је требало д |
| , нешто, одговорили!...{S} Ех, на то не треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати н |
| онда ми он непрестано доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p> |
| — Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онд |
| ји сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, |
| светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти н |
| да се бојите — рекох ја гласом, који је требало да буде силан и поуздан, но испаде некако прому |
| азила је да је гледам, није ни за један тренут дизала очију с рада.</p> <p>-Госпођице, овај је |
| , брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако ј |
| а за њом.{S} Дама лако скочи напоље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехоти |
| т вратисмо, опет прођосмо.{S} Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закљ |
| и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је ишчупа.</p> <p>— <foreign xml:lang="de |
| а се мати појави на вратима.</p> <p>Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах.</p> <p> |
| што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак |
| >Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} |
| е.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три степена више и водих је за руку.{S} Кад бисмо на по |
| о парче беле свиле.{S} На њему извезена три почетна слова мојега имена. <hi>М</hi> је било сасв |
| уштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет помеша зрна и отури таблу, али не срди |
| иманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут сам лапнуо, да сркнем из ње, но мој добри гениј |
| pb n="4" /> гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мн |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три дана су, откако је се то збило.{S} Од то доба сви ћ |
| дно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у |
| о сам таблице за пулс и температуру.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и ве |
| би ме било од берберина, који ме сапуни трипут недељно.</p> <p>Аман, побратиме!{S} Ја нехотично |
| то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом |
| дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо“ (разуме се и |
| алочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на тавану, па је сад облачи, кад тимари коње.{S} |
| нтиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уостало |
| > <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то чињ |
| ресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Госпођице, вама |
| ехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосмо даље.</p> <p>— Госпођице, овд |
| лики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас |
| ир и једно десетак новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште |
| оручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и жу |
| ње.</p> <p>Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче“, говорио сам себи, „ти си још много виш |
| рофесор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпитава своје дете.</p> <p>Ана је |
| <p>— Богами, стојати пред голом сабљом, ту треба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} |
| раво, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, |
| аслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} После легох |
| нути руку значи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скам |
| ислим.{S} Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба |
| у страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и једна дама за њ |
| Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту тихо.</p> <p>Ја, не знам зашто, окретох се њојзи:</p |
| n" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло немиран.{S} |
| отају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не може прорезати сабљица, којом се они дуелиш |
| јој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља с |
| и ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу!{S} Покушава |
| лони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким |
| уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да је пропусти, — требало је, дакле, сам о |
| ојка — одговорих јој.— Лаку ноћ!</p> <p>Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово пи |
| ју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мисл |
| оз.</p> <p>Мене одједанпут обузе некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим |
| и оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу м |
| рло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао |
| на траву под један орах.{S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она |
| на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{ |
| S} Она је била тужна.</p> <p>— Зашто си тужна? — рекох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уст |
| окар сто.</p> <p>Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек г |
| с тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како н |
| на лево слепо око.</p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе ј |
| ш, кад ти кажем, да нам је некако свима тужно.{S} Она је држала свезу између нас, јер овако сед |
| Нисам се радовао, напротив, било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао |
| о се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад сам се сећао сна, и било ми је право и тихо |
| .{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај |
| ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Не знам, колико је то трајало.{S} Брава н |
| ега досадног друштва.</p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа |
| , брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу |
| Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављиво |
| ристаде да игра мица.</p> <p>Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да |
| e> <note xml:id="SRP18980_N14">Енглески тул (ретко ткање).</note> <note xml:id="SRP18980_N15">( |
| /p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо |
| ђе гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign |
| ?</p> <p>Она се мало збуни.</p> <p>— Г. Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простод |
| , и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему насп |
| а купи духана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lan |
| вно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим дубоким басом и још дубљим брковима . |
| мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Ма |
| јеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обично прошапуће: „<foreign xml:lang="de">Kräft |
| е се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича.{S} Ти знаш |
| пристајао је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Kei |
| еланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов.</p> <p>Ана је се насмејала и била је се сасвим |
| <p>— А зашто баш на рапире? — питао је Туманов.</p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части |
| Туманов ми је казао.</p> <p>— Да — рече Туманов простодушно како га је Бог створио, — госпођица |
| а увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата, и како се цела кућа на |
| утасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јаст |
| ><ref target="#SRP18980_N22" />.</p> <p>Туманов одмах скочи:</p> <p>— <foreign xml:lang="ru">То |
| ign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одмах за мном и Макс извукао |
| ?</p> <p>— Дромбуља — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — иста |
| /p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туманов ме је разумео.</p> <p>— Ваш је инструмент однео |
| ам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио |
| гази крв — рече он, погледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— |
| — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала.</p> <p>Макс се још глас |
| као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова.</p> <p>Ана ме гледаше поплашено.</p> <p>Туман |
| које се ми само званично смејемо.{S} С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер |
| Николай Ивановичь,</foreign> — рекох ја Туманову, — <foreign xml:lang="ru">пожалуйста пойдите в |
| нда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно |
| љиво, овако је гадно.</p> <p>Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и |
| ла њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се |
| недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Бато!</p> < |
| већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним камено |
| радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав инди |
| ав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском.</p> <p>Мени би и сувише:</p> <p>— Кад бисте ви |
| но доказује, како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их, ваљда.</p> <p>— Ех, кад бисте ви |
| /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био је се сасвим изгубио, нигде никога ни |
| озоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p> |
| иљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> < |
| варварски — рече он, мислећи, ваљда, да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> < |
| бу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</ |
| лекцију, после које ми је он претио, да ће ме звати на дуел, нашто му је Видак дуванџија — удар |
| чини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xml:lang="de">drehe mir eine Cigar |
| идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам кажем, да вас |
| му наспело) и с некаквом поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда са |
| ичим ангажован.{S} Даље, дакле. „Одсада ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да |
| , сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало ј |
| имо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме са |
| но се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à la fin de fins</foreig |
| и и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не зна |
| ату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само из Немаца, о „силном немачком царс |
| ло је, дакле, сам откравити лед, и зрак ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, гениј |
| мото.{S} Развићу сву своју музу.{S} Тим ће бити смешније.{S} А ти се, молим те, смеј, смеј се о |
| детиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки д |
| еца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — |
| ни минута не смем лагати.{S} А и писмо ће, ваљда, доћи.</p> <p>..........................</p> |
| с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и према њој последњих дана бив |
| да немам за то куражи — Боже мој!{S} То ће бити добро дело!{S} Ох, кад би знала моја мати, на к |
| , ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену слику |
| итајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> <p> |
| карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао |
| равник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми смо |
| смо“ је готово.{S} Сачувај га.{S} Можда ћемо му се кад слатко смејати.</p> <p>Твој побратим.</p |
| </p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малте |
| ио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете |
| е да затвори.</p> <p>— О, ви мислите да ћете је на силу затворити.{S} Варате се.</p> <p>Она се |
| х се њојзи:</p> <p>— Још који корак, па ћете се ослободити мојега досадног друштва.</p> <p>Она |
| ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу |
| кључили, јер.... остајте здраво!{S} Сад ћете ми, ваљда, дати руку, јер ако ми је не дате, не ос |
| S} Морам вам само казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили |
| <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево вам га.</p> <p>— Засад ништа.{ |
| ептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема ништа, јер је још пре пет д |
| у и извучем до сред собе.</p> <p>— Куда ћеш, <hi>ти</hi>? — рекох му.</p> <p>Он ме гледаше блес |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Сад ћеш ми, ваљда, веровати да ме је прошла сва воља на даљ |
| p> <p>Она дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе |
| жи дубока мудрост.{S} Потражи је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, сла |
| .</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокатом |
| м, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола. |
| едан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредн |
| а дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> </div> <div type="chapter" |
| , да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати.</p> <m |
| свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други раз |
| само мене ради.{S} Она тврдо верује да ћу се оженити њоме.{S} А ја?</p> <p>Биваше ми све нејас |
| а посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта |
| , да ће ме на тај начин посрамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи н |
| жи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него боље с поче |
| ам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — |
| нисам па нисам могао заспати с мишљу да ћу је оставити, а нисам имао никака ослонца да испредам |
| ако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој |
| Збогом!</p> <p>Није ме питала, ни куда ћу тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак. |
| рекнем јој:</p> <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим два |
| /p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за ча |
| рамити, и да ћу га пустити.</p> <p>— Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја |
| ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" |
| Једанпут сам казао: „Па добро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{ |
| њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type="chap |
| </p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши. |
| сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и т |
| ? мислио сам се, ја знам најбоље, какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: доб |
| а већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не остављам |
| помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чи |
| к...{S} Него боље с почетка.</p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мо |
| нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога.{S} Али промислите.{S} Можда су сви моји |
| се играм „девојачким срцем“?</p> <p>Ако ћу истину рећи, на сваки начин, пријатно ми је бити с њ |
| да се оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </di |
