• А 277
  • а 557
  • Аа 2
  • абаџија 1
  • абоновао 1
  • аверим 1
  • авети 1
  • агента 1
  • адвоката 1
  • адета 1
  • Аја 1
  • Ако 27
  • ако 97
  • акта 1
  • Ал 1
  • ал 2
  • Ала 10
  • ала 3
  • Алал 1
  • Али 111
  • али 275
  • ама 1
  • Ама 17
  • амбаром 1
  • амин 1
  • амо 4
  • анатеме 1
  • Апотекар 1
  • апотекар 17
  • апотекара 2
  • апотекару 1
  • апса 3
  • апсана 1
  • апсане 5
  • апсани 3
  • апсанским 1
  • апсану 1
  • апсанџија 1
  • апсанџију 1
  • апсанџино 1
  • апсу 7
  • аранђеловском 1
  • аргатовах 1
  • аргатује 1
  • аргатујеш 1
  • атар 1
  • атлети 1
  • ауторитет 2
  • ашиковао 1
  • ашчија 2
  • Б 1
  • Баба 1
  • баба 10
  • бабетина 1
  • Бабетино 1
  • баби 1
  • Баби 1
  • бабо 2
  • Бабу 1
  • бабу 3
  • бавила 1
  • бавио 2
  • бављење 1
  • бадава 1
  • Бадава 2
  • бајала 1
  • бајбок 1
  • Бакон 1
  • бакрачи 1
  • балвана 1
  • банака 2
  • Банаћанима 1
  • Банаћанином 1
  • банди 1
  • бандисти 1
  • бандистима 1
  • Бандити 2
  • бане 4
  • банке 2
  • банки 1
  • банкнота 4
  • банкноте 1
  • банкноту 1
  • банку 1
  • Бар 2
  • бар 29
  • барем 2
  • барјак 2
  • барјака 2
  • барјаку 1
  • барут 1
  • барута 1
  • басом 1
  • бата 1
  • Батали 1
  • батаљони 1
  • бато 1
  • Бато 1
  • Бацај 1
  • бацају 1
  • бацајући 3
  • бацати 1
  • баце 1
  • баци 8
  • бацивши 1
  • бацила 1
  • бацило 1
  • бачену 1
  • Баш 20
  • баш 48
  • башчу 1
  • бега 5
  • бегају 2
  • бегамо 1
  • Бегање 1
  • бегате 1
  • бегати 1
  • Беглуцима 2
  • бегство 1
  • бегунац 1
  • бегунаца 1
  • бегунца 1
  • бегунце 1
  • Бегунци 2
  • бегунци 4
  • бегунцима 2
  • бегунче 1
  • бедра 1
  • бедрима 1
  • беду 1
  • бежао 1
  • бежи 6
  • бежим 1
  • Без 2
  • без 71
  • безазлене 1
  • безазлено 1
  • безазлену 1
  • безбедан 2
  • безбрижна 1
  • безбрижне 2
  • безбрижно 1
  • безбрижном 1
  • безброј 1
  • безбројне 1
  • бездушни 1
  • безизлазно 1
  • безнадежно 1
  • безразложној 1
  • безузрочна 1
  • безусловна 1
  • безусловно 1
  • бејаше 2
  • Бела 1
  • бела 6
  • белају 1
  • Беле 1
  • беле 3
  • бели 2
  • белим 3
  • белих 3
  • беличаста 1
  • беличастих 1
  • белога 1
  • белој 1
  • белокорац 1
  • белом 1
  • белу 3
  • белуцају 2
  • бео 2
  • Београд 1
  • Београда 2
  • Београдом 1
  • београдске 1
  • Београду 5
  • Београђанима 1
  • берби 1
  • берзанској 1
  • бери 3
  • беру 2
  • бес 1
  • бесан 1
  • бескрајна 2
  • бескрајни 1
  • бескрајнога 1
  • бескрајном 1
  • бескрајну 1
  • бесмислено 2
  • Бесна 1
  • бесна 3
  • беснели 1
  • бесни 1
  • бесним 3
  • бесно 1
  • беспосленог 1
  • беспослица 1
  • Беспослица 1
  • беспредметна 1
  • Беху 4
  • беху 43
  • беше 163
  • Беше 19
  • бешчашће 1
  • Би 1
  • би 239
  • бива 2
  • бивала 1
  • бивало 2
  • бивао 3
  • биваху 1
  • бије 2
  • бијемо 1
  • бикова 1
  • Била 1
  • била 18
  • биле 4
  • билетенима 1
  • били 4
  • Било 2
  • било 66
  • биље 1
  • Био 3
  • био 57
  • бираш 1
  • Биров 2
  • биров 4
  • бировом 3
  • биртију 1
  • бисмо 5
  • бистар 1
  • бистре 2
  • бистрим 1
  • бистричкога 2
  • бити 84
  • битка 1
  • битној 1
  • Биће 6
  • биће 9
  • бићеш 2
  • бих 52
  • бичем 1
  • бјежи 2
  • бјеси 1
  • бјесом 1
  • благ 2
  • блага 1
  • благим 3
  • благо 10
  • Благо 2
  • благој 1
  • благослов 1
  • благослова 1
  • благослови 1
  • благост 1
  • благу 1
  • блажен 3
  • блажена 1
  • блаженога 1
  • блаженства 1
  • блаженство 2
  • блаженством 1
  • блата 1
  • блатних 1
  • блато 1
  • блату 1
  • блед 3
  • бледа 5
  • бледећи 3
  • бледило 5
  • бледо 1
  • бледу 1
  • блеје 1
  • блене 1
  • бленући 1
  • блесаво 1
  • ближе 12
  • близини 3
  • близу 12
  • блиска 3
  • Блиста 1
  • блиста 3
  • блиставом 1
  • блистаху 1
  • блудни 1
  • Бог 23
  • Бога 14
  • богата 3
  • богаташ 1
  • богаташе 1
  • богате 2
  • богатством 1
  • богаћења 1
  • богзна 1
  • Богме 3
  • богме 8
  • Богом 3
  • Богу 6
  • бодена 2
  • Боже 2
  • Божића 1
  • божићни 1
  • Божићњи 1
  • Божја 1
  • Божју 1
  • Бој 1
  • бој 9
  • бојажљивим 1
  • бојажљиво 4
  • бојазан 1
  • бојазни 1
  • бојала 1
  • бојали 1
  • бојао 5
  • бојати 1
  • Бојаше 1
  • бојећи 4
  • Боји 1
  • боји 9
  • бојим 4
  • бојимо 1
  • бојиш 3
  • бојте 1
  • боју 1
  • боку 1
  • бол 9
  • бола 2
  • Болан 2
  • болан 37
  • боле 2
  • болесна 1
  • Болесна 1
  • болесник 1
  • болећиву 1
  • болно 4
  • болова 1
  • боловала 2
  • боловања 1
  • болове 1
  • болом 2
  • боља 4
  • Боље 10
  • боље 30
  • бољега 1
  • бољем 1
  • бољке 1
  • бор 1
  • боравити 1
  • боравишту 1
  • борбу 2
  • боре 2
  • борити 1
  • босим 2
  • босих 2
  • босом 1
  • босоног 1
  • бостан 1
  • бостаништу 1
  • бр 1
  • брава 2
  • браве 1
  • Бравос 1
  • браву 1
  • брада 1
  • брадата 1
  • брадица 1
  • брајко 2
  • брак 1
  • бране 1
  • брани 3
  • браним 2
  • бранио 1
  • Бранио 1
  • браните 1
  • брањаше 3
  • брата 2
  • Брате 1
  • брате 48
  • братски 1
  • брату 3
  • браће 1
  • Браћо 1
  • браћо 3
  • брвана 1
  • брвна 1
  • брвнарицу 1
  • брда 3
  • брдашца 1
  • брдо 7
  • брду 1
  • бре 6
  • брег 1
  • брегови 1
  • бреговима 1
  • брегу 1
  • брежуљцима 1
  • бреза 1
  • Брезовац 4
  • Брезовца 2
  • Брезовцу 1
  • бреста 2
  • брестом 1
  • бресту 1
  • брешчић 1
  • Брже 3
  • брже 6
  • брзе 1
  • брзим 4
  • брзином 2
  • брзо 29
  • брзога 1
  • брига 6
  • бригај 2
  • бриге 6
  • бригом 1
  • бригу 7
  • брижно 1
  • бризи 1
  • бринем 2
  • брини 14
  • бринуо 1
  • бринући 3
  • бритвом 1
  • брише 1
  • бришу 1
  • брке 2
  • бркова 1
  • брком 1
  • Број 1
  • број 2
  • броја 1
  • бројала 1
  • броји 2
  • брујање 1
  • брује 1
  • бруји 3
  • брука 1
  • брукај 1
  • бруке 2
  • брци 1
  • брчиће 2
  • бубрег 1
  • Будан 1
  • буде 34
  • будем 4
  • будеш 4
  • Буди 1
  • буди 6
  • будити 3
  • буду 2
  • будућност 4
  • будућности 3
  • бујне 1
  • бујну 1
  • букву 1
  • букова 1
  • букових 1
  • буковички 1
  • буково 2
  • Букуља 1
  • Букуље 3
  • Букуљу 2
  • булументи 1
  • буљина 1
  • бунару 1
  • бунило 1
  • бунилу 3
  • бунован 2
  • буновни 2
  • бунцам 1
  • бура 2
  • буранија 1
  • буре 1
  • бурек 2
  • бурека 1
  • бурета 1
  • бурна 1
  • бурних 2
  • бурно 2
  • бут 2
  • бучја 1
  • Ваган 1
  • вадећи 3
  • вади 2
  • важан 1
  • важила 1
  • важна 2
  • важније 1
  • важно 1
  • важну 1
  • вазда 9
  • Ваздух 1
  • ваздуха 6
  • ваздуху 3
  • ваздушаста 1
  • Вазнесење 1
  • вајат 3
  • вајата 3
  • вајатина 1
  • вајатом 1
  • вајату 1
  • вајда 1
  • вајде 3
  • вајду 1
  • вајка 1
  • вајкада 1
  • вака 1
  • ваке 1
  • ваки 1
  • ваким 1
  • вако 10
  • Вала 13
  • вала 27
  • вали 2
  • валити 1
  • ваљ 1
  • ваља 7
  • ваљад 12
  • Ваљад 2
  • Ваљада 1
  • ваљада 8
  • ваљајући 1
  • ваљало 2
  • ваљан 3
  • ваљана 1
  • ваљано 1
  • Ваљано 1
  • ваљао 2
  • ваљаш 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 3
  • ваљу 1
  • вам 18
  • вама 6
  • вамо 2
  • вампира 3
  • вампирима 1
  • ван 2
  • ванземаљска 1
  • варају 2
  • варанција 1
  • Варате 1
  • Вараше 1
  • варијацијама 1
  • Варош 1
  • варош 9
  • варошанака 1
  • варошани 2
  • варошанима 1
  • вароши 17
  • варошима 1
  • варошица 1
  • Варошица 1
  • варошици 1
  • варошка 5
  • Варошке 2
  • варошке 7
  • варошкима 1
  • варошком 2
  • варошче 1
  • вас 11
  • Василија 1
  • васпитани 1
  • Васпитање 1
  • васпитање 3
  • васпитао 1
  • Ватра 1
  • ватра 9
  • ватре 3
  • ватрена 1
  • ватрени 1
  • ватреним 1
  • ватрених 1
  • ватрено 3
  • ватрењаче 1
  • ватром 3
  • ватру 6
  • ваш 2
  • вашару 1
  • ваше 4
  • вашега 2
  • вашем 1
  • ваши 1
  • вашим 1
  • вашу 1
  • Вегни 1
  • ведри 1
  • ведрице 1
  • ведрицу 1
  • ведро 1
  • веже 4
  • веза 3
  • везала 1
  • везали 2
  • везан 2
  • везана 2
  • везане 2
  • везани 1
  • везаним 1
  • везаних 1
  • везаном 1
  • везао 2
  • везаше 1
  • везе 2
  • везу 1
  • везуј 1
  • везује 2
  • веје 1
  • век 1
  • Век 1
  • века 3
  • веку 1
  • Веле 1
  • веле 7
  • Вели 2
  • вели 61
  • велика 14
  • велике 7
  • велики 16
  • великим 5
  • великих 2
  • велико 5
  • великога 2
  • великој 3
  • великом 6
  • Велику 1
  • велику 13
  • велим 19
  • велите 3
  • величанствено 1
  • величанствену 1
  • Велиш 1
  • велиш 24
  • вељаше 1
  • вељу 4
  • венац 2
  • венца 1
  • венцу 2
  • венча 1
  • венчавали 1
  • венчају 1
  • венчамо 1
  • венчана 2
  • венчани 1
  • венчања 2
  • Венчање 1
  • венчање 3
  • венчао 1
  • Венчац 3
  • Венчаца 5
  • Венчацу 1
  • веома 33
  • Вепар 1
  • вепру 1
  • вера 3
  • вере 2
  • вересијаш 1
  • вересијаша 1
  • вересију 1
  • вери 1
  • верма 1
  • верно 2
  • веровао 3
  • веровати 2
  • вероваху 1
  • веру 1
  • веругају 1
  • верујем 1
  • вес 1
  • Веса 1
  • весела 5
  • веселе 4
  • весели 6
  • веселије 2
  • веселији 2
  • веселијим 1
  • веселило 1
  • веселим 3
  • веселимо 2
  • веселих 2
  • весело 22
  • веселом 1
  • весељак 1
  • Весеље 1
  • весељу 1
  • Весео 1
  • весео 8
  • Ветар 1
  • ветар 8
  • ветра 1
  • ветровитих 1
  • ветром 4
  • већ 101
  • Већ 8
  • већа 5
  • већају 1
  • веће 2
  • већег 1
  • већега 1
  • већи 2
  • већим 1
  • већине 1
  • већих 1
  • већој 1
  • већу 2
  • вече 11
  • вечера 2
  • вечерао 1
  • вечерас 3
  • вечераше 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечерњега 1
  • вечером 1
  • вечеру 1
  • вечите 1
  • вечити 1
  • Вечито 1
  • вечиту 1
  • вечна 1
  • вечно 1
  • вечнога 1
  • вешт 1
  • вештицама 1
  • вешто 5
  • вештој 1
  • ви 47
  • Ви 6
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 22
  • Видевши 2
  • видевши 31
  • видела 6
  • Видели 1
  • видели 3
  • видело 6
  • видео 15
  • Видео 3
  • видети 14
  • Видећемо 1
  • видећемо 3
  • видећеш 1
  • Видећеш 1
  • Видећи 3
  • видећи 9
  • видећу 1
  • видех 2
  • видеше 1
  • Види 3
  • види 47
  • видик 1
  • видим 19
  • Видим 9
  • Видимо 1
  • видимо 8
  • Видите 1
  • видите 2
  • Видиш 14
  • видиш 26
  • видокруг 2
  • видокруга 1
  • видосте 1
  • видох 1
  • виђа 4
  • виђају 1
  • виђам 1
  • Виђамо 1
  • виђао 1
  • виђаху 1
  • виђаш 1
  • виђаше 5
  • виђела 1
  • виђели 1
  • виђенија 1
  • виђења 1
  • виђети 2
  • виђећеш 1
  • виђех 1
  • виђи 1
  • виђидер 1
  • виђу 2
  • вије 2
  • вију 1
  • вијуга 1
  • вика 2
  • викање 1
  • вике 1
  • викне 1
  • Викну 8
  • викну 82
  • викнух 1
  • вику 1
  • вила 1
  • вилице 4
  • вилицом 1
  • виличних 1
  • Вин 1
  • вина 6
  • Вино 1
  • вино 3
  • виновника 1
  • винограда 1
  • винограду 1
  • вир 2
  • вира 1
  • вире 3
  • вири 3
  • вировима 1
  • виру 3
  • вис 3
  • виси 5
  • висила 1
  • висиле 1
  • висине 3
  • висини 1
  • висину 1
  • висио 2
  • висок 1
  • Висок 1
  • висока 1
  • високе 2
  • високи 1
  • високим 1
  • високо 3
  • високога 1
  • високој 1
  • високом 2
  • високу 2
  • витак 1
  • вити 1
  • витлове 1
  • виц 1
  • вичан 3
  • виче 6
  • вичи 1
  • вичним 1
  • вичу 5
  • више 142
  • Више 4
  • виши 1
  • вјера 1
  • вјере 3
  • вјеровати 1
  • вјеруј 1
  • вјечити 1
  • влага 1
  • влаге 2
  • влагу 1
  • влада 3
  • владати 1
  • владаше 2
  • владике 1
  • влаже 3
  • влажна 3
  • влажне 3
  • влажно 1
  • власје 1
  • власт 18
  • Власт 2
  • Власти 1
  • власти 19
  • во 1
  • Вода 1
  • вода 4
  • воде 17
  • водени 1
  • воденицу 1
  • водећи 1
  • Водећи 1
  • води 11
  • Води 2
  • водим 3
  • водио 2
  • водите 1
  • водити 4
  • водиш 1
  • водом 4
  • воду 10
  • вођ 1
  • вођа 1
  • вођаше 1
  • вођен 1
  • возе 2
  • војачине 1
  • Војводине 1
  • Војвођани 1
  • Војковића 1
  • Војковце 2
  • Војковцима 2
  • војник 1
  • војничка 1
  • војничких 1
  • војној 1
  • војске 1
  • војсковођа 1
  • војском 2
  • војску 1
  • вола 1
  • воле 1
  • Волела 1
  • волела 2
  • Волео 1
  • волео 4
  • воли 4
  • волим 4
  • волова 1
  • волове 1
  • воловима 1
  • воље 3
  • вољи 10
  • вољна 1
  • вољом 1
  • вољу 4
  • воспитаније 1
  • воћем 1
  • воћњак 1
  • воћњака 4
  • воћњацима 1
  • воштаница 1
  • воштанице 2
  • воштаницу 3
  • воштану 1
  • Вранац 1
  • вранац 2
  • вране 1
  • вранца 2
  • вранчева 2
  • врат 2
  • Врата 5
  • врата 53
  • вратанца 1
  • Врати 1
  • врати 20
  • вратили 1
  • вратим 1
  • вратима 23
  • вратио 4
  • вратити 4
  • вратиће 1
  • Вратићу 1
  • вратиш 5
  • вратише 2
  • вратница 2
  • вратницама 3
  • вратнице 8
  • вратове 1
  • вратом 1
  • врату 3
  • враћа 7
  • враћају 3
  • Враћајући 1
  • враћала 1
  • враћали 2
  • враћамо 1
  • враћао 2
  • враћати 2
  • враћаше 1
  • врачају 1
  • врачала 1
  • врачање 1
  • враџбином 1
  • врбаком 1
  • врбе 1
  • Врбљане 1
  • врбује 1
  • врг 1
  • врга 1
  • вргу 1
  • врдати 1
  • врдне 1
  • вребаш 2
  • вребаше 1
  • вредело 2
  • вреди 1
  • вредим 1
  • вредиш 1
  • вредни 1
  • вредност 1
  • вређа 1
  • вређати 1
  • врекне 1
  • врекну 1
  • врела 3
  • вреле 3
  • врелих 1
  • врело 4
  • врелом 1
  • врелу 1
  • време 33
  • времена 6
  • времену 2
  • врење 1
  • врећа 1
  • врзина 1
  • врзине 3
  • врзину 2
  • Ври 2
  • ври 4
  • вриједим 1
  • вријеме 1
  • врисак 2
  • врискање 1
  • врисне 1
  • врисну 4
  • вриснусмо 1
  • вриште 1
  • вриштећи 1
  • врлине 1
  • врло 7
  • врљика 2
  • врљикама 2
  • врљике 7
  • врљику 1
  • врнеш 1
  • врнуо 1
  • врнути 1
  • врсту 1
  • врт 1
  • вртео 1
  • врућ 1
  • врућици 2
  • врх 3
  • врха 2
  • врхове 2
  • врхови 1
  • Врхови 1
  • врховима 1
  • врху 3
  • врше 1
  • врши 2
  • вршим 2
  • вршимо 2
  • вршите 1
  • вршити 1
  • вршњака 1
  • вршњаци 1
  • Вуја 33
  • Вујо 140
  • Вујов 2
  • Вујова 5
  • Вујове 5
  • Вујовим 1
  • Вујово 2
  • Вујовој 2
  • Вујову 4
  • Вујом 5
  • Вују 17
  • вукло 3
  • Вуксан 1
  • вуку 1
  • вукући 1
  • вунене 1
  • вунице 1
  • вуци 1
  • Вуци 1
  • вуче 4
  • вучем 1
  • вучеш 1
  • гpaњe 1
  • га 497
  • гађа 1
  • гађајте 1
  • гађају 1
  • гађао 1
  • гажењем 1
  • Газда 1
  • газда 11
  • газдарице 1
  • газдарицу 1
  • газде 4
  • газдинске 1
  • газдински 1
  • газдом 1
  • гази 1
  • газиш 1
  • гајила 2
  • гајтаном 2
  • гар 1
  • гарабиљ 3
  • гарабиља 1
  • гаравим 1
  • гасе 1
  • гаси 1
  • Гаси 1
  • гвожђа 2
  • Гвожђе 2
  • гвожђе 4
  • гвоздене 3
  • гвоздени 1
  • гвозденом 1
  • Где 18
  • где 96
  • гдегод 1
  • гегуца 1
  • генерални 1
  • гине 3
  • гинемо 1
  • гинеш 1
  • Гини 1
  • гини 2
  • гинути 1
  • Глава 2
  • глава 25
  • главама 1
  • главе 38
  • глави 32
  • главица 1
  • Главице 1
  • главна 2
  • главни 1
  • главнијој 1
  • главних 1
  • главно 1
  • главног 2
  • главном 1
  • главну 1
  • главом 19
  • главу 73
  • гладан 1
  • гладећи 1
  • глади 4
  • гладити 1
  • гладне 1
  • гладни 1
  • гладним 1
  • гладну 1
  • гладовала 1
  • гладовати 1
  • гладујем 1
  • глас 27
  • гласа 13
  • гласан 1
  • гласио 1
  • гласник 1
  • гласним 1
  • гласници 1
  • гласно 7
  • гласова 1
  • гласови 2
  • гласовито 1
  • гласом 28
  • гласу 1
  • глатке 1
  • глаткој 1
  • Гле 15
  • гле 8
  • Глед 1
  • Гледа 2
  • гледа 37
  • Гледај 4
  • гледај 8
  • гледајте 1
  • гледају 6
  • Гледајући 1
  • гледајући 13
  • гледала 2
  • гледали 1
  • гледам 8
  • гледамо 7
  • Гледао 1
  • гледао 5
  • гледаоци 1
  • гледате 1
  • гледати 7
  • Гледаћу 1
  • гледаху 4
  • гледаш 2
  • гледаше 14
  • гледе 1
  • гледећи 1
  • гложјак 1
  • гложје 1
  • гложјем 1
  • гломазних 1
  • глуп 1
  • глухо 1
  • гневно 2
  • гневом 2
  • гнезда 1
  • гниле 1
  • Гњила 1
  • го 1
  • говеда 1
  • говеђи 1
  • говече 1
  • говор 1
  • говорасте 1
  • говораху 1
  • говораше 4
  • говоре 2
  • говорећи 1
  • Говори 1
  • говори 14
  • говорила 1
  • говорило 1
  • говорим 2
  • говоримо 1
  • говорио 11
  • Говорите 1
  • говорити 6
  • говориш 6
  • говорљивог 1
  • говором 2
  • говору 1
  • год 35
  • Годи 1
  • годила 1
  • година 15
  • годинама 3
  • Године 1
  • године 3
  • годину 4
  • гозба 1
  • гојазна 1
  • гола 1
  • голетима 1
  • голим 4
  • голих 2
  • голога 2
  • голом 1
  • голубови 1
  • гомила 5
  • гомилама 1
  • гомилаху 2
  • гомиле 10
  • гомили 1
  • гомилица 1
  • гомилице 3
  • гомилици 1
  • гомилицу 2
  • гомилу 5
  • гони 4
  • Гора 1
  • гора 7
  • гордо 1
  • горе 23
  • гори 9
  • горим 1
  • горих 1
  • горке 1
  • горко 1
  • горњем 2
  • горњи 2
  • горо 1
  • гором 2
  • горска 1
  • ГОРСКИ 1
  • горски 3
  • гору 18
  • горча 1
  • госа 1
  • господа 7
  • Господајте 1
  • господар 2
  • господара 1
  • господи 1
  • Господи 2
  • господин 3
  • господина 2
  • Господине 1
  • господине 12
  • господо 2
  • господом 1
  • господске 1
  • господски 1
  • господство 1
  • господујете 1
  • госпођа 3
  • госпођица 1
  • гост 2
  • госта 5
  • госте 2
  • гости 4
  • гостију 1
  • гостима 1
  • готов 4
  • готове 1
  • готови 2
  • готовили 1
  • готово 22
  • Готово 5
  • готову 2
  • Гошћа 1
  • гошћа 2
  • гошћу 2
  • грабе 2
  • граби 1
  • Грабовца 1
  • град 5
  • града 2
  • градини 1
  • граду 3
  • грађане 1
  • грађани 1
  • грађанима 2
  • грађанину 1
  • граја 2
  • грана 1
  • гранама 1
  • гране 3
  • гранчица 2
  • грања 1
  • грању 1
  • граорасте 1
  • грашке 1
  • грдиће 1
  • грдна 1
  • грдно 2
  • гре 1
  • гребенала 1
  • гредом 1
  • грејало 1
  • греје 3
  • грејући 2
  • грехе 1
  • грешити 1
  • грешиш 1
  • грешне 1
  • грешни 1
  • грешно 1
  • грижа 1
  • гризе 1
  • гризу 1
  • грла 3
  • грлити 2
  • грлића 1
  • грлиће 2
  • грло 2
  • грлу 3
  • грмну 1
  • грмова 3
  • грмових 1
  • гроб 2
  • гробнога 1
  • гробом 1
  • гробу 1
  • Грозан 1
  • грозници 3
  • грозничава 1
  • грозничаво 10
  • грозничавој 1
  • грозничавом 1
  • грозно 1
  • грознога 1
  • грозну 1
  • гром 2
  • громко 1
  • громове 1
  • громовито 1
  • грош 3
  • гроша 1
  • Гру 1
  • гру 2
  • груб 1
  • грубе 1
  • груби 1
  • грубо 4
  • грубост 1
  • грувајући 1
  • грудву 1
  • Груди 1
  • груди 28
  • грудима 5
  • Грујица 1
  • грумен 2
  • груне 1
  • Груну 2
  • груну 3
  • Грунуше 1
  • група 2
  • групе 1
  • групом 1
  • грчевито 4
  • грчећи 1
  • грчи 1
  • губер 2
  • губера 1
  • губере 1
  • губила 1
  • губим 1
  • губити 1
  • гудећи 1
  • гудуре 1
  • гужва 1
  • гуја 1
  • гује 1
  • гуњевима 1
  • гуркање 1
  • гурну 6
  • гурнуо 1
  • густ 5
  • Густа 1
  • густа 4
  • густе 8
  • густи 2
  • густим 4
  • густих 2
  • густо 7
  • густога 2
  • густој 3
  • густом 2
  • густу 3
  • гутао 1
  • гутати 1
  • гушу 2
  • гушчета 1
  • да 1869
  • Да 78
  • давали 1
  • давањем 1
  • давао 6
  • давати 2
  • даваху 1
  • дави 1
  • Дави 1
  • Давно 1
  • давно 3
  • давнога 1
  • давши 1
  • даде 19
  • дадох 2
  • Дадоше 1
  • дадоше 2
  • даду 3
  • дај 13
  • Дај 8
  • даје 3
  • дајем 1
  • дајете 1
  • дајеш 2
  • дајте 1
  • Дајте 3
  • дају 1
  • дајући 7
  • дакле 7
  • Дакле 8
  • дала 1
  • дале 2
  • далека 1
  • далеко 14
  • Далеко 2
  • даља 1
  • даље 25
  • Даље 3
  • даљим 2
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 7
  • дамари 1
  • дамо 1
  • даму 1
  • Дан 1
  • дан 20
  • дана 59
  • данак 2
  • Данас 2
  • данас 31
  • данаске 1
  • данашњем 1
  • данашњи 1
  • дане 3
  • дани 2
  • даном 1
  • дану 3
  • Дању 2
  • дању 6
  • дањујем 1
  • дањујеш 1
  • дао 23
  • дар 1
  • Дарвин 1
  • Дарвина 1
  • дарну 1
  • дарнути 1
  • дарови 1
  • Даска 1
  • даске 2
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 10
  • даћу 1
  • Даћу 2
  • дахну 1
  • дахнути 1
  • дације 1
  • даш 3
  • дашчицу 1
  • два 51
  • двадесет 6
  • двадесети 1
  • двадесету 2
  • дваесет 1
  • дваестак 1
  • дваестину 1
  • Двапут 1
  • двапут 2
  • дваред 1
  • Две 1
  • две 24
  • двеста 6
  • двоје 4
  • двојим 1
  • двојица 17
  • Двојица 3
  • двојици 2
  • двојицом 2
  • двојицу 3
  • дворе 1
  • дворишта 8
  • двориште 15
  • двориштима 1
  • дворишту 8
  • двосмислене 1
  • двоумећи 4
  • двоумица 1
  • двоумице 1
  • двоумицу 1
  • двоумљења 1
  • двоцевка 1
  • де 14
  • дебала 1
  • дебелих 1
  • дебелога 1
  • дебелом 2
  • дебелу 2
  • дебео 2
  • дебло 1
  • дебљу 1
  • девер 1
  • девери 1
  • девером 1
  • девет 1
  • девовала 1
  • девојака 5
  • девојачко 1
  • девојаштва 1
  • девојаштво 1
  • Девојка 1
  • девојка 10
  • девојкама 3
  • девојке 23
  • Девојке 3
  • девојко 1
  • девојком 3
  • девојку 8
  • девојци 2
  • девојчице 1
  • Дед 2
  • деда 1
  • деде 1
  • Деде 5
  • дежура 1
  • декламацију 1
  • дела 8
  • деле 1
  • дели 4
  • делим 3
  • делите 1
  • делити 1
  • делић 1
  • делиш 1
  • делове 1
  • делом 1
  • делу 1
  • део 8
  • депешу 1
  • дер 7
  • дери 1
  • дериште 2
  • дерњаве 1
  • десет 8
  • десетак 3
  • десети 2
  • десетина 1
  • десетине 1
  • десетином 1
  • десетину 1
  • десетом 1
  • деси 1
  • десило 1
  • десити 2
  • десна 1
  • десним 2
  • десно 7
  • десној 2
  • десном 1
  • деспот 1
  • дете 22
  • Дете 3
  • детенце 1
  • дететом 1
  • детету 1
  • детиња 1
  • детињега 1
  • детињски 1
  • детињства 9
  • детињству 2
  • Деца 3
  • деца 9
  • деце 8
  • деци 1
  • Децо 1
  • децо 4
  • децом 1
  • децу 6
  • дечака 1
  • дечаци 1
  • Дечаци 1
  • дечка 1
  • дечко 1
  • дечком 1
  • дечурлијом 1
  • дешо 1
  • диви 1
  • дивљаком 1
  • дивљачно 1
  • дивљим 2
  • дивљу 1
  • Дивна 1
  • дивно 1
  • дивнога 1
  • диг 1
  • дигао 1
  • дигла 1
  • дигли 1
  • дигнем 1
  • Дигни 1
  • дигнувши 2
  • дигнут 1
  • дигоше 2
  • Дигоше 2
  • диже 21
  • дижеш 1
  • Дижи 3
  • дижу 3
  • дижући 3
  • дизала 1
  • дизали 1
  • дизати 2
  • дизгине 2
  • дизлука 1
  • дизлуке 2
  • дијете 7
  • Дикића 3
  • Дикићу 1
  • дим 1
  • дима 3
  • динара 3
  • дира 3
  • дирај 1
  • дирајте 1
  • дирају 1
  • дирати 1
  • дирека 1
  • дирне 1
  • дирнуо 1
  • дисање 2
  • дисати 2
  • дићи 1
  • дише 8
  • дишући 5
  • дјевицом 1
  • длака 1
  • длан 1
  • длета 1
  • Дмитар 3
  • Дмитре 1
  • дну 1
  • до 111
  • До 3
  • доба 8
  • добавиш 1
  • добар 6
  • добаци 1
  • добацим 1
  • доби 2
  • добивши 1
  • добијаше 1
  • добијеш 1
  • добију 1
  • добила 2
  • добили 2
  • добило 1
  • добио 2
  • добит 2
  • добити 2
  • добише 1
  • добош 1
  • Добра 1
  • добра 12
  • добре 4
  • добрих 1
  • Добро 26
  • добро 94
  • добром 4
  • Добросав 6
  • Добросава 5
  • доброћудност 1
  • добру 3
  • довде 1
  • доведе 6
  • доведен 1
  • доведи 1
  • Доведи 1
  • доведох 1
  • довела 1
  • довео 3
  • довести 3
  • Довече 1
  • довијаше 1
  • довикнувши 1
  • довикује 3
  • Довлачиће 1
  • доводи 1
  • доводиш 2
  • довољан 1
  • довољно 6
  • доврши 1
  • довући 1
  • догађа 1
  • догађај 10
  • догађаја 4
  • догађаји 2
  • догађају 3
  • догледу 1
  • догнаше 1
  • договарајући 1
  • договарали 1
  • договор 1
  • договорим 1
  • договорити 2
  • Договорише 1
  • договору 1
  • догоди 1
  • догодило 1
  • догодити 1
  • догонио 1
  • Догонио 1
  • догорео 1
  • додаде 3
  • додаје 2
  • додао 1
  • Дође 2
  • дође 43
  • Дођем 1
  • дођем 7
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • Дођох 1
  • дођох 7
  • Дођоше 1
  • дођоше 4
  • дођу 1
  • доживео 1
  • доживех 1
  • дозва 1
  • дозвао 1
  • дозна 5
  • Дознавали 1
  • дознавши 1
  • дознаде 1
  • дознали 1
  • дознам 1
  • Дознао 1
  • дознао 6
  • дознасте 1
  • дознати 7
  • дознаћу 2
  • доиста 6
  • дојаха 1
  • док 77
  • Док 9
  • доказа 1
  • Докле 3
  • докле 7
  • доколенице 1
  • Докопа 1
  • докопам 1
  • докотураше 1
  • доктори 1
  • доктором 1
  • долажаху 1
  • долажаше 1
  • долазак 2
  • долазе 2
  • долази 5
  • долазили 1
  • долазило 1
  • долазио 2
  • долазити 3
  • долазиш 1
  • доласку 1
  • доле 2
  • Доле 6
  • долете 1
  • долијао 1
  • долином 1
  • долину 3
  • дољи 1
  • дома 2
  • домаћа 1
  • домаћин 3
  • домаћина 1
  • домаћином 3
  • домаћица 1
  • Домаћица 1
  • домаћице 1
  • домашају 1
  • домислити 2
  • домишља 2
  • домишљајући 1
  • домишљати 2
  • домишљаху 2
  • домишљаше 1
  • домове 1
  • Дому 1
  • домча 1
  • донекле 1
  • донела 3
  • донело 1
  • донео 1
  • донесе 7
  • донесена 1
  • донесеш 2
  • Донеси 1
  • донеси 2
  • донета 1
  • донети 1
  • донеће 1
  • донеше 1
  • доносећи 1
  • доноси 3
  • доносиле 1
  • доносио 1
  • доносити 1
  • Доношаху 1
  • доња 1
  • доње 1
  • Доње 1
  • доњем 1
  • Доњи 1
  • допада 1
  • допадају 1
  • Допадају 1
  • Допадала 1
  • допадало 2
  • допаде 3
  • допадоше 2
  • допираху 1
  • допире 1
  • допратим 1
  • допре 2
  • допунио 1
  • допустити 1
  • досад 22
  • досада 2
  • Досада 3
  • досади 1
  • досадило 2
  • досадише 1
  • досадни 1
  • досадно 1
  • досаду 1
  • досађивати 1
  • досељеник 1
  • досети 2
  • досетиле 1
  • досетци 1
  • досећао 1
  • досећати 2
  • доскорашњи 1
  • доста 25
  • Доста 5
  • достављено 1
  • достојанствено 1
  • достојанством 1
  • дотакла 1
  • дотера 1
  • дотле 11
  • Дотле 2
  • дотрајати 1
  • дотрча 2
  • доћи 11
  • Доћи 3
  • дохвате 2
  • Дохвати 1
  • дохвати 22
  • дохвативши 3
  • дохватимо 1
  • дохватио 1
  • Дохватио 1
  • дохватити 1
  • дохватиш 1
  • Дохватише 1
  • дохватише 5
  • доцкан 3
  • доцније 5
  • дочека 7
  • дочекао 2
  • дочекасмо 1
  • дочекивао 1
  • дочепа 2
  • дочепао 1
  • дочепаше 3
  • дочује 2
  • Дошавши 1
  • дошавши 3
  • дошао 8
  • Дошла 1
  • дошла 5
  • дошле 1
  • Дошли 1
  • дошли 3
  • дошло 7
  • драга 1
  • драгана 1
  • драгановићи 1
  • драги 1
  • драго 2
  • драгом 1
  • драгоцен 2
  • драгоцене 1
  • драгоцену 1
  • Дражовић 1
  • Дражовића 4
  • Дражовићи 1
  • драма 1
  • драму 1
  • дрва 4
  • дрвено 1
  • дрвену 3
  • дрвета 2
  • дрвећа 2
  • дрвеће 1
  • Дрво 1
  • дрво 2
  • дрекавца 2
  • дрекавцу 2
  • дрекне 1
  • дрекну 2
  • дреку 1
  • дрема 1
  • дремају 1
  • дреновак 1
  • дрешећи 1
  • дреши 1
  • Држ 1
  • државама 1
  • државе 1
  • Државна 1
  • државне 1
  • државни 1
  • државној 1
  • државном 1
  • држала 1
  • држалицу 1
  • држања 1
  • држање 1
  • држањем 1
  • држању 2
  • Држао 1
  • држао 6
  • држати 2
  • држаху 4
  • држаше 3
  • држе 6
  • држећи 9
  • држи 12
  • држим 2
  • дрма 2
  • дрмну 1
  • дрмнувши 1
  • дроби 3
  • дробиш 2
  • дроту 1
  • дрско 1
  • дрскост 2
  • друг 2
  • Друга 1
  • друга 22
  • другарица 1
  • другарице 1
  • другарицу 1
  • друге 24
  • Други 2
  • други 66
  • другим 14
  • другима 9
  • других 10
  • Друго 2
  • друго 34
  • другова 1
  • Другова 1
  • другове 2
  • Другови 2
  • другови 3
  • другог 1
  • другога 12
  • Другога 2
  • другој 4
  • Другом 1
  • другом 14
  • другоме 6
  • другому 1
  • другу 25
  • дружи 1
  • дружина 2
  • дружине 2
  • дружини 1
  • дружином 1
  • дружину 1
  • друкче 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 12
  • друкчији 1
  • друкчијим 1
  • друмом 1
  • друму 1
  • друштва 6
  • Друштво 1
  • друштво 16
  • друштвом 3
  • друштву 6
  • дрхтавица 2
  • дрхтала 1
  • дрхтање 1
  • дрхтаху 1
  • дрхташе 2
  • дршке 1
  • дршће 5
  • дршћу 3
  • дршћући 1
  • дубини 1
  • дубину 2
  • дубље 4
  • дубок 1
  • дубока 1
  • Дубоке 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 5
  • дубоку 2
  • дубрави 1
  • дува 1
  • дуван 3
  • дувана 4
  • дуваном 2
  • дувански 1
  • дувањару 4
  • дувар 3
  • дувара 2
  • дувару 1
  • дуг 3
  • Дуга 1
  • дуга 9
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачко 1
  • Дугачко 1
  • дугачку 2
  • дуге 5
  • дуги 4
  • дугих 4
  • дугметима 1
  • Дуго 1
  • дуго 21
  • дугога 1
  • дугој 1
  • дугом 5
  • дуготрајне 1
  • дугу 2
  • дуд 1
  • дужан 1
  • дуже 1
  • дужега 3
  • дужином 1
  • дужину 1
  • дужника 2
  • дужност 2
  • дује 1
  • дукат 2
  • дуката 32
  • дум 1
  • Дунав 1
  • дуну 1
  • дупке 1
  • дупло 1
  • дућанџија 1
  • дућанџије 1
  • духа 1
  • духовној 1
  • душа 6
  • душак 1
  • душе 8
  • душевне 1
  • душевни 1
  • душевним 1
  • душевно 3
  • душевнога 2
  • душевном 1
  • душеку 1
  • души 9
  • душмане 1
  • душмани 1
  • душманин 1
  • душом 5
  • Душу 1
  • душу 25
  • Ђаво 4
  • ђаво 8
  • ђавола 2
  • ђаволе 1
  • ђаволи 4
  • ђаволу 1
  • ђавоља 1
  • ђака 3
  • ђаков 1
  • ђаку 2
  • Ђе 3
  • ђе 8
  • ђевера 1
  • ђевојке 1
  • ђевојку 1
  • ђердани 1
  • ђернух 1
  • ђетићу 1
  • ђидо 1
  • ђипи 1
  • ђипио 1
  • Ђорђа 4
  • Ђорђе 22
  • Ђорђев 2
  • Ђорђеве 2
  • Ђорђево 2
  • Ђорђеву 1
  • Ђорђу 1
  • ђубре 1
  • ђубрету 1
  • Ђура 1
  • Ђурђе 1
  • Ђуре 1
  • Ђурица 468
  • Ђурице 13
  • Ђурици 38
  • Ђурицом 16
  • Ђурицу 53
  • Ђуричин 8
  • Ђуричина 8
  • Ђуричине 3
  • Ђуричини 1
  • Ђуричиним 2
  • Ђуричиних 2
  • Ђуричино 3
  • Ђуричиној 4
  • Ђуричину 6
  • Ђуро 21
  • Ђуру 1
  • е 2
  • Е 49
  • еве 2
  • ево 14
  • Ево 16
  • Европе 1
  • егзистира 1
  • Еј 8
  • еластичне 1
  • еластичним 1
  • електрина 1
  • електрисан 1
  • Ене 7
  • ено 5
  • Ено 9
  • епитрахиљ 1
  • епитрахиљем 1
  • ет 3
  • Ето 14
  • ето 17
  • ефекта 1
  • Ех 2
  • Ехе 1
  • Ехеј 1
  • Жабаре 2
  • жале 1
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалост 1
  • жаљењем 1
  • жандарм 4
  • жандарма 10
  • жандарме 3
  • Жандарми 7
  • жандарми 9
  • жандарму 1
  • Жао 1
  • жао 2
  • жбун 1
  • жбуна 2
  • жбуње 1
  • ждребад 1
  • жедним 1
  • жедно 1
  • жеђ 1
  • жеже 1
  • желео 4
  • желећи 3
  • жеља 1
  • жељама 1
  • жељаху 1
  • жеље 3
  • жељу 2
  • жена 19
  • Жена 4
  • жене 13
  • Жене 2
  • жени 1
  • женидбу 2
  • жено 1
  • женом 2
  • женска 1
  • женске 2
  • женски 3
  • женским 1
  • женскима 1
  • женских 1
  • женско 1
  • женску 2
  • Жену 1
  • жену 6
  • жеравица 1
  • жеравице 1
  • жешћа 1
  • жив 15
  • жива 13
  • Жива 5
  • Живана 1
  • живе 7
  • живела 2
  • живеле 1
  • живело 1
  • Живело 1
  • живео 3
  • Живео 3
  • живети 10
  • живећемо 1
  • живећеш 1
  • живи 16
  • живим 6
  • живимо 5
  • живине 1
  • живинче 1
  • живих 1
  • Живиш 1
  • живиш 5
  • Живко 2
  • Живком 1
  • живље 5
  • живо 9
  • живомученик 1
  • живописна 1
  • живот 21
  • живота 9
  • животиње 1
  • животом 4
  • животу 7
  • живу 1
  • живце 1
  • живци 1
  • жигица 1
  • жигну 1
  • Жиле 1
  • жилу 1
  • жита 3
  • житарских 1
  • житкој 2
  • житкости 1
  • жито 1
  • житом 1
  • жмиркање 1
  • жмурећки 1
  • жмурио 1
  • жртве 2
  • жртву 1
  • жуборећи 1
  • жубори 1
  • жудео 1
  • Жудио 1
  • жудне 1
  • жудно 4
  • жудња 2
  • жудње 4
  • жудњи 1
  • жудњу 1
  • журбом 1
  • журећи 3
  • жури 2
  • журила 1
  • журим 1
  • журним 1
  • Журно 1
  • журно 17
  • жуте 2
  • жутило 1
  • жуто 1
  • жучно 1
  • За 32
  • за 415
  • забаве 1
  • забави 4
  • забавиле 1
  • забавља 1
  • забављао 1
  • забадава 2
  • забадају 1
  • забаци 2
  • забелела 1
  • забели 2
  • заблиста 1
  • заблудше 1
  • забоде 2
  • заболе 2
  • заболети 2
  • заболеше 1
  • заборави 8
  • заборавили 1
  • заборавио 5
  • заборавити 1
  • заборавих 1
  • заборавише 1
  • заборавља 1
  • заборављајући 3
  • заборављао 1
  • забрави 1
  • забран 4
  • забрана 5
  • забрану 6
  • забранчић 1
  • забрањена 1
  • забринута 1
  • забринуто 2
  • забруја 2
  • забуна 1
  • забуну 1
  • забуњиваше 1
  • завале 1
  • завара 1
  • заваравати 1
  • завежљају 2
  • завезак 3
  • завезаних 1
  • завејаних 1
  • завеска 1
  • завидљиво 1
  • завијајући 1
  • завијене 1
  • завила 1
  • завири 1
  • зависе 1
  • зависи 2
  • зависила 1
  • завити 1
  • завитла 1
  • завичаја 1
  • завичају 1
  • завлачи 2
  • завлачили 1
  • завлачите 1
  • заводе 1
  • завоји 2
  • завојици 4
  • заволи 1
  • завришташе 1
  • заврши 2
  • завукао 2
  • Завукоше 1
  • завуку 1
  • завуче 7
  • загасите 1
  • заглади 1
  • заглађује 1
  • загледа 4
  • Загледавши 1
  • загледајући 2
  • загледали 1
  • загледао 3
  • загледати 1
  • заглухне 1
  • заглушивала 1
  • загњурисмо 1
  • заговори 2
  • заговорио 1
  • заголица 1
  • загоненуо 1
  • загонетка 3
  • загонетком 1
  • загонетна 1
  • загонетне 1
  • загонетно 2
  • загради 1
  • загребох 1
  • загрева 1
  • загрејана 1
  • загрејане 1
  • загрејати 1
  • загреје 1
  • загрлиш 1
  • загрљај 1
  • загрљени 1
  • Загрљени 1
  • загрме 2
  • загрмеше 1
  • загрокташе 1
  • Загрокташе 1
  • загушен 1
  • загушеним 4
  • загушљив 1
  • задаваше 2
  • задаје 1
  • задатке 1
  • задаћу 1
  • задах 3
  • заденутим 1
  • задигне 1
  • задиркиване 1
  • задовољава 1
  • Задовољавајући 1
  • задовољан 4
  • задовољена 1
  • задовољене 1
  • задовољи 2
  • задовољити 2
  • задовољна 1
  • задовољни 2
  • задовољно 7
  • задовољства 1
  • задовољство 5
  • задоцнели 1
  • задоцнелих 1
  • задрема 2
  • задржа 3
  • задржавај 1
  • задржавао 1
  • задржавати 1
  • задржаваху 1
  • задржи 1
  • задруга 1
  • задругу 1
  • задрузи 1
  • задрхта 8
  • задрхташе 1
  • задуго 5
  • задужио 1
  • Задухну 1
  • зађе 5
  • зађемо 1
  • зађоше 1
  • зажди 1
  • зажеле 1
  • зажелео 1
  • зажмури 2
  • зажмурио 1
  • зазвече 1
  • зазвони 1
  • зазидан 1
  • зазире 1
  • заигра 3
  • Заиграше 1
  • заиграше 2
  • заинтересова 3
  • заиска 1
  • заиста 3
  • зајази 1
  • заједничку 1
  • заједно 16
  • закачи 1
  • закачке 1
  • заклањајући 2
  • заклањаше 1
  • заклање 1
  • заклао 1
  • заклели 1
  • заклецаше 1
  • заклиноше 1
  • заклона 4
  • заклони 3
  • заклонила 2
  • заклонио 1
  • заклонити 1
  • заклонитије 1
  • заклонише 2
  • заклопара 2
  • заклопила 1
  • заклопљени 1
  • закључа 1
  • Закључај 1
  • закључали 1
  • закључана 1
  • Закључао 1
  • закључаше 1
  • закључи 1
  • закључише 1
  • закључка 1
  • заковано 1
  • закон 4
  • закона 1
  • законе 1
  • законима 1
  • законом 3
  • законских 1
  • закону 1
  • закопају 2
  • закопано 1
  • закопаш 1
  • закречена 1
  • закриље 1
  • закрлеписмо 1
  • закука 3
  • закупио 1
  • закуца 1
  • залажемо 1
  • залајаше 1
  • заласка 2
  • залети 1
  • заливати 1
  • заливен 1
  • заливена 1
  • заливени 1
  • залогаје 1
  • заложимо 1
  • заложити 1
  • залудан 1
  • залуднице 2
  • Заљуља 1
  • замајиваху 1
  • замака 1
  • Замало 1
  • замахну 2
  • замахнут 1
  • замахнутом 1
  • замаче 1
  • замерите 1
  • заметне 1
  • заметнутом 1
  • замешеној 1
  • замијени 1
  • замијеним 1
  • замислила 1
  • замислио 1
  • замислити 1
  • замишљао 2
  • замишљен 3
  • замишљена 1
  • замишљено 3
  • замјену 1
  • замке 3
  • замолим 1
  • замомчио 1
  • заморна 1
  • замрачи 1
  • замрзлим 1
  • замрзлих 1
  • замрзлу 1
  • замуца 1
  • занат 2
  • заната 1
  • занела 1
  • занемела 1
  • занемео 1
  • занемеше 4
  • Занесе 1
  • занесе 2
  • занесени 1
  • занесеној 1
  • занима 2
  • занимају 1
  • Занимала 1
  • занимање 3
  • занимати 1
  • занимљив 1
  • заниха 1
  • занос 2
  • заносан 1
  • заноси 1
  • заносио 1
  • Заносна 1
  • заносне 3
  • заносних 1
  • заносно 1
  • заносној 1
  • заносном 1
  • заносу 2
  • зањиха 2
  • Заобиђоше 1
  • Заобилази 1
  • заогрнула 2
  • заостаде 2
  • заостала 1
  • западе 1
  • запазио 1
  • запали 1
  • запалише 1
  • запамтио 1
  • запара 1
  • запарао 1
  • запе 1
  • запевајући 1
  • запела 1
  • запете 1
  • запечати 1
  • запечатити 1
  • запечене 1
  • запеченом 1
  • запињући 1
  • запис 3
  • записа 2
  • записом 4
  • запита 50
  • запитамо 1
  • запиташ 1
  • запиташе 1
  • запиткивање 1
  • заплашимо 2
  • заплеће 1
  • заповедати 2
  • заповеднички 1
  • заповести 1
  • заподену 1
  • запомагање 1
  • започињаху 1
  • запрегачом 1
  • запурењачио 1
  • зар 40
  • Зар 44
  • зарада 1
  • зараде 1
  • заради 1
  • зарадио 2
  • зарадити 2
  • зараду 1
  • зарађивао 1
  • зарађујем 1
  • зарађујемо 1
  • заранака 1
  • заранка 1
  • заранци 1
  • зарезавши 1
  • засад 8
  • засветле 2
  • засветлео 1
  • засветлеше 1
  • засветли 1
  • засвира 1
  • засебну 1
  • заседање 2
  • заседању 1
  • заседе 8
  • засија 4
  • засијаше 1
  • засипајући 1
  • засипље 1
  • засипљу 1
  • засити 1
  • засја 5
  • засјати 1
  • засјаше 3
  • заслужим 1
  • заслужио 3
  • заснива 1
  • заспа 2
  • заспала 1
  • заспао 4
  • заспати 1
  • заспаше 1
  • заспи 1
  • Застаде 1
  • застаде 16
  • застадоше 1
  • застаје 1
  • застају 2
  • застајући 1
  • застане 3
  • застанем 1
  • застанувши 2
  • застора 1
  • застрвен 3
  • застртом 1
  • засуче 1
  • затварајући 2
  • затвор 1
  • затворе 2
  • затворена 1
  • затворене 1
  • затвореничком 1
  • затвореној 1
  • затвори 10
  • затворио 1
  • затворити 2
  • затвориш 1
  • затворише 1
  • затвору 1
  • затеже 1
  • затекне 1
  • затекоше 1
  • затече 1
  • затим 23
  • Затим 5
  • затишје 1
  • зато 7
  • Зато 8
  • затражи 1
  • затреба 1
  • затрепери 1
  • затреперити 1
  • затрепта 1
  • затресе 1
  • затресоше 1
  • затрпају 1
  • затрпати 1
  • затупи 1
  • затупљеној 1
  • затурен 1
  • затурене 1
  • затури 3
  • затурио 1
  • заћуташе 1
  • зауздана 1
  • заузело 2
  • заузео 1
  • заузет 1
  • заузете 1
  • заузети 1
  • заузеше 1
  • заустави 4
  • зауставити 1
  • зауставише 2
  • зауставља 2
  • заусти 3
  • захвати 1
  • заходом 1
  • заходу 1
  • захтева 1
  • захтевима 1
  • Зацело 1
  • зацело 5
  • зацену 2
  • Зацопала 1
  • зацрвени 1
  • зачу 18
  • Зачуди 1
  • зачуди 10
  • зачудио 1
  • зачудих 1
  • зачуђава 1
  • зачуђен 3
  • зачуђена 1
  • зачуђеним 1
  • зачуђено 13
  • зачуђеном 1
  • зачуђену 1
  • зачује 1
  • зачуше 2
  • зашарени 1
  • зашкрипаше 2
  • зашкрипе 1
  • заштеђен 1
  • зашто 19
  • Зашто 5
  • зашушта 2
  • збива 5
  • збивало 1
  • збијајући 1
  • збиља 1
  • збиље 2
  • збиљом 1
  • због 24
  • Због 5
  • збор 1
  • Зборисање 1
  • збрисали 1
  • збрише 1
  • збрка 1
  • збрку 1
  • збрчкана 1
  • збрчкане 1
  • збуни 5
  • Збуњен 1
  • збуњен 2
  • збуњено 4
  • збуњиваше 1
  • звали 2
  • званичним 1
  • звао 1
  • Звао 2
  • звезде 1
  • Звезде 1
  • Звекет 1
  • Звер 2
  • звер 4
  • звера 4
  • зверајући 2
  • звераху 1
  • зверка 1
  • зверова 1
  • звецка 1
  • звецкају 1
  • звецкање 1
  • Звецну 1
  • звецну 2
  • звече 1
  • Звиждање 1
  • звиждање 6
  • звижде 1
  • звижди 4
  • звиждукање 1
  • звиждуће 1
  • звизну 3
  • звон 2
  • звонити 1
  • звоно 2
  • звоном 1
  • звонцај 1
  • зврјање 2
  • звук 3
  • звука 2
  • звучношћу 1
  • згледаху 1
  • згледаше 1
  • згода 1
  • Згода 1
  • згодан 2
  • згоде 4
  • згодна 1
  • згодне 1
  • згодније 2
  • згоднију 1
  • згодно 5
  • згоду 2
  • згорео 1
  • зготовљене 1
  • зграби 1
  • згреших 1
  • згрће 1
  • згрудвало 2
  • зденути 1
  • здрава 1
  • здраве 2
  • Здрави 1
  • здрави 4
  • здравим 1
  • здравља 3
  • здравље 1
  • здрављу 3
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • здружио 1
  • здрхтавао 1
  • зебња 3
  • зебње 1
  • зебњом 2
  • зебњу 1
  • зевајући 1
  • зевну 2
  • зејтину 1
  • зелен 1
  • зелена 4
  • зелене 2
  • зелени 2
  • зеленило 1
  • зеленилу 1
  • зеленим 3
  • зелених 2
  • зеленкаста 1
  • зеленкасте 2
  • зеленкастоплаветних 1
  • зелено 5
  • зеленој 5
  • зелену 5
  • Зелонобледо 1
  • земан 1
  • земља 3
  • земљама 1
  • земљани 1
  • земљаном 1
  • земље 13
  • земљи 5
  • земљоделске 1
  • земљом 3
  • земљорадници 1
  • земљу 15
  • зец 1
  • зеца 1
  • зече 1
  • зечеве 1
  • зечеви 2
  • зид 8
  • зида 3
  • зидова 1
  • зидове 1
  • зидови 1
  • зиду 1
  • зија 2
  • зијаше 1
  • зима 3
  • зиме 2
  • зими 2
  • зимње 1
  • зимовању 1
  • зимовати 1
  • зиму 2
  • Зимус 1
  • зимус 3
  • зину 4
  • зинуо 1
  • зинуше 1
  • зла 5
  • злата 2
  • златан 2
  • златног 1
  • Зликовац 2
  • зликовац 5
  • зликоваца 1
  • зликовачких 1
  • зликовачко 1
  • зликовачкога 1
  • зликовца 7
  • зликовце 2
  • зликовцем 2
  • зликовци 1
  • Зликовци 1
  • зликовцима 1
  • зликовче 2
  • зликовчево 1
  • Зло 1
  • зло 10
  • злобом 1
  • зловољна 1
  • зловољни 1
  • зловољнија 1
  • зловољну 1
  • злодјеја 1
  • злодјејања 1
  • злокобна 2
  • злослутној 1
  • злоћудо 1
  • злочина 2
  • злочине 2
  • злочинства 1
  • злочинство 1
  • злу 2
  • злурадим 1
  • змија 1
  • Зна 4
  • зна 73
  • знаде 1
  • знадох 1
  • знађах 1
  • знађаше 6
  • знај 2
  • Знају 2
  • знају 5
  • знајући 17
  • знак 11
  • знака 1
  • знаком 1
  • Знала 2
  • знала 3
  • Знали 1
  • знали 3
  • знало 1
  • Знам 24
  • знам 77
  • Знамо 1
  • знамо 6
  • знања 3
  • знао 24
  • Знао 3
  • знате 3
  • знати 9
  • знатно 1
  • знаћеш 1
  • знаци 1
  • значај 2
  • значајан 1
  • значајне 1
  • значајно 8
  • значајну 1
  • значе 1
  • значење 1
  • значи 2
  • значило 1
  • значити 2
  • Знаш 26
  • знаш 67
  • зној 1
  • Зној 1
  • зноја 1
  • знојава 1
  • знојем 1
  • зобишту 1
  • зове 1
  • зовете 1
  • Зови 2
  • зовнем 1
  • зовну 6
  • зовнуо 1
  • зора 2
  • Зора 3
  • зоре 4
  • зорина 1
  • Зором 1
  • зором 4
  • зору 5
  • зрак 2
  • зрака 2
  • зракова 2
  • зраци 6
  • зрацима 2
  • зрелу 1
  • зрео 1
  • зрна 1
  • зубима 2
  • зубни 1
  • зујања 1
  • зуји 1
  • И 154
  • и 2353
  • иа 2
  • иверје 1
  • ивице 1
  • игда 1
  • иглицу 1
  • иглом 1
  • иглу 5
  • игра 6
  • играју 2
  • играње 1
  • играти 2
  • Играће 1
  • играча 2
  • играчку 1
  • играше 1
  • игри 1
  • игру 1
  • Иде 1
  • иде 37
  • идеје 1
  • идем 11
  • Идем 2
  • идемо 8
  • идете 2
  • идеш 8
  • иди 12
  • Иди 6
  • идите 3
  • иду 7
  • Идући 3
  • идући 4
  • иђаху 1
  • иђаше 16
  • иже 1
  • из 190
  • Из 7
  • Иза 3
  • иза 43
  • изабрала 1
  • изабрао 2
  • изабраше 1
  • изазва 1
  • изазваше 1
  • изазива 1
  • изазивајући 1
  • изазиваше 1
  • изазове 2
  • изасланика 1
  • избаци 2
  • избацивао 1
  • избацио 1
  • избацује 1
  • избачена 1
  • избачену 2
  • избегавајући 1
  • избегавала 2
  • избегавале 1
  • избегавао 2
  • избегаваше 2
  • избегао 1
  • избегне 1
  • избере 1
  • избери 1
  • избијају 1
  • избијаш 1
  • избијем 1
  • избила 1
  • изброја 1
  • извади 15
  • Извадивши 1
  • извадили 1
  • извадише 1
  • изван 1
  • Изведите 1
  • изведоше 2
  • извезена 1
  • извезла 1
  • извели 1
  • извео 1
  • извесан 1
  • извесно 3
  • извесну 1
  • извести 1
  • извешани 1
  • извештавају 1
  • извешти 1
  • извешћа 4
  • извешће 4
  • извешћем 2
  • изви 1
  • извидао 1
  • извијаше 1
  • извиле 1
  • извио 1
  • Извириваше 1
  • изводе 2
  • извор 2
  • извора 1
  • извору 1
  • изворца 2
  • изврте 1
  • извршен 1
  • извршена 1
  • извршене 1
  • извршено 1
  • изврши 7
  • извршила 3
  • извршио 4
  • извршите 1
  • извршити 5
  • извршиш 1
  • извуку 1
  • извући 1
  • извуче 9
  • изглед 6
  • Изгледа 1
  • изгледа 10
  • изгледала 1
  • изгледало 3
  • изгледао 1
  • изгледати 1
  • изгледаху 5
  • изгледаше 13
  • изгледу 1
  • Изговарао 1
  • изговорено 1
  • изгорели 1
  • изгреја 2
  • изгрејало 1
  • изгуби 6
  • изгубио 4
  • изгубити 2
  • изгубљени 1
  • изгубљеним 1
  • изгубљенога 1
  • изгура 1
  • издавање 1
  • издавати 1
  • издаваше 2
  • издаде 2
  • издадоше 2
  • издаје 2
  • издајнички 1
  • издају 1
  • издала 1
  • издао 1
  • издахнути 1
  • издаш 3
  • издвајаше 1
  • издвојивши 1
  • издигла 1
  • издиже 7
  • издизаху 1
  • издржа 1
  • издржаваш 1
  • издржати 1
  • Издржаће 1
  • Издржи 1
  • издржи 2
  • издубљеној 1
  • изести 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 26
  • изиђем 1
  • изиђете 1
  • изиђеш 1
  • изиђи 1
  • Изиђоше 1
  • изиђоше 8
  • изиђу 1
  • изићи 5
  • изишао 2
  • изишла 1
  • Изишла 1
  • изишле 1
  • изјава 1
  • изјаве 2
  • изјави 1
  • изјурио 1
  • изјутра 1
  • Изјутра 2
  • излажаху 3
  • излажаше 1
  • излаже 2
  • излаз 2
  • излаза 4
  • излазе 1
  • Излазећи 1
  • излазећи 2
  • излази 1
  • Излази 1
  • излазила 2
  • изласком 1
  • изласку 1
  • излетео 1
  • излетеше 1
  • излети 1
  • излечила 1
  • излудих 1
  • измаглица 4
  • измакао 2
  • Измакни 1
  • измакоше 1
  • измамили 1
  • измахују 1
  • измаче 2
  • између 11
  • измени 2
  • изменивши 1
  • изменити 1
  • измешало 1
  • измиче 1
  • измичете 1
  • Изнајпре 1
  • изневши 1
  • изнеле 1
  • изненада 3
  • изненади 12
  • Изненади 2
  • изненадила 2
  • изненадио 2
  • изненадна 2
  • изненадне 1
  • изненадни 2
  • изненаднога 3
  • изненадну 1
  • изненађен 3
  • изнесе 2
  • изнех 1
  • изникоше 1
  • изнутра 4
  • изопијаше 2
  • изостајати 1
  • изостајаше 1
  • изравнати 1
  • изравнило 1
  • израдићу 1
  • израз 9
  • израза 1
  • изразе 1
  • изразом 1
  • изразу 1
  • израсла 1
  • израсло 1
  • израстао 4
  • израчунати 1
  • изређа 2
  • изређаше 3
  • изрећи 1
  • изручивали 1
  • икад 1
  • икада 1
  • икаква 2
  • икакве 1
  • икаквих 1
  • икона 1
  • иконама 1
  • иконом 1
  • иконостасом 1
  • икону 3
  • Или 4
  • или 81
  • Илија 2
  • им 67
  • има 30
  • Има 6
  • имаде 1
  • имађаху 3
  • имађаше 7
  • имала 1
  • Имали 1
  • Имало 1
  • имало 4
  • имам 16
  • Имам 5
  • Имамо 1
  • имамо 7
  • Имања 1
  • имање 1
  • имао 26
  • имате 2
  • имати 8
  • имаће 1
  • Имаш 1
  • имаш 9
  • име 6
  • имена 1
  • именима 1
  • именом 2
  • имену 6
  • именују 1
  • импоновао 1
  • имућне 1
  • Имућнија 1
  • имућнијим 1
  • Иначе 1
  • иначе 5
  • интерес 1
  • интереса 1
  • интересније 1
  • интересом 1
  • интересује 2
  • интересују 1
  • Ипак 1
  • ипак 11
  • иронично 2
  • Исекоше 1
  • искаже 2
  • исказа 1
  • исказану 1
  • исказати 1
  • исказиваху 2
  • исказиваше 1
  • исказују 1
  • исказујући 1
  • искапи 1
  • искапио 1
  • искапише 1
  • искачу 1
  • искашља 2
  • искобеља 1
  • исколачених 1
  • ископан 1
  • искоче 1
  • искочи 4
  • искочивши 1
  • искочили 1
  • искочимо 1
  • искочих 1
  • искочише 2
  • искре 1
  • искрен 1
  • искрено 2
  • искрену 1
  • искрете 1
  • искривили 1
  • искрсне 2
  • искупило 1
  • исмеваху 1
  • исмејаној 1
  • испадају 1
  • испаде 4
  • испадне 1
  • испали 3
  • Испалио 1
  • испао 1
  • испараваху 1
  • испеци 1
  • испече 2
  • испечена 1
  • испечене 1
  • испеше 2
  • Испи 1
  • испи 2
  • испио 1
  • испираху 1
  • исписано 1
  • испит 1
  • испитљивим 1
  • испиту 1
  • испитуј 1
  • испитујеш 1
  • испитујући 1
  • Испише 1
  • исплаканим 1
  • исплати 2
  • исплива 1
  • исповеда 1
  • исповедити 1
  • исповести 1
  • Испод 1
  • испод 28
  • испољаваше 1
  • испословати 1
  • испочетка 1
  • испра 1
  • Исправи 1
  • исправи 3
  • исправља 2
  • испрати 2
  • испратим 1
  • Испред 1
  • испред 8
  • испрекиданих 1
  • испрекидано 1
  • испресецана 1
  • испретураше 1
  • Исприча 1
  • исприча 10
  • испричај 3
  • испричао 2
  • испричати 2
  • испричаш 1
  • испричаше 1
  • испуни 1
  • испуњена 1
  • испуњених 1
  • испупченим 1
  • испуримо 1
  • испусти 2
  • испуцана 1
  • иста 1
  • истави 1
  • истакне 1
  • истањили 1
  • исте 1
  • истегне 1
  • истерале 1
  • истерао 1
  • истерати 1
  • истерах 1
  • исти 5
  • истим 5
  • истина 14
  • Истина 14
  • истине 3
  • истини 1
  • истинита 1
  • истинитост 1
  • Истину 1
  • истину 3
  • истицало 1
  • истицати 1
  • истиче 1
  • исто 22
  • истоветан 1
  • истога 10
  • Истога 11
  • истој 2
  • истока 1
  • истоку 2
  • истом 2
  • истоме 1
  • источној 1
  • истраге 1
  • истресе 1
  • Истрже 1
  • истрже 5
  • Истрча 1
  • истрча 3
  • истрчаше 1
  • истурен 1
  • истурена 2
  • истурује 1
  • истуцаним 1
  • исцеди 1
  • исцеђен 1
  • ићи 14
  • их 111
  • Их 7
  • ичега 1
  • Ишао 3
  • ишао 4
  • ишаран 1
  • ишаране 1
  • Ишла 2
  • ишла 3
  • ишли 4
  • ишло 2
  • ишти 1
  • ишчита 1
  • ја 283
  • Ја 92
  • јаблан 1
  • јава 1
  • јаван 2
  • јаве 3
  • јави 7
  • Јавили 1
  • јавило 1
  • јавим 1
  • јавио 3
  • јавити 5
  • Јавиће 1
  • јавиш 3
  • јавише 1
  • јавља 2
  • јављају 2
  • јављајући 1
  • јављати 1
  • јавна 1
  • јавом 1
  • јагањаца 1
  • јагњад 2
  • јагњета 1
  • јагњетина 1
  • јагњећих 1
  • јагњилски 1
  • јагњилском 1
  • јад 1
  • Јад 1
  • јада 1
  • јадан 1
  • Јадан 1
  • јади 3
  • Јадна 1
  • јадна 5
  • Јадне 1
  • јадник 1
  • јадником 1
  • Јадница 1
  • јадница 2
  • јадниче 1
  • јазбине 1
  • јазбини 2
  • јазбину 2
  • јак 4
  • јака 2
  • јаке 1
  • јаким 1
  • јако 14
  • јакога 1
  • јаком 1
  • јаловица 3
  • јаловицама 2
  • јаловици 1
  • јалову 1
  • Јамачно 2
  • јамачно 6
  • јаније 1
  • Јанка 3
  • Јанко 9
  • Јанкове 1
  • Јанковом 1
  • Јанком 1
  • Јаој 1
  • јарост 1
  • јаругама 1
  • јаруге 1
  • јаругом 1
  • јаругу 1
  • јаружице 2
  • јаружицу 1
  • Јасеницу 1
  • јасика 1
  • јасни 1
  • јасних 2
  • јасно 19
  • јасном 1
  • јастук 1
  • јастука 1
  • јатаганима 1
  • јатак 1
  • Јатак 1
  • јатака 2
  • јатаке 4
  • јатаковао 1
  • јатаци 5
  • јатацима 5
  • јато 1
  • јаука 1
  • јахати 1
  • јахаше 1
  • јаче 6
  • јачи 2
  • јаше 1
  • је 1346
  • Је 20
  • јеванђеље 1
  • Јевђовић 2
  • Јевђовића 2
  • Јевта 1
  • јевтино 1
  • Јевто 3
  • Један 7
  • један 72
  • једанпут 1
  • Једанпут 1
  • једаред 5
  • Једаред 5
  • једва 17
  • Једва 9
  • једе 4
  • једем 1
  • једемо 2
  • једеш 1
  • једи 1
  • једина 1
  • Једини 2
  • једини 6
  • једино 6
  • једином 2
  • јединца 2
  • Јединче 1
  • једите 1
  • једна 30
  • Једна 6
  • Једнако 1
  • једнако 24
  • једначити 2
  • једначито 6
  • једначиту 1
  • Једне 1
  • једне 19
  • Једни 1
  • једни 4
  • Једним 1
  • једним 14
  • Једно 1
  • једно 42
  • једног 2
  • једнога 32
  • Једнога 4
  • једној 11
  • Једном 3
  • једном 34
  • једноме 2
  • једноставни 1
  • једноставну 1
  • једноцевка 1
  • једну 41
  • једре 1