| о у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомен |
| ола — екипажа господин-доктора.{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљ |
| М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, коју смо пре два |
| новинама обично повезује баба сутра-дан ћупове с компотом.</p> <p>Он још непрестано говори стра |
| ан писмоноша поред куће која се зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} |
| <p>Ана је врло мало јела за вечером.{S} Ћутала је, тужила се да јој није добро.</p> <p>Ја сам с |
| е.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, кака |
| .{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} Попеску доврши свирање, заклопи кл |
| је све добро.</p> <p>Па и после толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} |
| адио (та ви ме сви зовете прзницом).{S} Ћутао сам и ишао сам даље.{S} Нисам ни мислио да је нек |
| ва утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио, ван обичних поз |
| подвежете мензуру — рече он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда |
| прозора.{S} И, други поустајаше.{S} Сви ћуташе.{S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци ч |
| реба петља, — рече Попеску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио |
| ткако је се то збило.{S} Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи.{S} Тек синоћ почесмо опет |
| ’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих |
| "it">salto mortale</foreign>, и изиђем, ћутећи, из собе.</p> <p>Туманов ми прича, да је се одма |
| газио?</p> <p>Дођосмо пред нашу кућу и, ћутећки, прођосмо је.{S} Она се оклизну и посрну мало, |
| мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћути! — рекох јој.</p> <p>Мора бити да сам изгледао и с |
| очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна. |
| а метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} |
| међу нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђа |
| да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се |
| знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном |
| } Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијс |
| гом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој „значајно“ |
| ка на кошуљи јој, с разрогаченим очима, у којима је била нека суха ватра.{S} Кад сам ја свршио, |
| </p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тонови од |
| p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако |
| да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn's |
| е и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има брит |
| а знао, то сам казао с доста осећања и, у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> |
| може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> |
| ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што |
| едала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један |
| ke, и ми стајасмо пред огромним парком, у коме владаше пуна ноћ, јер само главни пролази беху о |
| ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао овамо.{S} Само сам и |
| ктом.{S} Нисам му полетео <pb n="47" /> у очи, нисам тражио никака „задовољења“, као што би то |
| дизаше груди.{S} Ја се нагох њојзи.{S} У исти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сир |
| ледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички в |
| сам бунован.{S} У врту је било тихо.{S} У даљини пиштао је железнички воз.</p> <p>Мене одједанп |
| е ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ј |
| је собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се |
| ја, смејући се. — Зар вас није стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена. |
| о сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана поругљиво.</p> <p>— О, мо |
| о, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођице.</p> <p>Она се мало збуни:</p> <p |
| ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге.</p> <p>— Ах, опрост |
| ио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми как |
| е госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! — прошапута Ана по |
| бично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но |
| сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је.{S} Молим, |
| p>Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> |
| — рекох ја, весео.</p> <p>— Нема никога у кући, па ме страх.</p> <p>— А ти седи код мене.</p> < |
| р спрема поклоне за Божић — ти знаш, да у њих на Божић сви дарују.{S} Ја обично донесем књигу, |
| нда удари десном руком по њима, погледа у онога који најближе седи до њега, климне важно главом |
| ини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако доба могао повући и казати им, да је то све шал |
| уманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприрод |
| ки као свој рођени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пи |
| ми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стра |
| јој ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени |
| био залечен још давно пре њена поласка у Готу.</p> <p>Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљ |
| ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад ор |
| рова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-овом посласт |
| исмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја у свако до |
| и т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се |
| ите напоље и не пустите ниједну од дама у собу.</note> <note xml:id="SRP18980_N23">Само, молим |
| час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за к |
| климају главом.{S} Они људи с новинама у ковчезима, који им висе о врату, извијаху њима својст |
| јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чи |
| их се.</p> <p>Е, брате, ти знаш, да има у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, под |
| 2" /> забавља се с Аном, добује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, |
| а коса насред главе, а остраг покупљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — мо |
| ме копка неки ђаво, да видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p |
| ве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми п |
| <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S} Имам ја својих послов |
| p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> |
| ашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све тако тихо и тако пр |
| кака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује прстим |
| с има седницу са студентима његова кора у — овој крчми.</p> <p>Опет ми се ређаше слике.{S} Опет |
| епи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени |
| мејати.</p> <p>Да није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила |
| ва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где |
| испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 |
| и гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је |
| ој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је гледам, није ни за је |
| уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> <p>— Да се вратимо — рече она.</p> <p>Ј |
| оварам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p |
| већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.</p> <p>Ту ноћ нис |
| ="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимна |
| испадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n= |
| ле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, |
| стављам.</p> <p>Нешто ме још теже стеже у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби. |
| оја је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсиманском врту.{S} Ђаво ме је терао, два-три пут с |
| ин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма |
| свим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част анга |
| ачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавних сцена, и само јој |
| споразумевања.{S} Ти знаш, да она није у оним годинама, у којима се „проводи љубав“, стоји цел |
| необично пријатно.{S} Досад никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана на |
| /p> <p>— Ах, опростите, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што с |
| <p>Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан ра |
| аменима.</p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, |
| е зарасло.</p> <p>Они имају једно време у години, кад се морају да „дуелишу“.{S} Онда се ревнос |
| стискох за њу.</p> <p>Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се нека |
| сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и а |
| аку помисао на своју кућу и мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — |
| ставим разбијену слику.</p> <p>Ватра се у пећи беше разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црв |
| а вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био |
| којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S} Покаткад, пошто је н |
| могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> < |
| b n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам |
| ваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте слике, саображавајућ |
| ти, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p |
| уче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухари |
| уди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам |
| доручак, ручак и на вечеру скупљамо се у трпезарији, где је и клавир и једно десетак новина и |
| ух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја сам све свршио, ја имам жену, |
| изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју |
| упах орахе и давах јој, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-о |
| еобично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски: |
| ше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком з |
| иглом пробадати.</p> <p>Она спусти вез у крило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту р |
| нам само, да је почињало једним сном, и у том сам сну, од прилике, нацртао, како сам ја заволео |
| , ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но ми ипак |
| S} Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три да |
| удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо.</p> <p>— Ватра! — рече |
| лудо питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би. |
| њој нема више разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твоје |
| емпературу.{S} Трипут идем на дан њојзи у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термо |
| паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао ча |
| и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветљени и препуни свакојаких „божићних дар |
| андура под пусатом.{S} Па Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, лев |
| ти деци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уред |
| о сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш, да је |
| обичних комплимената.</p> <p>— А има ли у вас клавир? — питаше ме.</p> <p>— Наравно да има — ре |
| е је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се усиљав |
| прочитао овај крњав рукопис, понуди ми у откуп албум Помпеја.{S} Ја сам пристао на трампу, сме |
| бисте истину казали, она не би била ни у колико ласкава за ме.</p> <p>Нисам се више могао насм |
| а напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом по |
| е још пре пет дана отишла својој сестри у Готу.{S} Остали смо сами — немој да ми се смејеш, кад |
| ику и нигде да је нађем.{S} Одем сестри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> |
| дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и |
| {S} Баба изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml: |
| раћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске |
| ми, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} О |
| <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> |
| је ноге, и сваки, ма и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, д |
| и неозбиљан, корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш, да се ја њом оженити н |
| којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волит |
| С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и пружи |
| са.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао |
| а се прикупљам.{S} Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „ |
| е хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.{S} Нађем је и, паљкај |
| ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим разговорима налазио нова и нова својства, к |
| ничега се више не сећам.</p> <p>Ја сам у левој руци носио једну ћерамиду с крова мојега чардак |
| ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi>женидба</hi>, али никаква појма нисам мо |
| p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао сам у пећ много којешта.{S} Опрао сам дивит и налио тазе ма |
| тако рано, као иначе.</p> <p>Дошао сам у 2 на ручак.</p> <p>Она је се била откравила.{S} Изгле |
| игде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу |
| е време вечери.{S} После вечере ја одем у своју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Н |
| аскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесника.{S} Препирао с |
| своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.</p> <p>Представише ме госпођици Ведел.{S} |
| и се у свој глас, без збогом остај одем у своју собу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, к |
| ије ни могла ништа опазити.</p> <p>Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу.< |
| смем да мислим на женидбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да |
| .“ мислио сам се.{S} Обучем се и изиђем у варош.{S} Све је било тихо.{S} Одем до првог поштанск |
| </p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у шали |
| да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је био сав мокар, и с његових крајев |
| упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> <p>Потражим жигице на столу.{S} Он је са |
| После га савијем и запечатим, па легнем у кревет, али никако да заспим.{S} Претурао сам се, муч |
| Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. „Може бити.. |
| а дуел, рече ми:</p> <p>— Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу.{S} Само не тако српски |
| рмометар под пазухом.{S} Како се вратим у своју собу, прочитам топлоту на температуру и одброји |
| а и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Аја!{S} И |
| убоко дише; онда, како она забада иглом у јастук, и како се вуница таре о <foreign xml:lang="fr |
| улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier |
| /> <p>Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз |
| кав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она |
| , и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио сам сто.{S} Побацао с |
| а?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во на железничку пругу, и воз се осак |
| а не види.{S} Синоћ сам нашао имерзијон у калочинама.{S} Кецељу за обдукције нашао Трифун на та |
| </p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве сл |
| о што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети.</p> <p>Даље од мене!{S |
| — ко зна?...</p> <p>Кад сам опет легао у постељу, било ми је много лакше, не знам ни сам, зашт |
| о сам подуже на прозору, који је гледао у врт.</p> <p>Био сам бунован.{S} У врту је било тихо.{ |
| </p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.</p> <p>На једном прозору белео |
| главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S} Била је лепа као вила.</p> <p>Ја не знам, кад |
| т и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, ш |
| <p>— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да |
| рнационално земљиште.{S} Ту смо сви као у својој соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита н |
| Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Keineswegs</fore |
| т фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</ |
| .{S} Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је поч |
| за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечер |
| “.{S} Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила н |
| иологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седе |
| зио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала весел |
| ве је спавало, само сам ја с њоме седео у соби.</p> <p>Она је радила.{S} Ја сам гледао у књигу |
| дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се.</p> <p>Она је |
| даље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се |
| крив Јоца, који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надроби |
| ксцесе.{S} Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха |
| орих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми из |
| е.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој: |
| /p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она заб |
| >После пет минута били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тут |
| ад сам опет отворио очи, било је дубоко у ноћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, ко |
| le plus apres lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, |
| ела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је |
| е своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не би |
| } С Тумановом се наразговарамо, кад смо у својој соби, јер како он тешко говори немачки, то га |
| t="#SRP18980_N23" />.</p> <p>Остали смо у соби само ми људи.{S} И Макс <pb n="38" /> пође к вра |
| рвог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. „Ко зна?“</p> <p>Боже, зашто је тако слатко зал |
| ми овај прст.</p> <p>Она је непрестано у њега гледала.{S} На моје питање врћаше главом, у знак |
| о ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што |
| капута.{S} Књиге ми леже још непрестано у истом ковчегу, у коме сам их донео, кад сам дошао ова |
| у се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p |
| , налазим да је све разложито и паметно у твом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је с |
| ована девојка.{S} Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је ота |
| адгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није |
| да, сад да проиграте ваш глас, нарочито у <hi>мојим очима</hi>, молим вас — и ја почех да се см |
| овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бити да је ово <foreign xml:lang |
| Ти знаш, да Србин на страни, а нарочито у класичној Немачкој, мора огуглати овака питања; нас с |
| се сећао сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јач |
| о сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.{S} Па онда, брате ми си га мој, о „слатк |
| ник ........ манов, Попеску, калкулатор у министарству грађевина, један немачки студент, Макс п |
| тах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензур |
| /p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта |
| е из носа пао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама |
| једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу, да пију каву.{S} Ја сам им поручио да мен |
| миловати.{S} Држао сам га за који минут у својој руци, она га онда, веома опрезно и као не знај |
| ам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с Јовом адвокат |
| но тужни.{S} Ја осетих како се они лију у таласе, и како нас ти таласи подигоше.{S} Ми корачасм |
| и, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам јој трајне и свршене глаго |
| стано ми лећаше испред затворених очију у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљ |
| пређе на другу страну кола и пружи руку у њих.{S} На ту руку навеза се једна бела рукавица и је |
| руку, она извади пет гроша и спусти му у њу.{S} Пред кућом за концер, иако је било већ четврт |
| ш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} П |
| аје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гле |
| слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди:</p> <p>— Бато!{S} Ба |
| еску.</p> <p>Макс ћуташе.{S} Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуч |
| тивнику половину носа — рече он и прсну у смех.</p> <p>Од нас се нико није смејао.</p> <p>Макс |
| — рекох јој.</p> <p>Туманов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Ма |
| /p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— |
| ове.{S} Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „ |
| се либе доћи мени, откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико н |
| господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, ка |
| на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.</p> <p |
| /p> <p>Све ћу ти испричати.{S} Поделићу у главе.{S} Даћу свакој мото.{S} Развићу сву своју музу |
| вануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало м |
| уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах крекетање жаба.</p> <p>Би ми необично б |
| > вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, ко |
| ке и смејао се раскалашно.</p> <p>Одмах у 8 сахата одем у боницу.{S} Гледао сам сваког болесник |
| штење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојој авлији, који је посађен, кад сам се ја родио, и |
| о на нешто важно, одмакне их, држећи их у левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном р |
| , мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кући |
| аслужио.{S} Е па лаку ноћ!</p> <p>Дођох у своју собу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређ |
| овор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било све |
| м <pb n="30" /> загрљају.{S} Ја бризнух у плач, и ако сам из поноса престао плакати, још кад ми |
| ме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотрим на сва |
| само с њоме заносим.{S} Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то |
| gn xml:lang="fr">Marseillaise</foreign>-у.</p> <p>— А допада л’ вам се ово?</p> <p>Она посматра |
| P18980_C8"> <head>VIII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, X, 187...</p> <p>О њој нема ништа.{S} Ти се, р |
| RP18980_C7"> <head>VII ПИСМО.</head> <p>У Н. 17.{S} VII, 183...</p> <p>Драги побратиме,</p> <p> |
| SRP18980_C10"> <head>X ПИСМО.</head> <p>У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call |
| SRP18980_C9"> <head>IX ПИСМО.</head> <p>У Н. 17, XII, 187...</p> <p>Драги побратиме!</p> <p>То |
| којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не |
| притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини |
| игао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају |
| аде некако промукло и загушљиво.</p> <p>У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза |
| p>Он се сроза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За |
| ја осетих да ми је топло од њих.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угл |
| и прстенују, па се разиђу на миру и не убијају се.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се |
| га управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не знам) ни због једне ни друге несреће.</ |
| .{S} И ти, дакле!{S} Па добро — нећу се убити.{S} Или сам ја кукавица, или си ти паметан и суви |
| је, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} |
| и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она ме је само гледала, |
| прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са забавом.{S} Туманов с његовим ду |
| у собу: на доручак, ручак и вечеру.{S} Увек ми је термометар под пазухом.{S} Како се вратим у |
| p> <p>Међутим, ја сам опазио, да је она увек, кад је сама, озбиљна и замишљена.{S} Опазио сам и |
| сад слушати.</p> <p>— Ви?{S} Не, ви сте увек били добро дете.{S} Нећете, ваљда, сад да проиграт |
| ке празнике мора правити визита, и који увек за собом води Тијосава пандура под пусатом.{S} Па |
| ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да |
| ан.{S} Он је пресрећан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Фр |
| лим вас, ви сте врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам сам |
| д сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан „али теби, господине, чест и поште |
| слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак...{S} Него |
| а у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере играли смо да |
| огао писати.{S} Последњим твојим писмом увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводи |
| Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме он |
| а, али сам на њену лицу видео да је она уверена, да ја играм, како најбоље знам, и да је не пуш |
| ко сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некака |
| у да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја сам играо, како сам најбоље зн |
| у вашем друштву, дозволићете ми, да вас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверен |
| напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни |
| сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.</p> <p>С новом кухарицом, |
| кући.{S} Отишао у 3 опет на клинику.{S} Увече, седео сам, док смо вечерали.{S} После сам засео |
| мрзело облачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, |
| subSection" /> <pb n="40" /> <p>Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса, који иђаше низ степене |
| ак није је глас нигде изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за |
| сам му ја тако био стегао, да је се све увијао.{S} Другом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Х |
| побратиме.{S} Ти не знаш, да ме ти сам увлачиш у некакав роман.{S} Сад сам и ја почео да мотри |
| ратиме!{S} Ја нехотично начиних некакав увод.{S} Томе је свему крив Јоца, који нас је, кад нам |
| бу.{S} Не знам откуд, па ипак осећах се увређен.</p> <p>Ах, нема смисла заносити се, помислим.{ |
| Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали |
| о од вас.</p> <p>— О!{S} О! — говорише, увређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p |
| ље дарове за матер.</p> <p>Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се за |
| и ораха, па опет изиђе.{S} Попеску беше угасио свеће на клавиру и свираше напамет, мени се учин |
| понижење.</p> <p>Би ми криво.{S} Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекн |
| снуо, кад сам на њега воду сасуо.{S} Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мок |
| Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула ми је к |
| орао појести.{S} Кад сам већ сам мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покр |
| беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да је од моје |
| било ми је тужно и слатко.</p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао |
| се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рекох ја, весео.</p> <p>— |
| чух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — |
| собу неком зеленкастом светлошћу.{S} У угловима је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се ду |
| бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте здраво!{S} Са |
| — Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</ |
| њоме, јер се моја соба не може добро да угреје.</p> <p>Било је пре једно недељу дана.{S} По ноћ |
| м је пољубио, ја нисам ништа мислио.{S} Угушивао сам сваки глас савести и сваку помисао на свој |
| ништа могао проговорити, јер би ме реч удавила.{S} Морао бих викати, да би и полиција дошла.</ |
| апута она некаким гласом, којим, ваљда, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кора |
| ема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с Аном, добује |
| е било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Пре |
| ј предлог?</p> <p>Она измахну руком, да удари по мојој руци, па је полако спусти на мој длан и |
| левој руци, и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа у онога који најбли |
| е „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никаква рачуна под б |
| светлост на залеђене прозоре.{S} Звоно удари неколико пута.{S} Тутањ се изгуби у даљини, и нан |
| му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече |
| ција од <hi>вас</hi> биће ми драга — ја ударим гласом на „вас“.</p> <p>— Добро.{S} Онда је прво |
| м после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} |
| на дуел, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ан |
| ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albrehchtsstrasse.{S} Ти знаш, како је ту т |
| ође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-Brücke, и ми стајасмо пред |
| Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> <p>Ја је стегох и почех дивљачк |
| xml:id="SRP18980_N23">Само, молим вас, удрите поштено.</note> <note xml:id="SRP18980_N24">Варв |
| ?</p> <p>Ја откључах капију.</p> <p>Она уђе тромо.{S} Под степенима отресаше ноге на асури и то |
| дуеле.</p> <p>Макс се искашљиваше, кад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно л |
| даље{S} Нос му је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — |
| оза низа зид на патос.</p> <p>У тај пар уђе баба, плачући.</p> <pb n="39" /> <p>— За име божје! |
| соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{ |