  • једрим 1
  • једрину 1
  • једро 1
  • једу 1
  • језа 4
  • језик 1
  • језику 1
  • јекну 1
  • јектенију 1
  • јектичава 1
  • јела 2
  • Јелек 1
  • јелек 4
  • јелека 1
  • јелеку 2
  • јелецима 1
  • јелече 1
  • јелечић 1
  • Јели 1
  • Јелица 5
  • Јелици 2
  • Јелицом 1
  • Јелицу 1
  • Јеличин 1
  • јело 5
  • Јеловичке 1
  • Јеловичких 1
  • јелом 3
  • јендека 1
  • јео 1
  • јер 77
  • јес 1
  • Јес 1
  • јесам 2
  • Јесам 4
  • јесен 3
  • јесенас 1
  • јесени 1
  • јесење 1
  • јесењих 1
  • Јеси 13
  • јеси 5
  • јест 16
  • Јест 18
  • јесте 10
  • Јесте 7
  • јести 3
  • јестивом 1
  • Јесу 1
  • јесу 4
  • јетко 4
  • јецање 1
  • јечам 4
  • јо 1
  • Јова 10
  • Јован 2
  • Јоване 2
  • Јовану 1
  • Јовиним 1
  • Јовица 1
  • Јовицу 1
  • Јово 23
  • Јовов 1
  • Јовове 2
  • Јовом 2
  • Јову 7
  • јогунаста 1
  • јогуницу 1
  • јој 119
  • Јок 12
  • јок 2
  • Јока 2
  • Јокића 1
  • Још 11
  • још 195
  • југозападним 1
  • Јула 2
  • Јуле 1
  • Јулину 1
  • Јулка 1
  • Јуло 1
  • Јулу 3
  • јунад 1
  • јунак 1
  • јунаком 1
  • јунаци 1
  • јуначан 1
  • јуначина 2
  • јуначка 1
  • јуначке 1
  • јуначки 2
  • јуре 2
  • јурења 1
  • јури 6
  • јуришали 1
  • Јуришао 1
  • јурну 8
  • јурнуше 2
  • јутарње 1
  • јутра 2
  • јутрењи 1
  • јутрењим 1
  • јутро 5
  • Јутрос 2
  • јутрос 7
  • јутрошњем 1
  • јутрошњи 1
  • Јух 1
  • Јуче 3
  • јуче 8
  • јучерашњој 1
  • к 120
  • К 2
  • ка 8
  • каванама 2
  • каване 4
  • каваном 1
  • кавану 2
  • кавом 1
  • каву 4
  • кад 255
  • Кад 83
  • када 1
  • кадионицу 3
  • кадро 1
  • кадровац 1
  • каже 28
  • кажем 35
  • Кажем 4
  • кажеш 10
  • Кажи 14
  • кажи 15
  • кажите 1
  • Кажите 1
  • кажњена 1
  • кажу 10
  • Кажу 4
  • каз 1
  • Каз 1
  • каза 4
  • казала 3
  • казали 1
  • казао 20
  • Казао 6
  • казати 19
  • Казаће 1
  • казаћеш 1
  • Казаћу 1
  • казах 1
  • Казаше 1
  • казаше 2
  • казивао 1
  • казна 1
  • казну 1
  • казуј 2
  • казујем 1
  • кајање 3
  • кајас 1
  • кајати 1
  • кајгана 1
  • кајиш 2
  • кајишарским 1
  • кајмаку 1
  • кака 1
  • Какав 1
  • какав 11
  • каква 13
  • Каква 5
  • Какве 1
  • какве 11
  • какви 2
  • каквим 2
  • каквих 1
  • какво 10
  • Какво 3
  • Каквог 1
  • каквога 1
  • каквој 1
  • каквом 3
  • Какву 1
  • какву 9
  • Каких 1
  • како 180
  • Како 49
  • Калауз 1
  • калпе 1
  • Калуђер 1
  • калуђера 4
  • каљаве 1
  • каљавој 1
  • Кам 1
  • камен 4
  • камена 2
  • Каменара 2
  • камених 1
  • каменом 1
  • камењара 1
  • камење 1
  • камењу 1
  • камичак 1
  • Камо 10
  • камо 2
  • канда 1
  • кандидате 1
  • канијама 1
  • Кант 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 1
  • канцеларијом 1
  • канцеларију 3
  • канџе 1
  • Као 18
  • као 326
  • кап 1
  • капак 1
  • Капак 1
  • капарише 1
  • капе 1
  • Капетан 17
  • капетан 44
  • Капетана 2
  • капетана 6
  • капетане 1
  • капетаница 1
  • капетановим 1
  • капетаново 1
  • капетанову 1
  • капетану 2
  • капи 5
  • каписле 1
  • капка 1
  • капке 1
  • капље 1
  • капљицама 1
  • капљице 2
  • капљу 1
  • капу 5
  • капут 2
  • капута 1
  • капутом 1
  • Капци 1
  • карактерних 1
  • караманке 1
  • карата 1
  • каријером 1
  • карике 1
  • карлица 1
  • картама 1
  • картао 1
  • карте 1
  • касања 1
  • касаху 1
  • Касације 2
  • касом 1
  • касу 1
  • кафане 1
  • кафаном 2
  • кафе 1
  • качари 1
  • Качер 2
  • Качера 2
  • качерски 2
  • качерских 1
  • кашљуцање 1
  • кварим 1
  • квасећи 1
  • кваси 3
  • квит 2
  • кврц 3
  • кеси 1
  • кецељом 2
  • кида 1
  • кидам 1
  • кидати 2
  • кидиса 2
  • кидисавати 1
  • кијамету 1
  • кикот 1
  • кикотање 2
  • ким 14
  • киме 2
  • кип 1
  • китина 1
  • китњаста 1
  • киту 1
  • кићанка 1
  • кићанкама 1
  • кићанке 1
  • кићанком 1
  • кићо 1
  • кицошки 1
  • киша 1
  • кишу 1
  • кладе 1
  • клади 1
  • кладу 2
  • клали 1
  • кланац 1
  • класа 1
  • класе 1
  • класје 1
  • клена 1
  • Кленовик 5
  • Кленовику 1
  • Кленовичанин 1
  • Кленовичанина 1
  • Кленовичка 1
  • кленовичке 3
  • кленовички 1
  • кленовичкој 2
  • кленовичком 1
  • клетву 1
  • клецаху 1
  • клече 1
  • клизав 1
  • клизавој 1
  • клизати 1
  • клин 1
  • клипка 1
  • клипова 3
  • клисару 1
  • клисну 1
  • клисуру 1
  • клону 1
  • клонуше 2
  • клупе 1
  • клупицу 1
  • клупу 2
  • кљештима 2
  • кљусе 1
  • кљусету 1
  • кључ 2
  • кључа 1
  • Кључаница 1
  • кључаницу 2
  • кључевима 1
  • кмет 32
  • Кмет 9
  • кмета 7
  • кмете 2
  • кметова 3
  • кметове 1
  • кметови 2
  • кметових 1
  • кметову 1
  • кметом 2
  • кмету 4
  • кнез 3
  • кнезу 1
  • књига 1
  • књиге 1
  • књигу 1
  • књижар 1
  • књизи 1
  • Ко 36
  • ко 66
  • коб 2
  • кобну 2
  • Ковач 2
  • ковач 4
  • ковача 4
  • Кога 3
  • кога 44
  • Код 5
  • код 69
  • кожа 4
  • коже 1
  • кожу 2
  • Козељ 1
  • Која 4
  • која 97
  • Које 1
  • које 94
  • којешта 1
  • који 194
  • Који 6
  • којим 18
  • којима 19
  • којих 14
  • Којо 1
  • којој 13
  • којом 10
  • коју 29
  • кокоши 2
  • кола 16
  • Кола 2
  • колац 6
  • колеби 1
  • колебу 1
  • колена 3
  • коленима 1
  • колико 19
  • Колико 5
  • колима 7
  • коло 8
  • коловођу 1
  • колу 3
  • Колубаре 1
  • коље 1
  • кољемо 2
  • ком 1
  • комад 2
  • комади 1
  • команди 2
  • командовао 1
  • команду 1
  • командује 1
  • Коме 2
  • коме 46
  • комедије 1
  • комендија 1
  • компанији 1
  • комшија 1
  • конђу 1
  • конопац 7
  • конопаца 1
  • конопљана 2
  • конопце 1
  • конопцем 1
  • контролишеш 1
  • конце 1
  • концу 3
  • Коњ 1
  • коњ 2
  • коња 14
  • коњаник 4
  • коњаника 2
  • Коњаници 1
  • коњаници 3
  • коње 5
  • коњем 1
  • коњи 1
  • Коњи 1
  • коњима 4
  • коњиц 1
  • коњици 1
  • коњски 1
  • коњских 3
  • коњу 5
  • копа 2
  • Копај 1
  • копали 1
  • копало 1
  • копања 1
  • копати 1
  • копита 1
  • Копљаре 1
  • корак 15
  • корака 5
  • коракну 1
  • кораком 3
  • кораку 3
  • кораци 1
  • корацима 1
  • корача 4
  • корачају 1
  • корачајући 1
  • Корачао 1
  • корачи 1
  • корачише 1
  • корисније 1
  • кориснији 1
  • корист 1
  • користан 1
  • користи 4
  • користити 2
  • корита 1
  • корито 2
  • кориту 1
  • коров 1
  • корова 2
  • корову 1
  • кору 1
  • Корушац 1
  • Корушцу 1
  • коса 2
  • Коса 2
  • косама 2
  • косачи 4
  • косачима 1
  • косе 7
  • коси 3
  • коснуше 1
  • косо 3
  • Косово 1
  • косој 1
  • косом 6
  • Коста 12
  • Косте 1
  • кости 1
  • Кости 1
  • костима 1
  • косу 5
  • котлина 1
  • котлине 1
  • котлином 1
  • котур 1
  • коца 2
  • коцу 3
  • кочија 1
  • кошаре 1
  • кошари 1
  • кошеви 1
  • кошта 1
  • коштуњава 1
  • коштуњавим 1
  • кошуља 3
  • кошуљама 2
  • кошуље 3
  • кошуљи 1
  • кошуљицу 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 2
  • кошчану 1
  • крави 1
  • кравом 1
  • краду 1
  • крађа 2
  • крађе 2
  • крађи 1
  • крађу 1
  • крај 18
  • краја 5
  • крајева 3
  • крајеве 2
  • крајем 1
  • крајне 1
  • крајњем 1
  • крајњи 1
  • крају 14
  • крака 1
  • Краљ 4
  • Краљево 1
  • Краљу 1
  • красан 1
  • красно 1
  • краставце 1
  • красте 1
  • кратак 1
  • кратке 1
  • кратких 1
  • кратко 2
  • кратког 1
  • краткога 4
  • краћега 2
  • Крв 1
  • крв 8
  • крвав 1
  • крвава 2
  • крваве 2
  • крви 4
  • крвљу 1
  • крвник 1
  • крвника 1
  • крвнички 2
  • крвожедни 1
  • крвожедних 1
  • кревета 1
  • крене 2
  • крену 1
  • кренуо 1
  • кренути 2
  • кренуће 1
  • кренуше 1
  • Кренуше 1
  • кресну 2
  • креснувши 1
  • кретала 1
  • кретања 1
  • креташе 1
  • крете 2
  • кретоше 2
  • креће 1
  • Креће 1
  • крећу 1
  • крештања 1
  • кржљаком 1
  • Крив 1
  • крив 7
  • крива 2
  • кривац 2
  • криваца 1
  • криви 3
  • кривим 1
  • кривица 3
  • кривице 2
  • кривицу 2
  • криво 10
  • кривом 1
  • кривуда 2
  • кривудајући 1
  • кривца 1
  • крије 5
  • кријем 2
  • кријеш 2
  • крила 5
  • крилати 1
  • крили 1
  • Крили 1
  • крилима 3
  • крило 1
  • крио 1
  • кристал 1
  • крити 1
  • кришом 1
  • крмачу 2
  • кров 3
  • крова 1
  • кровина 1
  • кровињара 1
  • кровињаре 1
  • кровињарицу 1
  • кровова 1
  • кровови 1
  • Кроз 6
  • кроз 64
  • крпа 1
  • крпе 1
  • Крст 1
  • крст 3
  • крстаре 1
  • крстари 1
  • крстећи 1
  • крсти 1
  • крстина 1
  • крстине 1
  • крстио 1
  • крстом 1
  • крстоноша 2
  • крстоношама 3
  • Крстоноше 1
  • крстоноше 6
  • кртице 1
  • крунећи 1
  • Круни 1
  • крунише 1
  • крупна 1
  • крупне 1
  • крупни 1
  • крупно 1
  • Крушевице 1
  • крушке 2
  • крушку 2
  • крушци 1
  • крчаг 1
  • крчага 1
  • кршити 1
  • кћер 1
  • кћери 3
  • кћи 1
  • куване 1
  • куварица 1
  • куд 46
  • Куд 7
  • куда 10
  • кудеље 1
  • кудељу 1
  • кука 1
  • кукавац 3
  • кукајући 1
  • кукаст 1
  • кукати 1
  • кукњава 1
  • кукњавом 1
  • куку 2
  • кукуруз 12
  • кукуруза 2
  • кукурузе 1
  • кукурузима 1
  • кукурузно 1
  • кукурузовина 1
  • кукурузу 5
  • Кум 1
  • кумим 1
  • кумови 2
  • кундак 1
  • кундачки 1
  • куне 1
  • купајте 1
  • купају 1
  • купамо 1
  • купе 2
  • купи 3
  • купињаци 1
  • Купио 1
  • купити 1
  • купљен 1
  • куповали 2
  • куповао 1
  • Курјак 1
  • курјак 2
  • курјака 6
  • курјаке 3
  • курјаком 1
  • Курјаци 1
  • курјаци 2
  • курјачке 1
  • курјачку 1
  • Куршум 1
  • куршум 15
  • куршума 3
  • куршуми 1
  • Куршуми 1
  • куси 1
  • кустуру 1
  • кусурајте 1
  • кутић 1
  • кутлачу 1
  • куту 1
  • Кућа 1
  • кућа 17
  • кућама 2
  • куће 58
  • кућење 1
  • кућерци 1
  • кући 48
  • кућица 4
  • кућице 2
  • кућицу 1
  • кућне 1
  • кућни 1
  • кућним 2
  • кућних 1
  • кућо 1
  • кућом 8
  • кућу 34
  • куца 1
  • куцање 4
  • куцаше 1
  • куцне 1
  • куцнимо 1
  • куцну 1
  • кучине 1
  • кучко 1
  • л 7
  • лавеж 1
  • лагано 9
  • лаганом 1
  • лагати 1
  • лаже 1
  • Лажеш 1
  • лажи 1
  • лажном 1
  • Лаза 1
  • Лазо 1
  • лака 1
  • Лака 2
  • лаката 1
  • лаке 1
  • лаким 4
  • Лако 2
  • лако 25
  • Лакомислена 1
  • лакомислено 2
  • лактова 1
  • лактове 1
  • лактовима 1
  • лаку 1
  • Лакше 2
  • лакше 5
  • лакшим 2
  • лампа 1
  • лампада 1
  • лампу 1
  • ланац 4
  • ланаца 1
  • ланца 1
  • лањскога 1
  • ларму 1
  • лати 1
  • лаутар 1
  • лебдело 1
  • лебди 2
  • леваком 1
  • леве 2
  • Лево 1
  • лево 9
  • левој 1
  • левом 1
  • леву 2
  • легалу 1
  • легли 1
  • легне 4
  • Легнеш 1
  • легнувши 1
  • Легнувши 1
  • Легоше 1
  • легу 1
  • лед 2
  • леда 1
  • ледена 1
  • ледене 1
  • леденим 1
  • ледини 2
  • ледну 1
  • леђа 27
  • леђима 6
  • лежао 2
  • лежаху 1
  • лежаше 4
  • леже 20
  • лежећи 1
  • лежи 2
  • лези 2
  • Лези 6
  • лек 2
  • Лекар 1
  • лекара 1
  • Лени 1
  • лено 1
  • Лено 1
  • леп 1
  • лепа 5
  • лепе 3
  • лепи 3
  • лепим 4
  • лепих 3
  • Лепо 3
  • лепо 44
  • лепог 1
  • лепота 1
  • лепоти 1
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепу 1
  • лепушкасту 1
  • лепше 1
  • лепши 1
  • лепших 1
  • леса 2
  • лете 1
  • летело 1
  • Лети 1
  • лети 2
  • летње 1
  • лечи 1
  • лешњике 2
  • ли 208
  • ливада 1
  • ливадама 3
  • Ливаде 1
  • ливаде 5
  • ливади 3
  • Лизо 1
  • Лијепо 1
  • лијо 1
  • лимун 1
  • липова 1
  • лисац 1
  • лисица 2
  • лисице 2
  • лисицу 1
  • лисја 1
  • лисје 3
  • лисната 1
  • лиснату 1
  • лист 1
  • листа 1
  • литијама 1
  • литији 1
  • литију 1
  • лица 24
  • Лице 1
  • лице 27
  • лицем 1
  • лицима 2
  • лицу 21
  • личи 5
  • личило 1
  • личио 1
  • лишен 1
  • лишћа 1
  • лишће 5
  • ловац 2
  • лозинка 1
  • лозинку 1
  • лојанице 1
  • лоју 1
  • Локви 1
  • Локву 1
  • лом 1
  • лончина 1
  • лончине 1
  • лопатом 1
  • лоповској 1
  • лопужом 1
  • лоше 2
  • луба 1
  • лугу 1
  • луд 8
  • луда 2
  • лудак 1
  • Лудак 1
  • лудаче 1
  • луди 8
  • лудила 1
  • лудима 2
  • лудо 2
  • лудост 1
  • лужено 1
  • лука 2
  • лукав 1
  • лукавих 1
  • Лукавице 1
  • лукаво 3
  • лукаву 1
  • лукама 1
  • луке 1
  • лупа 2
  • лупајући 1
  • лупати 1
  • лупаш 1
  • лупаше 1
  • лупи 4
  • лупнем 1
  • Лупнем 1
  • лупну 3
  • лупњава 1
  • лутајући 2
  • лутати 1
  • лучи 1
  • љубав 2
  • љубави 3
  • љубавне 4
  • љубавном 1
  • љубе 1
  • љуби 4
  • љубимца 1
  • љубити 1
  • љубичасто 1
  • љубљенога 1
  • љубопитно 2
  • људе 20
  • Људи 5
  • људи 52
  • људима 12
  • људска 1
  • људске 1
  • људски 1
  • љуља 1
  • Љуља 1
  • љуљајући 1
  • љут 4
  • љута 1
  • Љута 1
  • љуте 2
  • љути 4
  • љутина 1
  • љутине 2
  • љутином 1
  • љутито 15
  • љутиш 4
  • љутне 1
  • љутњом 1
  • љутњу 2
  • љуто 1
  • љуту 1
  • љуће 1
  • м 1
  • Ма 1
  • ма 16
  • магаза 1
  • магазу 1
  • магацинке 1
  • магацинку 1
  • магла 3
  • магластој 1
  • магле 1
  • магловитом 1
  • магловиту 1
  • маглу 2
  • магнет 1
  • мазнем 1
  • мазушку 1
  • мај 3
  • мајдан 1
  • мајка 16
  • Мајка 8
  • мајке 5
  • Мајко 1
  • мајко 4
  • мајковићу 2
  • мајку 5
  • мајстор 2
  • мајсторијама 1
  • мајсторије 3
  • мајци 3
  • мајчино 3
  • Мак 1
  • макар 7
  • макли 2
  • макне 1
  • Макну 1
  • макнути 1
  • максималној 1
  • мал 5
  • мала 3
  • мале 2
  • малена 4
  • мали 6
  • малих 1
  • малишан 2
  • малко 7
  • Мало 6
  • мало 73
  • малога 2
  • малопређашњи 1
  • малопрешње 1
  • малопрешњу 1
  • малу 2
  • маме 1
  • Маме 1
  • манастир 1
  • манастира 2
  • манастиром 1
  • манастирска 1
  • манастирских 1
  • манишеш 1
  • мања 1
  • мање 5
  • мањих 1
  • Мара 3
  • марама 1
  • марамом 1
  • мараму 3
  • Маре 1
  • мари 5
  • Марија 2
  • Марије 1
  • марим 5
  • Маринка 1
  • марјаша 1
  • Марка 6
  • Марко 22
  • Маркова 3
  • Марку 1
  • Маро 2
  • Марушка 4
  • Марушке 1
  • Марушки 2
  • Марушку 1
  • маса 2
  • маси 2
  • Маскарци 1
  • масло 1
  • Масно 1
  • масном 1
  • масну 1
  • масом 3
  • масу 3
  • Мата 6
  • материјала 1
  • мати 3
  • Матију 2
  • Мато 8
  • Матова 1
  • Матове 1
  • Матовој 1
  • Матову 1
  • Матом 1
  • матора 2
  • матори 2
  • матору 1
  • Мату 1
  • мах 8
  • маха 1
  • махати 1
  • махаше 1
  • махинално 1
  • махни 1
  • Махни 1
  • махнитају 1
  • махну 12
  • махнувши 4
  • махом 2
  • Маца 2
  • Маци 1
  • Мацо 1
  • Мачванку 1
  • маче 1
  • мачје 1
  • Маџар 1
  • Маџарица 2
  • машајући 1
  • маше 3
  • маши 2
  • машући 3
  • ме 118
  • меденица 2
  • меденице 2
  • меденици 2
  • меденицом 1
  • меденицу 3
  • међу 17
  • Међу 2
  • Међутим 5
  • меке 1
  • мекој 1
  • мекоту 1
  • меку 5
  • мекши 1
  • мекшим 1
  • мелем 1
  • мелодију 1
  • Мене 1
  • мене 59
  • мени 40
  • Мени 5
  • мења 7
  • мењају 1
  • мењајући 1
  • мењао 1
  • мере 3
  • мери 1
  • мерио 1
  • мерити 1
  • мертеке 1
  • меру 1
  • меса 3
  • Месец 1
  • месец 6
  • месеца 4
  • месечини 1
  • месни 2
  • месо 1
  • места 18
  • местанце 1
  • местима 1
  • место 20
  • месту 26
  • метак 2
  • метали 1
  • метка 1
  • метни 1
  • метну 4
  • метнуо 1
  • мећеш 2
  • мећу 2
  • механама 2
  • механе 2
  • механи 2
  • механички 2
  • механично 1
  • Механџија 3
  • механџија 4
  • механџије 1
  • механџијом 1
  • механџију 3
  • механџине 1
  • мехови 1
  • мецима 1
  • меша 1
  • ми 275
  • Ми 6
  • миг 6
  • мигну 1
  • мила 3
  • миле 2
  • Милеви 2
  • миледи 1
  • Милета 4
  • Милетине 1
  • Милетића 1
  • Милету 2
  • мили 1
  • Мили 1
  • милији 1
  • милина 1
  • Милисаве 2
  • мило 5
  • миловала 1
  • миловање 1
  • милога 1
  • милорда 1
  • милост 1
  • Милост 1
  • милости 1
  • милостињу 1
  • Милош 9
  • Милоша 2
  • Милоше 3
  • Милошева 1
  • Милошевој 1
  • милоште 2
  • Милошу 1
  • милу 1
  • Милутин 3
  • Милутина 2
  • Милутином 1
  • миљена 1
  • Миљо 1
  • мимогред 1
  • мимоићи 1
  • миндерлуком 1
  • министру 1
  • минуле 1
  • минут 1
  • минута 7
  • минути 1
  • мио 2
  • мира 1
  • миран 3
  • мирис 2
  • мириса 1
  • мирисати 1
  • мирише 2
  • миришеш 1
  • миришу 1
  • Мирко 1
  • Мирков 1
  • мирне 1
  • мирнија 1
  • мирнији 1
  • мирним 2
  • мирно 8
  • мироваху 1
  • миром 1
  • миру 2
  • мисао 41
  • мислећи 11
  • Мисли 1
  • мисли 87
  • Мислила 1
  • мислила 6
  • Мислим 1
  • мислим 15
  • мислима 14
  • мислимо 1
  • Мислио 1
  • мислио 17
  • мислите 1
  • мислити 10
  • Мислиш 1
  • мислиш 11
  • Мита 6
  • Митар 29
  • Мите 2
  • Мити 1
  • Митко 4
  • Мито 2
  • Митом 2
  • Митра 3
  • Митре 2
  • Миту 2
  • Мићо 4
  • миче 2
  • мичући 1
  • миша 1
  • Миша 2
  • мишић 1
  • мишића 1
  • мишићи 1
  • мишицама 1
  • Мишљах 1
  • мишљах 3
  • мишљаху 1
  • мишљаше 8
  • мишљења 1
  • мишљење 4
  • мишљењу 2
  • мишљу 1
  • Мишо 1
  • мјесто 2
  • млад 1
  • млада 1
  • младачком 1
  • младе 2
  • младеж 1
  • Младеж 1
  • младежи 1
  • младенце 2
  • младенци 1
  • младенцима 3
  • млади 2
  • младим 1
  • Младић 1
  • младић 6
  • младића 8
  • младићи 1
  • младићима 1
  • младићу 1
  • младих 2
  • младо 1
  • Младост 1
  • младост 6
  • младости 4
  • младу 2
  • млађане 1
  • млађаних 1
  • млађега 1
  • млађи 2
  • млаз 2
  • млаза 1
  • млека 1
  • млеко 1
  • млитаво 1
  • многе 6
  • многи 1
  • многим 1
  • много 49
  • многу 1
  • мном 21
  • мњење 1
  • мо 1
  • моби 1
  • мога 4
  • могаде 2
  • Могао 1
  • могао 50
  • могах 1
  • могаше 18
  • могла 13
  • могли 5
  • могло 18
  • могнем 1
  • могнеш 2
  • могох 1
  • могоше 2
  • Могу 1
  • могу 49
  • могуће 1
  • могући 3
  • могућност 2
  • могућности 3
  • модра 1
  • Можда 2
  • можда 3
  • може 109
  • Може 4
  • можемо 10
  • Можете 2
  • можете 5
  • Можеш 1
  • можеш 13
  • мозак 1
  • мој 25
  • Мој 3
  • Моја 1
  • моја 17
  • Моје 1
  • моје 18
  • Моји 1
  • моји 6
  • мојим 1
  • мојој 6
  • мојом 2
  • моју 8
  • мокар 1
  • мокра 1
  • мокре 3
  • мокрих 1
  • Мокролужанин 1
  • мокру 1
  • молбу 2
  • Моли 1
  • моли 2
  • Молим 1
  • молим 16
  • молио 1
  • молитвама 1
  • молитву 2
  • молити 1
  • молићемо 1
  • Молићемо 1
  • молована 1
  • моловане 1
  • мом 1
  • момак 5
  • момака 7
  • моме 1
  • момка 5
  • момци 4
  • момцима 2
  • момчадија 1
  • Момчадија 3
  • момчадији 1
  • момчадију 1
  • момче 5
  • монотоним 1
  • монотоно 1
  • Мора 2
  • мора 31
  • Мораву 1
  • мораде 3
  • морају 1
  • Морала 1
  • морала 2
  • Морали 1
  • морали 3
  • морало 3
  • моралу 1
  • морам 17
  • Морам 3
  • Морамо 2
  • морамо 8
  • Морао 2
  • морао 8
  • морате 1
  • морати 2
  • Мораћемо 1
  • Мораћеш 1
  • Мораћу 1
  • мораш 10
  • Мораш 2
  • море 32
  • Море 32
  • мореш 2
  • мору 1
  • мота 1
  • мотика 1
  • мотике 1
  • мотику 1
  • мотри 2
  • Моћи 1
  • моћи 5
  • моћна 1
  • моћним 2
  • мрави 1
  • мравињаку 1
  • мрак 3
  • мрака 2
  • мраку 3
  • Мрачна 1
  • мрачне 1
  • мрачним 1
  • мрачно 1
  • мрачној 2
  • мрачном 3
  • мрву 1
  • мрд 2
  • мрдаху 1
  • мрдне 2
  • мрднеш 1
  • мрдни 1
  • мрдну 5
  • мрднуо 2
  • мрднути 3
  • мре 6
  • мреже 1
  • мрежу 1
  • мржње 1
  • мрзе 2
  • мрзела 1
  • Мрзи 1
  • мрзи 2
  • мрско 1
  • мртав 6
  • мртва 2
  • мртвац 2
  • мртвим 2
  • мртвих 1
  • мртвога 1
  • мрштећи 2
  • мршти 1
  • Му 3
  • му 647
  • мува 1
  • мудрога 1
  • музару 1
  • мука 4
  • муке 15
  • муком 2
  • муку 3
  • муницију 1
  • муња 4
  • муње 1
  • муњевитом 2
  • мутави 1
  • муцајући 1
  • муцаше 3
  • муци 1
  • мученицу 2
  • мученичке 1
  • мученички 1
  • мучење 1
  • мучи 5
  • Мучила 1
  • мучила 2
  • мучили 1
  • мучим 4
  • мучимо 1
  • мучити 3
  • мучиш 4
  • мучише 1
  • мучна 1
  • мучнији 2
  • мучно 2
  • Мучно 3
  • мучну 1
  • мушка 1
  • мушки 2
  • мушким 1
  • мушко 1
  • муштерије 1
  • муштикле 1
  • На 33
  • на 745
  • набавила 1
  • набавио 1
  • набавити 1
  • набављала 1
  • набира 1
  • набоја 1
  • набра 1
  • набраше 1
  • наведе 1
  • наведоше 2
  • навек 1
  • навика 1
  • навикао 3
  • навике 2
  • навикне 1
  • навише 3
  • навлачећи 3
  • навлачи 2
  • навлачиш 1
  • наводаџију 1
  • навраћа 1
  • наврши 1
  • навршили 1
  • навукла 1
  • навуче 6
  • нагаравити 1
  • нагарављена 1
  • нагарављени 1
  • нагласи 1
  • нагледа 1
  • нагледам 1
  • нагло 6
  • нагна 1
  • нагнала 1
  • нагнале 1
  • нагнутој 1
  • наговору 1
  • нагомилаваху 1
  • нагомилао 1
  • нагоном 1
  • награбили 1
  • награде 1
  • нагрну 1
  • нагрнуо 1
  • над 33
  • нада 3
  • надавати 2
  • надала 1
  • надали 1
  • надам 1
  • надање 1
  • надању 2
  • Надао 3
  • надао 4
  • надати 1
  • надаху 1
  • надаше 1
  • надвила 1
  • надвило 1
  • надвири 1
  • надвисио 1
  • надгледа 1
  • наде 5
  • надзор 1
  • надзором 1
  • нади 1
  • надимаху 1
  • надишем 1
  • надишу 1
  • надлагивање 1
  • надлагује 1
  • надмоћности 1
  • наднела 1
  • наднесе 2
  • надници 1
  • надницу 1
  • надом 1
  • надражише 1
  • наду 1
  • надувеним 1
  • Нађе 1
  • нађе 41
  • нађем 2
  • нађемо 4
  • нађене 3
  • нађете 1
  • нађеш 3
  • Нађи 2
  • нађи 4
  • нађосте 1
  • Нађох 1
  • нађоше 3
  • нађу 3
  • наже 6
  • Наживело 1
  • назад 2
  • назва 1
  • Назваће 1
  • назив 2
  • називају 1
  • назирати 1
  • назове 2
  • наивно 2
  • Наиђе 1
  • наиђе 8
  • наиђете 1
  • наиђеш 1
  • наиђоше 2
  • наизменце 1
  • наилажаху 1
  • наилази 1
  • наимала 1
  • наимао 1
  • наићи 5
  • Наишао 1
  • Наишла 1
  • нај 1
  • Најбоље 2
  • најбоље 8
  • најбољи 2
  • Највећа 1
  • највеће 1
  • највећем 2
  • највећи 2
  • највећим 1
  • највећом 1
  • највећу 1
  • Највише 1
  • највише 13
  • најволели 1
  • најволео 1
  • Најгоре 1
  • најгоре 2
  • најгушћом 1
  • најгушћу 1
  • најдуже 1
  • наједаред 4
  • Наједаред 9
  • Најзад 5
  • најзад 6
  • најзгодније 2
  • најкршнији 1
  • најлакше 1
  • најљућим 1
  • најмилије 2
  • најмлађи 1
  • најпаметније 1
  • најпосле 4
  • најпотребније 1
  • најпоузданије 1
  • најпоузданији 3
  • Најпре 4
  • најпре 7
  • најпрече 1
  • најрадије 1
  • најрадоснијим 1
  • најсигурнија 1
  • најсигурније 1
  • најсрећнији 1
  • најстарији 1
  • најстрашнија 1
  • најтајније 1
  • најтајнију 1
  • најтеже 1
  • најугледнијим 1
  • нака 2
  • накашља 2
  • наквасио 1
  • наквашен 1
  • наке 3
  • наки 2
  • накинђурили 1
  • нако 19
  • накога 1
  • накрај 1
  • накренуо 1
  • накривљено 1
  • наку 1
  • накупи 1
  • накупим 2
  • накупиш 1
  • накусурати 1
  • налажаху 1
  • налажене 1
  • налазећи 3
  • налази 4
  • налазила 1
  • налазио 3
  • налазити 1
  • налик 1
  • наликовао 1
  • наликоваше 1
  • наличју 1
  • налог 1
  • наљуте 1
  • Наљути 1
  • наљути 5
  • наљутила 1
  • наљутимо 1
  • наљутиш 2
  • нам 42
  • нама 13
  • намах 2
  • намене 1
  • намера 1
  • намере 4
  • намером 1
  • намеру 3
  • Намести 1
  • намести 6
  • наместила 2
  • наместили 2
  • наместим 1
  • Наместим 1
  • наместио 2
  • наместити 2
  • наместише 4
  • наместо 1
  • намешта 3
  • намештајући 1
  • намештате 1
  • намештати 1
  • намештен 2
  • намештене 1
  • намештену 1
  • намигну 1
  • намирисану 1
  • намирити 1
  • намислили 1
  • намјестио 1
  • наморао 1
  • намораш 1
  • намрчио 1
  • намрштена 1
  • намрштено 1
  • Намршти 1
  • намршти 13
  • намрштивши 1
  • намучен 2
  • намучило 1
  • намучио 1
  • нанишанити 1
  • нано 3
  • нану 1
  • Наопако 1
  • наоружана 1
  • наоружани 2
  • наотимати 1
  • напад 6
  • напада 6
  • нападај 1
  • нападам 1
  • нападао 2
  • нападач 1
  • нападача 3
  • нападе 2
  • напади 1
  • нападима 2
  • нападу 2
  • напао 1
  • напасти 1
  • наперене 2
  • напереним 1
  • Напи 1
  • напи 4
  • напије 1
  • напијем 1
  • напио 2
  • напипа 2
  • написа 2
  • написано 1
  • написати 1
  • наплати 2
  • наплатиле 1
  • наплатим 2
  • наплатимо 1
  • наплатио 2
  • наплатићемо 1
  • напоји 1
  • напоље 7
  • Напољу 1
  • напољу 2
  • напомена 2
  • напомене 1
  • напомену 3
  • напоменуо 1
  • напора 1
  • напослетку 14
  • Напослетку 4
  • направи 1
  • напрегнувши 1
  • напрегнутом 1
  • напред 27
  • Напред 3
  • напредује 1
  • напреже 4
  • напротив 4
  • напукла 1
  • напуне 1
  • Напунивши 1
  • напуним 1
  • напуних 1
  • напуштено 1
  • нарав 1
  • нарави 3
  • наразговарају 1
  • нарачунај 1
  • нарачунати 1
  • наредба 3
  • наредбама 1
  • наредбе 5
  • наредби 3
  • наредбу 3
  • Нареди 1
  • нареди 3
  • наредио 2
  • наредити 4
  • наредићемо 1
  • наређаним 1
  • нарицање 1
  • нарицати 1
  • нариче 2
  • Народ 5
  • народ 9
  • народа 8
  • народом 1
  • народу 6
  • нарочити 2
  • нарочитим 2
  • нарочито 17
  • Нарочито 2
  • нарочиту 1
  • наручена 1
  • наручја 1
  • нас 31
  • насигурно 3
  • наскоро 2
  • насладе 1
  • наслађују 1
  • Наслеђе 1
  • наслеђе 2
  • наслони 9
  • наслонила 1
  • наслонио 3
  • наслонише 2
  • наслоном 1
  • наслоњена 1
  • наслоњене 2
  • наслушам 1
  • насмеја 13
  • насмејанога 1
  • насмеје 1
  • насмеши 3
  • наспи 1
  • насред 4
  • наста 1
  • Наста 1
  • настави 4
  • наставио 1
  • наставише 1
  • наставља 2
  • настављајући 1
  • настаде 2
  • Настаде 2
  • настаје 1
  • настане 2
  • настанимо 1
  • настанио 1
  • настраховало 1
  • наступа 3
  • наступи 3
  • наступили 1
  • Наступио 1
  • наступити 1
  • наступише 1
  • насусрет 1
  • насут 1
  • Натегни 1
  • натеже 2
  • натема 1
  • Натема 1
  • натисцима 1
  • натичући 1
  • наткрила 1
  • наткриљем 1
  • натмурено 1
  • натмурену 1
  • наточи 1
  • Натраг 1
  • натраг 8
  • Наћи 2
  • наћи 8
  • наужива 1
  • науживати 1
  • наумио 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научио 4
  • научити 1
  • научих 1
  • научиш 1
  • научне 1
  • научну 1
  • начелнику 1
  • начелом 1
  • начетили 1
  • начин 3
  • начина 4
  • Начини 1
  • начини 3
  • начинили 1
  • начинити 1
  • начином 4
  • начисто 1
  • начичканих 1
  • наш 5
  • наша 3
  • нашавши 2
  • Нашавши 2
  • нашали 1
  • Нашао 1
  • нашао 11
  • наше 6
  • нашега 4
  • нашем 3
  • наши 6
  • нашим 4
  • наших 3
  • нашла 1
  • нашли 2
  • нашло 1
  • Нашло 1
  • нашљеди 1
  • нашој 1
  • нашом 1
  • нашто 1
  • нашу 1
  • не 808
  • Не 85
  • неба 7
  • небеса 1
  • небесни 1
  • небесним 1
  • небесно 2
  • небо 6
  • небу 5
  • неверству 1
  • невесело 1
  • невесео 2
  • невешт 2
  • невешта 1
  • невештим 1
  • невидишу 2
  • невине 1
  • невино 1
  • невоља 4
  • невољама 1
  • невоље 2
  • невољу 6
  • неврат 1
  • нега 4
  • негда 1
  • негде 15
  • Него 12
  • него 25
  • недара 1
  • недела 1
  • недеље 6
  • недељу 3
  • недовршене 1
  • недоглед 1
  • недогледа 1
  • недогледу 1
  • недра 4
  • недрима 2
  • нежна 1
  • нежним 2
  • нежних 1
  • нежно 1
  • незадовољан 1
  • незаливен 1
  • незаштићена 1
  • незваних 1
  • незгода 1
  • незгодан 1
  • незгоде 1
  • незгоди 1
  • незгодно 1
  • Незгодно 1
  • незгоду 1
  • неизбежна 1
  • неизбежну 2
  • неизвесности 2
  • неизмерна 1
  • неизмерном 1
  • неизмерну 1
  • нејасна 2
  • нејасне 1
  • нејасним 1
  • нејасних 1
  • нејасно 5
  • нејасну 2
  • нејач 1
  • нек 28
  • Нек 6
  • Нека 18
  • нека 71
  • некад 1
  • некада 4
  • некакав 3
  • Некаква 1
  • некаква 2
  • некакве 2
  • некаквим 2
  • некакво 1
  • Некако 1
  • некако 19
  • неке 25
  • неки 32
  • Неки 5
  • неким 11
  • неких 2
  • неко 44
  • Неко 7
  • некога 7
  • Неколико 1
  • неколико 61
  • неком 9
  • некоме 1
  • Некоме 1
  • неку 22
  • некуд 5
  • нем 3
  • Нема 13
  • нема 47
  • немаде 1
  • немађаше 1
  • немају 2
  • Немам 1
  • немам 6
  • немамо 1
  • немар 1
  • немарно 1
  • немаш 1
  • Немаш 1
  • немаштина 1
  • немаштине 1
  • неме 2
  • немерена 1
  • неми 1
  • немилим 1
  • немим 1
  • немир 1
  • немира 1
  • немирну 1
  • немо 5
  • немогуће 1
  • немој 12
  • Немој 12
  • немојте 2
  • нему 4
  • необичан 2
  • необична 10
  • необичне 7
  • необични 5
  • необичније 1
  • необичнији 1
  • необичним 2
  • необичних 3
  • необично 33
  • необичног 1
  • необичнога 3
  • необичној 2
  • необичном 3
  • необичну 7
  • необуздана 2
  • необуздане 1
  • необучен 2
  • неограничено 1
  • неодлучно 1
  • неодољиве 1
  • неодољиво 1
  • неодољивој 1
  • неодољиву 1
  • неодређена 1
  • неодређеним 1
  • неодређено 4
  • неокречени 1
  • неопажени 2
  • неописан 1
  • неописани 1
  • неописану 1
  • неосетна 1
  • неочекивана 1
  • неочекиваним 1
  • неочекивано 1
  • неочекиванога 2
  • неочекиваној 1
  • непажљивим 1
  • непечене 1
  • неповерењем 1
  • неповерљиви 1
  • неповољан 2
  • неповољни 2
  • неповољније 1
  • неповољно 1
  • неповољност 1
  • непознат 2
  • непознати 2
  • непознато 1
  • непознатога 1
  • непознату 1
  • непојмљива 1
  • непојмљиво 1
  • непокретан 1
  • непокретна 1
  • непомичан 4
  • непомичну 1
  • Непомузене 1
  • непомућене 1
  • непоплочане 1
  • непослушност 1
  • непотпуна 1
  • непотребну 1
  • непоуздан 1
  • непоуздано 1
  • неправилна 1
  • неправо 1
  • непрегледне 1
  • непрекидно 1
  • непрекиднога 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 17
  • непријатан 2
  • непријатељ 1
  • непријатно 3
  • неприлику 1
  • неприлици 1
  • неприметно 1
  • неприродном 1
  • непробојан 1
  • непробојна 1
  • непробојним 1
  • непролазне 1
  • нерадина 1
  • нерадо 1
  • неразвијен 1
  • неразговетне 1
  • неразумљивога 1
  • нерасположење 1
  • нервозни 1
  • нервозно 2
  • нервозном 1
  • несвесно 3
  • несмишљеним 1
  • несносни 1
  • несрећна 1
  • несрећници 1
  • несрећниче 1
  • несрећом 1
  • несрећу 1
  • нестаде 17
  • нестрпељива 1
  • нестрпљења 2
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљиво 1
  • несумњиви 1
  • нетицање 1
  • неће 60
  • Неће 8
  • нећемо 8
  • нећете 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 13
  • нећу 25
  • Нећу 7
  • неугасима 1
  • неукима 1
  • неумесно 1
  • неуспех 3
  • нехотице 2
  • Нехотично 1
  • нехотично 3
  • нечега 6
  • нечему 3
  • нечувене 1
  • нечувено 1
  • нечујно 2
  • Нешто 3
  • нешто 57
  • Ни 10
  • ни 219
  • нигде 5
  • ниже 3
  • низ 23
  • низа 4
  • низу 1
  • није 182
  • Није 22
  • ниједан 3
  • ниједна 3
  • Ниједне 2
  • ниједно 2
  • ниједног 1
  • ниједнога 2
  • нијесам 1
  • Нијеси 2
  • нијеси 3
  • Никад 2
  • никад 23
  • никада 2
  • никакав 1
  • никаква 12
  • никакве 1
  • никаквих 1
  • никакво 1
  • никаквом 1
  • никако 12
  • Никетића 1
  • Нико 2
  • нико 38
  • никог 1
  • никога 7
  • Никола 18
  • Николе 1
  • Николина 2
  • Николине 1
  • Николиних 2
  • Николу 1
  • ником 6
  • никоме 5
  • никуд 4
  • нипошто 1
  • нисам 30
  • Нисам 7
  • ниси 23
  • ниске 1
  • ниским 1
  • ниско 1
  • Нисмо 1
  • нисмо 2
  • нисте 5
  • нису 11
  • Нису 3
  • нит 2
  • нити 12
  • ничега 7
  • Ничему 1
  • нишана 1
  • нишани 1
  • Нишани 1
  • нишанила 1
  • нишаном 1
  • Ништ 1
  • ништ 2
  • Ништа 16
  • ништа 95
  • ништавној 1
  • но 45
  • Но 6
  • нов 3
  • нова 1
  • новац 5
  • новаца 17
  • нове 6
  • нови 3
  • новим 2
  • новина 2
  • новинама 1
  • нових 2
  • Новица 40
  • Новице 1
  • Новици 5
  • Новицом 8
  • Новицу 10
  • Новичин 1
  • Новичина 2
  • Новичине 1
  • ново 11
  • Ново 3
  • новога 2
  • новом 3
  • новост 2
  • новости 1
  • нову 7
  • новца 4
  • новце 8
  • новцем 4
  • новчаник 7
  • ногама 15
  • ноге 29
  • ногом 2
  • ногу 11
  • Нож 1
  • нож 12
  • Ножа 1
  • ножеве 2
  • ножеви 2
  • ножевима 1
  • ножем 14
  • ножић 3
  • нокат 2
  • ноктом 1
  • нос 7
  • носа 2
  • носе 5
  • носећи 4
  • носи 10
  • носила 2
  • носили 1
  • носим 1
  • Носио 1
  • носио 4
  • носити 1
  • ноћ 14
  • Ноћ 2
  • ноћас 12
  • Ноћас 2
  • ноћашње 1
  • ноћашњи 1
  • ноћи 10
  • ноћивати 1
  • ноћимо 1
  • ноћио 2
  • ноћити 1
  • ноћишта 2
  • ноћиште 4
  • ноћишту 1
  • ноћна 2
  • ноћне 1
  • ноћни 1
  • ноћнога 1
  • ноћу 8
  • ношаху 2
  • ношење 1
  • ношњу 1
  • Ну 2
  • ну 3
  • нудећи 1
  • нуди 1
  • њ 1
  • ње 23
  • њега 129
  • Њега 2
  • његов 16
  • Његов 2
  • Његова 1
  • његова 21
  • његове 22
  • Његови 1
  • његови 9
  • Његовим 1
  • његовим 15
  • његових 5
  • Његово 1
  • његово 17
  • његовој 6
  • његовом 1
  • Његовом 1
  • његову 16
  • Њему 2
  • њему 77
  • њен 10
  • њена 2
  • њене 7
  • њеним 3
  • њених 3
  • њено 4
  • њену 2
  • њива 5
  • њивама 2
  • њиве 3
  • њиви 1
  • њивицу 1
  • њивом 1
  • њиву 1
  • њим 84
  • њима 47
  • њиме 3
  • њине 1
  • Њину 1
  • Њих 1
  • њих 48
  • њихање 1
  • њихне 1
  • Њихов 1
  • њихов 3
  • њихова 2
  • Њихове 1
  • њихове 8
  • њихови 1
  • њиховим 2
  • њихових 4
  • њихову 3
  • њој 31
  • њом 22
  • Њоме 1
  • њоме 6
  • њу 22
  • о 138
  • О 27
  • оба 4
  • обавезивали 1
  • обавештења 3
  • обада 1
  • обамрло 1
  • обарајући 1
  • обасјани 1
  • обгрли 3
  • Обе 2
  • обе 6
  • обележавала 1
  • обеси 2
  • обесише 1
  • обећа 1
  • Обећа 1
  • обећаваше 1
  • обећај 1
  • обећао 2
  • обешчашћена 1
  • обешчашћену 1
  • обзире 1
  • обиђе 9
  • обиђу 1
  • обилази 1
  • обилазио 1
  • обичај 4
  • обичаја 1
  • обичају 1
  • обичан 3
  • обична 6
  • обичне 5
  • обични 2
  • обичним 8
  • обично 15
  • обичног 2
  • објаве 1
  • објаву 1
  • објасни 5
  • објашњавати 1
  • објашњење 2
  • Облак 1
  • облак 3
  • облака 2
  • облаке 1
  • облаци 4
  • облачака 1
  • облачењу 1
  • облачећи 1
  • облачи 3
  • облачци 1
  • облетао 1
  • облетела 1
  • обли 1
  • облигације 1
  • облигацији 1
  • облигацију 3
  • оближње 1
  • облика 1
  • облога 1
  • облу 1
  • обмањује 1
  • обневиде 1
  • обневидевши 1
  • обогатити 1
  • Обоје 1
  • обоје 11
  • обојица 10
  • Обојица 3
  • обор 2
  • обора 1
  • обори 19
  • оборио 5
  • оборише 2
  • обору 5
  • Обосих 1
  • Обрад 4
  • Обрада 1
  • обрадова 3
  • обрадовала 1
  • обрадовао 2
  • Обраду 1
  • образ 1
  • образе 5
  • образу 1
  • обрамицом 1
  • обрамицу 1
  • обрасла 3
  • обрасле 1
  • обрати 4
  • обратиме 1
  • обратио 2
  • обраћала 2
  • обраћао 1
  • обраћаше 1
  • обрва 4
  • обрве 1
  • обредише 1
  • обрецну 2
  • обрецнуо 1
  • обрисана 1
  • обрлатили 1
  • обрне 1
  • обрну 1
  • обрнувши 1
  • Обрнувши 1
  • обрнуо 2
  • обрнута 1
  • обрте 30
  • обртоше 3
  • обрће 8
  • обрћући 1
  • обрука 1
  • обувеном 1
  • Обузе 1
  • обузе 12
  • обузело 1
  • обузета 1
  • обузима 4
  • обузимала 1
  • обузимаше 2
  • обузме 1
  • обукао 2
  • обукла 1
  • обуку 1
  • обула 1
  • обуо 1
  • обухвата 2
  • обухваташе 1
  • обухвати 1
  • обухватио 1
  • обуче 1
  • обучена 1
  • обучене 1
  • ова 34
  • Ова 9
  • овај 40
  • Овај 6
  • овака 1
  • Овака 1
  • овакав 2
  • Оваква 1
  • овакве 3
  • оваквих 2
  • овакву 2
  • Оваке 1
  • оваки 2
  • оваким 1
  • оваких 1
  • Овако 3
  • овако 47
  • овакова 1
  • овакову 1
  • овакога 1
  • овамо 21
  • Овамо 3
  • Овде 3
  • овде 31
  • овђе 1
  • Ове 1
  • ове 33
  • овеселивши 1
  • ови 13
  • Ови 4
  • овим 14
  • ових 16
  • овлада 2
  • овлаш 1
  • ово 70
  • Ово 9
  • овог 5
  • Овога 2
  • овога 28
  • овој 12
  • оволиким 1
  • оволиких 1
  • оволико 1
  • овом 24
  • овоме 3
  • ову 13
  • овуд 1
  • Овуда 1
  • овуда 4
  • Овце 3
  • овце 4
  • огласи 1
  • огласити 1
  • оглашени 1
  • огледа 2
  • огледати 1
  • огњени 1
  • огњишта 1
  • огњиште 2
  • огњишту 1
  • оговарала 1
  • ограде 3
  • огради 2
  • ограду 3
  • ограђено 1
  • огранака 2
  • огрлице 3
  • огрлици 1
  • огрнутим 1
  • огроман 1
  • огромна 3
  • огромне 1
  • огромни 1
  • огромној 1
  • огромну 1
  • огрте 1
  • од 411
  • Од 6
  • ода 1
  • одабраним 1
  • одаваху 1
  • одавде 7
  • Одавно 1
  • одавно 6
  • одагна 2
  • одазва 1
  • одазваше 1
  • одаје 1
  • одају 1
  • одакле 3
  • оданде 2
  • одати 1
  • Одатле 3
  • одбацујући 1
  • одбегла 1
  • одбегшега 1
  • одбија 1
  • одбијаше 1
  • одборник 2
  • одборника 2
  • одборнике 2
  • Одборници 1
  • одборници 4
  • одборницима 1
  • одброја 2
  • одважан 1
  • одважни 1
  • одважно 2
  • одважност 1
  • одважности 3
  • одваја 4
  • одвајај 1
  • одвајају 1
  • одвајао 3
  • одвајаше 1
  • одведе 4
  • одведем 1
  • одведоше 2
  • одвело 1
  • одвести 1
  • одводи 1
  • одвојен 3
  • Одвоји 1
  • одвоји 5
  • одвојио 6
  • одвојити 1
  • одвојиш 2
  • одвојише 1
  • Одврни 1
  • одвукоше 1
  • одговара 11
  • одговарајући 1
  • одговарам 2
  • одговараше 1
  • одговор 19
  • одговора 8
  • одговоре 1
  • одговори 147
  • одговорио 1
  • одговорити 1
  • одговорише 2
  • одговором 3
  • одгоди 1
  • одгоненуо 1
  • одгонетање 1
  • Оде 2
  • оде 63
  • одевен 1
  • одевенијих 1
  • одела 3
  • одело 1
  • оделом 1
  • оделу 1
  • одељење 3
  • одем 1
  • одержимих 1
  • одери 1
  • одећу 4
  • одеш 1
  • одзива 1
  • оди 1
  • Оди 1
  • одиграва 1
  • одиграли 1
  • одизаху 1
  • Одистине 1
  • одистине 2
  • одјахаше 1
  • одједанпут 2
  • Одједаред 1
  • одједаред 2
  • одједном 34
  • Одједном 6
  • одјекну 4
  • одјекнуше 1
  • одјури 2
  • одјурише 5
  • одкуд 1
  • одлажаху 1
  • одлази 1
  • одлазио 1
  • одлежа 1
  • одлежао 1
  • одлете 1
  • одлетети 1
  • одликовали 1
  • одложи 1
  • одлуке 1
  • одлуку 2
  • одлучан 1
  • одлучи 6
  • одлучивао 1
  • одлучила 1
  • одлучио 5
  • одлучише 2
  • одлучна 2
  • одлучнији 1
  • одлучно 10
  • одлучност 2
  • одлучности 1
  • одлучује 1
  • одма 1
  • Одмакни 1
  • одмакоше 1
  • одмара 2
  • одмарај 1
  • Одмарајући 1
  • одмарало 1
  • одмах 77
  • Одмах 9
  • одмаче 3
  • одмену 1
  • одмераваше 1
  • одмереније 1
  • одмереним 1
  • одмерено 1
  • одмет 1
  • одметне 1
  • одметнем 1
  • одметник 2
  • одметнуо 1
  • одмеће 1
  • одмицаше 1
  • одмор 1
  • одмори 4
  • одморимо 2
  • одморити 2
  • одмориш 1
  • однео 2
  • однесе 2
  • однесене 1
  • однети 2
  • однеше 2
  • односе 2
  • односи 2
  • односиш 1
  • одобравао 1
  • одобровољи 1
  • одовуд 1
  • одосмо 1
  • одосте 1
  • одох 6
  • одоше 9
  • одраслији 1
  • одрастао 1
  • одредаба 1
  • одредбама 1
  • одредио 2
  • одредити 2
  • одредише 1
  • одређен 1
  • одређена 1
  • Одређена 1
  • одређене 1
  • одређени 1
  • одређенија 1
  • одређено 2
  • одређеноме 1
  • одређивати 1
  • одрећи 1
  • Одреците 1
  • одреши 1
  • одрешите 1
  • одрешише 1
  • одржа 3
  • одржава 2
  • одсад 4
  • одсада 1
  • одсеца 1
  • одсече 1
  • одсечно 7
  • одсјаиваху 1
  • одсјајкује 1
  • одскаче 1
  • одскачу 2
  • одскочи 3
  • одскочила 1
  • одспавамо 1
  • одсудним 1
  • оду 1
  • одужим 1
  • одузе 2
  • одузеде 1
  • одузети 1
  • одузима 1
  • одузму 1
  • одујми 2
  • одупирао 1
  • одустане 1
  • одушеви 1
  • одушке 1
  • ожегао 1
  • оженио 1
  • ожењен 2
  • оживело 1
  • оживелој 1
  • оживеше 1
  • оживи 1
  • озбиљан 2
  • озбиљна 3
  • озбиљне 1
  • озбиљно 9
  • озбиљност 1
  • Озго 1
  • озго 8
  • оздо 3
  • оздрави 1
  • озеб 1
  • озебох 1
  • означено 1
  • ојађениче 1
  • ока 9
  • окаљаш 1
  • окамени 1
  • окаменило 1
  • окамењена 1
  • оканите 1
  • оканца 1
  • оквиру 1
  • окива 1
  • окивају 1
  • Окиде 1
  • окиде 5
  • окинуо 1
  • окићене 1
  • оклевао 1
  • окна 1
  • Око 2
  • око 84
  • окован 1
  • окована 1
  • оковане 1
  • окове 1
  • окови 3
  • окову 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околини 2
  • околином 1
  • околину 2
  • околним 1
  • околност 1
  • околности 6
  • около 2
  • Около 2
  • оком 9
  • окорела 1
  • окрвавиш 1
  • окрене 2
  • окренем 1
  • окрени 4
  • окрену 2
  • окренувши 1
  • окренула 1
  • окренуо 4
  • окренута 1
  • окренуте 1
  • окренути 2
  • окренутих 1
  • окренуше 1
  • окресаном 1
  • Окрете 1
  • окрете 27
  • окретох 1
  • окретоше 7
  • окрећући 1
  • окриљу 1
  • округа 2
  • округао 3
  • округла 1
  • округу 6
  • окружнога 1
  • окрузима 1
  • окруне 1
  • окршаја 1
  • оку 8
  • окупи 1
  • Окупи 1
  • Окупила 1
  • окупила 3
  • Окупиле 1
  • окупило 1
  • окупио 3
  • окупише 1
  • окусио 1
  • окушају 1
  • олакшање 1
  • олепљен 1
  • олепљена 1
  • олепљено 1
  • олуја 1
  • омалену 2
  • омахиваше 1
  • омахну 1
  • омекша 3
  • омирисао 1
  • Омлитавиле 1
  • оморине 1
  • омрзне 1
  • омрзнуо 1
  • омрзнути 1
  • ОН 2
  • он 482
  • Он 71
  • она 210
  • Она 25
  • онај 56
  • Онај 6
  • онакав 3
  • онакажено 1
  • онаква 1
  • онаке 1
  • онаки 1
  • онаким 1
  • Онако 1
  • онако 53
  • онаку 1
  • Онамо 1
  • онамо 3
  • Онда 7
  • онда 84
  • онде 1
  • Онде 1
  • Оне 1
  • оне 48
  • онесвестио 1
  • они 67
  • Они 7
  • оним 15
  • онима 8
  • оних 15
  • Оно 13
  • оно 87
  • оног 1
  • онога 23
  • оногај 1
  • оној 14
  • оноликим 2
  • оноликих 1
  • онолико 1
  • оном 17
  • ономад 13
  • Ономад 3
  • Ономадашњи 1
  • ономадашњој 1
  • ономе 8
  • ономлане 1
  • оному 1
  • Ону 1
  • ону 17
  • оп 2
  • опадају 1
  • опадоше 1
  • опажа 3
  • опажале 1
  • опажао 2
  • опажаше 2
  • опазе 1
  • Опази 1
  • опази 19
  • опазивши 1
  • Опазила 1
  • опазили 1
  • Опазили 1
  • опазило 1
  • Опазио 2
  • опазио 5
  • опазити 7
  • опазише 4
  • опак 2
  • опалила 1
  • опалим 1
  • опанака 1
  • опанци 1
  • опанчар 1
  • опанчиће 1
  • опасан 1
  • опасао 1
  • Опасивао 1
  • опасна 2
  • опасне 1
  • опасни 1
  • опаснији 1
  • опасно 3
  • опасност 5
  • опасности 11
  • опасну 1
  • опекама 1
  • опекла 1
  • операције 1
  • опет 108
  • Опет 8
  • опечена 1
  • опија 1
  • опијају 1
  • опије 1
  • опијен 1
  • опио 2
  • опису 1
  • опкладу 1
  • опколи 1
  • опкољени 1
  • опкопаш 1
  • оплакује 1
  • оплећу 1
  • опомени 1
  • опомену 2
  • опорави 1
  • опорављати 1
  • опоро 1
  • оправан 1
  • оправдања 2
  • опрезан 1
  • опрезни 2
  • опрезније 1
  • опрезнији 2
  • опрезно 6
  • опрезност 1
  • опрезу 2
  • опрема 1
  • опремљене 1
  • Опрости 1
  • опрости 4
  • опростимо 1
  • опростиш 1
  • опружајући 1
  • опружених 1
  • опруженој 1
  • опружи 1
  • опсова 2
  • опстанку 1
  • опусти 1
  • опхођење 1
  • опхођењем 1
  • опшивене 1
  • опширно 1
  • општа 3
  • опште 2
  • општега 1
  • општинама 2
  • општине 2
  • општини 2
  • општинска 2
  • општински 2
  • општинским 2
  • општинској 2
  • општинском 2
  • општинску 2
  • општину 1
  • општу 1
  • орања 1
  • организатор 1
  • организацији 1
  • организованом 1
  • орден 1
  • орезили 1
  • Орловица 1
  • Орловицу 1
  • орловске 1
  • орловски 1
  • ороз 1
  • ортачине 1
  • ортачини 1
  • ортачину 1
  • оружана 1
  • оружја 2
  • Оружје 1
  • оружје 9
  • оружјем 1
  • осам 1
  • осамдесет 5
  • осамљено 1
  • осамнаест 1
  • освануше 1
  • освести 3
  • освестио 1
  • освете 1
  • осветли 3
  • осветљавао 1
  • осветљено 1
  • осветљењу 1
  • осврнувши 1
  • освртао 1
  • осврташе 1
  • осврте 5
  • Освртоше 1
  • осврће 2
  • осврћући 5
  • оседлан 2
  • осек 1
  • осенченом 1
  • Осети 1
  • осети 25
  • осетио 1
  • осетити 1
  • Осећа 1
  • осећа 20
  • осећајући 6
  • осећали 1
  • осећања 9
  • осећање 21
  • осећањем 2
  • осећању 2
  • Осећао 1
  • осећао 8
  • осећати 1
  • осећаш 1
  • осећаше 11
  • осећи 1
  • осеци 1
  • осече 1
  • осигура 1
  • Осим 1
  • осим 3
  • осипа 1
  • оскудици 1
  • ослабила 1
  • ослепићу 1
  • ослободи 2
  • ослови 4
  • ослушкивати 1
  • ослушкиваше 1
  • ослушкује 1
  • ослушкујући 1
  • Ослушну 1
  • ослушну 3
  • осмејак 4
  • осмех 4
  • осмехиваше 1
  • осмехне 2
  • осмехну 5
  • осмехнувши 5
  • осмехом 2
  • осмицу 1
  • особина 1
  • особинама 1
  • особине 1
  • особину 2
  • особита 1
  • осоје 1
  • осојем 2
  • осоколи 1
  • осорљивост 1
  • осрамотила 2
  • осрамотио 1
  • осрамоћеној 1
  • осрамоћену 2
  • осредњих 1
  • Остав 1
  • оставе 2
  • остави 14
  • Остави 5
  • оставила 2
  • оставим 1
  • оставио 6
  • оставите 1
  • оставити 4
  • оставих 1
  • Оставих 2
  • оставиш 1
  • оставља 2
  • остављајући 2
  • остављала 1
  • остављамо 1
  • остављао 1
  • остављаху 2
  • оставши 1
  • Остаде 1
  • остаде 18
  • остадоше 7
  • остајала 1
  • остајало 1
  • остајаће 1
  • Остаје 2
  • остаје 4
  • Остала 1
  • Остале 1
  • остале 5
  • остали 6
  • осталима 2
  • осталих 2
  • Остало 1
  • остало 2
  • осталога 1
  • осталој 1
  • осталом 1
  • остане 2
  • останем 1
  • Остао 1
  • остао 5
  • остарим 1
  • остатака 1
  • остати 3
  • остаћу 1
  • осташе 2
  • острагуша 2
  • острагушама 1
  • острагушом 1
  • острагушу 1
  • Острвицу 1
  • осуда 1
  • осуду 2
  • осуђен 1
  • осуђена 1
  • осуђени 1
  • осуђиван 1
  • осујете 1
  • осушених 1
  • ота 1
  • отава 1
  • отаве 1
  • отале 1
  • Отац 1
  • отац 19
  • Отвара 1
  • отвара 2
  • отварај 3
  • Отварај 4
  • отварали 1
  • отварања 1
  • отварати 2
  • отвор 2
  • отворен 2
  • отворена 2
  • отворене 3
  • отвореније 1
  • отворенију 1
  • отвореним 1
  • отворених 1
  • отворено 3
  • отвореног 1
  • отворенозеленкастим 1
  • отвори 13
  • Отвори 2
  • отворио 1
  • отворити 5
  • Отворише 2
  • отворише 7
  • отвору 1
  • отегао 1
  • отегле 1
  • отегнуто 1
  • отегнуту 1
  • отеже 2
  • отежући 1
  • отезати 1
  • отео 1
  • отера 2
  • отерао 1
  • отерати 1
  • отераш 1
  • отиде 1
  • отидоше 1
  • отима 1
  • отимај 1
  • отимају 3
  • отимала 1
  • отимао 1
  • отимаш 1
  • отимљу 1
  • отићи 2
  • отиш 1
  • Отишао 1
  • отишао 9
  • отишле 1
  • откад 1
  • Откада 1
  • откаже 1
  • откако 1
  • Откако 1
  • откивали 1
  • откивањем 1
  • откидајући 1
  • откине 1
  • откључа 1
  • откован 1
  • откосу 1
  • открива 1
  • откривало 1
  • откриваше 1
  • откриће 1
  • открићу 1
  • откуд 10
  • Откуд 9
  • Откуда 3
  • откуда 5
  • откује 1
  • отмем 1
  • отопи 1
  • отпаднику 1
  • отпадница 1
  • Отпасавши 1
  • Отпасујте 1
  • отпева 1
  • отпевају 1
  • отпора 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 2
  • Отпре 2
  • отреса 1
  • отресајући 2
  • отров 2
  • отрова 1
  • отрпети 1
  • отрча 2
  • отрчао 1
  • отрчи 1
  • отуд 16
  • Отуд 2
  • отупели 1
  • отурити 1
  • отуриш 1
  • Ох 5
  • охлади 2
  • охладнела 1
  • охолост 1
  • охолости 1
  • охолошћу 1
  • оца 17
  • оцем 2
  • оцени 2
  • оценио 1
  • оцењивању 1
  • оцртава 1
  • оцртавају 1
  • Оцу 1
  • оцу 7
  • очајавати 1
  • очајне 1
  • очајнички 1
  • очајно 2
  • очас 1
  • очевици 1
  • очекивала 1
  • очекивао 2
  • очекивати 2
  • очекиваху 2
  • очекиваше 4
  • очекује 5
  • очекују 1
  • очекујући 10
  • очи 106
  • Очи 8
  • очију 29
  • очима 36
  • очистио 1
  • очита 1
  • очитах 1
  • оџак 1
  • ошину 3
  • Оштар 1
  • оштар 5
  • оштра 3
  • оштре 1
  • оштрим 5
  • оштрине 1
  • оштро 9
  • оштру 1
  • п 2
  • па 643
  • Па 92
  • павитине 1
  • павитини 1
  • павитином 1
  • пада 5
  • падају 2
  • падала 1
  • Падамо 1
  • падао 1
  • падати 1
  • падаху 3
  • Падаше 1
  • падаше 5
  • паде 26
  • падини 1
  • падне 3
  • падоше 4
  • пажљив 1
  • пажљивије 4
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 8
  • пажња 1
  • пажњом 2
  • пажњу 6
  • пазарио 1
  • пазећи 1
  • пази 10
  • Пази 2
  • пазим 1
  • Пазите 1
  • пазите 2
  • пазити 2
  • пазићеш 1
  • Пајића 1
  • Пајо 2
  • пак 1
  • пакао 2
  • паквонским 1
  • пакленом 1
  • паклу 2
  • пакосна 1
  • пакосник 2
  • пакосником 1
  • паксијан 1
  • паланачким 1
  • паланкама 1
  • Паланке 1
  • паланци 1
  • палидрвце 1
  • Палилулац 1
  • Палилулска 1
  • палилулској 1
  • Палилулци 2
  • Палите 1
  • пало 1
  • памет 9
  • паметан 4
  • памети 9
  • паметне 1
  • паметнија 1
  • паметно 3
  • памећу 2
  • памти 1
  • памук 2
  • памуком 1
  • памучне 1
  • пандур 10
  • Пандур 5
  • пандура 5
  • пандуре 4
  • Пандури 2
  • пандури 5
  • пандурима 4
  • пандуром 1
  • пандурске 2
  • пандурским 1
  • пандуру 3
  • пантелијевском 1
  • Пантовац 66
  • Пантовца 12
  • Пантовцем 4
  • Пантовцу 4
  • Пантовчева 1
  • Пантовчевој 1
  • Пантовчеву 1
  • Панту 1
  • пањ 2
  • пања 1
  • пао 3
  • паоца 1
  • папира 1
  • папрати 1
  • паприкаш 1
  • паприку 1
  • папучама 1
  • пара 15
  • парама 2
  • Пардон 2
  • паре 24
  • Паре 4
  • партнерима 1
  • пару 1
  • парче 2
  • парчета 2
  • пас 1
  • паса 6
  • Пасош 1
  • пасош 3
  • пасоше 1
  • пасошу 1
  • пасти 5
  • пастирску 1
  • пати 1
  • патњама 1
  • патње 1
  • паћеницу 1
  • паучинасте 1
  • Пашине 1
  • Пашиним 1
  • пашче 1
  • пе 1
  • пева 3
  • певају 1
  • певајући 2
  • певање 1
  • певушећи 1
  • Педесет 1
  • педесет 5
  • пеке 1
  • пекли 1
  • пеку 1
  • пенсионованим 1
  • пенџерлијом 1
  • пењању 1
  • пењу 1
  • пепео 2
  • Пера 2
  • перила 1
  • перило 1
  • перилу 1
  • Перје 1
  • Перо 8
  • пером 1
  • Перуничића 1
  • песама 3
  • песка 1
  • песма 1
  • песме 1
  • песмом 1
  • песму 5
  • песница 2
  • песницом 1
  • Пет 1
  • пет 10
  • Петар 1
  • петлове 1
  • Петлови 2
  • петљају 1
  • петљали 1
  • петнаест 2
  • Петорица 1
  • Петра 2
  • пећ 1
  • пећи 2
  • пече 3
  • печен 2
  • печена 4
  • печења 1
  • пешаци 1
  • пешице 1
  • пешкеш 1
  • пешкир 3
  • пешкира 2
  • пешкири 2
  • пешкирима 1
  • пивницом 1
  • пивницу 1
  • пиј 1
  • Пиј 1
  • пијан 2
  • пијана 4
  • пијанији 1
  • пијаним 1
  • пијаницу 1
  • Пијанка 1
  • пијанка 3
  • пијанке 3
  • пијанком 1
  • пијано 1
  • пијанства 1
  • пијанци 2
  • Пије 2
  • пије 9
  • пијем 2
  • пијемо 2
  • Пију 1
  • пију 2
  • пик 1
  • пило 1
  • Пило 1
  • пиљим 1
  • пио 4
  • пипа 1
  • пипајући 1
  • Пипајући 1
  • пирка 3
  • Писар 12
  • писар 23
  • писара 2
  • писарева 1
  • писарем 1
  • писари 1
  • писарима 1
  • писаром 3
  • писару 2
  • писати 1
  • писма 1
  • писмен 1
  • писмо 1
  • писнуо 2
  • Пита 1
  • пита 4
  • питај 6
  • питала 1
  • питам 7
  • питања 5
  • питање 7
  • питањем 1
  • питању 2
  • питао 1
  • питати 1
  • питаш 3
  • питаше 1
  • пити 1
  • питоме 1
  • питомији 1
  • питомим 1
  • питомој 1
  • питомост 1