| дала.</p> <p>Сутрадан ја сасвим озбиљно уђем у собу (обично пак, ти већ знаш, све се то збива у |
| разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.{S} Тамо је било |
| > <p>Наш „Дон Карлос“ је непрестано она ужасна противречност имену, које смо му дали.{S} Онако |
| молбу? — обрати се мени.</p> <p>Дође ми ужасно гадан.</p> <p>— Не бих — рекох му и почех да дрх |
| слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, као масарош који данас да на карте пола имања, |
| /p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо поче некакав други разговор.</ |
| те ми бар руку, да вам помогнем пети се уз степене.</p> <p>Она пружи руку.{S} Ја иђах за три ст |
| еску метнуо руке на леђа и прислонио се уз зид.{S} Дон Карлос приђе и сам.</p> <p>Макс се још ј |
| на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који дохваташе |
| обује прстима у прозор, или се прислони уз пећ.{S} А Ана је, наравно, увек ту с радом или са за |
| .</p> <p>Кад смо се вратили, ја сам јој уз пут давао прву лекцију у српском.{S} Објашњавао сам |
| учена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући |
| е усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније |
| тно галичале.{S} Непрестано је била она уза ме, весела као грлица.</p> <p>Ја почех себи давати |
| њој.</p> <p>Осетих, да се неко прислони уза ме.{S} Тргох се и угледах њу.</p> <p>— А гле! — рек |
| ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо даље.{S} Мени је било необично |
| твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно волите.{S} Док се пољубите, видећете да се ја |
| дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина |
| е треба ни мислити“.</p> <p>Све је било узалуд, заспати нисам могао.{S} Онда сам почео да се је |
| ота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај одем у своју |
| гледам своја посла и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном!</p> <p> |
| овучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески бунар и дугачких ко Трифк |
| ише ње.</p> <p>— Лепо време — рекох, ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.< |
| олом су седеле и „даме“, ја се стегох и уздржах се.</p> <p>Макс побесни.</p> <p>— А зашто ви не |
| ку.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> <p>— А ви сте добра девојка — одговорих јој.— |
| аво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда се опет вратисмо, опет про |
| ад уђе у собу.{S} Седе намерно за сто и узе некако важно лице, као да је делио мегдан с Курсуло |
| естри у собу.</p> <p>— Сешо, да ниси ти узела њену слику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу ус |
| кад, увертиру Телову.{S} Она је међутим узела некакав ручни рад.{S} Ја лупах орахе и давах јој, |
| који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега |
| То сам опазио неки дан, кад је Спалдинг узео од њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан ч |
| да он добро зна наше ствари.{S} Сад је узео Мемоаре Проте Ненадовића да преводи на руски.</p> |
| > <p>Туманов ми после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио |
| је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p>Узео сам наново лозове за лутрије и, како добијем, плат |
| {S} Ланци су ми скинути, али руке су ми узете.</p> <p>Не могу редом, и не знам, како је све бил |
| на дође још тужнија.</p> <p>— Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.</p> < |
| ро!{S} Сутра ћу јој рећи, да је не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} О |
| p> <p>— Не плачи, сешо, — рекох јој.{S} Узех слику и одох напоље....“</p> </div> </body> <back> |
| климну, одобравајући, главом.</p> <p>Ја узех њен прстић и почех га миловати.{S} Држао сам га за |
| > <p>— А ти седи код мене.</p> <p>Ја је узех за руку.{S} Доведох је до канабета.{S} Седох сам и |
| рило и наслони се на руку.</p> <p>Ја је узех за ту руку и спустих је на сто, миловах је.{S} Пос |
| атраг.</p> <p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет |
| стид?{S} У вашим годинама не можете да узиђете двадесет степена.</p> <p>Присуство бабино толик |
| згубили, међутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, |
| </p> <p>— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} |
| ам некакав инат.{S} Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох |
| оћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p |
| мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам |
| шње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце је заилазило за Гучево. |
| корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједанпут угледам писмо на столу.</p> <p>Познао сам да |
| ам.</p> <p>Макс се још јаче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па |
| е, и она никога не разуме...</p> <p>Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину.</p> |
| в да је не оставим до смрти.{S} Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасв |
| н поглед пун молбе.</p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам нека |
| да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којека |
| ећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.{S} Ја гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хла |
| сасуо на свећњак.{S} Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да |
| одном, то јест српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.{S} Дакле, ја изр |
| то морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало има мојих земљака који за пет година ова |
| свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога ша |
| e xml:id="SRP18980_N1">Високи (одлични) укус.</note> <note xml:id="SRP18980_N2">Зазорно.</note> |
| 18980_N16">Казалиште, сјајно осветљено, улазак засебан.</note> <note xml:id="SRP18980_N17">Нази |
| гнути.</p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај |
| времена и народа.{S} Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе?{S} Ај |
| <p>Присуство бабино толико ми респекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је з |
| чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се у бесмислене дугуљасте и звездасте сли |
| е може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse |
| е сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.</p> <p>Мислио сам нешто, н |
| толом и везла некакав јастук.</p> <p>На улици затутњише пожарничка кола.{S} Бакље просуше још ј |
| , и свет који прича о нама, кад прођемо улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја |
| годину дана једну качкету, она је тако умашћена, да ниуколико не заостаје од јаке с капута.{S} |
| >Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати.{S} Научио сам да ми увек гори лампа, а све |
| Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, сила.{S} Тај |
| ећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</p> <p>Кад |
| у и диви се мојој снази, после се мази, умиљава се — ја седим на канабету, гледам је и топим се |
| p> <p>— Одмах си се наљутио — рече она, умиљавајући се.</p> <p>Ја махнух равнодушно главом,</p> |
| кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужно, кад с |
| Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.{S} Лајтнант ништа није одговорио, само је мрдн |
| ју собу.{S} Осећао сам некакав пријатан умор.{S} Не знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упа |
| почео ово писмо за тебе.</p> <p>Био сам уморан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан |
| ма сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.{S} Кроз ту свилу не м |
| згорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост диз |
| руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xml:lang="la">sit ven |
| је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам п |
| ас уверим како сам лош свирач.</p> <p>— Унапред сам уверена да ћу јако уживати.</p> <p>Ана брзо |
| смем мислити само на себе“, „не смем њу унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обв |
| и енглески.{S} Њен је отац професор на университету и није жалио ни труда ни новаца, да васпит |
| идбу.</p> <p>Одем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међ |
| смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није н |
| талијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о очима, то сам |
| .{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!) |
| о на акценту примети да сте странац.{S} Уосталом, лако је то разумети, јер вам је језик врло ср |
| сна било.{S} Прогутај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одса |
| или неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храст |
| а би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.< |
| , којом је на дну умотана била, беше се упалила и уз нејасну светлост дизаше се густ дим, који |
| да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу.</p> < |
| знам, зашто ми нису донели лампу.{S} Ја упалим свећу и метнем је на сто.{S} Отворим после прозо |
| е су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту кутију |
| о је Дон Карлос.</p> <p>Онда је Туманов упао у реч:</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Keineswegs< |
| е урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, у |
| и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.</p> <p>Ја се одмакнем о |
| шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} Паде ми како је светлост ту и прозор, да |
| p> <p>Ана ми не даде одговорити, она се уплете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смеј |
| но у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јок |
| а руку и гледах јој у очи, које су биле управљене на рад у рукама јој.{S} Опазила је да је глед |
| новина и журнала.{S} Трпезарија је та, управо, наше интернационално земљиште.{S} Ту смо сви ка |
| упак према мени.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, прав |
| лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кла |
| зида, а ћускија са скела пуп!, па њега управо посред тикве.{S} Нико се није убио (бар ја не зн |
| 3"> <head>XIII ПИСМО</head> <p>Данас је управо две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се ни |
| — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у бурше |
| аги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, д |
| И тако даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — |
| та и не може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко |
| а ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, да ће о |
| кино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим којекако ствари.{S} Извадим неколико књига и нар |
| е, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се п |
| оскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак свак |
| Ја све то гледам.</p> <p>Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса с |
| ити уреднији.</p> <p>У бонице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме, кад треба н |
| нити каку потежу дијагнозу.</p> <p>Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет и ш |
| себе онај влажан пролећни мирис.{S} Он уређиваше стазе по врту.{S} Време је било благо.</p> <p |
| или иначе у варош, дође у моју собу.{S} Уређује књиге, диже моју ђулад за гимнастику и диви се |
| м довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме, и она никога не раз |
| странца.{S} Мојој матери неста смеха са усана.{S} Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и |
| /p> <p>Она срдито-тужно развуче крајеве усана:</p> <p>— На то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ј |
| скрајна срећа накупи јој се око очију и усана.{S} Уместо одговора, притиште ме наново љубити.</ |
| за три ниже.{S} Беше извадила махраму и усекњиваше се.{S} Ја видех, како она разастре махраму п |
| <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од кој |
| по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад сам на њега воду сасу |
| озбиљно?</p> <p>Другу партију ја сам се усиљавао да добијем, па, ваљда, стога и предвидим њен к |
| се да јој није добро.</p> <p>Ја сам се усиљавао да забављам госпођицу Ведел.</p> <pb n="25" /> |
| није ми више ишло за руком, иако сам се усиљавао.{S} С друге стране, опет, кола и тутањ и не да |
| ох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— Молим, ви на то не |
| Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није знао како да престане, онда, као ба |
| да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</ |
| ете.</p> <p>— Кларо, Кларо, — рече она, усиљено смејући се. — Зар су Маџари Словени?{S} То је к |
| ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насмеши.</p> <p>— Ако ћете да га одсечете, ево |
| ику?</p> <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> |
| 1.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном |
| тужном весељу“, „жуборећем поточићу“, „успављивом гласу звона“ и тако даље и тако даље</p> <p> |
| — Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> <p>— О, нисте много изгубили, међутим к |
| ај га дакле.</p> <p>Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч, да ћу одсад спавати као топ и |
| ше разговора.{S} Она долази у „пријатне успомене“.</p> <p>Остај здраво</p> <p>Твојему побратиму |
| арим десном руком по грудима, а леву да успружим.{S} Онда десном ногом да лупим о под: <foreign |
| руго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај ш |
| ох ја.</p> <p>Она метну прстић на своја уста, у знак да ћутим.{S} Од некуд допираше до нас тоно |
| њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Б |
| <p>Макс се још гласније смејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари |
| ја уздржавајући смех.</p> <p>Она напући уста, сушто дете.</p> <p>— Ах, ви сте нека прзница.</p> |
| Допада л’ вам се ово?</p> <p>Она напући уста.</p> <p>Опет наиђемо на слику истога смисла.</p> < |
| > <p>Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А |
| р, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S} Ћирица скочи са св |
| знао како да престане, онда, као бајаги устављајући смех, погледа по свима:</p> <p>— Одсекао са |
| вређени, Туманов и Попеску.</p> <p>Баба устаде:</p> <p>— Господо, господо!</p> <p>Мени се одсек |
| а крилу.{S} Неколико пута покушаваше да устане, но ја јој не дадох.{S} Она окрете главу од мене |
| вако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим десном руком по гру |
| шу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те отворим и други прозор, да дим изиђе.{S} Ст |
| дне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим прозор и гледах у врт.{S} Доле је врта |
| слио на кућу и на матер.</p> <p>Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.{S} Било ми је тужн |
| араху у моју постељу.</p> <p>Дуго нисам устао.{S} Преметало ми је се по памети буди-бог-с-нама |
| arget="#SRP18980_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— |
| кати, да би и полиција дошла.</p> <p>Ја устах од стола и стах крај прозора.{S} И, други поустај |
| да вам кажем, да вас волим.{S} Па ипак устах и пођох.</p> <p>— Лаку ноћ, дајте ми бар руку.</p |
| пола мени на крило.</p> <p>Она се мало устезаше, после седе.</p> <p>Ја сам је миловао и мазио. |
| ршеве.{S} Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је о |
| на опет слеже раменима.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех прич |
| р ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха, да се срдим.</p> <p>Она ми пружи руку и смејаше |
| на.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако прити |
| с Максом није на мени оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном |
| руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеји.{S} Кад сам изл |
| стога, да ти не би помислио: „А, сад се ућутао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећ |
| </p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам боле |
| p>— Ватра — одговорих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубок |
| тањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Albr |
| те, ја нисам и за вас донео.</p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам |
| он и промени се у лицу.</p> <p>Макс се ухвати за трбух.{S} Смех је био усиљен, али он није зна |
| 9" /> <p>— За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руку.</p> <p>Ана вираше уплашено кроз одшк |
| гнух и гледах му у очи.</p> <p>Лајтнант ухвати нас обојицу за руке.{S} Попеску метнуо руке на л |
| а стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до сред собе.</p> <p>— Куд |
| ="19" /> иглом без икака реда.{S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем |
| ђе к вратима.{S} Ја га стигох, кад беше ухватио за кваку.{S} Ухватим га за руку и извучем до ср |
| ју без икаква реда, ја ниједну не могох ухватити.{S} Неколико пута понављао сам у себи реч <hi> |
| {S} Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу:</p> <p>— Госпођице, молим вас, узмит |
| и од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога м |
| је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и |
| ако му је.{S} Молим, овамо руку.</p> <p>Ухватих је за руку и почех завиривати прст, који је био |
| атарски бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> |
| сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} Отишао у 3 опет на |
| радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S} Некаква бе |
| ај се поглед разли преко свега мене.{S} Учини ми се да сам пирамида, и да она не може да ме пре |
| врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио.</p> <p>Она климну |
| е на клавиру и свираше напамет, мени се учини лепше него икад, увертиру Телову.{S} Она је међут |
| испод ока, није ме гледала.{S} Мени се учини као да сам јој ставио некако питање, на које није |
| о је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.</p> <p>Нисам ништа даље говорио.{S |
| а.</p> <p>— Оставите се!</p> <p>Мени се учини да ме нестаде.{S} Она је пробадала <pb n="19" /> |
| — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није ми баш прав |
| </p> <p>— А ви идите, кад знате.</p> <p>Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате, да вам |
| итао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за некакав бој, и да за њега |
| запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испразнише, и да слуша |
| ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учин |
| мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да се варате; ја |
| ота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим? |
| весело да се смеје. — Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа |
| длучио да раскрстим с њоме.{S} То морам учинити, како ти рече, ради себе, ради ње, ради тебе, р |
| ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — би |
| прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.</p> <p>Као бајаги |
| не знате да играте.{S} Морате код мене учити.</p> <p>— Свака лекција од <hi>вас</hi> биће ми д |
| допратио госпођицу к вама — рече момак, учтиво се смешећи.{S} Опет се поклони, па оде низ степе |
| и сама дошла на исте мисли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} С |
| тишао у собу где једемо.</p> <p>Кад сам ушао, она је вадила некакве поклоне од сестре за матер. |
| } Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сна и онда бивала |
| оље.{S} Тресаше главом и затури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше пре |
| {S} Било је тихо.</p> <p>Мени су зујале уши.{S} Ја легох њој у крило.{S} Гледах у небо и слушах |
| лепих ручица да их провучеш кроз иглене уши“, „потока суза и уздисаја“, дубоких ко артески буна |
| онекле је ишло којекако.{S} Кад смо већ ушли у варош, није ми више ишло за руком, иако сам се у |
| ме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, нешто, одговорили!. |
| .{S} Од некуд допираше до нас тонови од фаготе.{S} Били су необично тужни.{S} Ја осетих како се |
| лик.{S} Онако као кларинет, а заноси на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно |
| унесрећавати“, „ја, нестална природа“, „фамилијарне обвезе“, „моје срце зна, како ми је, али... |
| ицом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресто |
| е влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <pb n="9" /> |
| о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у 2 кући.{S} |
| њену столу, где ради.{S} Извучем једну фијоку и на дну њену нађем једно парче беле свиле.{S} Н |
| м знао — ниси ме, ваљда, држао за каког фићфирића, који се вуцара с девојкама, да их вара.</p> |
| мејаше, купећи уста, да му се не одлепи фластер.</p> <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шт |
| /p> <p>Дошао на ручак.{S} Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога б |
| асан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан све је зарасло.</p> <p>Они имају |
| узмем сасвим озбиљно лице.</p> <p>— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако на |
| манов лако прсну у смех.</p> <p>— То је флаута — истакну се Ана; — г. Маричић свира врло дивно |
| >— Да, флаута — рекох ја, — управо није флаута, али је јако налик.{S} Онако као кларинет, а зан |
| се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту.{S} Онда баци на ме један поглед пун молбе.</p> |
| <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама мењам ур |
| н Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно.{S} Ја |
| једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml:lang="de">die <pb n="6" />Hunde |
| престано говори страсно о њихову рату с Французима, о будућем свету, који ће се састојати само |
| rget="#SRP18980_N20" />, — рекох му.{S} Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала |
| ирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.{S} Њен је отац професор на универ |
| одали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> <p>Поред нас прођоше два пруска наредник |
| (Написано онако, како Немци изговарају француски.)</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| тику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам |
| их очи и угледах момка, који је ложио у фуруну.</p> <p>— Сан! — рекох ја.— Сан! — И све ми изгл |
| смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.</p> |
| ије смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући раменима.< |
| иљеније смејати:</p> <pb n="36" /> <p>— Ха, ха, ха!</p> <p>Попеску погледа мене, слежући рамени |
| p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.</p> <p>— Богами, |
| наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниједно од нас не сме |
| не могу узети.{S} Ствар је свршена.{S} Хајд’ да се спава“.{S} Онда на врата кавеза, у коме је |
| тако пуно света, да се не може ићи.{S} Хајд’мо-те, боље, у мање улице.</p> <p>Она, ћутећи, пођ |
| па, као бајаги задиркујући ме:</p> <p>— Хајд’ носите вашу књигу.{S} Ко бајаги слике, а изгледај |
| ни лепа, а сирота.{S} Па њена родбина — хајде, мајка и боже-помози, али лајтнант!{S} А ти знаш, |
| поузданошћу да ће ме обрадовати вели: „Хајдете, дошла Ана“.{S} Онда сам се и сам обукао и отиш |
| пасно.{S} Причао сам јој по стоти пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам |
| <p>Сестра ме одведе кројачу, изабере ми хаљине, уреди ми собу, обрише микроскоп и запрети деци, |
| ћ.{S} Свећа беше сасвим изгорела, и она хартија, којом је на дну умотана била, беше се упалила |
| већњак.{S} Ја исподизах књиге, којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.{S} Уједа |
| с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ног |
| се лако поклони:</p> <pb n="22" /> <p>— Хвала!</p> <p>— На малу.</p> <p>Опет заћутасмо.{S} Она |
| ме под руку, овде је клизаво.</p> <p>— Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.</p> <p>Онда |
| јео ништа већ осам дана.</p> <p>— Богу хвала, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја с |
| у звона“ и тако даље и тако даље</p> <p>Хвала Богу, кажем ти, једва једном опаметих се.</p> <p> |
| као прва зимња киша, која се неприметно хвата у лед.{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупљ |
| одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хваташе.{S} Слике се измешаше.{S} Изиђе ми сестра и пис |
| ан, стога сам легао у 11.{S} Кад ме већ хваташе сан, и нејасне успављиве слике почеше се ређати |
| ептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестри |
| капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хермане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради гос |
| е с једним о курари.{S} После сам купио Херманову физиологију, да је учим за испит.{S} Дошао у |
| S} Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.{S} Талас страсти (<foreign xm |
| игру.</note> <note xml:id="SRP18980_N9">Хиљаду пута (молим) орпоштај.</note> <note xml:id="SRP1 |
| шког поноса.{S} Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша, која се неприметно хвата у |
| и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није баш тако опасно.< |
| о је све било.{S} Знам само, да сам био хладан као дипломата, да сам почео са „госпођице“, да с |
| } Ја се стресох и осетих како ми ваздух хлади груди.</p> <p>Бојао сам се, не знам зашто, да и д |
| пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми ј |
| скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући цип |
| ет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</hi> дуелима и б |
| аг, не говорећи ништа.</p> <p>— Вама је хладно? — рекох ја.</p> <p>— Не!</p> <p>— Рђаво?</p> <p |
| гледах само у њу.{S} И њој беше тужно и хладно.</p> <p>Не, ми не бисмо ни једно на тај начин би |
| о је на термометру —10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.</p> <p>После пет мин |
| у ствари, као да осетих да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мен |
| p>Ја приђох њојзи, клекох и узех њезину хладну руку, па је притискох на уста; опет сам нешто не |
| да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хр |
| се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртни.{S} То су, ваљда, годин |
| х.</p> <p>У тај пар зачух некакав тежак ход.{S} Отворих очи и угледах момка, који је ложио у фу |
| нас нико није сметао.</p> <p>Једно вече ходали смо опет заједно.{S} Говорили смо француски.</p> |
| ећно.{S} Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет. |
| е, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну наш |
| би.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да се спремам за нека |
| у грлу.{S} Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ход |
| ју у свима могућим облицима.{S} Ја опет ходах с њом по Ваљеву, и би ми необично тужно.</p> <p>Н |
| знам, колико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и за |
| <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих руку, коју она узе.</p> < |
| м, како најбоље знам, и да је не пуштам хотимично да добива.</p> <p>После три партије опет поме |
| сам даље.{S} Нисам ни мислио да је неко хотимично гурнуо ме лактом.{S} Ја сам се бавио некаком |
| а ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хоће срце“ — то ми је непрестано излазило пред очи.</p> |
| , како мрзи Немце.{S} Бије келнере, кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје дина |
| а је прво: немојте да ласкате.</p> <p>— Хоћете, т.ј. да кажете: немојте ни одсад да ласкате, ка |
| готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не одговори.</p> <p>— Госпођице, з |
| није свршена?</p> <pb n="9" /> <p>— Ви хоћете да се спрдате са мном.</p> <p>— Бог с вама!</p> |
| <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао |
| ајући наново вез.</p> <p>— Какав год ви хоћете.{S} А какав ви хоћете?</p> <p>Опет је ћутала.{S} |
| — рече она, радујући се.</p> <p>— Ана, хоћеш да те учим српски?</p> <p>Њој се лице разведри.{S |
| у нашем животу тренутака, у којима се, хоћеш нећеш, подетиш.{S} Тако је и са мном било.{S} Ко |
| она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ |
| и поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, |
| а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања, ка |
| лики људи — а ја нећу да сам велики.{S} Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без |
| ајући себи никаква рачуна под богом.{S} Хоћу да кажем: није у годинама, у којима се игра љубавн |
| гом руком опре се мени о прси.</p> <p>— Хоћу ја теби показати — рекох му, — с киме ти мислиш да |
| <p>— Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав?{S} Будите уверени да с |
| а своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан ме хв |
| емам за некакав бој, и да за њега треба храбрости.{S} Почнем да се прикупљам.{S} Скрстим руке, |
| уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству.</p> <p>Распремио |
| више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с оне стране, с које је ветар духао, |
| и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да ми нећете за зло примити |
| /p> <p>Она ми изгледаше увређена.{S} Не хте ништа више говорити.</p> <p>Ћутали смо обоје.{S} По |
| игице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити.{S} Онда се сетим да имам у новом капуту ку |