  • пића 3
  • пиће 2
  • пићем 3
  • пићу 1
  • пише 5
  • пиштање 2
  • пишти 2
  • пиштољи 1
  • пиштољима 1
  • пиштољче 1
  • плава 1
  • плаве 2
  • плаветнила 1
  • плаветнило 1
  • Плаветнило 1
  • плаветнилом 1
  • плаветнилу 1
  • плаво 2
  • плавојка 1
  • плаву 1
  • плавушкастога 1
  • плакао 1
  • пламен 5
  • пламена 1
  • пламено 2
  • пламеном 3
  • пламењача 1
  • пламичак 2
  • план 4
  • плане 2
  • планина 4
  • планине 3
  • планини 1
  • планином 1
  • планинска 2
  • планински 3
  • планинским 1
  • планинскога 2
  • планинском 1
  • планова 1
  • планове 2
  • планови 2
  • плановима 2
  • плану 10
  • плануше 3
  • Пласковчанин 1
  • пласт 1
  • пластова 1
  • пластови 1
  • плати 2
  • платимо 1
  • платио 1
  • платити 1
  • платићу 1
  • платна 2
  • платном 1
  • плах 1
  • плаховит 2
  • плаховите 1
  • плаховито 1
  • плаче 2
  • плаши 2
  • плашим 1
  • плашимо 1
  • плашио 1
  • Плашио 1
  • плашиш 3
  • плашљива 1
  • плашљиво 5
  • плашња 2
  • плашње 1
  • плашњи 1
  • плашт 1
  • племе 1
  • племена 2
  • плен 1
  • Плескоњића 1
  • Плескоњићевој 1
  • плећима 4
  • плива 2
  • пливају 2
  • пливаху 1
  • плове 1
  • плови 3
  • плот 1
  • плотун 1
  • плоча 2
  • плочу 1
  • пљоска 1
  • пљоску 6
  • пљус 2
  • пљускање 1
  • пљускати 1
  • Пљусну 1
  • По 14
  • по 227
  • побабио 1
  • побег 2
  • побегао 2
  • побегли 1
  • побегне 3
  • побегнемо 1
  • побегох 1
  • победи 1
  • побеђен 1
  • побеже 2
  • побелео 1
  • побећи 1
  • побија 1
  • побио 2
  • побјегао 1
  • побледи 1
  • пободеној 1
  • побожне 2
  • побожном 1
  • побољех 1
  • побратим 6
  • побратима 1
  • побратиме 5
  • побратими 1
  • Побратими 1
  • побратимо 1
  • побро 14
  • побру 1
  • побуди 1
  • повади 1
  • повадио 1
  • повадише 1
  • повампирио 1
  • поведе 6
  • поведемо 1
  • поведеш 1
  • поведи 1
  • повез 1
  • повезана 1
  • повезане 2
  • повезани 2
  • повезаним 1
  • повезаше 1
  • поверавао 1
  • повереник 1
  • повереника 1
  • поверенике 1
  • поверење 1
  • поверљив 1
  • поверљиво 2
  • поверљиву 1
  • повесма 1
  • повесмо 1
  • поветарац 2
  • повеће 1
  • повећем 1
  • повеша 1
  • Повија 1
  • повија 2
  • повијаху 2
  • повијаше 1
  • повијен 1
  • повијених 1
  • повика 10
  • повикаше 7
  • повио 1
  • повисока 1
  • повичем 1
  • повише 1
  • повишена 1
  • поводањ 1
  • поводећи 1
  • повољан 1
  • повољна 1
  • повољнијим 1
  • повољно 3
  • поворка 1
  • поврате 1
  • поврати 4
  • повратити 3
  • повратка 1
  • повратку 3
  • повраћа 1
  • поврће 1
  • површини 1
  • повукле 1
  • повући 1
  • Повуче 1
  • повуче 6
  • Повучеш 1
  • погађа 2
  • погађамо 2
  • погађате 1
  • погазиш 1
  • поган 1
  • погана 1
  • поганац 1
  • погани 1
  • поганим 1
  • погача 1
  • Погибе 1
  • погибија 1
  • погибије 1
  • погибији 1
  • Погибох 1
  • погибох 2
  • погине 1
  • погинем 3
  • погинула 1
  • Погинуо 1
  • погинуо 5
  • погинути 5
  • поглади 1
  • поглед 33
  • Погледа 3
  • погледа 86
  • погледав 1
  • Погледавши 5
  • погледавши 7
  • погледају 1
  • погледајући 2
  • погледала 1
  • погледали 1
  • Погледам 1
  • погледао 1
  • погледати 10
  • погледаху 1
  • погледаш 1
  • Погледаше 2
  • погледаше 4
  • погледе 4
  • погледи 2
  • погледима 2
  • погледом 9
  • погледу 2
  • погнуо 1
  • погнуте 5
  • поговора 1
  • погодби 1
  • погодимо 1
  • погодио 1
  • погодити 5
  • Погреших 1
  • погрешку 2
  • погуби 2
  • погурена 3
  • погурену 1
  • Под 3
  • под 65
  • пода 1
  • Подај 3
  • подаље 3
  • података 1
  • подвезама 1
  • подвезе 1
  • подви 1
  • подвикну 5
  • подвикујући 1
  • подвојимо 1
  • подвуче 1
  • подговара 1
  • подели 3
  • поделио 1
  • подешавао 2
  • подигао 1
  • подигла 1
  • подигните 1
  • подигну 1
  • подигнуте 1
  • подигнути 1
  • подигнутим 1
  • подигнутом 1
  • подигнуту 1
  • Подигоше 1
  • подигоше 2
  • подиђе 1
  • подиже 19
  • Подиже 3
  • Подизаше 2
  • подједнако 1
  • подлежући 1
  • подметати 1
  • подметач 1
  • подметну 1
  • подметнули 2
  • подметула 1
  • подмеће 1
  • подмукло 1
  • подмуклолукавога 1
  • подне 4
  • поднео 1
  • поднесе 1
  • поднети 1
  • подножјем 1
  • подноси 1
  • подносити 1
  • подобности 1
  • подоста 2
  • подругљив 1
  • подругљиве 1
  • подрум 1
  • подсетила 1
  • подсетише 1
  • подсећаше 1
  • подсмехом 1
  • подстрешници 1
  • поду 5
  • подуже 1
  • Пође 2
  • пође 35
  • пођоше 5
  • пођу 2
  • пожара 1
  • пожаревачком 1
  • Пожури 2
  • пожури 9
  • пожурим 1
  • пожуримо 1
  • пожурио 1
  • Пожурио 1
  • пожурише 3
  • пожутела 1
  • позавидели 1
  • позавлачила 1
  • позавлачили 1
  • позадружна 1
  • позаимао 1
  • позајмице 1
  • позва 1
  • позвани 1
  • позвао 2
  • позвати 1
  • поздрав 1
  • поздрава 2
  • Поздрави 1
  • поздрави 6
  • поздравио 2
  • поздрављајући 1
  • позеленело 1
  • позив 2
  • позива 1
  • позивали 1
  • позивом 1
  • позледило 1
  • позна 4
  • познавали 1
  • познаваше 1
  • познавши 1
  • Познаде 1
  • познаде 13
  • познаду 1
  • познаје 3
  • познајем 1
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • познајеш 1
  • познају 4
  • познало 1
  • познаник 1
  • познаника 1
  • познаници 1
  • познаницима 1
  • познанство 2
  • познанству 1
  • Познао 1
  • познао 4
  • позната 5
  • познате 2
  • познати 4
  • познатим 1
  • познатих 2
  • познато 3
  • позове 2
  • поиздаље 1
  • поиздизаше 1
  • поизлеташе 1
  • поизмакао 1
  • поима 1
  • поимању 1
  • појава 5
  • појаве 4
  • појави 14
  • појавио 1
  • појавити 1
  • појавом 2
  • појаву 1
  • појам 1
  • појас 2
  • појаса 4
  • појасићем 1
  • појасом 1
  • појасу 2
  • појахаше 1
  • поједеш 1
  • појединости 1
  • појење 1
  • појео 1
  • поји 1
  • појми 11
  • појмио 1
  • појмити 2
  • појмовима 1
  • појуре 1
  • појури 2
  • појурише 1
  • покаже 3
  • покажем 2
  • покажеш 1
  • показа 7
  • показао 2
  • показивала 1
  • показивали 1
  • показиваше 1
  • показује 2
  • показујући 2
  • Покај 1
  • покаја 1
  • покајања 1
  • покајање 1
  • покајати 1
  • покајеш 1
  • покајник 1
  • покају 1
  • покварило 1
  • покварио 1
  • поклао 1
  • поклапа 1
  • поклаше 1
  • поклопац 1
  • покојни 1
  • Покојни 1
  • покорава 1
  • покоре 2
  • покорност 1
  • покошене 1
  • покрет 4
  • покрета 5
  • покрете 5
  • покреће 1
  • покривала 2
  • покривалом 3
  • покривач 2
  • покривене 1
  • покривени 1
  • покривених 1
  • покров 1
  • покупи 1
  • покупише 1
  • Покуша 1
  • покуша 4
  • покушаја 2
  • покушам 1
  • покушамо 1
  • покушао 1
  • покушаше 1
  • пола 3
  • полагано 4
  • полази 1
  • Полази 1
  • полазите 1
  • полазити 1
  • полако 21
  • Полако 4
  • поласка 1
  • полегали 2
  • полегаше 3
  • полета 1
  • полетети 1
  • полети 1
  • полечи 1
  • политика 1
  • полицајац 2
  • Полицајац 2
  • полицајци 1
  • полиција 2
  • полиције 1
  • полицији 1
  • полицијом 1
  • полицијској 1
  • полицију 1
  • полициске 1
  • полициски 1
  • полициским 1
  • полицу 1
  • половак 1
  • половина 2
  • половине 3
  • половини 3
  • половину 3
  • положај 10
  • положаја 1
  • положајем 1
  • положају 6
  • положену 1
  • положи 1
  • положитој 1
  • поломимо 1
  • полугласно 4
  • полудео 1
  • полудети 2
  • полудех 3
  • полуосмејак 1
  • полутами 2
  • полутаци 1
  • полуумирен 1
  • поља 7
  • пољану 1
  • Поље 1
  • поље 9
  • пољем 2
  • пољу 7
  • пољуби 1
  • Пољуби 1
  • пољубим 1
  • пољубише 1
  • Помагај 1
  • помагаху 1
  • помагачи 1
  • помаже 4
  • помажу 1
  • помало 6
  • помаља 1
  • помаљаху 1
  • помаљаше 1
  • помањи 1
  • помену 5
  • поменула 1
  • поменусмо 1
  • померају 1
  • помешаним 1
  • помешано 1
  • помилована 1
  • помиловања 1
  • помиловање 6
  • помиловању 1
  • помилуј 1
  • помилује 1
  • помињаше 1
  • помињи 2
  • помири 1
  • Помирише 1
  • помисао 2
  • Помисли 1
  • помисли 44
  • помислим 2
  • помислио 2
  • помислити 1
  • помислих 1
  • помичући 1
  • помишља 1
  • помишљало 1
  • помишљао 6
  • помогло 1
  • помогне 1
  • помогнеш 1
  • Поможе 1
  • поможе 3
  • Помоз 1
  • Помози 2
  • помоли 2
  • помолити 2
  • Поморавља 1
  • Поморављу 1
  • помоћ 2
  • помоћи 8
  • помоћу 1
  • помрчина 5
  • помрчине 1
  • помрчини 4
  • помрчину 2
  • помућен 1
  • понављаху 1
  • понављаше 2
  • понајвернија 1
  • понајвише 1
  • понајчешће 1
  • понашању 1
  • Понегде 1
  • понегде 2
  • Понека 1
  • понеке 2
  • Понеки 1
  • понеки 5
  • понекипут 1
  • понеко 1
  • понеку 1
  • понеле 1
  • понео 1
  • понесем 1
  • понесена 1
  • понесене 1
  • понеси 2
  • Понеше 1
  • понеше 3
  • понижене 1
  • понижену 1
  • понови 6
  • поновити 1
  • поновише 1
  • поново 2
  • понос 1
  • поносити 1
  • поносито 1
  • поносна 1
  • поносном 1
  • поноћ 2
  • поноћи 4
  • поноћне 1
  • понуде 2
  • понуди 3
  • понудити 1
  • поњава 1
  • поњавама 1
  • поњаве 2
  • поњави 1
  • поњаву 2
  • Пооткидај 1
  • Поп 2
  • поп 7
  • Попа 2
  • попа 21
  • попадаше 1
  • Попадоше 1
  • попару 1
  • Попе 1
  • попе 3
  • попео 1
  • попети 1
  • попину 1
  • поплаше 1
  • попо 11
  • попов 1
  • поповим 1
  • попових 1
  • поповој 3
  • попом 1
  • поправи 1
  • попрети 1
  • попрска 1
  • попу 4
  • попустљивост 1
  • попуцају 1
  • попуши 1
  • попушио 1
  • порази 1
  • поранио 2
  • пораст 1
  • порасте 1
  • порасту 1
  • Поред 2
  • поред 27
  • поредак 1
  • поређали 2
  • поређане 1
  • поређани 1
  • порекне 1
  • порожју 1
  • пороту 1
  • поругану 1
  • поручила 1
  • поручио 3
  • пос 2
  • посадивши 1
  • посао 34
  • посвећен 1
  • посвршава 1
  • посвршавам 3
  • поседали 1
  • Поседаше 2
  • поседаше 3
  • посести 1
  • посете 1
  • посети 1
  • посетиоци 1
  • посјећ 1
  • поскакаше 2
  • поскидаше 1
  • посла 35
  • посланик 1
  • Послао 2
  • послао 5
  • послати 4
  • послаће 1
  • послаше 3
  • после 116
  • После 41
  • последак 1
  • последице 3
  • Последња 1
  • последње 13
  • последњега 2
  • последњем 1
  • последњи 12
  • последњих 1
  • последњој 2
  • последњом 1
  • последњу 3
  • послије 1
  • послова 1
  • послове 5
  • пословима 1
  • Послом 1
  • послом 8
  • послу 8
  • послуга 1
  • послужавник 1
  • послужи 2
  • послужити 1
  • послужују 1
  • послуша 1
  • Послуша 1
  • послушах 2
  • послушна 1
  • послушника 1
  • послушниково 1
  • послушно 2
  • послушност 3
  • послушности 1
  • посматра 4
  • посматрају 1
  • посматрајући 3
  • посматрамо 1
  • посматраху 1
  • посматрач 1
  • посматраше 3
  • поспала 1
  • посрну 1
  • пост 2
  • поста 1
  • постављао 1
  • постављен 1
  • Постаде 1
  • постаде 8
  • постајао 1
  • постаје 2
  • постају 1
  • постала 1
  • постане 1
  • постанем 1
  • постао 1
  • постара 2
  • постати 2
  • постеље 10
  • постељи 4
  • постељу 11
  • постепена 1
  • Постепеним 1
  • постепено 2
  • постигао 1
  • постиди 1
  • Постоја 1
  • постоје 1
  • постоји 1
  • поступак 1
  • поступке 2
  • поступци 2
  • потајници 1
  • потанко 1
  • потврдиш 1
  • потврђујемо 1
  • потеже 1
  • потекоше 1
  • потера 10
  • Потера 2
  • потерају 1
  • потераше 2
  • потере 4
  • потером 3
  • потеру 6
  • потес 6
  • потеса 3
  • потесни 1
  • Потесом 1
  • потесом 3
  • потесу 2
  • потече 1
  • потиљак 2
  • потиљка 1
  • потиљку 1
  • потказа 1
  • потказао 1
  • потмула 1
  • потмуло 2
  • потмуо 1
  • Поток 1
  • поток 17
  • потока 9
  • потоком 4
  • потоку 9
  • Потом 1
  • потом 4
  • потонуо 1
  • потоњи 1
  • поточића 2
  • потпасала 1
  • потписаше 1
  • потпуно 4
  • потраже 1
  • Потражи 1
  • потражим 2
  • потражио 1
  • потражити 1
  • потражих 1
  • потражише 1
  • потраја 1
  • потре 1
  • потреба 2
  • потребан 1
  • потребе 4
  • потребна 2
  • потребне 2
  • потребни 1
  • потребнији 1
  • потребно 7
  • потребу 1
  • потресе 1
  • потресеним 1
  • потресла 1
  • потру 2
  • потрудио 1
  • потрча 12
  • потрчавши 1
  • Потрчасмо 1
  • потрчати 1
  • потрчаше 1
  • Потрчаше 1
  • потрче 1
  • потрчи 2
  • потрчите 1
  • потуљи 1
  • потуцам 1
  • потчини 1
  • потчињавају 2
  • потчињавали 1
  • потчињавању 1
  • потчињаваше 1
  • поћи 1
  • поћута 1
  • поубијали 1
  • поуздан 2
  • поуздане 1
  • поуздани 2
  • Поузданија 1
  • Поузданије 1
  • поузданије 2
  • поузданији 2
  • поузданих 1
  • поуздано 7
  • поузданога 1
  • поуздану 1
  • поуздањем 1
  • поуздати 2
  • поуку 1
  • поустајаше 1
  • поучавао 1
  • похара 3
  • похаране 1
  • похарао 1
  • похаре 7
  • похари 1
  • похару 5
  • похвала 1
  • похвалити 1
  • похвалу 1
  • похватао 1
  • походе 1
  • поцрвене 4
  • поцрвенети 1
  • поцрвени 1
  • поцрнела 1
  • поцрнелу 2
  • почаст 1
  • почасти 1
  • почастили 1
  • Поче 1
  • поче 36
  • почела 1
  • почели 3
  • почем 1
  • почео 7
  • почесмо 1
  • почетка 1
  • почетку 3
  • почетничком 1
  • почеша 4
  • почеше 4
  • почешће 1
  • починило 1
  • починио 1
  • почињаше 1
  • Почиње 2
  • почиње 6
  • почињу 1
  • почисти 1
  • почистио 1
  • Почне 1
  • почне 4
  • почнемо 1
  • почнете 1
  • почну 1
  • пошавши 1
  • пошао 1
  • пошла 1
  • пошље 2
  • пошљи 1
  • поштен 2
  • поштена 2
  • поштене 3
  • поштени 1
  • поштеним 1
  • поштено 3
  • поштеној 1
  • поштење 1
  • пошто 18
  • Пошто 3
  • поштовања 1
  • поштовао 1
  • поштом 1
  • пошту 1
  • права 8
  • правац 2
  • правда 1
  • Правда 1
  • правдаше 1
  • праве 2
  • праведној 1
  • правећи 1
  • Прави 1
  • прави 7
  • правије 1
  • правилна 1
  • правило 1
  • правим 1
  • Правите 1
  • правих 1
  • правници 1
  • Право 2
  • право 75
  • правом 1
  • праву 3
  • правцем 3
  • праг 4
  • праговима 1
  • прагу 2
  • празан 1
  • празна 3
  • празне 1
  • празни 1
  • празним 3
  • празнина 1
  • празници 1
  • празноверни 1
  • празну 1
  • практиканта 1
  • прамен 1
  • прамење 1
  • прапораца 1
  • Прате 1
  • пратећи 2
  • прати 2
  • пратио 1
  • пратити 1
  • праћен 1
  • прах 2
  • прашине 3
  • прашини 1
  • прашину 2
  • прашта 1
  • праштам 2
  • праште 1
  • Прва 3
  • прва 7
  • Прве 1
  • прве 4
  • први 30
  • Први 4
  • првим 2
  • првина 2
  • првих 3
  • прво 15
  • Прво 2
  • првог 1
  • Првога 1
  • првога 2
  • првој 1
  • првом 2
  • прву 3
  • Пре 3
  • пре 41
  • пребаци 6
  • пребацивши 1
  • пребацио 1
  • пребаченом 2
  • пребије 1
  • пребледе 4
  • пребледела 1
  • пребледели 1
  • пребола 1
  • преболети 2
  • преброја 1
  • пребројати 1
  • превалила 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • превелика 1
  • превио 1
  • превоја 1
  • преврнуо 1
  • преврнутих 1
  • преврташе 1
  • преврте 4
  • превуче 1
  • прегазише 1
  • Прегледа 1
  • прегледа 3
  • прегледавши 1
  • прегледали 1
  • прегледао 1
  • прегледати 2
  • прегледаше 2
  • прегоре 1
  • прегруваш 1
  • пред 130
  • Пред 14
  • преда 11
  • предаде 4
  • предадоше 1
  • Предај 3
  • предаје 2
  • предају 2
  • Предала 1
  • предала 3
  • предам 5
  • предане 1
  • преданити 2
  • предао 5
  • предати 1
  • предахну 1
  • предаш 3
  • предвидео 1
  • предвиди 1
  • предвиђени 1
  • преде 2
  • предиха 1
  • предмет 1
  • предмете 1
  • предмети 2
  • предње 1
  • предомишљајући 1
  • предосећања 1
  • предсказивала 1
  • представљаше 2
  • представницима 1
  • предузећима 1
  • предузимало 1
  • предузимао 1
  • пређашњег 1
  • пређашњем 1
  • пређашњи 2
  • пређе 7
  • пређемо 1
  • пређоше 2
  • преживеле 1
  • преживео 1
  • преживети 1
  • преза 3
  • презајући 1
  • презирала 1
  • презирањем 1
  • Презреће 1
  • презриво 1
  • преиначила 1
  • прек 1
  • прекидај 1
  • прекидајући 1
  • прекиде 17
  • прекидима 1
  • прекидоше 1
  • преким 1
  • прекине 2
  • прекинути 1
  • прекипе 1
  • прекјуче 1
  • Преко 2
  • преко 63
  • прекољем 1
  • прекорачи 1
  • Прекорачи 1
  • прекоре 2
  • прекосутра 3
  • прекрати 1
  • прекреће 1
  • прекри 1
  • прекрсти 1
  • прекрстио 1
  • преку 1
  • прела 1
  • прелази 2
  • прелазила 1
  • прелајаше 1
  • прелете 6
  • прелетеше 1
  • прелећу 2
  • прелива 2
  • преливајући 1
  • преливаху 1
  • прелом 2
  • преломити 1
  • Према 2
  • према 24
  • премишља 2
  • прене 1
  • пренела 1
  • пренеражен 1
  • пренесе 3
  • преноси 2
  • преноћишту 1
  • прену 5
  • пренуше 1
  • преобуке 1
  • препеченице 2
  • препеченицом 1
  • преплашен 1
  • преплашено 1
  • преполови 2
  • препоне 1
  • препороди 1
  • препоручити 1
  • препреденост 1
  • препредености 1
  • препрека 1
  • препреке 2
  • препуњен 1
  • преродише 1
  • прерушити 1
  • преседластога 1
  • пресећи 1
  • пресеца 2
  • пресече 3
  • прескакаше 1
  • прескакута 1
  • прескаче 1
  • прескачући 1
  • прескочи 4
  • прескочио 1
  • пресрете 1
  • престаде 1
  • престадоше 1
  • престајући 1
  • престану 1
  • преступ 1
  • Пресуда 1
  • пресуда 2
  • пресуде 1
  • пресуди 1
  • пресуднијега 1
  • пресуду 2
  • претварао 1
  • претворила 2
  • претвориле 1
  • претворило 1
  • претворио 2
  • прете 1
  • претежније 1
  • претекне 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • претио 1
  • Претио 1
  • претње 1
  • претњу 1
  • претоварен 1
  • претпостављаше 2
  • претреса 1
  • претресаху 1
  • претресе 1
  • претресу 1
  • претрну 1
  • претрпану 1
  • претрча 4
  • претрчавши 1
  • претрчаше 1
  • претурајући 1
  • претурамо 1
  • претурати 1
  • претури 2
  • претурио 2
  • Претурићемо 1
  • претурише 1
  • претходних 1
  • претходници 1
  • претходно 2
  • прећи 1
  • пречагама 1
  • прече 1
  • пречњаке 1
  • пречњаци 1
  • прешла 1
  • прешли 1
  • при 14
  • При 2
  • прибере 1
  • прибереш 1
  • прибијајући 1
  • прибијаху 1
  • прибира 1
  • приближавао 1
  • приближаваху 1
  • приближан 1
  • приближи 6
  • приближио 1
  • приближише 3
  • приближује 5
  • прибојавао 1
  • прибор 1
  • прибра 5
  • прибравши 1
  • Прибравши 1
  • привеже 2
  • Привежу 1
  • привеза 1
  • привезан 1
  • привлаче 3
  • привлачи 4
  • привлачило 2
  • привлачио 1
  • привуче 1
  • пригрлило 1
  • пригрлио 1
  • пригрчише 1
  • придаваше 1
  • придиже 1
  • придоби 1
  • придобије 1
  • придобијем 1
  • придржавајући 1
  • придржи 1
  • придружи 1
  • приђе 29
  • Приђе 4
  • приђи 1
  • приђоше 2
  • прижељкивању 1
  • прижиже 1
  • призивати 1
  • признање 1
  • призора 1
  • Пријатан 2
  • пријатељ 2
  • пријатеља 1
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 4
  • пријатељима 1
  • пријатељица 1
  • пријатељице 1
  • пријатељицу 1
  • пријатељски 1
  • пријатељство 1
  • пријатељству 1
  • пријатељу 2
  • пријатна 2
  • пријатне 1
  • пријатно 7
  • прије 1
  • приковале 1
  • прикована 1
  • приковане 3
  • приковани 1
  • приковано 1
  • прикрада 1
  • прикри 1
  • прикривање 1
  • прикривен 2
  • прикривени 1
  • прикривену 1
  • прикрије 3
  • прикријете 1
  • прикрио 1
  • прикупља 1
  • Прилазећи 1
  • прилазећи 4
  • прилази 4
  • прилегли 1
  • прилегне 1
  • прилепљене 1
  • прилика 2
  • приликама 1
  • прилике 10
  • приликом 3
  • прилику 4
  • прилици 2
  • приљубљен 1
  • приљубљени 1
  • прима 1
  • примакли 1
  • Примакоше 1
  • примамљиваше 1
  • примамљиве 1
  • примамљиви 1
  • примамљивије 1
  • примамљиво 2
  • примамљивом 1
  • примамљује 1
  • примаче 1
  • пример 1
  • приметне 1
  • прими 2
  • примио 1
  • примити 2
  • примичу 1
  • Примичу 1
  • приморао 1
  • принела 1
  • принесе 1
  • принуди 1
  • принудити 1
  • принудише 1
  • принуђава 1
  • принуђавало 1
  • принуђен 1
  • припада 1
  • припије 1
  • припретим 1
  • припретише 1
  • прирасла 1
  • природа 2
  • природе 2
  • природу 1
  • присебан 4
  • присебна 1
  • присебни 1
  • присебнији 1
  • присебност 1
  • присебности 2
  • присела 1
  • присело 1
  • присете 1
  • присети 3
  • присећајући 1
  • прискочи 2
  • прислони 1
  • присним 1
  • приспео 1
  • пристаде 1
  • пристаје 2
  • Пристајем 1
  • пристајем 2
  • пристала 1
  • Пристала 1
  • пристане 1
  • пристао 1
  • пристати 3
  • пристојно 1
  • приступе 1
  • присуства 1
  • присуство 2
  • присуствују 1
  • притворновеселим 1
  • притегни 1
  • притискивајући 1
  • притиском 1
  • притискује 1
  • притисла 2
  • притисну 2
  • притиснуо 1
  • притрча 1
  • притрчаше 1
  • прићи 1
  • прихвати 3
  • прихватише 2
  • приход 1
  • прича 5
  • Причај 2
  • причај 5
  • причајте 1
  • причају 2
  • причајући 2
  • Причали 1
  • причам 2
  • причама 1
  • причања 1
  • причао 4
  • причати 1
  • причаш 3
  • причаше 2
  • приче 2
  • Причекај 2
  • причекам 2
  • причестим 1
  • причестише 1
  • причешће 1
  • Причешће 1
  • причешћивали 1
  • причешћу 1
  • причини 1
  • причињаваше 1
  • причињена 1
  • причу 2
  • причувај 1
  • приш 1
  • прљава 1
  • прљаве 1
  • Прљаво 1
  • прљавој 2
  • пробавити 1
  • пробајући 1
  • пробао 1
  • пробати 1
  • прободе 1
  • пробуди 9
  • пробудим 1
  • пробудио 3
  • пробудићемо 1
  • провалијама 1
  • провалије 2
  • провалију 1
  • провалили 2
  • проваљен 1
  • проваљено 1
  • проваљивати 1
  • проваљујемо 1
  • проваљују 1
  • проведе 6
  • проведеш 1
  • проведосмо 1
  • проведу 1
  • провело 1
  • провео 2
  • провесели 2
  • провидна 1
  • провлачаху 1
  • провлаче 2
  • провлачи 3
  • Провлачио 1
  • проводи 2
  • проводила 1
  • проводио 3
  • проводити 2
  • проводиш 1
  • провођењу 2
  • проврти 1
  • провукоше 2
  • провући 3
  • провуче 5
  • провучем 1
  • прогласи 1
  • прогласити 1
  • прогледа 1
  • прогнаница 1
  • проговоре 1
  • проговори 21
  • проговоривши 2
  • проговорим 1
  • прогрушале 1
  • прогрушали 1
  • прогута 2
  • прогутате 1
  • прода 1
  • продавао 1
  • продавати 1
  • продаду 1
  • продаје 1
  • продаји 1
  • Продајте 1
  • продао 1
  • продаш 1
  • продираху 1
  • продираше 3
  • продире 2
  • продиру 1
  • продру 1
  • продужавао 1
  • продужи 20
  • продужим 1
  • продужише 1
  • продужују 1
  • прође 12
  • Прође 3
  • прођи 1
  • Прођи 1
  • прођосмо 1
  • прођоше 2
  • Прођоше 5
  • прођу 1
  • прожет 1
  • проживео 1
  • проживети 1
  • проживимо 1
  • прозбори 5
  • прозвижда 1
  • Прозор 1
  • прозор 25
  • прозора 10
  • прозоре 1
  • прозорима 3
  • прозором 3
  • прозору 7
  • прозорче 8
  • прозорчета 1
  • прозорчића 1
  • прозорчићу 2
  • прозуји 1
  • проје 1
  • пројури 1
  • проказа 1
  • проказати 1
  • проклете 2
  • проклетиња 1
  • проклетница 1
  • Проклето 1
  • проклетој 1
  • проклетство 1
  • прокрадем 1
  • пролажаху 3
  • пролажаше 2
  • пролаз 1
  • пролазе 2
  • Пролазе 2
  • пролази 4
  • пролазио 1
  • пролазници 1
  • пролежа 1
  • пролежавши 1
  • пролетаху 1
  • пролете 1
  • пролећа 2
  • Пролеће 1
  • пролеће 2
  • пролећу 1
  • проливена 1
  • проломи 2
  • прољеће 1
  • промашио 1
  • промене 1
  • промени 3
  • променили 2
  • променило 1
  • променио 2
  • променити 1
  • Променише 1
  • промену 2
  • промењен 1
  • промерио 1
  • промешкољи 1
  • промисли 2
  • промислим 1
  • промислио 2
  • промиче 1
  • промоли 2
  • промрмља 2
  • промукао 1
  • промуклим 1
  • промуца 6
  • пронађе 1
  • проналазак 1
  • проницљивим 1
  • проницљиво 1
  • проносе 1
  • проноси 1
  • пропада 3
  • пропадај 1
  • пропадам 2
  • пропадамо 1
  • пропаде 1
  • пропала 1
  • пропало 1
  • Пропао 2
  • пропао 6
  • пропаст 2
  • пропиње 1
  • пропусти 3
  • проредила 1
  • проређених 1
  • проседа 1
  • проседеше 1
  • просим 1
  • проспу 1
  • проста 1
  • прости 2
  • простићете 1
  • простих 1
  • простору 2
  • простота 1
  • пространства 1
  • пространу 1
  • простре 1
  • простреше 1
  • прострле 1
  • прострте 1
  • просу 2
  • протегла 1
  • протегнути 1
  • протежући 2
  • протезаху 1
  • протест 1
  • протеста 1
  • против 4
  • противити 1
  • противника 1
  • противном 1
  • противности 2
  • протицаше 2
  • протиче 3
  • протокол 1
  • протрља 2
  • Протрчавши 1
  • протумачише 2
  • проћи 5
  • проучи 1
  • прочевља 1
  • прочевље 1
  • прочеља 1
  • прочељу 2
  • прочита 2
  • прочитавши 1
  • прочитај 1
  • прочитам 1
  • прочитана 1
  • прочитати 2
  • Прошао 1
  • прошао 7
  • прошапта 9
  • прошапута 1
  • прошла 1
  • прошли 2
  • прошло 3
  • прошлост 1
  • проштац 2
  • прошће 1
  • прсну 1
  • прснути 1
  • прст 4
  • прста 1
  • прсте 4
  • прстен 1
  • прстима 4
  • прстом 1
  • прсту 1
  • пруга 1
  • пружа 2
  • пружају 1
  • пружајући 3
  • пружале 1
  • пружене 2
  • пружени 1
  • пруженом 1
  • пружену 5
  • Пружи 1
  • пружи 27
  • пруживши 3
  • пружила 3
  • пружили 1
  • пружио 4
  • пружише 1
  • прште 1
  • прштећи 1
  • пршти 1
  • пршуту 1
  • пса 2
  • псе 1
  • псето 5
  • пси 1
  • псима 1
  • псино 2
  • Пст 3
  • птица 2
  • птице 1
  • публике 1
  • публици 1
  • пуки 1
  • пукло 1
  • пукне 1
  • пукотинама 1
  • пукотине 1
  • пун 4
  • пуна 5
  • пуне 5
  • пуним 2
  • пуно 2
  • пуну 1
  • пурењак 2
  • пурењака 1