| ј, она их замакаше у мед.{S} Попеску не хте јести.{S} Он поче опет Weber-ово <title><foreign xm |
| >, молим вас — и ја почех да се смејем, хтевши као показати, да ја и не мислим присвајати себи |
| црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази стопало, ја тргнем ногу и лупим гла |
| у у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне.{S} Поче се још усиљеније |
| је делио мегдан с Курсулом, па ипак он хтеде се начинити равнодушним, као да он и не мотри на |
| огледајући мене и Туманова.</p> <p>Макс хтеде да остане хладан.</p> <p>— Ха — рече он, — није б |
| ит.</p> <p>Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем, Туманов ме још подбадаше, непрестано |
| а то нећу ништа да одговарам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех |
| им други, сасвим други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам |
| а Ана! — Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса.</p> <p>Писмо сестрин |
| /p> <p>Она се опет одобровољи, али није хтела више играти даме.{S} Ја окренем даску и одбројим |
| с побесни.</p> <p>— А зашто ви не бисте хтели подвезивати мензуру? — рече он наново, као с неки |
| ачи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу.{S} Кажите |
| знам зашто, да и даље мислим на њу.{S} Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у по |
| ref target="#SRP18980_N21" />:</p> <p>— Хтео сам да вас молим јутрос, да нам подвежете мензуру |
| и им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После га савијем и запечати |
| ли изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледам њено „срц |
| да кажем, био сам болестан.{S} Нисам ти хтео писати, да се не бринеш, сад је све добро.</p> <p> |
| мене с њоме у кући.{S} Па баш и да сам хтео да мислим на излазак — нисам могао.{S} Ја сам био |
| о што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 са |
| , да дођем ко скорпија.</p> <p>Јуче сам хтео да лупам Макса.</p> <p>Не знам, јесам ли ти причао |
| Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих се попр |
| оме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p> |
| да ће браца Мика овако да ради“.</p> <p>Хтео сам после да устанем из кревета.{S} Да се ударим д |
| м и кадгод, сирота, јутром дође с трга, хуче и притом нама, својим питомцима, демонструје садрж |
| јати само из Немаца, о „силном немачком царству“ и тако даље и тако даље{S} Нос му је већ поцрв |
| анов, весели, отворише врата, и како се цела кућа напуни весеља.{S} Туманов дотрча мени у собу |
| <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне.{S} Људи ме гледаше као странца.{S} |
| и?{S} Да ме...</p> <p>Будалаштине...{S} Цело вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље |
| а.</p> <p>Ти знаш, како сестре пишу.{S} Цело писмо био сам ја.{S} Писала ми је, како ме непрест |
| Ко зна, на послетку може бити да сам ја цело досадање њено понашање криво разумео.{S} Можда сам |
| уће осем нас двога.</p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече ус |
| о парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p>Видело је с |
| им охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажо |
| и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију“.</p> <p>Дон Карлос је остао с лајтнан |
| Ја видех, како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.</p> <p>Св |
| ама, у којима се „проводи љубав“, стоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, |
| није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам месечине!).{S} Све је спавал |
| ниједан део тела који би био опасан за цео организам.{S} Залепи просто фластером, и сутрадан с |
| црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак сан грком јавом.</p> <p>Вечно сам био с |
| д њега бритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затур |
| ћи пут вратисмо (ти знаш, да су овде по цео дан закључане капије), она стаде.</p> <p>— Имате ли |
| ма, на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају и који за десет пара да |
| етао с њом, ходао којекуда, љубио је ко Циганка дете.</p> <p>Ну нашто да ти причам то?{S} Ти и |
| вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.{S} Ја исподизах |
| /foreign>!</p> <p>Она ми којекако смота цигару и пружи ми.</p> <p>— Видиш како сам разумела — р |
| и рекох јој српски:</p> <p>— Начини ми цигару!</p> <p>Она је видела да ће то рећи: <foreign xm |
| .</p> <p>— Молим — рекох ја, — и ако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служи |
| ак да ми га не поклања.</p> <p>— Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните?{S} Нисам се на |
| апео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла.</p> <p>После су и он и Попеску дошли |
| блесасто гледаше.</p> <p>— Лежи бре! — цикнух ја и притиснем га на груди.</p> <p>Он се сроза н |
| ој обећао <pb n="33" /> купити јој нове ципеле.{S} Оно је „оборила очице и поцрвенела“.</p> <p> |
| а чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се |
| S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све да се насмејем.{S} Ку |
| сам ја њој ама тако равнодушан ко старе ципеле.</p> <p>Но о њој нема више разговора.{S} Она дол |
| Прошао је поред мене, гледајући себи у ципеле.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Три дана |
| осле, морао бих бар на једну ногу обући ципелу, којом бих лупио о под.</p> <p>Али одлука није т |
| тима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв на нос, а не дајући себи никакв |
| вадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај се и т. д.</p> <p>Ну теби је већ постало отужно. |
| тешко!</p> <p>Ја сам слабији и нижи од црва.{S} Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њо |
| персијским.</p> <p>Госпођица Ведел беше црвена ко паприка.</p> <p>Ја се нисам ништа срдио.{S} Т |
| оси кратке панталоне и огромне ципеле и црвене <pb n="5" /> велике махраме, у које се усекњује, |
| разгорела.{S} Још није било свануло.{S} Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу.</p> <p>Дуг |
| />, онда стане ревносно све подвлачити црвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из н |
| авртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и |
| p>Ја је погледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени по |
| сано њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у о |
| ни Бога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, |
| >Опет ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољуб |
| (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио о о |
| гледам њену слику, и све ми се замота у црно.</p> <p>Неки дан тражим њену слику и нигде да је н |
| ала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа.</p> <p>— Да |
| слике почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми пре |
| врт.{S} Доле је вртар преривао будаком црну земљу, која је распростирала око себе онај влажан |
| и одвише срећан, да би могла икака мало црња мисао осилити се у мени и превући цео овај сладак |
| сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио до 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно |
| з сна и онда бивала весела.{S} А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соб |
| лост дизаше се густ дим, који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо, да ништа није см |
| да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.</p> <p>— Надам се да м |
| уци носио једну ћерамиду с крова мојега чардака, и на њој је било малтером написано њено име.</ |
| чију као небо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам |
| а ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то ме |
| {S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љу |
| мислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после се опет помиримо, па опет цмакај |
| ам и према њој последњих дана бивао.{S} Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио ј |
| </p> <p>Би ми необично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и ре |
| он.</p> <p>Ја ћутах.{S} Туманов гледаше час у мене, час у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А |
| уду, прљаво-светлу слику, која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном л |
| а и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">Какъ ето по русски?</ |
| ан смета.{S} Па Никола Ђеро, који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{ |
| а и људи с клискама.{S} Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људи |
| се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свршити и вратити се њима, да их више не |
| бо“ (разуме се италијанско), час плавих час црних ко... уосталом, лажем.{S} Ако сам кад говорио |
| <note xml:id="SRP18980_N15">(Тако вам) часне речи.</note> <note xml:id="SRP18980_N16">Казалишт |
| ј овој историји била <pb n="32" /> моја част ангажована.{S} Ја сам је очувао, и достојан сам да |
| ли ти њихове дуеле.{S} То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом |
| еђутим кад <pb n="28" /> опет узимаднем част наћи се у вашем друштву, дозволићете ми, да вас ув |
| p> <p>— Јер је то довољно за задовољење части: потече крв — рекао је лајтнант.</p> <p>— Па онда |
| је и наћи ћеш!</p> <p>Мене је мимоишла чаша, која је, истина, слађа од оне коју служе у Гетсим |
| стах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.< |
| ити.</p> <p>Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица.{S} Својим жабама |
| у некакав разговор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> |
| и, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу.</p> <pb n="10" /> <p>Она истрже руку и нагло иска |
| 0" /> <p>Она истрже руку и нагло искапи чашу.</p> <p>— Али, госпођице!</p> <p>Она ми изгледаше |
| пробудио.{S} Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећњак.{S} Онда устанем, те о |
| /p> <p>Она ухвати моју до половине пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је иза |
| 80_N8" />.</p> <p>Онда ја устах и донех чашу воде.{S} Попијем пола чаше.</p> <p>— Ах, опростите |
| врата кавеза, у коме је била та мисао „чврсто“ затворена, ушуњала се друга: „Ала, кад би они, |
| ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, и ти видиш, да ја нећу |
| је ствари, само да не бих дошао на оно, чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако прија |
| о, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само б |
| > <p>— Зар с вама кад идем, да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Т |
| д нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их |
| ан, кад може да нас уверава, како једва чека да се опет дигне крајина на Французе: <foreign xml |
| тоји целу ноћ пред авлијским вратима, и чека се „љубазник“, па се после цмака, док не удари крв |
| пуну чашу.</p> <p>— Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и у |
| у каву.{S} Ја сам им поручио да мене не чекају.</p> <p>Туманов ми после прича, како је он узео |
| о ноћи се било приближило, и вампири су чекали да се минутна сказаљка на сахату помакне за једа |
| тури косу за уши.</p> <p>Ми и нехотично чекасмо, док они пређоше преко тротоара.{S} Онда пођосм |
| вљева карта Европе.</p> <p>Он очигледно чекаше да га ко запита за његово јунаштво.</p> <p>Попес |
| а испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене < |
| руди пред оштрим врхом од сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од |
| бично благо.{S} Она ме час по љубљаше у чело.</p> <p>Ја извадих духанкесу и рекох јој српски:</ |
| з Помпеја, певао сам песму „свја сујета человјеческаја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чуд |
| осле толиког ћутања ипак немам ништа, о чему бих ти могао писати.{S} Последњим твојим писмом ув |
| орају да „дуелишу“.{S} Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.</p> <p>Макс се искаш |
| тна сказаљка на сахату помакне за један чеперак, те да дигне поклопце с њихових ковчега.{S} Бле |
| равао да је пијан „али теби, господине, чест и поштење“, и баци капу у блато.{S} Па орах у мојо |
| Пред кућом за концер, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола.{S |
| пука сирота, и којој су већ двадесет и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они |
| Изиђе ми сестра и писмо.{S} Сахат изби четири.{S} Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми б |
| дали.{S} Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и |
| купљена у клупче.{S} Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, шт |
| уке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Уч |
| ом.</p> <p>Вечно сам био с њом.{S} Она, чим баба изиђе на <pb n="42" /> пијацу или иначе у варо |
| ечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, да ћу одсад бити уреднији.</p> <p>У |
| ипак нисмо говорили једно с другим.{S} Чим сам попио каву, одмах изиђем.</p> <p>— Збогом!</p> |
| сли.{S} Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се.{S} Смејала је се.{S} Насула |
| а — доста је дужности.{S} Па, истина, и чиме сам ја обавезан?{S} Људи се и прстенују, па се раз |
| слио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио“ с њоме.{S} |
| о пред брзим зрном из пиштоља.{S} Да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је |
| ји смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па и |
| ста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог ми је сведок, ја нисам никад никога ка |
| кухаше.{S} Ја не одговорих ништа Максу, чини ми се и не бих ништа могао проговорити, јер би ме |
| ко она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> |
| ако су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час, кад ћу ја свр |
| ем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — рекох јој. |
| а изиђе плашљиво из собе, носећи у руци чинију; и Ана оде за њом.</p> <p>— <foreign xml:lang="r |
| ипак изгледа као дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, |
| >Ја је погледах испод ока.{S} Она је се чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове з |
| ни оставила никаква утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа говорио |
| Од то доба, кадгод смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо |
| какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити.</p> <p>Тако сам и прем |
| е некака туга, неразумљива, нејасна.{S} Чинило ми се да се ничим не могу утешити, и ако нисам з |
| , шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и почео сам да се сећам.{S} |
| м, зашто сам се томе толико радовао.{S} Чинило ми се да сам с њом подвезао некакав контракт при |
| ећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.</p> <p>Сто је би |
| се преписка врзе само око Ане.{S} Ја то чиним, ваљда, стога, да ти не би помислио: „А, сад се у |
| дном вашем колеги, који, уосталом, није чинио изузетка од осталих лекара: није ништа знао.</p> |
| и после прича, како је он узео новине и чинио се да не слуша, а лајтнант говорио с Дон Карлосом |
| дем у собу на доручак.{S} Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама.{S} Она |
| е оканем посла за који нисам, и то ћу и чинити, тако не био твој</p> <p>Побратим.</p> </div> <d |
| ас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухватих |
| д степенима отресаше ноге на асури и то чињаше некако тромо.{S} Била је веома бледа.</p> <p>— Г |
| идиш, да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.{S} Нашто натезати, нашто глодати своје рође |
| м је на сто.{S} Отворим после прозор, и чист ваздух промахиваше ми кроз собу.{S} Ја раскопчам п |
| ће да пева, јер иду до d, а њој је глас чист само до eis.{S} Па ипак није је глас нигде изневер |
| раздрљеним рутавим прсима.{S} Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа го |
| ?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се |
| а руку.</p> <p>— Идеја! — рекох ја себи чисто радостан. — Да пишем сестри и брату, да их сондиш |
| соби.{S} Ко нема никака посла, седи ту, чита новине, удара у клавир, <pb n="2" /> забавља се с |
| ухана остасмо само ја и она.{S} Туманов чита новине и сваки час пита: „<foreign xml:lang="ru">К |
| ао на новине, завали се опет у канабе и чита даље.</p> <p>Тим исподвлаченим новинама обично пов |
| ритву, да зареже плајваз.{S} По цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у к |
| оштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.{S} Па Никола |
| e</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се једва распозн |
| е и, паљкајући једну по једну, потражим читаву свећу.</p> <p>Усијан свећњак био је прснуо, кад |
| којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним.{S} Приповетк |
| е, дошао ми је до руку овај рукопис.{S} Читао сам га под утисцима који су на ме оставили Помпеј |
| ном било.{S} Ко ће томе дати рачуна?{S} Читао си, ваљда, како је неки дан у Баварској легао во |
| творио сам књиге које сам пре по године читао.{S} Нашао пуно којекаких бележака по њима и испод |
| </p> <p>Ја сам седео цело после подне и читао.{S} Пред <pb n="48" /> вече устанем, отворим проз |
| док смо вечерали.{S} После сам засео и читао до 12.{S} Кад сам легао, било ми је тако пријатно |
| стадох ходати по соби.{S} Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.</p> <p>Учини ми се да |
| ао — и ја се сад смешим и тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио |
| ове за лутрије и, како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.</p> <p>И тако даље.{S} Јед |
| мах дотрчи с полићем ракије, те га даје чича-Николи.</p> <p>Онда уведох Ану у тај мој завичај, |
| рисуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да з |
| ака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени снег; огромни храстови бељаху се с |
| } Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу.{S} Покрај тога био је напит.</p> <p>Мени |
| те врло скромни.{S} Ја вас уверавам, да човек мора бити врло пажљив, па да вам само на акценту |
| Ана изиђе за мном.</p> <p>— Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.</p> <p>Ја јој пружих рук |
| ла.{S} С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на другу страну кола и |
| ем је за руку.{S} Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се,</p> <p>— А, ви сте, Хер |
| даље.{S} Једном речи: постао сам уредан човек.</p> <p>— Стооој!{S} Јаваш! — вичеш ти. — Ама как |
| може бити.</p> <p>Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.</p> <p>Само сам од неко доба з |
| и математичар.{S} Веома добар и озбиљан човек.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18980_ |
| лук и вода?{S} Па и ја сам само обичан човек, и ја сам куснуо од те сласти, којој некажњено пе |
| кући.{S} Поред мене прођоше два пијана човека.{S} Један се бекељаше на ме и гурне ме лактом.{S |
| ам место плача прегнути на дело поштена човека.</p> <p>Рекох, да ћу почети, где сам стао.</p> < |
| s apres lettre</foreign>.{S} Мало у ког човека да је читав нос.{S} Све је тако замрљано, да се |
| ртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, па ипак н |
| :</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој књизи.{S} Мора бит |
| вој побратим.</p> <p>А сада, опрезно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml: |
| ј не прилазим, ко пуном топу, и тако се чувам и још јаче хладим, и ваљда ћу се сасвим охладити. |
| есте, тако ми Бога!), ипак бих се добро чувао сваког корака, који би ме водио до ма каквих изја |
| ла, само кад је све прошло.{S} Ви се не чувате, ја сам то знала.{S} И ви сте ми леп доктор! — и |
| све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чувати јаве.{S} Ово је некака опомена на дужност.</p> < |
| ени језик), је ли Србија у Малој Азији; чудили се, кад смо им казали, да и ми пијемо кравље мле |
| треба ни да ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А ни |
| лежака по њима и исподвлачених редова — чудио сам се да сам ја то све некад радио, јер се ничег |
| њој нема ништа.{S} Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш, да ништа и не може бити.</p> <p>Ја сам |
| head> <p>Н......................</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, |
| памети и после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и ред |
| не знаш, да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и по |
| ја, јелика не пребивајут по смерти“.{S} Чудновато, да ми се та песма врзла по памети и после ов |
| д покривао је окна његова, а на њима се чудновато заиграваше светлост лампе са улице, нижући се |
| овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује, како муха вечера.{S} Макс прави рђаве досетке, на |
| ротив ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, госпођице, хајд’ да закључимо уговор, да се ниј |
| је већ поцрвенео, и како уђе на врата, чујеш, како му се мућка пиво по трбуху. — Туманов обичн |
| о мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја з |
| има је било мрачно.{S} Из споредне собе чуло се дубоко дисање.</p> <p>Ја сам стајао као осуђени |
| ачити се.</p> <p>Она је дошла увече.{S} Чуо сам, како јој Попеску и Туманов, весели, отворише в |
| обу.</p> <p>Било је већ 1 по поноћи.{S} Чух, како и она оде у своју собу и опрезно затвори врат |
| ворих ја.</p> <p>Наново ућутасмо.{S} Ја чух, како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, ка |
| јало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.</p> <p>Мо |
| да, удављеници говоре.</p> <p>У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.</p> <p>Не говорећи н |
| храме, у које се усекњује, и које му из џепа вире.{S} Има бритву, од које је једна страна само |
| ону с рецептима и носим је непрестано у џепу.{S} Хемикалије леже без икаке употребе, само што м |
| божићних дарова“.{S} Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили, да једва миле; пред Hiller-о |
| ло вече сам провео с њоме, а посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него шт |
| њено име.</p> <p>Она је имала исти црни шал око главе.{S} Ја сам јој непрестано гледао у очи.{S |
| ога назвао.</p> <p>Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега.</p> <p>Дакле, ја са |
| ледах.{S} Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом, п |
| вратом, па забачени на леђа.{S} Из тога шала провириваше јој лице као из некаког црног оквира. |
| могао повући и казати им, да је то све шала, и да сам их ја хтео мало поплашити.</p> <p>После |
| начи „пођи за мене“.{S} Нема ту, дакле, шале.{S} Ја још који месец, па остављам скамију и ступа |
| чно пак, ти већ знаш, све се то збива у шали и у смеху) и доручкујем.{S} Није било никога, но м |
| т. д.{S} Писмо је било написано пола у шали, пола у истини, или, боље рећи, тако, да сам се ја |
| и четири године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта |
| >— Већ 11.{S} Ви знате — рекох ја као у шали, — да сам ја болестан, па ипак ме не терате, да ид |
| пекта ули, да се озбиља почех смејати и шалити.{S} Тргох је за руку и извукох на горњи степен.< |
| ти — рекох му, — с киме ти мислиш да се шалиш — и још крепче га стегнух и гледах му у очи.</p> |
| ми се ређаше слике.{S} Опет она с црним шалом око главе...{S} Ама само један једини пољубац, ал |
| почеше се ређати, изиђе ми она у црном шалу.{S} У исти пар точак од кола хтеде да ми прегази с |
| арам.</p> <p>Ја хтедох да окренем све у шалу.{S} Почех кроз усиљен смех:</p> <pb n="23" /> <p>— |
| о погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу, и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.< |
| л, нашто му је Видак дуванџија — ударио шамар!</p> <p>Неко куца на моја врата.</p> <p>Ана ме зо |
| и који за десет пара дају да им одвалиш шамар.{S} Напослетку којекакве досетке о Банаћанима.{S} |
| вор.{S} Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој:</p> <p>— Буд’те здрави!</p> <p>Она климну г |
| м, Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: „<foreign xml:lang="ru">Вотъ гадость!</foreign |
| /p> <p>Опет је ћутала.{S} Ја сам готово шапутао:</p> <p>— Кажите, какав хоћете!</p> <p>Ништа не |
| рова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.{S} Моје је ножеве искухала моја ба |
| .{S} Пред Ћуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај кој |
| рију једног сељака“ (приповетку) Еркман-Шатријана.</note> <note xml:id="SRP18980_N11">Суштина.< |
| сти пар сину ми као муња кроз главу:{S} Швабица, сирота, моја мати, Србија.{S} Скочим и, не узд |
| о улицом: „Гледај га, завртела му памет Швабица“, и моја мати, црвених очију, која своје сопств |
| ОВЕТКЕ</p> </div> </front> <body> <head>ШВАБИЦА.</head> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml:id |
| имнастику и испружам руку са тридесет и шест фуната у њој.{S} Јуче сам пешице ишао у М., вратио |
| овором изиђе.{S} Ја се дигнем и одем да шетам.</p> <p>— Сад ми је све јасно - рекох себи. — Виш |
| ике нисам више плашио.{S} Мислио сам на шетњу с њом.{S} Паде ми на памет како она оставља своје |
| спадну; огрћем јој кабаницу, кад пође у шетњу, и тако даље{S} Међутим мирно и спокојно <pb n="4 |
| де изневерио.</p> <p>Увече је позовем у шетњу.</p> <p>Снег је био нападао за једну судланицу и |
| једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера; <pb n="20" /> пред Spiller-овом ресторацијом тр |
| еда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлош |
| тарем руке ко Чифути, кад подвале стари шешир под нов.</p> <p>Охладио се, рекох.{S} Њој не прил |
| хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.{S} Они људи с новина |
| >Све ме је оставило.{S} Идеали и идеје, широке груди и тесне ципеле, патриотство, рад — на све |
| к гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби |
| кох, да је притиснем на груди.{S} Брава шкљоцну, и њена се мати појави на вратима.</p> <p>Она т |
| лико је то трајало.{S} Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен ка |
| нег је био нападао за једну судланицу и шкрипио је под ногама.{S} Сви излози у дућанима осветље |
| {S} Насула ми је каву.{S} Пресула преко шоље.{S} Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскал |
| Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.{S} То цело после подне мислио сам на њега.</p> <p |
| >Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.{S} Ваљало је почети ма какав индиферентан разг |
| о цео дан чита новине, којих су му пуни шпагови.{S} Затури се у канабе и вади једне по једне.{S |
| утао, сад ништа о њој не пише, знам ја, шта ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, ма |
| ђица је питала, како је врата отворила, шта ви радите.</p> <p>Ја је погледах испод ока.{S} Она |
| еба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче одмах дотрчи с полићем ракије, те |
| они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би рекла наша мати на све то и т. д. и т. д.{S} Пис |
| шко дише.{S} Прибрах се.{S} Несрећниче, шта радиш?</p> <p>Скочим нагло са столице и турим руке |
| огу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} |
| ри године.{S} Питао сам их, као у шали, шта би они радили, кад бих се ја оженио њоме, шта би ре |
| октор. — Ко ће са мном!</p> <p>Помисли, шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се |
| ј!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и поглавито, ти сам?{S} Прво, није ни |
| а климну главом.</p> <p>— Па кажите ми, шта вам је?</p> <p>— Не знам — рече она.</p> <p>— Дајте |
| је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Parole d'honneu |
| .</p> <p>— Никад!</p> <p>— Ал’ ја знам, шта је.</p> <p>— Ви не можете никад знати, шта је.</p> |
| није било Дон Карлоса у соби, не знам, шта бих јој казао, јер ми толико мила дође.</p> <p>Изби |
| мо сам од неко доба зловољан — не знам, шта ми је.{S} Најмања ситница наједи ме, да дођем ко ск |
| је говорило нешто немачки — ја не знам, шта.{S} После је нестало тога детета.</p> <p>Нешто смо |
| м наивно одговори:</p> <p>— Ја не знам, шта се овде може човеку допадати.{S} Нарочито у вашој к |
| шчекивано, <pb n="51" /> да ја не знам, шта да ти кажем.{S} Ја нећу сажаљења.{S} Ти си... ви ст |
| S} Туманов дотрча мени у собу (не знам, шта је и њему наспело) и с некаквом поузданошћу да ће м |
| шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, извадим махраму <pb n="46" /> и почнем бриса |
| p> <p>Мислио сам нешто, не знам ни сам, шта.{S} А у сваку сам мисао и нехотице уплетао њу.{S} П |
| n> је да смо нас двоје пријатељи.{S} О, шта ми она којешта није причала!{S} Ја сам у свима тим |
| , ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S} Ја одговорих:</p> <p>— У дромбуљу, госпођ |
| ичим не могу утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да и |
| да чикам некога, запитам се: „Па добро, шта је?“</p> <p>Учини ми се да ми се прси сасвим испраз |
| на окрете главу од мене:</p> <p>— Мишо, шта радимо ми?</p> <p>— Ништа рђаво, дете моје.</p> <p> |
| дмах њојзи.{S} Казаћу јој.... знам већ, шта ћу јој казати.</p> <p>Твој —</p> </div> <div type=" |
| вичеш ти. — Ама како се све то окрену, шта се то учини?</p> <p>Како?{S} Врло прости!{S} Није м |