  • пурењаке 1
  • пурењаци 1
  • пурци 1
  • пусник 2
  • пусте 3
  • пусти 4
  • пустио 3
  • пустити 1
  • Пустићу 1
  • пусто 1
  • пустоловина 1
  • пустош 1
  • пут 60
  • пута 31
  • путања 1
  • путеве 1
  • путем 2
  • путник 3
  • путнике 1
  • путници 2
  • путницима 1
  • путовима 1
  • Путом 1
  • путом 9
  • путу 13
  • путује 2
  • путујемо 1
  • путују 1
  • пући 1
  • пухор 1
  • пуцај 1
  • Пуцај 5
  • пуцају 2
  • пуцамо 1
  • пуцањ 5
  • пуцања 1
  • пуцање 1
  • пуце 1
  • пуцка 2
  • пуцкају 1
  • пуцњава 1
  • Пуче 1
  • пуче 3
  • пучини 1
  • пушака 1
  • пуши 2
  • пушити 1
  • пушка 5
  • пушкама 1
  • пушке 22
  • пушком 13
  • пушкомет 1
  • пушку 43
  • пуштати 1
  • пушчане 2
  • пушчаних 1
  • Пфуј 1
  • пшеница 2
  • пшенице 1
  • пшеницу 1
  • Р 1
  • р 4
  • ра 2
  • рабаџије 1
  • работе 1
  • работницима 1
  • работу 1
  • равна 1
  • равне 2
  • равнице 2
  • равници 1
  • равно 2
  • равнодушно 1
  • рагастов 1
  • рад 6
  • рада 2
  • Раде 1
  • раде 17
  • раденика 1
  • радећи 2
  • Ради 2
  • ради 48
  • радили 4
  • радим 7
  • радимо 2
  • Радио 1
  • радио 8
  • Радисав 11
  • Радисава 1
  • Радисављевих 1
  • Радисавом 1
  • Радисаву 2
  • радите 3
  • радити 7
  • радиш 4
  • радник 2
  • раднике 1
  • радници 1
  • радње 2
  • радњу 1
  • радо 3
  • радовала 1
  • Радован 35
  • Радована 5
  • Радованове 1
  • Радованово 1
  • Радованову 1
  • Радованом 1
  • Радовану 3
  • радовао 4
  • радове 3
  • радознала 1
  • радознали 4
  • радозналија 1
  • радозналим 3
  • радознало 5
  • радозналост 5
  • радозналости 1
  • радозналошћу 1
  • Радоњић 1
  • Радоњића 7
  • радосни 1
  • радоснији 1
  • радосно 7
  • радост 7
  • радостан 2
  • радости 2
  • радошћу 1
  • раду 1
  • радује 2
  • рађа 1
  • рађало 1
  • рађаху 2
  • ражљутити 1
  • ражљућени 1
  • разави 1
  • разапета 1
  • разастре 1
  • разасути 1
  • разбарушена 1
  • разбарушеном 1
  • разбацане 1
  • разбацани 1
  • разбегоше 1
  • разберем 1
  • разби 1
  • разбија 1
  • разбијен 2
  • разбирај 1
  • разбирајући 2
  • разбирам 1
  • разбити 1
  • Разбојник 1
  • разбојник 5
  • разбојника 3
  • разбојником 1
  • разбојници 4
  • разбојничке 1
  • разбојничким 1
  • разбојништво 2
  • разбуди 2
  • разбудили 1
  • Разведри 1
  • разведри 2
  • развеза 1
  • Развесели 1
  • разви 1
  • развиђава 1
  • развија 1
  • развијена 1
  • развијене 2
  • развила 1
  • развлачи 1
  • разврат 1
  • разврату 1
  • развршен 1
  • развукао 1
  • развуче 3
  • развучен 1
  • разгали 1
  • разгаљује 1
  • разгледа 22
  • разгледавши 1
  • Разгледавши 1
  • разгледају 3
  • разгледајући 1
  • разгледам 2
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разгледаше 2
  • разговара 4
  • разговарамо 3
  • разговарати 7
  • разговараху 2
  • разговор 12
  • разговора 4
  • разговоре 2
  • разговори 2
  • разговорима 1
  • разговоримо 1
  • Разговорише 1
  • разговорнији 1
  • разговору 5
  • разграбе 1
  • разграбише 1
  • разгранао 1
  • раздавао 1
  • раздаде 1
  • Раздадоше 1
  • раздајемо 1
  • раздајеш 1
  • раздам 2
  • раздао 1
  • Раздао 2
  • раздвајам 1
  • раздели 1
  • разделио 1
  • разделити 1
  • разделише 1
  • раздрага 1
  • раздраган 2
  • разиђоше 4
  • разјарени 1
  • разјаренога 1
  • разлазе 1
  • разлазимо 1
  • разлегати 1
  • разлеже 4
  • разли 4
  • разлику 1
  • разликује 1
  • разликују 2
  • Разлило 1
  • различни 1
  • разлог 2
  • разлога 1
  • размакоше 1
  • Размисли 1
  • размисли 6
  • размисливши 2
  • размицаху 1
  • размишља 4
  • размишљајући 5
  • размишљања 5
  • размишљање 1
  • размишљаше 1
  • размрсити 1
  • Разне 1
  • разне 5
  • разнежи 1
  • разнети 1
  • разни 1
  • разним 4
  • разних 1
  • разнобојних 1
  • разноврсна 1
  • разноврсних 1
  • разногласно 1
  • разочарана 1
  • разрачунавање 1
  • разредила 1
  • разрогачи 1
  • разуздана 1
  • Разуме 1
  • разуме 7
  • разумева 1
  • разумевајући 2
  • разумевао 1
  • разумевати 1
  • разумеде 3
  • разумем 1
  • разумео 1
  • разумети 1
  • разумеш 1
  • разумјети 1
  • Рај 1
  • рај 3
  • рају 2
  • рака 2
  • раке 1
  • ракије 5
  • ракијом 3
  • ракију 6
  • Рако 2
  • раком 1
  • раку 2
  • рам 6
  • рама 1
  • раме 8
  • рамена 8
  • раменима 3
  • раменом 2
  • рамену 2
  • рана 4
  • ране 1
  • раније 12
  • ранијем 1
  • ранити 1
  • рано 6
  • раном 1
  • рану 5
  • рањен 2
  • рањених 1
  • рапорт 1
  • расани 1
  • расеца 1
  • расипала 1
  • раскида 2
  • раскидати 1
  • раскинула 1
  • раскравих 1
  • Раскрсти 1
  • раскрстимо 1
  • раскрштам 1
  • расла 1
  • расли 1
  • расом 1
  • распита 1
  • Распитивала 1
  • распитивао 2
  • распитивати 2
  • Распитиваше 1
  • распитује 2
  • распламтео 1
  • расплинуло 1
  • расплинулој 1
  • распознају 3
  • распознати 2
  • располаже 1
  • расположен 2
  • расположена 1
  • расположење 3
  • распореди 1
  • распрема 1
  • распростирао 1
  • распустио 1
  • Раста 2
  • растављају 1
  • растављати 1
  • растављаше 1
  • растављена 1
  • растадоше 1
  • Растадоше 1
  • растајати 1
  • растајемо 1
  • растану 1
  • растао 1
  • растапа 1
  • растапати 1
  • расте 1
  • растегла 1
  • растезаху 1
  • растера 1
  • растова 1
  • растопљеној 1
  • растресао 1
  • растурају 1
  • растурено 1
  • растури 2
  • растурили 1
  • растурише 1
  • расхлађује 1
  • расходи 1
  • ратни 1
  • ратник 1
  • ратнику 1
  • Рачун 1
  • рачун 6
  • рачуна 4
  • рачунајући 1
  • рачунао 2
  • рачунати 2
  • рачуне 4
  • рачуну 1
  • раширен 1
  • раширена 1
  • раширеним 1
  • раширених 3
  • рашири 4
  • рашириле 1
  • раширило 2
  • раширише 2
  • рашће 1
  • рашчују 1
  • рђав 3
  • рђаво 1
  • ребра 1
  • ревносно 2
  • револвер 9
  • револвера 2
  • револвери 1
  • револвером 3
  • ред 5
  • реда 6
  • редаром 1
  • редова 1
  • редом 4
  • реду 6
  • редују 1
  • ређа 1
  • ређају 2
  • ређаху 2
  • режи 1
  • резилио 1
  • резилиш 1
  • резница 1
  • рек 1
  • Рек 1
  • река 1
  • рекавши 1
  • рекао 13
  • реке 12
  • рекла 4
  • Рекли 1
  • рекне 1
  • реком 4
  • Рекосмо 1
  • рекох 5
  • рекоше 3
  • реку 6
  • реп 1
  • реситио 1
  • респекта 2
  • ретка 1
  • ретке 1
  • ретки 3
  • ретко 5
  • ретку 1
  • рећ 1
  • Рећи 1
  • рећи 22
  • реформатора 1
  • реци 10
  • Рецимо 1
  • рецимо 4
  • реците 2
  • реч 17
  • рече 200
  • речем 1
  • реченим 1
  • речено 1
  • речи 32
  • речима 3
  • речито 1
  • речица 2
  • речицама 1
  • речицу 1
  • речју 2
  • речном 1
  • решава 1
  • решена 1
  • решетке 1
  • решетку 1
  • реши 1
  • риба 2
  • рибице 1
  • рибу 1
  • ризик 1
  • рис 1
  • ритну 1
  • ритом 1
  • Робија 1
  • робија 7
  • робијаши 1
  • робији 1
  • робију 2
  • робно 1
  • робовати 1
  • робу 1
  • робујем 1
  • робујемо 1
  • ровашио 1
  • рода 1
  • родио 1
  • родитеља 2
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • Родитељи 1
  • родитељска 1
  • родитељском 1
  • рођака 1
  • рођаци 1
  • рођена 3
  • рођени 2
  • рођено 1
  • рођенога 1
  • розги 1
  • розгу 2
  • рој 1
  • роје 2
  • роји 1
  • рок 1
  • року 1
  • ропска 1
  • роса 1
  • росне 1
  • росним 1
  • росној 2
  • рубац 3
  • рубинама 2
  • рубине 2
  • рубље 1
  • руди 1
  • рудини 1
  • Рудника 1
  • руднички 2
  • рудничких 3
  • Ружа 1
  • рука 8
  • рукаве 1
  • рукама 21
  • Руке 5
  • руке 50
  • рукова 2
  • руковаше 2
  • руководила 1
  • руководило 1
  • руком 20
  • руку 63
  • рукује 1
  • рукују 1
  • румеником 1
  • руменила 1
  • рупа 1
  • рупе 3
  • рупи 1
  • рупом 2
  • рупу 5
  • рупца 1
  • руци 14
  • руча 2
  • ручају 4
  • ручак 6
  • ручицу 3
  • ручка 5
  • ручконошу 1
  • ручку 1
  • руши 1
  • С 10
  • с 219
  • са 297
  • Са 8
  • сабор 1
  • сабора 1
  • сабрале 1
  • сабрао 1
  • сав 28
  • Сав 3
  • савет 2
  • савета 3
  • саветник 1
  • саветника 1
  • саветовао 1
  • саветом 1
  • саветуј 1
  • сави 4
  • савија 2
  • савијаше 1
  • савијена 1
  • Савлада 1
  • савлада 3
  • савладају 1
  • савладан 1
  • Савладан 1
  • савладао 2
  • сагиње 2
  • сагињући 2
  • сагледа 1
  • сагледао 2
  • сагледаше 1
  • сагнем 1
  • Сагнувши 1
  • сагнула 1
  • сагореваху 2
  • сад 291
  • Сад 56
  • сада 4
  • садање 1
  • садашње 1
  • садржине 1
  • сажаљева 1
  • сажаљевајући 1
  • сажаљења 1
  • Саже 1
  • саже 6
  • сажижу 1
  • сазивала 1
  • сазнавајући 1
  • сазнало 1
  • сазнање 1
  • сазнаш 2
  • сакри 4
  • сакрива 1
  • сакривена 1
  • сакривени 1
  • сакривених 1
  • сакривену 1
  • сакрити 3
  • Сакупи 1
  • салату 1
  • Сам 2
  • сам 245
  • сама 22
  • саме 5
  • сами 10
  • самим 2
  • само 226
  • Само 57
  • самовласно 1
  • самовоља 1
  • самовоље 1
  • самовољна 1
  • самовољом 1
  • самовољу 1
  • самога 12
  • самој 2
  • самољубљу 1
  • самом 9
  • самоме 1
  • самоодбране 1
  • самоодржања 1
  • самосталности 1
  • самостаном 1
  • самоће 3
  • самоћи 3
  • самоћу 1
  • самртничко 1
  • саму 7
  • Сан 2
  • сан 7
  • сандучара 1
  • санкама 1
  • санке 1
  • санте 1
  • сања 2
  • сањала 1
  • сањао 2
  • сањарије 1
  • сањаше 1
  • сањив 3
  • сањива 2
  • сањиви 1
  • сањивим 1
  • сањиво 1
  • саонама 1
  • саопштењу 1
  • саопшти 2
  • саопштила 1
  • саопштио 1
  • саопштише 1
  • саплете 1
  • сарадника 1
  • сарадницима 1
  • Сарић 1
  • сасвим 13
  • саслуша 1
  • саслушава 1
  • саслушам 1
  • саслушао 1
  • саставака 1
  • састави 3
  • Саставиле 1
  • саставио 1
  • састависмо 1
  • саставља 2
  • састављаше 1
  • Састајала 1
  • састајаху 1
  • састаје 2
  • састајеш 1
  • састанак 1
  • састанака 1
  • састане 2
  • састанка 2
  • састанку 1
  • састанци 1
  • састанцима 1
  • састаћемо 1
  • састаше 2
  • састојале 1
  • Састојао 1
  • сат 2
  • сатана 1
  • Сатари 1
  • сатарио 1
  • сатљик 1
  • Сатре 1
  • сатру 1
  • саучешће 2
  • саучешћем 1
  • сачека 4
  • сачекала 1
  • сачекати 1
  • сачувај 1
  • сачувају 1
  • сачували 1
  • сачувамо 1
  • сачувао 3
  • сачувати 1
  • Сва 2
  • сва 24
  • свагда 2
  • свадба 1
  • свадбу 1
  • свака 2
  • Свакад 1
  • свакад 9
  • Сваке 1
  • сваке 10
  • сваки 49
  • Сваки 8
  • Свако 1
  • свако 9
  • свакога 27
  • свакој 1
  • свакојаким 1
  • свакојаких 1
  • свакојаком 1
  • сваком 10
  • Свакоме 1
  • свакоме 6
  • Свакому 1
  • Сваку 1
  • сваку 14
  • сване 3
  • Свану 1
  • Свануло 1
  • свануло 3
  • сванућа 1
  • свануће 1
  • сватова 1
  • сватове 3
  • сватови 1
  • сватовски 1
  • свачега 3
  • свачему 1
  • свачије 1
  • Свачије 1
  • свачији 1
  • свачим 1
  • свашта 3
  • све 242
  • Све 38
  • Свега 1
  • свега 30
  • сведоке 2
  • сведоци 1
  • свежега 1
  • свежњевима 1
  • свежу 1
  • свезе 1
  • свем 1
  • свемоћну 1
  • свему 6
  • свест 1
  • свести 1
  • свет 22
  • Свет 3
  • света 7
  • светао 1
  • светац 1
  • свети 2
  • светили 1
  • светињу 1
  • светио 1
  • светитеље 1
  • светитељским 1
  • светла 6
  • светле 2
  • светли 2
  • светлијим 1
  • светлију 1
  • светлим 2
  • светлих 1
  • светло 5
  • светлом 1
  • светлост 8
  • светлошћу 2
  • светлу 1
  • светлуца 1
  • светлуцаху 1
  • светлуцаше 1
  • светњаци 1
  • светог 1
  • светом 1
  • свету 10
  • свећа 1
  • свеће 1
  • свећице 1
  • свећицу 1
  • свећњак 1
  • свећу 14
  • свечано 1
  • свечаности 1
  • Свештеник 4
  • свештеник 6
  • свештеника 2
  • свештеникова 1
  • свештеникових 1
  • свештениково 1
  • Свештениково 1
  • свештениковој 1
  • свештенику 1
  • Сви 12
  • сви 76
  • свиди 2
  • свијет 1
  • свикнеш 1
  • свим 1
  • Свима 1
  • свима 21
  • свињама 1
  • свињац 1
  • свиње 2
  • свињетине 1
  • свињче 1
  • свирају 2
  • свирала 1
  • Свирала 1
  • свирале 1
  • свиралу 1
  • свирачи 1
  • свирка 1
  • Свиће 1
  • Свих 1
  • свих 11
  • свлачи 1
  • свога 22
  • свод 1
  • сводове 1
  • сводовима 1
  • свој 22
  • Своја 1
  • своја 8
  • своје 59
  • својевољно 1
  • својевољну 1
  • својим 28
  • својих 10
  • својој 15
  • Својом 1
  • својом 9
  • своју 44
  • свом 9
  • своме 14
  • свраке 1
  • сврате 1
  • сврати 2
  • свратити 1
  • свратиш 1
  • свраћао 3
  • свраћати 1
  • свраћаш 1
  • сврнуо 2
  • сврху 1
  • Свршава 1
  • свршен 1
  • свршено 1
  • Свршено 1
  • свршеном 1
  • свршетак 1
  • сврши 7
  • свршивши 1
  • свршили 1
  • Свршило 1
  • свршило 2
  • свршио 2
  • Свршисмо 2
  • Свршисте 2
  • свршиш 2
  • Сву 1
  • сву 15
  • свуд 6
  • свуда 4
  • се 2160
  • себе 77
  • себи 49
  • сева 3
  • севају 2
  • севајући 1
  • севање 1
  • севањем 1
  • севао 1
  • севаху 2
  • северној 1
  • севну 5
  • севнуо 1
  • севнуше 5
  • седа 1
  • седајући 3
  • седао 1
  • Седе 2
  • седе 20
  • седели 1
  • седење 1
  • седео 2
  • седети 1
  • Седи 5
  • седи 9
  • седим 5
  • седимо 1
  • седите 3
  • седиш 1
  • седишта 1
  • седиште 1
  • седла 2
  • седне 3
  • седнем 1
  • седнемо 1
  • Седнувши 2
  • седоше 4
  • сеђаху 2
  • сеђаше 4
  • сејо 1
  • секао 1
  • секира 1
  • секиром 2
  • секиру 3
  • Секоше 1
  • секу 2
  • секунада 1
  • секунда 1
  • села 16
  • селима 4
  • село 35
  • селу 20
  • Сељак 1
  • сељак 9
  • сељака 6
  • сељаке 1
  • сељаку 1
  • сељана 4
  • Сељане 1
  • сељане 2
  • Сељани 3
  • сељани 6
  • сељанима 2
  • сељанка 1
  • сељанке 1
  • сељацима 1
  • сељачке 1
  • сељачки 2
  • сељачко 1
  • сена 3
  • сенастога 1
  • сензалио 1
  • сенка 3
  • сенке 1
  • сено 1
  • сену 1
  • сео 3
  • сеоска 3
  • сеоске 4
  • сеоски 2
  • Сеоских 1
  • сеоских 2
  • сеоско 1
  • сеоској 2
  • сеоску 1
  • сепија 1
  • сести 2
  • сестра 1
  • Сестрица 1
  • сестричина 1
  • Сестричина 1
  • Сестру 1
  • сестру 2
  • сета 2
  • сете 1
  • сети 19
  • Сети 3
  • сетивши 1
  • сетио 4
  • сетиће 1
  • сеткаримо 1
  • сетна 1
  • сећа 8
  • сећам 1
  • сећање 1
  • сећао 3
  • сећати 1
  • сећаш 1
  • сећаше 1
  • сече 3
  • сечивом 1
  • си 143
  • сивих 2
  • сигави 1
  • сигнал 1
  • сигуран 1
  • сигурније 1
  • сигурнији 1
  • сигурних 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 8
  • Сиђе 1
  • сиђе 8
  • сиђем 1
  • сиђоше 2
  • сиђу 1
  • сија 4
  • сијаху 1
  • сијаше 1
  • сила 3
  • силажаше 2
  • Силази 1
  • силази 2
  • силазио 1
  • силно 1
  • силом 4
  • силу 1
  • Сима 5
  • Симеон 3
  • Симеона 1
  • Симеоном 1
  • Сими 1
  • Симо 18
  • Симове 1
  • Симову 1
  • Симу 1
  • син 5
  • сина 2
  • сине 1
  • синко 10
  • синовца 3
  • Синовче 1
  • синовче 5
  • сином 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 7
  • синоћне 1
  • сину 2
  • синчић 1
  • синчића 1
  • синчићу 1
  • сиња 1
  • сињу 2
  • сипа 2
  • сипи 1
  • сиром 1
  • сирома 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 3
  • сиромашак 2
  • сиромашка 1
  • сиромашку 1
  • сиромашни 1
  • сиротиње 2
  • сиротињи 1
  • сиротињску 1
  • сиротињу 1
  • сисало 1
  • сит 3
  • сите 1
  • ситна 2
  • ситне 5
  • ситније 1
  • ситнине 1
  • ситница 1
  • ситницама 1
  • ситницу 2
  • Ситниш 1
  • сишао 1
  • сјај 2
  • сјаја 1
  • сјајан 1
  • сјајем 2
  • сјајна 2
  • сјајне 1
  • сјајнији 1
  • сјајнију 1
  • сјајним 2
  • сјајних 3
  • сјајно 3
  • сјајног 1
  • сјајну 1
  • сјаха 2
  • сјахаше 1
  • Сједи 1
  • сјури 3
  • сјурише 1
  • скакању 1
  • скакао 1
  • скакаше 2
  • скаменим 1
  • скаменио 1
  • скаче 3
  • скачем 1
  • скида 2
  • Скидај 1
  • скидају 1
  • скидајући 2
  • скидати 1
  • скиде 4
  • скидоше 1
  • скинем 1
  • скинули 1
  • скинуо 2
  • скинути 1
  • склањај 1
  • склањамо 1
  • склањати 1
  • склапају 1
  • склони 1
  • Склони 1
  • Склонили 1
  • склоним 1
  • склонимо 1
  • склонити 1
  • склонитом 1
  • склонитоме 1
  • склонише 1
  • Склонише 1
  • склониште 2
  • склоњено 1
  • склоп 1
  • склопила 1
  • склопише 2
  • скока 1
  • скоковима 2
  • скоком 3
  • Скоро 1
  • скоро 12
  • скорупом 1
  • скочи 26
  • скочивши 1
  • скочим 1
  • скочио 1
  • скрива 2
  • скривао 1
  • скривати 1
  • скриваше 1
  • скривен 1
  • скриње 1
  • скроз 1
  • скромним 1
  • скрха 1
  • скрштених 1
  • скува 1
  • скуп 2
  • скупе 1
  • скупи 1
  • скупиле 1
  • скупили 1
  • скупише 1
  • скупљали 1
  • скупљати 1
  • скупљаху 1
  • Скупљаху 1
  • скупљени 1
  • скупо 1
  • скупој 1
  • скупу 2
  • скухати 1
  • слаб 1
  • Слаба 1
  • слаба 2
  • слабачак 1
  • слабе 1
  • слабим 3
  • слабо 4
  • слабом 2
  • слабости 2
  • слабу 3
  • слабуњав 1
  • слава 3
  • славе 2
  • Славе 2
  • славно 1
  • славу 3
  • слагало 1
  • слагати 1
  • слагах 1
  • сладак 1
  • слађега 1
  • слажући 1
  • слазе 2
  • слази 2
  • сламе 4
  • слами 1
  • сламнога 1
  • сламу 5
  • сласти 1
  • слатка 5
  • слатке 1
  • слатко 13
  • слатком 2
  • слашћу 2
  • слеваше 1
  • следи 4
  • следило 3
  • следовати 1
  • следује 1
  • слеже 2
  • слепо 4
  • слепци 1
  • слепцима 1
  • слепцу 1
  • слете 1
  • слике 6
  • слику 2
  • сличне 1
  • слобода 2
  • слободан 6
  • слободе 1
  • слободи 1
  • слободна 1
  • слободне 2
  • слободни 2
  • слободније 1
  • слободнији 1
  • слободно 19
  • слободу 1
  • сложно 2
  • слој 1
  • Слуге 1
  • слугу 1
  • служити 1
  • слутња 2
  • слутње 1
  • слух 2
  • случај 7
  • случајеви 1
  • случајне 1
  • Случајно 2
  • случајно 5
  • случајности 1
  • случају 2
  • слуша 18
  • Слушај 2
  • слушајући 1
  • Слушала 1
  • слушала 3
  • слушалаца 1
  • Слушам 1
  • слушам 3
  • слушао 4
  • слушаоца 1
  • слушаоци 2
  • слушати 3
  • слушаћете 1
  • слушах 1
  • слушаш 1
  • слушаше 2
  • слушче 1
  • смакне 2
  • смањиће 1
  • сматра 2
  • сматрају 1
  • сматрала 3
  • Сматрао 1
  • сматрао 2
  • сме 10
  • смеде 2
  • Смедерево 1
  • смедеревску 1
  • Смедереву 2
  • смедох 1
  • смежурано 1
  • смеј 1
  • смеја 2
  • смејати 1
  • смеје 4
  • смејемо 1
  • смејеш 1
  • смеју 1
  • смејући 4
  • смела 2
  • смелији 1
  • смело 1
  • Смем 1
  • смем 9
  • смемо 1
  • смењиваху 1
  • смео 8
  • смерно 4
  • смета 1
  • сметај 1
  • сметаше 2
  • смете 1
  • смети 1
  • сметњу 1
  • смеха 3
  • смехом 2
  • смеху 1
  • смеш 3
  • смешало 1
  • смеше 1
  • смешећи 6
  • смеши 1
  • смијеш 1
  • смију 1
  • смирио 1
  • смисла 2
  • смислио 1
  • смислити 6
  • смишља 1
  • смишљао 2
  • смјештам 1
  • смлавио 1
  • смо 30
  • смотуљак 1
  • смрад 3
  • смрачи 2
  • смрди 1
  • смркло 1
  • Смркло 2
  • смркне 2
  • смрт 13
  • Смрт 2
  • смрти 4
  • смртно 2
  • смртоносну 1
  • смрче 1
  • сна 3
  • снабдева 1
  • снабдевао 1
  • снага 1
  • снаге 6
  • снагом 1
  • снагу 7
  • снађе 1
  • снађоше 1
  • снажан 3
  • снажна 1
  • снажне 1
  • снажни 1
  • снажним 5
  • снажно 5
  • снажном 2
  • снајка 2
  • снаћи 2
  • снах 1
  • снаха 1
  • снахе 1
  • Снахо 1
  • снахо 5
  • снаху 5
  • снаша 1
  • снашло 1
  • снашо 1
  • снег 4
  • снегом 1
  • снежне 1
  • снежну 1
  • сниска 1
  • сниски 1
  • сниских 1
  • снити 1
  • снови 2
  • сновима 1
  • сном 3
  • сносе 1
  • сносити 1
  • сну 3
  • снуждено 1
  • снужди 2
  • соба 3
  • собе 13
  • соби 16
  • собица 1
  • собицу 1
  • собна 3
  • собом 33
  • собу 27
  • совра 1
  • совре 2
  • соври 2
  • совром 1
  • совру 2
  • соду 1
  • Соја 1
  • сокака 1
  • сокачићима 1
  • соколе 7
  • соколи 1
  • соколом 1
  • соли 2
  • сочну 1
  • спава 19
  • Спавај 1
  • спавај 3
  • спавају 3
  • спавала 1
  • спавало 1
  • спавам 4
  • спавању 1
  • спавао 5
  • спавати 1
  • спаваху 2
  • спавача 1
  • Спаваш 1
  • спаваш 2
  • спаваше 2
  • спада 1
  • Спаде 1
  • спаде 2
  • спази 1
  • спаја 1
  • спаљена 1
  • спаљене 1
  • спасава 1
  • спасен 1
  • спасење 1
  • Спаситељу 1
  • Спасово 1
  • спасти 1
  • Спасу 1
  • спира 1
  • спојена 1
  • спојене 1
  • спојени 1
  • спојено 1
  • спојило 1
  • споља 5
  • спољашношћу 1
  • спољашњи 1
  • спољашњости 1
  • спомен 1
  • спомене 1
  • споменик 1
  • Спопала 1
  • спор 2
  • спотичући 1
  • спрам 1
  • спрат 1
  • спрату 2
  • спреда 1
  • спрема 6
  • спремај 2
  • спремају 1
  • спремајући 1
  • спремамо 1
  • спреман 2
  • спремани 1
  • спремањем 1
  • спремао 2
  • спремати 2
  • спреме 2
  • Спреми 1
  • спреми 6
  • спремила 2
  • спремио 5
  • спремише 1
  • спремљена 1
  • спремљено 1
  • спречи 1
  • спржена 1
  • спроведе 1
  • спроведу 1
  • спроводницима 1
  • спусти 8
  • спустио 1
  • спустише 2
  • спутавали 1
  • спушта 2
  • спуштајући 1
  • сразмере 1
  • срамота 2
  • срамоте 1
  • срамоту 4
  • Србија 1
  • Србије 1
  • срде 1
  • срдито 2
  • сребрнаста 1
  • средине 2
  • средини 5
  • средином 1
  • средњих 1
  • средстава 1
  • средство 1
  • срез 5
  • среза 4
  • срезала 1
  • срезан 1
  • срезовима 1
  • срезу 2
  • Срели 1
  • Сремац 1
  • Сремца 4
  • срео 2
  • среска 2
  • среске 2
  • срески 2
  • среско 1
  • срескога 2
  • среској 2
  • среском 2
  • срескоме 2
  • среску 1
  • срести 2
  • Срета 1
  • сретали 1
  • сретао 1
  • срете 1
  • Срете 1
  • Сретен 11
  • Сретена 4
  • Сретене 1
  • Сретенову 1
  • Сретеном 4
  • Сретену 4
  • сретну 1
  • Сретох 1
  • срећа 5
  • срећан 4
  • среће 14
  • срећи 1
  • срећна 3
  • срећни 1
  • Срећно 1
  • срећно 3
  • срећноме 1
  • срећну 1
  • срећом 2
  • Срећом 2
  • срећу 1
  • срж 1
  • сркао 1
  • сркни 1
  • сркнуо 2
  • срља 1
  • срљао 1
  • сроза 1
  • Српкиња 1
  • срца 9
  • Срце 1
  • срце 34
  • срцем 1
  • срцу 8
  • срчана 1
  • срчаност 1
  • срџба 3
  • срџбе 2
  • срџбом 1
  • срџбу 2
  • ставио 1
  • ставља 2
  • стављао 1
  • Ставру 1
  • Стаде 11
  • стаде 126
  • стадо 1
  • стадоше 17
  • Стадоше 4
  • стазе 2
  • стазу 2
  • стаја 1
  • стајала 2
  • стајало 1
  • стајама 1
  • стајао 3
  • стајаху 8
  • стајаше 15
  • стаје 3
  • стајица 1
  • стају 1
  • стајући 1
  • стаклета 2
  • стаклету 2
  • стакло 3
  • Стако 2
  • стала 2
  • Стале 5
  • стално 1
  • стало 1
  • Стан 1
  • стан 2
  • стана 1
  • Стане 1
  • стане 6
  • станем 3
  • стани 2
  • Стани 2
  • станице 1
  • станишта 1
  • станиште 1
  • Станка 124
  • Станке 2
  • Станки 7
  • Станкин 2
  • Станкина 1
  • Станкине 3
  • Станкину 2
  • Станком 5
  • Станку 29
  • становао 1
  • станове 1
  • становник 2
  • становника 1
  • становнике 2
  • Становници 1
  • Станојлу 1
  • Станојчин 1
  • станом 1
  • стану 4
  • Станци 3
  • стања 2
  • стање 7
  • стањем 3
  • стању 11
  • стао 1
  • стапаху 1
  • Стар 1
  • стара 7
  • старајући 1
  • старала 1
  • старали 1
  • старао 2
  • старати 1
  • старац 15
  • Старац 4
  • старачке 2
  • старачким 1
  • стараше 1
  • старе 1
  • старешине 1
  • Стари 1
  • стари 10
  • старија 1
  • старијега 1
  • старији 1
  • старијих 1
  • старим 1
  • старински 1
  • старинских 1
  • Старица 1
  • старица 4
  • старице 1
  • старицу 1
  • старо 3
  • старога 2
  • старојко 1
  • старом 2
  • старост 1
  • стару 3
  • старца 2
  • старце 1
  • старци 1
  • Старцу 1
  • старцу 2
  • Старче 2
  • старче 4
  • старчево 1
  • стас 1
  • стаса 3
  • стасита 1
  • стасом 1
  • стасу 1
  • статистичких 1
  • ствар 4
  • ствара 1
  • Ствари 1
  • ствари 23
  • стварима 2
  • стварношћу 1
  • створио 1
  • створише 1
  • сте 13
  • стегла 1
  • стегле 1
  • стегло 1
  • стегнувши 1
  • стегнуте 1
  • стегоше 1
  • стеже 22
  • стежући 1
  • Стезали 1
  • стезања 1
  • стезати 1
  • стезаше 1
  • стена 1
  • степеницама 1
  • степенице 1
  • степену 1
  • стециште 1
  • стешњеном 1
  • стиг 1
  • стигао 2
  • стигне 5
  • стигнем 1
  • стигнемо 1
  • стигнеш 2
  • стигну 1
  • Стигоше 2
  • стигоше 3
  • Стид 1
  • стид 4
  • стида 3
  • стидећи 1
  • стидиш 1
  • стидљиво 1
  • стиднога 1
  • стиже 14
  • стимавамо 1
  • Стићи 2
  • стићи 5
  • стиша 2
  • стишава 1
  • стишавајући 1
  • стишавати 1
  • Сто 1
  • сто 28
  • стог 1
  • Стога 1
  • стогова 1
  • стогови 1
  • стој 3
  • Стој 6
  • стоје 5
  • стојећи 1
  • стоји 13
  • стојим 1
  • Стојим 1
  • стојимо 1
  • Стојићи 1
  • Стојка 1
  • Стојте 1
  • стока 3
  • стоке 6
  • стоку 10
  • стола 3
  • столицама 1
  • столице 4
  • столицу 4
  • столом 2
  • столу 4
  • стопалом 1
  • стопе 1
  • стопи 1
  • стопу 1
  • стотина 10
  • стотине 7
  • стотину 4
  • страдају 1
  • страдате 1
  • стражар 1
  • стражара 2
  • стражаре 1
  • стражарили 1
  • Стражарима 1
  • Стражарите 1
  • стражарно 1
  • стражи 2
  • стражом 1
  • стражу 1
  • страна 2
  • странама 1
  • стране 23
  • страни 6
  • Страном 1
  • страном 5
  • страну 30
  • страсна 2
  • страсне 1
  • страсније 1
  • страсним 1
  • страсно 4
  • страсну 1
  • страст 1
  • страсти 1
  • Страх 1
  • страх 13
  • страха 11
  • страховања 1
  • страховао 1
  • страховити 1
  • страховито 1
  • страховитом 1
  • страхом 1
  • страху 2
  • страхује 1
  • страшан 2
  • страшила 1
  • страшиле 1
  • страшило 9
  • страшилу 1
  • страшљиво 1
  • страшна 4
  • страшне 5
  • страшни 3
  • страшнији 2
  • страшним 2
  • страшних 1
  • страшно 6
  • страшној 1
  • страшном 2
  • страшну 4
  • стрела 1
  • стреља 1
  • стрељања 1
  • стрељати 1
  • стрепе 1
  • стрепи 1
  • стрепили 1
  • стрепим 1
  • стресе 2
  • стреха 1
  • Стрижибрку 1
  • стрме 1
  • стрмен 1
  • стрмој 1
  • строга 1
  • строгим 2
  • строгих 1
  • строго 1
  • строжији 1
  • стругну 1
  • Струја 1
  • струји 1
  • струк 2
  • струка 1
  • струкове 1
  • студ 1
  • студен 2
  • студенаца 1
  • студени 2
  • студенца 2
  • студенцу 1
  • ступа 3
  • ступајући 2
  • ступао 2
  • ступаху 1
  • ступи 2
  • ступио 1
  • ступише 1
  • су 201
  • суботом 1
  • суварка 1
  • суве 1
  • сувих 1
  • сувоњавост 1
  • сугестује 1
  • суграђанима 1
  • суд 3
  • суда 2
  • судбина 1
  • судбином 1
  • суди 2
  • судити 2
  • суднице 3
  • судници 6
  • судницом 4
  • судницу 3
  • судова 1
  • судове 3
  • судовима 3
  • судом 1
  • суду 4
  • суђени 1
  • суђење 1
  • сужњу 1
  • суза 1
  • сузе 2
  • сузом 1
  • сукајући 1
  • сукна 1
  • сукнен 1
  • сукнене 1
  • сукнену 1
  • сукну 1
  • сукњицу 1
  • сукњу 2
  • сукоби 1
  • сукобити 1
  • сумњај 1
  • сумњам 1
  • сумњао 1
  • сумњаш 2
  • сумње 8
  • сумњив 2
  • сумњиво 3
  • сумњу 2
  • суморна 5
  • суморне 1
  • суморни 1
  • суморнија 1
  • суморнији 1
  • суморно 6
  • суморном 1
  • суморности 1
  • сунца 4
  • сунце 10
  • Сунце 7
  • сунцу 1
  • сунчаним 1
  • сунчаних 2
  • сунчев 1
  • сунчева 3
  • сунчевим 1
  • сунчевом 1
  • сунчеву 1
  • супрот 1
  • суре 1
  • сурови 1
  • суровој 1
  • сусед 4
  • суседа 2
  • суседе 1
  • суседи 2
  • суседству 1
  • сусрет 3
  • сусретне 1
  • сутон 2
  • сутона 1
  • сутону 1
  • сутра 26
  • Сутра 9
  • сутрадан 1
  • Сутрадан 1
  • сутрашњем 1
  • суха 3
  • сухе 1
  • сухим 1
  • сухо 2
  • суху 1
  • сучући 1
  • суше 2
  • суштој 1
  • схватајући 1
  • схватим 1
  • схватио 1
  • та 11
  • Та 11
  • тавану 2
  • Тада 6
  • тада 9
  • тај 32
  • тајанствени 1
  • тајанствено 1
  • тајанственошћу 1
  • тајио 1
  • тајна 1
  • тајне 1
  • тајно 1
  • тајну 1
  • Тајо 1
  • тајо 3
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 8
  • Таква 1
  • таква 7
  • такве 3
  • таквим 8
  • таквима 1
  • таквих 2
  • Такво 1
  • такво 5
  • таквој 5
  • таквоме 1
  • Такву 1
  • такву 12
  • такијем 1
  • таким 1
  • таких 1
  • тако 183
  • Тако 36
  • такође 3
  • такту 5
  • таласа 1
  • таласајући 1
  • таласасте 1
  • талира 1
  • талири 1
  • тама 4
  • таман 9
  • таме 1
  • тамне 2
  • тамни 4
  • тамнини 1
  • тамнину 1
  • тамних 1
  • тамници 1
  • тамницу 1
  • тамно 3
  • тамној 2
  • тамну 2
  • Тамо 10
  • тамо 68
  • танак 1
  • Танасијеву 1
  • Танасијо 1
  • танка 2
  • танке 1
  • танко 1
  • танку 2
  • тањега 1
  • тањи 1
  • тањир 1
  • тањири 1
  • тањиру 1
  • тапкајући 1
  • тапкање 1
  • тарабом 1
  • тарабу 1
  • тата 3
  • тачкица 2
  • тачно 3
  • тачном 1
  • твог 1
  • твога 3
  • Твој 1
  • твој 7
  • твоја 3
  • Твоје 1
  • твоје 7
  • твоји 5
  • твојим 2
  • твојој 1
  • твојом 1
  • твојски 1
  • твоју 7
  • твом 2
  • тврде 1
  • тврдећи 1
  • тврди 1
  • тврдим 1
  • тврдио 1
  • тврдити 1
  • тврдо 3
  • тврдоглава 1
  • тврдоглавости 1
  • Те 1
  • те 260
  • тебе 43
  • теби 11
  • тежа 2
  • тежак 3
  • теже 1
  • тежи 3
  • тежина 6
  • тежином 1
  • тежњи 1
  • тек 43
  • Тек 7
  • текло 1
  • тековине 1
  • тела 3
  • телесне 1
  • тело 11
  • телом 3
  • телу 2
  • теме 1
  • темена 1
  • темену 1
  • тепсију 1
  • тера 1
  • терајући 1
  • терали 2
  • терати 1
  • терет 4
  • теретом 1
  • терету 1
  • терзија 3
  • терзије 1
  • тесним 1
  • тече 1
  • Тешка 2
  • тешка 4
  • тешке 4
  • тешки 1
  • тешким 3
  • тешких 2
  • Тешко 2
  • тешко 20
  • тешкој 1
  • тешком 1
  • тешку 3
  • тешње 1
  • тештавој 1
  • Ти 35
  • ти 470
  • тигра 1
  • тиквару 1
  • тим 13
  • Тима 6
  • Тиме 1
  • тиме 5
  • Тимина 1
  • Тимом 1
  • Тиму 1
  • тињаше 1
  • типски 1
  • титрају 1
  • титрати 1
  • тих 2
  • тихим 2
  • Тихо 1
  • тихо 16
  • тица 1
  • тицала 1
  • тицало 1
  • тицаху 1
  • тиче 4
  • Тишина 1
  • тишина 2
  • тишине 1
  • тишини 1
  • тиштала 1
  • ткала 1
  • тканине 1
  • тканице 2
  • ТО 1
  • то 414
  • То 67
  • тобом 28
  • товар 2
  • товни 1
  • тог 1
  • Тога 1
  • тога 61
  • Тој 1
  • тој 12
  • током 1
  • толика 2
  • толике 3
  • толики 8
  • толиким 1
  • толиких 2
  • Толико 1
  • толико 18
  • толику 1
  • Том 1
  • том 21
  • томе 34
  • томруке 1
  • тон 2
  • тоновима 1
  • тоном 1
  • тону 1
  • топ 1
  • топал 1
  • топи 1
  • Топи 1
  • топио 1
  • топла 2
  • топлим 1
  • топлина 3
  • топлине 1
  • топлину 1
  • топло 3
  • топлом 2
  • топот 3
  • торбе 2
  • торби 2
  • торбу 7
  • тору 2
  • точак 4
  • трабуња 1
  • трава 1
  • траве 3
  • трави 3
  • траву 4
  • трага 2
  • трагове 2
  • трагом 1
  • тражаху 1
  • траже 7
  • тражена 1
  • тражења 1
  • тражећи 3
  • Тражи 1
  • тражи 16
  • тражим 6
  • тражимо 1
  • тражио 4
  • тражите 1
  • тражити 3
  • тражиш 5
  • траје 1
  • траљава 1
  • трафику 1
  • Трбушници 2
  • Трбушничани 1
  • тргла 1
  • тргне 3
  • тргнем 1
  • тргнувши 1
  • трговаца 1
  • трговачкога 1
  • трговину 1
  • трговца 1
  • трговци 1
  • тргу 1
  • тргује 1
  • тргујем 2
  • Треба 6
  • треба 62
  • требају 1
  • Требају 1
  • требала 2
  • требале 1
  • требало 14
  • Требало 6
  • требао 4
  • требати 1
  • Требаће 1
  • трезне 1
  • тренеш 1
  • треница 1
  • тренице 1
  • тренувши 1
  • тренуо 3
  • тренут 3
  • тренутак 8
  • тренутака 3
  • тренутка 33
  • тренутком 1
  • тренутку 1
  • тренуци 3
  • тренуцима 3
  • трепери 7
  • трепље 1
  • трес 4
  • тресак 2
  • тресе 1
  • тресле 1
  • тресло 1
  • тресну 1
  • Тресну 1
  • тресући 1
  • трећа 1
  • треће 1
  • трећега 1
  • Трећи 1
  • трећи 4
  • трећој 1
  • Трешње 1
  • Трешњевицу 1
  • трешти 1
  • Трже 1
  • трже 16
  • трзање 2
  • трзати 1
  • Три 2
  • три 27
  • тридесет 3
  • тридесетак 1
  • триестак 2
  • триста 1
  • трице 1
  • трком 1
  • трку 1
  • трлему 1
  • трн 1
  • трна 1
  • трњак 2
  • трњака 1
  • трњацима 1
  • троје 6
  • тројица 1
  • тројици 2
  • тројицом 1
  • тром 1
  • трома 1
  • тромо 1
  • троножац 1
  • тропар 1
  • трострука 1
  • трошио 1
  • трошити 1
  • трошиш 1
  • трпе 1
  • трпеза 1
  • трпезе 1
  • трпези 1
  • трпезу 1
  • трпела 1
  • трпели 1
  • трпељиво 1
  • трпи 1
  • трпим 2
  • трпиш 1
  • труба 2
  • трубу 1
  • труд 3
  • трудећи 1
  • трунем 1
  • трунке 1
  • труп 1
  • трупине 1
  • трупкају 1
  • труцка 1
  • Трчала 1
  • трчања 1
  • трчању 1
  • Трчао 1
  • трчати 4
  • трчаше 4
  • трче 2
  • трчећи 4
  • трчи 8
  • Тсс 3
  • ту 71
  • Ту 8
  • туга 1
  • туда 1
  • туде 1
  • туђе 1
  • туђега 1
  • туђење 1
  • туђим 2
  • туђини 1
  • туђих 1
  • туђом 3
  • туђу 1
  • Тужна 1
  • тужно 1
  • тукоше 1
  • тумачи 1
  • тунос 1
  • Турака 1
  • туробна 1
  • туробних 1
  • Турчин 1
  • тутњаву 1
  • тутњи 1
  • тхе 2
  • Тхе 8
  • ћара 1
  • ћата 2
  • Ћато 1
  • ћато 4
  • ћаће 1
  • ће 227
  • ћелију 2
  • ћемане 2
  • ћемо 48
  • ћерамидом 2
  • ћеретају 1
  • ћерку 1
  • ћете 3
  • ћеш 58
  • ћилера 2
  • ћилерчета 1
  • ћилибарске 1
  • ћошка 1
  • ћошку 1
  • ћу 117
  • ћудљива 1
  • ћудљиве 1
  • ћумезу 1
  • Ћут 1
  • ћутања 6
  • ћутање 3
  • ћутању 2
  • Ћутаху 1
  • ћутаху 2
  • ћуте 3
  • ћутећи 7
  • ћути 5
  • Ћути 5
  • ћутим 5
  • ћутимо 1
  • у 1000
  • У 71
  • Уа 1
  • убадала 1
  • убељена 1
  • убере 1
  • уби 3
  • убија 3
  • убијала 1
  • убијам 1
  • Убијаш 1
  • убије 11
  • убијем 3
  • убијен 1
  • убијена 1
  • убијеш 6
  • убију 9
  • убила 4
  • убили 3
  • Убио 1
  • убио 6
  • убиства 2
  • убиство 3
  • убиству 1
  • убити 12
  • убићемо 1
  • Убице 1
  • ублажи 1
  • ублажила 1
  • ублажују 1
  • убод 1
  • убода 1
  • убоде 1
  • убоден 2
  • убости 1
  • убрадачу 1
  • убрађену 1
  • убрза 1
  • убрзано 1
  • убрзаше 1
  • уважаваше 1
  • уваженога 1
  • уваженој 1
  • уважења 2
  • Уватили 1
  • уведе 5
  • уведоше 2
  • увезана 1
  • увек 7
  • увенула 1
  • увео 1
  • уверен 2
  • увери 2
  • уверио 1
  • уверити 2
  • увећава 1
  • увећало 1
  • Увече 2
  • увече 3
  • увиде 2
  • увидела 1
  • увиђа 3
  • увиђаше 1
  • увијаше 1
  • увлачи 3
  • уво 1
  • Уводећи 1
  • увојака 1
  • увојцима 1
  • увребао 1
  • увреда 1
  • увреди 1
  • увредих 1
  • увређен 2
  • увређена 1
  • увуче 1
  • угажене 1
  • угаљ 1
  • угао 1
  • угаси 4
  • угасиле 1
  • Угасиле 1
  • угасило 1
  • угасио 1
  • угасити 1
  • угибаше 1
  • углед 2
  • угледа 25
  • Угледавши 2
  • угледавши 4
  • угледали 1
  • угледао 1
  • угледаше 5
  • углу 2
  • угљеном 1
  • уговарали 1
  • уговорени 1
  • угреја 2
  • угурсуз 2
  • угуши 2
  • угушио 1
  • Угушио 1
  • угушити 1
  • угушујући 1
  • удављеник 1
  • удала 1
  • удаљи 2
  • удаљише 1
  • удао 1
  • удара 4
  • ударај 1
  • ударају 2
  • ударац 2
  • удараца 3
  • удараше 1
  • ударе 2
  • ударена 1
  • удари 21
  • ударивши 1
  • ударили 1
  • ударио 2
  • ударите 2
  • ударих 1
  • удариш 1
  • ударише 1
  • ударца 1
  • ударце 1
  • ударцима 1
  • Удаће 1
  • удахну 1
  • удвоји 1
  • удесили 1
  • удесим 1
  • удесио 2
  • удесите 1
  • удесити 2
  • удесиш 1
  • удесно 1
  • Удовица 1
  • удовица 4
  • удри 1
  • удружени 1
  • удубљен 1
  • Уђе 1
  • уђе 27
  • Уђоше 1
  • уђоше 4
  • уђу 1
  • ужас 1
  • Ужас 2
  • ужаса 1
  • ужасан 1
  • ужасни 1
  • ужасније 1
  • ужасних 1
  • ужасно 1
  • уживај 1
  • уживамо 1
  • уживање 2
  • ужљебљивани 1
  • уз 51
  • уза 2
  • узабрах 1
  • узајмиш 1
  • узалуд 2
  • узалудан 1
  • узастопце 1
  • узбуђен 2
  • узбуђена 2
  • узбуђеним 2
  • узбуђено 1
  • узбуђеност 1
  • узбуђености 1
  • узбуђења 3
  • узбуђење 1
  • узбуђењем 1
  • узбуђењу 2
  • узбуни 1
  • узвераше 1
  • узверена 2
  • узверено 2
  • узвик 4
  • узвикне 1
  • узвикну 19
  • узвикнуо 1
  • узвикнуше 1
  • узвику 1
  • узвикује 5
  • узвикујући 1
  • узвици 1
  • узгред 1
  • уздахну 4
  • уздахнувши 2
  • уздигнут 1
  • уздижу 1
  • уздисаја 1
  • уздише 1
  • уздржа 6
  • уздуж 1
  • Узе 1
  • узе 28
  • узевши 1
  • узела 2
  • узели 1
  • узео 5
  • узети 5
  • Узех 1
  • узех 2
  • узеше 3
  • Узима 1
  • узимајући 3
  • узицом 1
  • узјашио 1
  • узме 8
  • узмемо 1
  • узмеш 1
  • узми 2
  • узмите 1
  • Узмите 1
  • узмогнем 1
  • узму 3
  • узнемирено 1
  • узнемири 1
  • узнемирио 1
  • узорану 1
  • узрок 2
  • узрока 2
  • узроци 1
  • ујдурисати 1
  • уједно 1
  • укаже 1
  • укажу 1
  • указ 1
  • указа 4
  • указао 1
  • указује 1
  • укебах 1
  • уклонио 1
  • уковрчени 1
  • укопава 1
  • укопан 2
  • укоренила 1
  • укочен 2
  • укочена 1
  • укоченој 1
  • укочи 1
  • украј 1
  • укратко 1
  • укусно 1
  • укућане 1
  • укућанима 1
  • укућанин 1
  • улазећи 2
  • Улазећи 3
  • улази 2
  • улазу 1
  • уласку 3
  • уласцима 1
  • улева 1
  • улевајући 1
  • улевала 1
  • улеваше 1
  • улепљена 1
  • Улетео 1
  • улети 1
  • улеће 1
  • ули 1
  • улица 3
  • улицама 1
  • улице 10
  • улици 6
  • улицом 4
  • улицу 3
  • улоге 2
  • ум 6
  • умакне 1
  • умало 1
  • уме 1
  • умеде 1
  • умекша 1
  • умела 2
  • умели 1
  • умем 2
  • умео 6
  • умеравајући 1
  • умери 1
  • умерише 1
  • умесно 1
  • умесност 1
  • уместо 5
  • умети 1
  • уметну 1
  • Умећу 1
  • Умеш 1
  • умеш 3
  • умеша 2
  • умешао 1
  • уми 2
  • умију 1
  • умиљате 1
  • умио 1
  • умире 2
  • умирио 1
  • умирити 3
  • умирише 1
  • умирује 1
  • умом 1
  • умор 1
  • Умор 1
  • умора 5
  • уморан 2
  • уморен 1
  • уморила 1
  • уморио 1
  • уморна 3
  • уморне 1
  • Уморни 2
  • уморно 1
  • уморну 1
  • умору 2
  • умре 3
  • умрем 2
  • умрети 2
  • умрећу 1
  • умрех 1
  • умрла 1
  • умро 5
  • умртвило 1
  • уму 1
  • умукоше 1
  • умуче 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 2
  • Унапред 1
  • унапред 8
  • унатраг 1
  • унесе 1
  • унижење 1
  • уништава 1
  • уништи 1
  • уништио 2
  • уносећи 1
  • унутарња 1
  • унутра 7
  • унутрашње 2
  • унутрашњи 1
  • унутрашњост 1
  • унутрашњу 2
  • уозбиљи 1
  • уоколо 2
  • Уосталом 2
  • уочи 1
  • упадам 1
  • упаде 6
  • упадне 1
  • упадну 2
  • упадоше 1
  • Упали 1
  • упали 4
  • упаљене 1
  • упамти 1
  • упамтио 1
  • Упамтио 1
  • упарађују 1
  • упирао 1
  • упита 4
  • упитамо 1
  • уплашен 3
  • уплашена 2
  • уплашено 4
  • уплаши 6
  • уплашила 1
  • уплашио 2
  • уплете 1
  • упозна 1
  • Упозна 1
  • упознамо 1
  • упознао 1
  • упореди 1
  • упоредо 2
  • упорно 1
  • упорном 1
  • упорношћу 1
  • употребљује 1
  • управи 1
  • управља 1
  • управљају 1
  • управљао 1
  • управљена 1
  • управљене 1
  • управљено 1
  • управник 1
  • управо 3
  • упре 1
  • упрепастише 1
  • упрепашћена 1
  • упреше 1
  • упрле 1
  • упрло 1
  • упропасти 3
  • упропастили 1
  • упропастим 1
  • упропастио 2
  • упропастиш 1
  • упропашћује 1
  • упропашћујем 1
  • упропашћујеш 1
  • упрту 1
  • упуства 1
  • упуству 1
  • упути 5
  • упутио 2
  • упутише 2
  • упућују 1
  • уради 1
  • урадио 3
  • урвинама 1
  • уредно 1
  • урежу 1
  • уреза 1
  • уречена 1
  • уречених 1
  • уреченом 1
  • урешеном 1
  • Урош 1
  • усађен 1
  • усађена 1
  • усађено 1
  • усамљен 3
  • усамљени 1
  • усамљено 2
  • усамљеној 1
  • усамљеност 1
  • усамљености 1
  • усамљену 1
  • усана 2
  • Усекнувши 1
  • усели 2
  • усијаним 1
  • усијану 1
  • усиљава 2
  • усиљенога 1
  • усиљену 1
  • усиреном 1
  • ускачу 1
  • уско 1
  • уском 1
  • ускомеша 1
  • ускоро 1
  • Услед 2
  • услед 4
  • условљени 1
  • условно 1
  • услугама 1
  • услужно 1
  • усна 2
  • усне 5
  • усница 1
  • уснице 1
  • усну 1
  • успавана 2
  • успавано 1
  • успаваној 1
  • успе 1
  • успех 2
  • успеха 1
  • успешно 1
  • успомена 2
  • усправи 1
  • успротивиш 1
  • успут 2
  • усрђа 1
  • усред 9
  • уста 4
  • Устаде 1
  • устаде 16
  • устајући 2
  • Устани 2
  • устанка 1
  • устојане 1
  • устреба 1
  • устребаш 1
  • устукну 1
  • устумараше 2
  • усуди 1
  • усудити 1
  • усхићена 1
  • утврдио 2
  • утегом 1
  • утекао 1
  • утеху 1
  • утешну 1
  • утисак 1
  • утиска 1
  • утиске 1
  • утиском 2
  • утисцима 1
  • утицај 1
  • утицаја 2
  • утицајем 2
  • утицају 1
  • утиче 1
  • Утом 3
  • уточиште 1
  • утрвен 2
  • утрча 2
  • утрчаше 1
  • утучеш 1
  • ућута 7
  • ућутало 1
  • ућуташе 4
  • ућутка 1
  • Ух 2
  • уха 6
  • ухвате 5
  • ухвати 8
  • ухватила 2
  • ухватили 1
  • ухватио 3
  • ухватити 4
  • ухватиш 1
  • Ухватише 1
  • ухваћена 1
  • ухо 9
  • ухода 1
  • уходе 1
  • Уходу 1
  • ухом 1
  • уцвељену 1
  • Уцена 1
  • уцена 2
  • уцене 2
  • уцени 1
  • уценили 1
  • уценом 1
  • уцену 5
  • уцољах 1
  • уче 1
  • ученима 1
  • учеснике 1
  • учестано 1
  • учешће 1
  • Учи 1
  • учили 1
  • Учим 1
  • Учини 1
  • учини 16
  • учинила 4
  • учиниле 1
  • учинио 8
  • учинисте 1
  • учинити 8
  • учиниш 1
  • Учинише 1
  • учио 2
  • учитељ 8
  • учитељи 1
  • Ушавши 2
  • уши 1
  • ушију 5
  • ушима 3
  • ушла 1
  • Фењери 1
  • физиту 1
  • физичком 1
  • фијукну 3
  • фијуком 1
  • фијуче 1
  • философија 1
  • философијом 1
  • философију 1
  • философске 1
  • философску 2
  • финим 1
  • фитиљаш 1
  • фишеклије 1
  • флегматична 1
  • фразу 1
  • фркне 1
  • фркнуше 1
  • фукару 1
  • Х 1
  • ха 12
  • Ха 12
  • хаира 1
  • хај 1
  • хајд 1
  • Хајд 1
  • Хајде 17
  • хајде 5
  • хајдемо 2
  • Хајдемо 2
  • Хајдес 1
  • Хајдук 1
  • хајдук 12
  • хајдука 12
  • хајдуке 3
  • хајдуков 1
  • хајдуковања 1
  • хајдуковање 1
  • хајдуковању 1
  • хајдуковати 2
  • хајдуково 1
  • хајдуком 1
  • Хајдуку 1
  • хајдуку 2
  • хајдукује 1
  • хајдукујеш 1
  • хајдуци 11
  • Хајдуци 4
  • хајдуцима 1
  • хајдучију 1
  • хајдучка 1
  • хајдучке 2
  • хајдучки 2
  • хајдучким 1
  • хајдучких 1
  • хајдучко 1
  • хајдучком 1
  • хајдучку 1
  • хајка 1
  • хајке 1
  • хајком 1
  • хајку 1
  • халакање 1
  • халине 1
  • хаљине 2
  • хаљином 1
  • хаос 2
  • харамбаша 4
  • харамбашо 1
  • харамбашу 2
  • харем 1
  • хартија 3
  • хартије 1
  • хартији 1
  • хартијом 4
  • хартију 4
  • хасне 1
  • Хвала 5
  • хвале 1
  • хвалиш 1
  • хвата 2
  • хватао 2
  • хе 1
  • Хе 14
  • хеј 1
  • Хеј 3
  • хи 3
  • хиљадама 1
  • хиљаде 2
  • хиташе 1
  • хитна 3
  • хитно 1
  • хитрим 1
  • хитро 2
  • хладан 2
  • Хладна 1
  • хладна 6
  • хладне 4
  • хладније 3
  • хладно 3
  • хладнога 1
  • хладној 1
  • хладном 2
  • хладноће 2
  • хладну 2
  • хладовини 2
  • хладовину 2
  • хладовита 1
  • хладовите 1
  • хладовитом 1
  • хлеб 3
  • Хлеба 1
  • хлеба 5
  • хлебу 1
  • Хм 6
  • хо 11
  • Хо 8
  • ход 4
  • ходао 1
  • ходи 2
  • Ходи 3
  • ходник 4
  • ходнике 1
  • ходнику 4
  • ходу 3
  • хој 1
  • холуј 1
  • хоризонтално 1
  • хотећи 2
  • хотимична 1
  • хоће 39
  • Хоће 8
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 2
  • хоћете 5
  • хоћеш 26
  • Хоћеш 7
  • Хоћу 15
  • хоћу 19
  • храбрости 1
  • храм 3
  • храма 3
  • храмовном 1
  • хране 1
  • храни 1
  • хранили 1
  • храну 1
  • хришћане 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 20
  • хтедох 1
  • хтедоше 1
  • Хтедоше 1
  • хтела 5
  • хтели 1
  • хтело 1
  • хтео 15
  • Хтео 3
  • хукну 1
  • хум 2
  • хума 2
  • хумци 1
  • Хус 1
  • цак 2
  • Цако 1
  • цан 2
  • ЦАР 1
  • цар 2
  • цареви 2
  • царски 1
  • Царски 1
  • цванцика 1
  • цветићима 1
  • Цветко 1
  • цвећа 1
  • цвеће 2
  • цев 4
  • цеви 2
  • цеди 1
  • цедио 1
  • цела 11
  • целе 2
  • целива 4
  • целим 2
  • цело 17
  • целога 7
  • целој 2
  • целом 11
  • целоме 1
  • целу 5
  • цене 2
  • ценио 2
  • Цео 1
  • цео 19
  • цепа 2
  • цепкају 1
  • церићима 1
  • церов 1
  • цигане 1
  • цигани 1
  • циганском 1
  • циганче 1
  • цигара 1
  • цигару 3
  • цигље 1
  • цију 2
  • цикну 1
  • цилика 1
  • циликањем 1
  • циљ 1
  • циља 3
  • цин 2
  • цини 1
  • Цинцарина 1
  • ципеле 1
  • цокула 1
  • црвена 1
  • црвене 2
  • црвени 1
  • црвенило 5
  • црвеним 1
  • црвенкастом 1
  • црвенкастосива 1
  • црвљиве 1
  • црева 1
  • црк 1
  • цркао 1
  • црква 2
  • цркве 2
  • црквена 1
  • црквени 1
  • црквених 1
  • црквеној 1
  • црквену 2
  • цркви 6
  • цркву 3
  • црн 2
  • црна 13
  • црне 3
  • црни 5
  • црним 5
  • црнини 1
  • црних 1
  • црно 2
  • црнога 1
  • Црногорац 2
  • црном 1
  • црномањаста 1
  • црноме 1
  • црношарену 1
  • црну 3
  • црњи 1
  • црте 1
  • црче 1
  • Црче 1
  • цуру 2
  • цуцам 1
  • Ча 2
  • ча 6
  • чађи 1
  • чајир 1
  • чак 5
  • чакшире 2
  • Чапљом 1
  • чарапа 1
  • чарапама 1
  • чарапе 3
  • чари 1
  • чаробне 1
  • чаробни 1
  • чаршију 1
  • Час 1
  • час 17
  • часа 24
  • часак 4
  • часака 1
  • часком 1
  • часова 1
  • часови 2
  • часовник 1
  • част 4
  • частећи 1
  • части 1
  • частим 1
  • частите 1
  • часу 1
  • чатал 2
  • чати 1
  • чаша 1
  • Чаше 1
  • чаше 3
  • чашу 7
  • чворака 1
  • чворке 3
  • чворкова 1
  • чворкови 2
  • чворци 2
  • чврсто 1
  • чега 18
  • чедност 1
  • чежње 1
  • чек 1
  • Чек 3
  • чека 20
  • чекај 6
  • Чекај 6
  • чекајте 1
  • чекају 2
  • чекајући 3
  • Чекала 1
  • чекала 3
  • Чекало 1
  • Чекам 1
  • чекам 10
  • чекамо 1
  • чекања 3
  • чекање 1
  • Чекао 1
  • чекао 4
  • чекати 5
  • Чекаћу 1
  • чекаћу 2
  • чекаху 2
  • чекаш 1
  • чекаше 1
  • чекни 1
  • чела 1
  • челиком 1
  • челична 1
  • челичне 1
  • чело 3
  • челом 1
  • челу 2
  • чељад 5
  • чељадима 1
  • чем 2
  • чему 19
  • честару 1
  • честим 1
  • честито 1
  • често 9
  • четворица 2
  • четворицом 1
  • четврт 1
  • четвртаста 1
  • четвртина 1
  • четвртине 1
  • четвртком 1
  • Четвртог 1
  • Четвртога 2
  • Четири 1
  • четири 8
  • четки 1
  • четрдесет 1
  • чеше 2
  • чешће 7
  • чешући 1
  • чивију 1
  • чивит 1
  • чија 2
  • чије 3
  • Чији 1
  • чији 3
  • чијим 1
  • чијој 2
  • Чик 1
  • чико 1
  • Чико 1
  • Чиле 1
  • чиле 2
  • чилу 1
  • Чим 12
  • чим 35
  • чиме 3
  • чин 1
  • чине 1
  • чинећи 2
  • Чини 3
  • чини 42
  • чинила 1
  • чинили 1
  • чинило 1
  • чиним 6
  • чинио 2
  • Чините 1
  • чинити 3
  • чиниш 1
  • Чиновник 1
  • чиновник 3
  • чиновници 1
  • Чињаше 1
  • чињаше 3
  • чињеница 2
  • чиста 2
  • чистац 1
  • чисте 1
  • чистији 1
  • чистим 1
  • чистини 3
  • чистином 1
  • чистину 1
  • чисто 6
  • чистога 2
  • чистој 2
  • чистом 1
  • чисту 3
  • чита 5
  • Читав 1
  • читав 5
  • Читава 1
  • читава 2
  • Читаве 1
  • читави 1
  • Читави 1
  • читаву 1
  • читајте 1
  • читанија 1
  • читања 1
  • читање 2
  • Читао 1
  • читати 2
  • Чича 2
  • чича 6
  • чичак 1
  • чиче 1
  • Чичу 1
  • Човек 3
  • човек 44
  • човека 34
  • човекова 1
  • човекове 1
  • човекову 1
  • човеком 1
  • човеку 4
  • човече 2
  • човечје 3
  • човечји 1
  • човјек 1
  • човјеком 1
  • Чокота 1
  • Чолића 4
  • чопори 1
  • чохани 1
  • Чу 1
  • чу 8
  • чува 8
  • чувај 5
  • чувајте 1
  • Чувајте 1
  • чувају 4
  • чували 2
  • чувам 2
  • чувамо 2
  • чувао 2
  • чувари 1
  • чувате 1
  • чувати 15
  • Чуваће 1
  • чуваш 4
  • чувена 1
  • чувени 1
  • чувенога 1
  • Чувши 1
  • чувши 5
  • чуда 14
  • Чудан 1
  • чуде 1
  • чудећи 6
  • чуди 1
  • Чудио 1
  • чудио 3
  • чудна 2
  • Чудна 2
  • чудне 5
  • чудно 6
  • чудновата 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • чуднога 1
  • чудној 1
  • чудном 1
  • чудо 2
  • Чудо 2
  • чудовишта 1
  • чудовиште 2
  • чуду 2
  • чуђаше 2
  • чуђења 1
  • чуђење 3
  • чуђењем 2
  • чујаше 1
  • Чује 2
  • чује 20
  • Чујем 2
  • чујем 5
  • чујемо 1
  • чујеш 1
  • Чујеш 4
  • чукара 1
  • чула 7
  • чули 1
  • чуло 3
  • чунић 1
  • чуну 1
  • чуо 10
  • Чуо 4
  • чупавим 1
  • чуперци 1
  • Чупићу 1
  • чупка 2
  • чусмо 1
  • Чусте 1
  • чути 8
  • чутура 2
  • чутуре 1
  • чутурицу 1
  • чутуру 3
  • чуће 1
  • чућемо 1
  • чућеш 1
  • чух 1
  • чуше 1
  • џабе 2
  • џандара 1
  • џандаре 1
  • џеп 2
  • џепа 3
  • џепу 2
  • џиновски 1
  • ш 11
  • шака 1
  • шаком 1
  • шаку 2
  • шала 8
  • шале 4
  • шали 8
  • шалила 1
  • шалим 4
  • шалити 1
  • шалиш 3
  • шалу 3
  • шаље 4
  • шаљемо 1
  • шамар 1
  • шану 1
  • шаптање 1
  • шаптати 1
  • шапће 1
  • шапутање 1
  • шапуће 4
  • Шапца 1
  • Шапцу 1
  • шаре 1
  • шареним 1
  • шаренице 1
  • шареницу 2
  • шарену 2
  • шатор 1
  • шаше 1
  • шашовци 1
  • шашу 1
  • Швабица 1
  • шеварице 1
  • шегрти 1
  • Шест 1
  • шест 6
  • шестом 1
  • Шећерка 1
  • шешаном 1
  • шибаше 1
  • шибља 1
  • шибљак 6
  • шибљака 1
  • шибље 4
  • шибљем 2
  • шибљику 1
  • шибљу 3
  • шију 1
  • шиљаста 1
  • шиљасту 1
  • шиљати 3
  • шиљаше 1
  • шиндре 1
  • шире 1
  • шири 3
  • широк 3
  • широка 4
  • широке 3
  • широким 3
  • широм 1
  • шкиље 1
  • шкиљи 1
  • школе 1
  • школован 1
  • школу 1
  • шкрипала 1
  • шкрипну 3
  • шкрипнуше 3
  • шлафкапу 1
  • шљепкајући 1
  • шљива 1
  • шљивама 1
  • шљивар 1
  • шљивара 1
  • шљиваре 1
  • шљиварима 2
  • шљиварских 1
  • шљиве 1
  • шљивове 1
  • шљивом 1
  • шоцу 1
  • шпекулацији 1
  • Шта 122
  • шта 215
  • Штајнбруху 1
  • штета 1
  • што 326
  • Што 53
  • штогод 4
  • штрбну 1
  • Штуловићу 1
  • штурога 1
  • Штурца 1
  • шубару 2
  • шуле 1
  • шум 2
  • шума 2
  • Шумадија 1
  • Шумадије 2
  • Шумадији 2
  • шумадиске 1
  • шумар 1
  • шумарака 1
  • шумарцима 1
  • шуме 11
  • шуми 10
  • шумна 1
  • шумовитом 2
  • шумовиту 1
  • шумом 2
  • шумској 1
  • шумску 1
  • шуму 9
  • шушка 2
  • шушкање 2
  • шушкаше 1
  • шушну 1
  • шуштања 1
  • Шуштање 1
  • шуштање 3
  • шуште 1
  • шушти 4
65006 matches
м, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стак 
ах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на  
века, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p 
а су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му о 
се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са брес 
орали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те пос 
 унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јак 
вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде  
од попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере 
д хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица 
ка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекују 
словно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична раз 
иру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по 
.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, да 
амо да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштв 
у две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сес 
та његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој. 