| и важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате?</p> <p>Други су сви били занети у некака |
| други живот.</p> <p>Ја хтедох да вичем: шта да радим?</p> <p>Не знајући ни сам, шта радим, изва |
| м глас своје савести, који ме је питао: шта чиниш ти од себе?</p> <p>— Сирота Ана! — Ја се ухва |
| 50" /> <p>Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу?{S} Зар има момка на свету који ниј |
| та ваљда пред тобом смем то тврдити!{S} Шта имам ја с њоме?{S} Ја баш и да сам уверен да ме она |
| ја њом оженити не могу.{S} Боже мој!{S} Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта, на послетку и по |
| зајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врлина — доста је дужности.{S} Па, истина, и чим |
| две године дана, како је Ана умрла.{S} Шта се није од то доба променило!{S} Ја сам постао сасв |
| азговорна.</p> <p>Мене поче копкати.{S} Шта је то?</p> <p>Једног дана, кад ње није било код кућ |
| дио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p>После сам скухао чаја и радио |
| Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу?{S} Нисам ничим ангажован.{S} Даље, д |
| мане, — рече она, као прибирајући се. — Шта ради госпођица Ведел?</p> <p>— Ја сам баш сад допра |
| не види.</p> <p>Ја почех да очајавам — шта да радим?</p> <p>Она се одриче имена, народности, ј |
| вом писму.{S} Ти си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ ж |
| <p>Попеску удари ватра у лице.</p> <p>— Шта вам је смешно? — рече он и промени се у лицу.</p> < |
| име?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта ћу ја с њим, то ја знам.</p> <p>Она се усиљено насм |
| ислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта сам ја и могао мислити?{S} Да ме...</p> <p>Будалашт |
| би се молила Богу, да ми да снаге.{S} А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, |
| , истина, њојзи учинила сирота Ана? — А шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то у |
| да ме боли њена хладноћа. -</p> <p>— А шта ћете с њиме?</p> <p>— Ви мени њега поклоните, а шта |
| Да?</p> <p>— Да! — рече она.</p> <p>— А шта вам је?</p> <p>Она опет слеже раменима.</p> <p>Ја с |
| у Макса, онда запита Макса:</p> <p>— А шта је то мензура?</p> <p>— Па ето, ове ране.{S} Бисте |
| о.</p> <p>— Ти си моја — рекох ја, — ма шта да си.</p> <p>Она се припи уза ме.</p> <p>Ишли смо |
| тало ми је се по памети буди-бог-с-нама шта.{S} Највише сам мислио на кућу и на матер.</p> <p>К |
| е но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио |
| е, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори.{S} Ја ућутах.</p> <p>Кад дођосмо близу кући |
| шта сам, кобајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим?{S} Ја видим, |
| причам то?{S} Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених“.{S} Час се завадимо, после |
| презно се чувајући и непрестано мислећи шта ће бити <foreign xml:lang="fr">à la fin de fins</fo |
| га онда, веома опрезно и као не знајући шта ради извуче и настави плетење.</p> <p>После пет мин |
| о збуни:</p> <p>— Опростите, ја не знам шта је то дрр... молим вас, како сте казали?</p> <p>— Д |
| ече она.</p> <p>— Сешо, све ти поклањам шта хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} |
| нисам ништа мислио, бар не знам, да сам шта мислио, па ипак нисам заспао до 3 сахата. — „Она хо |
| естри и брату, да их сондишем, да видим шта ће они, од прилике, рећи.</p> <p>Напишем писмо и не |
| лим: па шта сад да му пишем?</p> <p>Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обич |
| >.................{S} Мислиш, ваљда: ко шта ради — ја се само с њоме заносим.{S} Не, брате, још |
| а.</p> <p>Ја се не усудих питати је још шта даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам мога |
| сци, у страшној бури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та |
| tlepage"> <p>БЕОГРАД, 1912.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - ДАВИДОВИЋ, ДЕЧАНСКА БР. 14.</p> <p>ЉУБ.{S} |
| рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам расипао своја осећања и замало па их |
| Тијосав, који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је |
| Ја сам заборавио да вам кажем.</p> <p>— Штета! — рече госпођица Ведел, сасвим успокојена.</p> < |
| их ковчега.{S} Бледог месеца није било (Штета!{S} Уосталом ти можеш целу сцену замислити спрам |
| Треба оставити ствар.{S} Нема ту онога, што сам ја мислио, а, на послетку, и не треба.{S} А шта |
| после овог рукописа.{S} Још је чудније, што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, ка |
| ила у кецељу оне спољашње зелене љуске, што опадају, кад орах узри.{S} Био је сутоњ.{S} Сунце ј |
| а и замишљена.{S} Опазио сам и по томе, што, кадгод сам ушао у собу, она је се трзала као из сн |
| ећнији смртни.{S} То су, ваљда, године, што чине човека „паметнијим“.{S} Ја бих пљунуо на њих, |
| ро говорим немачки.</p> <p>— Опростите, што морам ваш комплименат да разумем као укор, јер мало |
| ече она.</p> <p>— Опростите, госпођице, што вам морам противречити.{S} Српски језик нема апсолу |
| аче постиди.{S} Уједанпут се напреже и, што је игда могао, гурну ме, па онда трже руку, да је и |
| атно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде?{S} Али, наравно, да је то све дале |
| децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми, у овим годинама у којима је, ипак изгледа као д |
| дужност.</p> <p>Побратиме, опрости ми, што сам те намучио и овом лудом сликом.{S} Ја знам, да |
| ...........</p> <p>Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, б |
| даље.</p> <p>Уз пут почех причати јој, што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дош |
| и тражиш само да ти све на танко пишем, што буде између кас двога, и подвлачиш двапута речи <hi |
| а.{S} Писао кући, извињавао се којечим, што сам тако неуредан, и клео се, чим сам год стигао, д |
| м да легнем.{S} А ја сам, опет, смешан, што и сам не идем, него вас само зановетам којекаквим б |
| е.{S} А, после — ја не могу казати оно, што се мора осећати.{S} На то се туже и велики људи — а |
| на моју молбу, могли бисмо попити оно, што смо платили једном вашем колеги, који, уосталом, ни |
| ="subSection" /> <p>Не гледајући на то, што сам се ту ноћ био смирио, био сам од то доба врло н |
| у утешити, и ако нисам знао, шта је то, што ме тако притискује.{S} Чинило ми се да има нешто, и |
| овате мисли.{S} Он је у толико истинит, што ја и после мојега последњег писма нисам престао „за |
| рвеним плајвазом и, пошто одува бурмут, што му је из носа пао на новине, завали се опет у канаб |
| ем, онда се опет стегох и одговорих му, што сам могао хладније:</p> <p>— Јер је на <hi>вашим</h |
| ури и давим се.</p> <p>Шта да радим?{S} Што да те лажем? — ја је волим!{S} Та то си и сам знао |
| а зло примити — рече госпођица Ведел, — што сам тако слаба у географији.</p> <p>— У географији! |
| .</p> <p>— Мишо, — рече она стидљиво, — што би твоја мати....</p> <p>Мене пресече.</p> <p>— Ћут |
| час долази мојој кући и пита: „Треба л’ што за кућу?“.{S} Моја мати зна, шта то значи, и момче |
| лику, ако хоћеш баш да је узмеш.{S} Ал’ што ће ти?{S} Дај ми је, молим те.</p> <p>Извади њену с |
| /p> <p>— Да се вратимо? — питах ја. — А што?</p> <p>Она смакну раменима.</p> <p>— Ви се бојите |
| еску свираше влашке потпури.</p> <p>— А што мешате фигуре, кад партија још није свршена?</p> <p |
| е, питајући, да л’ се срдим.</p> <p>— А што ће ти, сешо?</p> <p>— Поклони ми је — рече она.</p> |
| .</p> <p>Само да овако остане.</p> <p>А што и да не остане?{S} Просто, не треба на њу ни мислит |
| на ме.{S} Поглед, у коме је било нечега што ти не умем казати.{S} Некако поуздање, поверење, си |
| он тешко говори немачки, то га мрзи да што почиње, кад смо сви заједно, а да, опет, окрене рус |
| овор, да се ниједно од нас не сме ни за што љутити.</p> <p>— <hi>Ви</hi> се љутите, ја се никад |
| ас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.</p> <p>— Молим — реко |
| никад није у мом присуству говорила ма што против ма кога члана наше куће.</p> <p>— Чујете, го |
| ци, да ће одбити прсте ономе, који у ма што ујкино прихвати.</p> <p>И ја отпочнем.{S} Уредим ко |
| паузу, а, друго, да би сврнула пажњу на што друго; уста и упали свеће на клавиру.</p> <p>— Клар |
| е, — рекосмо обоје у један глас.{S} Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану н |
| а на карте пола имања, не водећи рачуна што ће сутра доћи до просјачког штапа.{S} И ја сам раси |
| ни.{S} Ти си, <pb n="7" /> управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем |
| их се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео.{S} Сам самцит, с њоме у мом <pb n= |
| ао дете.</p> <p>Тога дана чинила је све што сам је молио.{S} Певала ми је песме, које иначе заб |
| тавља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара: како ти рекнеш!</p> <p>Сан м |
| ref target="#SRP18980_N7" />.{S} Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује, как |
| ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.</p> <p>У мени се кухаше.{S} Ја не одго |
| у се сасвим охладити.</p> <p>Мило ми је што је у целој овој историји била <pb n="32" /> моја ча |
| ти кажем, о себи и њој.{S} Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако.{S} А нисам себи смео |
| бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необичн |
| а баш сасвим избришем из памети.{S} Али што се мора — мора!</p> <p>Дакле, оне ноћи, јутра, који |
| казати, да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер.... остајте |
| > <p>— Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. — Скочим, као да идем, и очепим двапут јако ногом |
| угао до пећи и гледао је.{S} Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена |
| о сна, и било ми је право и тихо у души што је то све само сан.{S} Бар ћу се сад још јаче чуват |
| посла пуне шаке.{S} Боље би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Ш |
| газио сам све дубље и дубље.{S} Кад сам што говорио за се, увек сам казао <hi>ми</hi>.{S} Она м |
| ки бифтек.{S} Ја гледам те од њега учим што могу више енглески, па после казујем њој.</p> <p>Ње |
| , нисам тражио никака „задовољења“, као што би то другда може-бити радио (та ви ме сви зовете п |
| нисам престао „заносити се с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити |
| а ће то рећи!“, јер таког скептика, као што си ти, мало је.{S} Сада ћеш ми бар веровати да нема |
| ажете: немојте ни одсад да ласкате, као што ни досад нисте ласкали.</p> <p>Она лако поцрвени.</ |
| е и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.</p> <p>— Ви опет имате даму! — |
| сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма.</p> <p>Кад је дошла из Го |
| истала.</p> <p>Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљаво-светлу слику, која се сваки час |
| ће пасти на таваницу наше собе.{S} Као што видиш, генијална мисао.</p> <p>Она је седела за сто |
| с њоме“, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.—</p> <p>Имам и опет чиме |
| ице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави.{S} Шешир на лампи обојио је соб |
| ад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми Бога!), ипа |
| н.{S} С једне стране било ми је неправо што сам оправио оно писмо — та нашто? мислио сам се, ја |
| аше руку, али изгледаше озбиљнија, него што бих ја хтео.</p> <p>Ово је згодна прилика да огледа |
| би било да сам што паметно радио, него што сам пиљио њојзи у очи.{S} Шта сам хтео тиме?</p> <p |
| ло овако.</p> <p>Она је била весела, ко што сам ти већ казао.</p> <p>Међутим, ја сам опазио, да |
| видим да л’ она у ствари мари за ме, ко што ме ви сви уверавате.</p> <p>Тог вечера после вечере |
| у и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.</p> <p>Онда Туманов стане, натуцајући немачки |
| е госпођици Веделовој,— како можеш тако што питати!{S} Срби су Словени.</p> <p>— Ах, тако!{S} М |
| си правник, ја лекар — шта нам је стало што ће се скрхати једно срце? — нек’ живи резон!{S} Ми |
| емикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура.{S} Јока Чукарова наиш |
| , да дочекујемо богате путнике, враћамо што узајмимо на облигацију — поштени смо!{S} Шта ће врл |
| есујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.{S} Све се мислим: па шта сад да му пишем? |
| 3 сахата по поноћи, да бих накнадио оно што сам изгубио.</p> <p>Кад сам легао у кревет, изиђе м |
| носи на фаготу.</p> <p>Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.{S} И на лицу госпођичин |
| до питање — рече она. — Свирате ли ви у што, ако смем питати?</p> <p>Ђаво га знао, шта ми би.{S |
| </p> <p>Разумех је и уједно се постидех што сам хтео с „дамом“ да терам некакав инат.{S} Да бих |
| 80_N18" />, престао сам да певам песму „Што се боре мисли моје“, више ми не дршћу груди и не го |
| веће на клавиру.</p> <p>— Кларо, свирај штогод.</p> <p>И госпођици Ведел као да беше ова прилик |
| /p> <p>Онда угледах тебе.{S} Ти си имао шубару, коју си био натукао на очи.{S} Био си страшно н |
| сењем капуту.{S} Ваздух је био благ.{S} Шума је почела да пупи.</p> <pb n="43" /> <p>Дошли смо |
| а били смо доста дубоко у <pb n="21" /> шуми.{S} Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био ј |
| знам како, опет се нађем с њом у истој шуми.{S} Било је као лето.{S} Ми смо ишли кроз некаке о |
| ј ништа; већ смо били неколико корака у шуми.{S} Ноге нам упадаху до више чланака у неугажени с |
| год смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми.{S} Обоје смо мрзели свет.{S} Тамо нас нико није с |
| </p> <p>— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?</p> <p>Она баци поглед на ме.{S} Поглед, у коме ј |
| .{S} А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где, извесно, нисам био више ја. — Видех да је о |
| <pb n="6" />Hunde haben noch immer die Jacke nicht voll</foreign><ref target="#SRP18980_N7" /> |
| ице.</p> <p>Она, ћутећи, пође за мном у Jahn'sstrasse.{S} Ја опет ударих лево преко Brigadier-B |
| rd</l> <ref target="#SRP18980_N28" /> </quote> <p>На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мо |
| quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, |
| <p> <hi>Потражи сам аутора.</hi> </p> </quote> <p>Сутра-дан била је озбиљнија него обично.{S} Ј |
| "SRP18980_C6.1"> <head>ГЛАВА I.</head> <quote> <l>Тражи ђавола са свећом.</l> </quote> <p>Од не |
| SRP18980_C6.2"> <head>ГЛАВА II.</head> <quote> <l>О, љубофи паклена!</l> <p> <hi>Потражи сам ау |
| У Н. 187..</p> <p>Драги побратиме!</p> <quote> <l>Call me but love, and I’ll be new baptiz’d.</ |