ше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </ 
оспођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли т 
p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме о 
ност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући до 
 се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жанд 
о, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— П 
} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога?  
 ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у а 
Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му л 
енову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћ 
ли овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p 
.{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу д 
о га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капета 
Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— П 
 сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим м 
 Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу,  
, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања.  
 очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пр 
т коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, с 
сна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се мн 
 тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с 
 пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се пога 
и се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Мо 
која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењ 
орам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да 
тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{ 
и сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене најви 
т, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </ 
нала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се оти 
} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} Т 
 најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав в 
азговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и по 
ује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-тр 
и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, љ 
обом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој зав 
у.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељ 
сађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне но 
 после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после 
е Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене.. 
 да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су сп 
овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима.  
евају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{ 
ци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и  
ја на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречен 
 Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, 
Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не и 
 било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је  
реко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће оп 
реко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, п 
p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у обр 
си могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Св 
Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај м 
е речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао с 
авити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те р 
...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то  
и се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у гр 
 усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар он 
ајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, з 
 него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p 
мати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почињ 
а округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ћ 
иђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одг 
ном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву др 
док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката  
.{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај ш 
 весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; гот 
} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар така 
зушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де!  
!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па  
е у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђ 
твим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} 
а — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философск 
ет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје ја 
 да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Ву 
е ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба  
па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, по 
рица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђ 
застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по обр 
 радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он с 
<p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњи 
танка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>—  
 која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно  
авитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом  
 набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући 
реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p>  
ет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју 
S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио 
рећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> < 
не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p 
еђени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њи 
н познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево зго 
Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хај 
а пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо ут 
 часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића 
 се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда  
ги је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у 
 је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола сп 
о ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобо 
ом, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовн 
 дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умир 
кочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше бли 
зненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се при 
</p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и  
 буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и с 
трча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право 
нија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совр 
ма бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напад 
 и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише с 
 Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. 
ао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} П 
роши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђур 
то. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет  
дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него каж 
је откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је  
 варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад 
.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђу 
кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p 
 посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p> 
ено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике н 
Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му н 
 умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} 
и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по к 
p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p 
обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} 
год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде,  
 Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, 
 да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не р 
ица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица нос 
е и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необичн 
{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, к 
ре, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да  
рати.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на ком 
ад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— О 
 зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>—  
 каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не б 
уку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђа 
, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наје 
и, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења  
у.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О та 
 па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новиц 
ама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; з 
 да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали 
положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово см 
, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; н 
.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! —  
они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од  
p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро р 
у и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пр 
каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једн 
у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање  
 вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угл 
ад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на 
. онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још ја 
ама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта 
то, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — о 
 <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p>  
илера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти  
ли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки сна 
— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— 
кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао?  
о дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви з 
ква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — од 
Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу  
ура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После кратко 
а танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави сво 
и, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се  
еш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све каз 
о, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за к 
иковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи ко 
н им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p> 
 »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јур 
...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми з 
у се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p 
ајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни м 
Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — 
ече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху за 
воје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго,  
по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила цело 
ње...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећа 
товац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред к 
чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му пој 
идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацел 
ор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један пр 
 соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се 
ну опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака,  
шка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро 
овалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за 
реба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога  
 <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p> 
иди се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, и 
— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у напе 
 збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S}  
а.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли 
ц.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стра 
 Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. < 
ницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други г 
 Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним меци 
цима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу  
је!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пру 
којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p 
а води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А 
.« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намеш 
иси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Стар 
његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако л 
p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се н 
— Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ра 
p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се 
p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш 
весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један  
е стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво.  
Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, 
} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и  
ри тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, не 
е, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикриј 
. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, изва 
кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода дов 
 уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допада 
>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ват 
ри наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, 
 ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S}  
ари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим бо 
а.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев  
рчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седн 
</p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, М 
ка још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет н 
да ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш ме 
богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже 
се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S 
S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче ош 
p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p>  
ђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен 
овицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с п 
 Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округл 
е понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јабла 
 кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p 
} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чује 
} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} О 
десет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето,  
... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети  
оље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли та 
<p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица.  
оји би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак  
дније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушн 
ича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он т 
уке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док 
Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p 
p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуј 
у, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину о 
 добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике 
о је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у как 
 ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши 
он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то в 
ора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје 
Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави.. 
овори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти 
ушу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не закл 
 Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гл 
 ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и ле 
у га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво  
ме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле  
вара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му  
воме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под  
астова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој 
Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу т 
{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} 
боравио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни 
пољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да р 
а. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се 
.. </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд б 
ни десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— М 
а. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> < 
адовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки п 
је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се н 
сли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се  
— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица 
ке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од ј 
} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар 
, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели?  
> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко  
и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чу 
лим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapte 
 Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положај 
едеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајућ 
мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а 
вено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим,  
у му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољ 
школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитањ 
 он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: о 
е поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и 
е сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти ме 
а! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам 
х; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код 
Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пођ 
у загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ј 
рицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно,  
 моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћ 
 бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека зна 
ва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па 
еђен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели. 
Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти з 
ени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно  
ћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће овак 
та и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти  
мета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{ 
ажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви 
S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванзе 
мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и при 
ац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Ос 
драви се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокр 
 мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, обориш 
ну собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јести 
у, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пру 
 Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унут 
азове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно 
и ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шт 
а. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у ка 
жовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као н 
имо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда 
 ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток. 
лачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и оста 
доше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакуп 
колико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће беог 
лио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ра 
друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за 
p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаш 
а ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </ 
S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </ 
ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ћ 
творена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена м 
ло старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица ск 
, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S}  
S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују 
 теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не и 
 свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око ма 
и. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и уда 
p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. 
ите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то м 
зујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, ал 
онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше 
ана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече.. 
 кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после ка 
 Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чув 
ећа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му  
</p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пр 
а пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад вид 
ају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним 
 га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђ 
даш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— 
 мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову 
и код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико т 
Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и у 
но сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно  
а прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти 
p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђур 
ало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А  
од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину н 
 на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ни 
о је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S}  
 виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на рек 
ито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— П 
кну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и посл 
а, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија 
. — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете вл 
гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, 
 радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа 
капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— 
Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година,  
доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради. 
е.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђ 
</p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком 
.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема на 
.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоде 
е друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, п 
. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне па 
 ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови на 
{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с 
осио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, те 
 по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину к 
шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — доб 
 ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с д 
, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Лег 
уша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и 
ециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци.  
ве овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори  
 те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица ме 
еколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станк 
S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако веч 
вање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? < 
а па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђу 
безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле 
ближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </ 
зео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? 
га!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вуј 
ву снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <d 
с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па 
напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> < 
 не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, б 
а јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли ј 
 са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и  
 руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дв 
, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадиј 
таци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуч 
меним.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја за 
е, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — куп 
моме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао  
>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> 
па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа 
ш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, по 
мисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа ок 
ну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова.  
ред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што 
 бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу 
зе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општи 
ток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« пи 
ше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке. 
ој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење 
чка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло 
 чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: мет 
селији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага изм 
ајвише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гор 
ожића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми ду 
ану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бес 
 да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p>  
око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше  
 Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На 
ори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе  
вајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око 
— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта 
 и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по ц 
 црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко 
ко дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца 
 </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавај 
чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, ве 
дноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску и 
 се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p> 
, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p> 
е је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђу 
е.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћем 
ни не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свач 
х се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, 
оји су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недоглед 
етине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо  
у оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S 
вари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жанд 
се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е ру 
ва човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је 
чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње веч 
 очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е,  
жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да  
дмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега 
. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њих 
во осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S}  
оја је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те с 
 највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито о 
еше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу мли 
о ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам? 
итније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело 
о? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на верес 
једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, а 
оча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа  
а на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{ 
аш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко ког 
.. ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и т 
еву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи  
. </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — ре 
а!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> 
а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет 
говори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ра 
з твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао ј 
Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} 
»Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики мо 
укује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, к 
 Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте 
 како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу  
танка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{ 
е.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам 
S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путу 
да с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој,  
 не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет  
 грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из о 
 Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми,  
 ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако 
се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »С 
весно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па  
рже, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада 
...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не з 
.{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p 
ина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а- 
.. општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају,  
Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, види 
ен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба. 
а питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење пово 
не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само 
м шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничег 
а велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то 
лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише 
ер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала 
 ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам 
се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико н 
у трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце и 
и, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о  
ро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види 
дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му нов 
Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?... 
е лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О 
 ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти ми 
смо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је ла 
нали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигур 
 је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако  
</p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и  
</p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни  
<p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну 
е да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« 
тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одв 
оже бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да  
а то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад 
 се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, п 
е одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће 
</p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и ба 
Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољ 
беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме 
бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом 
гу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла би 
у, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање па 
ора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни  
Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, 
е!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, н 
 њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} До 
ма не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи  
...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Кра 
а се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S}  
...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за п 
.{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори 
, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{ 
{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— 
ашно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S}  
о!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти 
тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дође 
сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и 
е ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једн 
уд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му с 
а му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам за 
и ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека!  
е?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо  
о лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се з 
рилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p 
 се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом м 
е и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело  
е жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце н 
ли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о о 
ако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам.. 
би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако реч 
виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслон 
р... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и  
е добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да ж 
 његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, о 
ô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим 
сти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> < 
а шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он 
кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо 
екакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију 
је, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао:  
 пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити  
 се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, 
па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Сам 
не, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени  
ајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе би 
о. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече  
маштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И  
де тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једн 
рђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако ш 
еш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те 
рт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Бо 
у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као г 
сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене 
лед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли 
ије то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина,  
ди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па в 
ош више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Исти 
и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога  
 воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и с 
ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако 
а се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!... 
руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наш 
го...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p 
ећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али ш 
авило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и с 
ељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да с 
уди... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Н 
 са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без т 
јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твој 
образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пу 
е помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајду 
и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с  
н је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора прим 
{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући. 
знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете к 
ац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. 
итвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само 
мети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p> 
о, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му 
ца ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донећ 
акога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсети 
шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p 
Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се  
ије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да  
погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима  
 с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као з 
да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Са 
 пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— К 
, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућ 
ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} 
о и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста ј 
<p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћ 
исини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких  
 кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испи 
нији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} С 
муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те 
е за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани ј 
м и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а о 
 само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре 
кинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио. 
на; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш 
, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, п 
 тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се 
 у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча  
 И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто с 
 са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом 
{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђ 
а опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на с 
иш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, 
ледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Об 
их, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам науч 
исао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши 
и... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, 
и ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би в 
рате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p>  
— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па до 
 казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер о 
. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади  
аво, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може;  
га човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна 
ам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико д 
чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш 
а, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешт 
и све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте 
о сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После  
ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, о 
што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право. 
ле негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази  
едан дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од 
се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« < 
рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ... 
за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је би 
о га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на ту 
и упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одгов 
рахом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом.. 
овеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вран 
а напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, 
к спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у је 
 Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледа 
и.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. < 
емо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и м 
ш, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— За 
премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памет 
ислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако,  
рао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где  
а посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па на 
клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Прис 
од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p 
ма! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим. 
ељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану 
ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он 
к, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петна 
— отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прич 
Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговор 
Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми 
крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђуриц 
и — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оста 
А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити д 
у завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној 
ри Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На  
ле као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био,  
 незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на сва 
а веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја 
то ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, са 
 и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!.. 
је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се 
су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати.. 
ован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица  
. како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p 
и? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао 
 ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим 
рана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </ 
ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псет 
<p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко 
 ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!... 
} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста а 
оши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене 
 брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буд 
p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што  
 да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ћ 
ам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобо 
, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти п 
а право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо ј 
тање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте вас 
а оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Жи 
ако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе ве 
е и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар 
! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом пре 
же више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш ост 
ђу проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици 
бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам с 
а ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није  
м више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио 
 звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— 
/p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он  
 људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва с 
ло? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте на 
а иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се 
љније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли. 
ти свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигациј 
ас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати.. 
 може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе на 
рица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути!  
ави и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдо 
. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим де 
охару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... п 
јатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... не 
е је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> < 
 виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се  
 — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац и 
и око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> 
ујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто.. 
ичи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Как 
дговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} С 
опов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа бла 
ћеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој нећ 
ако напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга.  
акупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, са 
алим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... 
оговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Ова 
сом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи 
зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори  
} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Св 
доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!... 
</p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадес 
е за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека он 
ом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и с 
 и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њ 
S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу 
оће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама,  
: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па он 
ито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпр 
> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за мо 
ндистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом,  
...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наи 
шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он с 
акве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију.. 
оштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и сле 
ку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша  
о причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе вели 
— узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко 
око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> < 
овори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свр 
.{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе 
ве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију...  
таница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи 
 у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се 
причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? 
о очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p> 
ница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи.. 
ичињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? < 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напосле 
ка: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикн 
о плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танк 
мо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безб 
оре, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гле 
исли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпље 
а, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на мо 
 се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажа 
чан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што  
јкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелен 
рише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући с 
 тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У 
му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се 
, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па 
је и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше  
, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљ 
јури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту 
, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са с 
загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе 
екао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гоми 
 Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем ова 
ега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слоб 
схићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зн 
њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљи 
срећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћениц 
ила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећањ 
еволвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће са 
т другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, зас 
ори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква п 
е поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стад 
ра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева 
 — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натм 
овара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али ј 
баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нес 
оје ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онак 
?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло поми 
он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме 
а склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и 
то падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде м 
д, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња о 
 поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно 
морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да и 
ом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачн 
у да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и  
што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се,  
 чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе врат 
има познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја  
 каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре,  
 да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите т 
, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p>  
ом тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у п 
 њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, кој 
атке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда док 
, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени с 
 од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у 
тоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> < 
 Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, 
завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </ 
мам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране кућ 
 значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »неви 
рица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој  
да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побрати 
т и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узви 
говор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дуж 
} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни реч 
и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро пог 
ра, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одуз 
е, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да м 
гово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, 
Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> 
е оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбо 
о не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош т 
кар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Как 
узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, намес 
еколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајат 
е...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као с 
па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан,  
бе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети 
p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и т 
итна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше 
мислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их до 
и, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта 
 што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док о 
. не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p>  
е узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради. 
у, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и  
убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце 
ти, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа,  
 Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наре 
посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p> 
...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће са 
о ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме довод 
— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш 
оре, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази  
очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{ 
<p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онд 
ина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката...  
како сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... < 
 новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће зна 
} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва  
инио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да  
два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пуши 
урица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се врати 
д њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га с 
огу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбо 
 су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{ 
 <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, 
Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људ 
м. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чек 
ћу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са  
 у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах  
 имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да уд 
 лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{ 
p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него,  
. </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли ува 
у не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у ши 
во. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, 
у, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу  
 ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Ста 
ти, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од т 
Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани 
ост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Стан 
они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију 
а девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђури 
зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом 
бно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шул 
ретрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда  
.{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмов 
ах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега з 
{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> < 
ћи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ј 
и нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове з 
ам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не 
. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом прили 
же онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад 
 Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! < 
 помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на с 
и за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — ни 
 се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ  
а се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се  
ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свр 
ица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа 
и страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се ск 
последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. < 
 домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то 
 Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и з 
 Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вича 
 чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањ 
 другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне г 
ар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико годин 
Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је  
аздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу  
очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И  
 смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће  
у. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене в 
 и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад 
ш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од ов 
ом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држ 
оз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети д 
 али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознат 
. то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији. 
ланове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко се 
на, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући км 
 то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже д 
о подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе  
!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да  
 је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, кл 
а убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узм 
војица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запал 
г с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се до 
антовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> < 
>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јес 
зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у поч 
 очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p 
лаву. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за пос 
обом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам ш 
онише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изиш 
овца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања  
а, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к  
, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>—  
знали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то ка 
миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми го 
ити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло  
вој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи  
 </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, де 
— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан 
е конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може 
.{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свет 
д’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио са 
глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта?  
амо дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по гр 
 све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у  
 ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само је 
е кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у се 
а за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецну 
е да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја 
{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу  
 уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога,  
таде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек  
се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S 
е не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S}  
 пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, с 
на није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам 
 ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену 
 на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код 
ена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S}  
прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начело 
е вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још глед 
ну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p 
у она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, жел 
јом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да жив 
ећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу 
под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у т 
 пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, виде 
ло потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је,  
и чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше 
жић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји д 
 <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, т 
 која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у ср 
 рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изнена 
то да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако ј 
ије се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити 
ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једност 
 не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — 
којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Н 
воје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S 
ишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му с 
То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као д 
ше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога 
ави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти 
</p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да  
 се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па  
траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му  
гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажни 
е у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена 
о, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је  
уро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја 
овове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати  
даде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запи 
ти жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, си 
— муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му так 
ла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке  
он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе проче 
 — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весе 
далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и  
е.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас  
да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно 
аним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало  
XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не  
а детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, п 
и; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </ 
ху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још некол 
танка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од 
.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини 
као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S}  
а Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнари 
ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би д 
 да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако 
} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као 
е човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба 
 реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — р 
сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањи 
ла што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори л 
е, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога т 
.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица 
; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури!  
док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху с 
ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведр 
ет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата,  
ао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само 
Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с  
Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да н 
аку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се чо 
</p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи 
апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их фило 
мо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде диг 
оту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од 
есмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> 
 и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим  
стина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде,  
н дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p> 
агослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он п 
агове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше 
</p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на 
е да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мрт 
а слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по  
о, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало 
ник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, 
 се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и 
латан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако к 
 У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ћ 
/p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоч 
ла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p> 
 девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд 
дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако 
е мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свог 
се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачу 
у више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се  
ле са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану  
..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће 
{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две 
ебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше 
 осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и п 
ћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{ 
то, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да 
ебао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. < 
им људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их дав 
еље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пан 
Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајућ 
а осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — по 
икну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пант 
ере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>—  
нуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован  
рви мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о  
а му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца.  
/p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô о 
јајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p 
 </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази 
онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опа 
и, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега трен 
 последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашт 
а, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце 
Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде с 
ша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу  
неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p>  
 праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чини 
че руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет зав 
 си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да и 
S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?...  
да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или ро 
живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једн 
нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој ка 
о ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што  
>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи,  
х што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, ал 
у преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, 
овост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима.. 
га се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Са 
 — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S 
ла се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунил 
>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: 
у.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је по 
 приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се 
тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта  
ад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гл 
а обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште 
Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који т 
о..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Н 
е, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Рад 
ца у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином 
дим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу  
лониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали св 
. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не зна 
лажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и  
о тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка  
 рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два  
 види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде  
д се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опре 
итивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и  
другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, п 
и. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио  
 о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у  
p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако  
мо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мр 
разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито 
иком?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« 
. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све,  
 <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А  
 среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице 
оје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, т 
 њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се до 
S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним други 
то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је 
 пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове кава 
 <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени  
p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је 
та зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати 
који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{ 
 <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p> 
 бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p> 
што врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дрш 
руги?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мисле 
ија за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да мног 
 неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одг 
и! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О 
га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек срета 
у ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђуриц 
 престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега 
ога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе 
рану.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад м 
ију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати мо 
, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!. 
д уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична ра 
 Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до после 
ани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га см 
тва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држа 
лу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </ 
<p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађ 
, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати 
о у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове глав 
само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафано 
лу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{ 
окуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који ј 
 немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој п 
{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасн 
..« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одма 
 Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори гла 
е.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Син 
иле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, на 
ице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале д 
ја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи рук 
огла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сироти 
ства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке,  
стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} 
 извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S}  
их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их 
 те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, 
 и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу. 
е трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се  
, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Панто 
 на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одва 
 Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S 
 — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одрж 
Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад 
 па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути 
 оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе усниц 
, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, пово 
ећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино  
дим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пу 
 </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Бео 
 се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је 
мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Ш 
ећ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који 
на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовр 
нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и 
аки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S 
ајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S}  
лаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{ 
и, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђуриц 
ју.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи. 
жак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоков 
 немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е,  
да полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чич 
д мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка 
уни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафано 
можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са по 
ће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добро 
требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћ 
S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантов 
 негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је  
ше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дох 
 се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно! 
о облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па ч 
</p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се т 
ет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{ 
и око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да прист 
, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... ка 
S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца,  
матра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх с 
гурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност њ 
<p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>—  
н — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, нека 
јећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад  
ву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе са 
необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао проч 
— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој под 
 живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђури 
ико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти  
он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло. 
 помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова отк 
и дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу  
 мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате 
амо да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па о 
ти, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни о 
к беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, 
сли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опе 
 које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред ку 
ак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и цр 
ажаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што  
увати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и д 
охару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од к 
збојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја  
глађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се 
га су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто  
 ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе 
среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вар 
о да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге 
живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{ 
 нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Онома 
у кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Мо 
е то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један  
 »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио  
идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разно 
ни како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човек 
оја својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да  
вању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... посл 
 родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које 
, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у оч 
к, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и то 
у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> < 
 није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му ј 
довица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик з 
гући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{ 
 стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи 
 му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећа 
и — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док  
, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, 
и раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми 
рошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у ве 
азумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако ј 
није, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} 
реба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најв 
ју старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да ј 
 коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њ 
 похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материја 
 мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на  
а која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S 
а је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га пр 
есече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не  
осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и 
зи да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики др 
разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светл 
гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази 
ло једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те,  
а има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације,  
овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде по 
м.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против с 
 закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика заг 
ча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, 
 друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Па 
на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомуће 
енити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока,  
 </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке 
о да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо  
лучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венча 
зора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види и 
ти неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све 
м си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо 
руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овак 
грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце 
з детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к попово 
вољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он 
ко; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спрем 
чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви вид 
д тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не  
е више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала т 
 Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш  
ји стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> 
Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица  
ку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико 
 код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне 
е слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, б 
ам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором от 
а се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим 
 баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> < 
део му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а 
мо се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су г 
</p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи  
 па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не  
у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго п 
 одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па  
нти нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, о 
и — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако о 
 ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви тре 
мака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се 
 сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S 
че Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо г 
ма и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу 
.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па  
 топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу 
ред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се ср 
е могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Се 
 година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По с 
.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим  
е никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао 
 падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве с 
.{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се си 
оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да  
— помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка  
 вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна 
као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не  
м, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке 
 занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна,  
p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати  
бав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, му 
 лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустић 
амти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш  
а, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па ку 
лике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Зна 
а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{ 
мати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад  
Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опали 
 се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </ 
.. </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало 
израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снах 
е Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не  
 Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, 
богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта ј 
p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доноси 
 се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p> 
ше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђ 
ју и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p> 
ате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, ка 
— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p 
 — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да с 
во мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type=" 
Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло,  
<p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојни 
 Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, по 
ма, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да с 
ар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовч 
 тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... < 
: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>М 
, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријате 
е скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране насла 
олим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око  
 жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехи 
авом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер  
 а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас 
<p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сари 
. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим п 
 рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоце 
. </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се сме 
творити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој 
, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једн 
 одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода. 
ус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад  
спитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било 
ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се пр 
ао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај м 
ог тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђ 
мах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне ц 
 он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, к 
орише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако дети 
дсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше в 
де.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} 
а којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер сам 
ираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и  
е, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се ш 
е, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуч 
ва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата 
прату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом 
ав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... 
убопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по кав 
ане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{ 
ина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу. 
а, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта  
 знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Је 
да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше суз 
угу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче 
вио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина,  
ису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </ 
. ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском три 
 Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако 
вићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваки 
ше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи.  
 сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> 
 и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном  
 крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет  
а утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гле 
аволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> < 
тко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капе 
аесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова гос 
је, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се 
епреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди г 
ској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гост 
тим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гла 
или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој!  
/p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена ста 
ине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{ 
мо сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с 
идиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вал 
} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора 
Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} 
p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га  
 би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би 
 опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају 
м: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p 
су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједно 
! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и пр 
те, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из  
 а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и о 
ткуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао крас 
/p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечи 
тани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са пото 
глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепаш 
е погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у кој 
шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада на 
дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он 
 то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фију 
>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливш 
пи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио 
ућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао  
ж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није  
 по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучн 
.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, 
 доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио,  
момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако ч 
у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђури 
ојвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине 
че потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је 
 своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апо 
p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим година 
а страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине  
о-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на стра 
/p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог 
си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, 
срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не пома 
— рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише ч 
причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разг 
{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је до 
нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам оста 
кад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он н 
рица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пант 
 </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— 
.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све. 
ану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад овол 
е му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући 
оји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи но 
мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто би 
д није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучк 
 оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њ 
о, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S}  
оји се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се 
 <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Б 
ије дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио 
 гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе  
ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће  
лаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!... 
д крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пу 
неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети ње 
ешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави 
е жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим  
â чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Мор 
, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним 
да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас м 
 <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један 
еханџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни о 
ма више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао ш 
који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревно 
 опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не мо 
преми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А 
 — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без  
љака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљ 
, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао  
е може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш 
 муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се  
 остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беш 
ђе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту насту 
} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се  
ако треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у к 
рука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не 
обро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се.. 
 поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док ова 
> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска и 
а литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а икона 
 дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви 
ше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, 
ô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и 
ш од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш к 
и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без пре 
p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он  
ивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је  
не, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павит 
 корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пр 
анке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> < 
нтовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га 
>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ј 
х? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као  
ну — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у 
, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? 
 не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледам 
 девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па од 
.{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи кор 
ги његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним ма 
дговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по неб 
 иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким  
урица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка 
ам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица  
> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> 
мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже 
ад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикн 
 ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и  
е оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко но 
н човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На  
О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нем 
пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху 
ица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је неж 
омену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауста 
а им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам пр 
ћи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си  
и се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учи 
нству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо 
ке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — разв 
Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост  
ет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — о 
д самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети д 
огледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S 
</p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаш 
 Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације. 
? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај  
 Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то 
ујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то 
 се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се  
ћа и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто 
и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код ког 
 нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да  
 се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем дан 
 имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да 
амо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Умо 
ћи ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> 
у је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе 
вором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одгов 
p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Па 
 с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, зн 
 ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само 
ан, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђ 
се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. 
у два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S}  
де он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се о 
имају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он 
де изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више 
па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђу 
 није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро,  
еће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како  
 да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магн 
 хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а 
амо једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p>  
 он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога  
 Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S}  
S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>—  
вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш  
 боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема 
иди.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који в 
 </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> < 
ик га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете  
а ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} По 
о све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... 
до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја  
— ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </ 
едну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо  
аљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стран 
једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} И 
? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, 
све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако не 
а ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да с 
 одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегн 
дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Ниј 
чи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропад 
потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће на 
ему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни 
роговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да 
послетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, дв 
Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишч 
допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокр 
— помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше м 
ћности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели  
гање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о ум 
, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вр 
у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима с 
 играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична 
кује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да 
косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велик 
говори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори  
 је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они пу 
ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> 
дове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, 
p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с к 
песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак 
ове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и су 
носну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше н 
 обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па д 
ајзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах;  
елази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше  
 потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке.  
ја је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и оп 
ди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јур 
се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потр 
ју натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ов 
 вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше 
 на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како с 
ајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му 
ан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па 
че Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за м 
војим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то нек 
ацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После ј 
} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина ду 
горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p>  
то болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по на 
нако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Нап 
ојом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не бој 
е ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргне 
 се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после  
носно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} 
здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је 
ању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче в 
т, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страши 
о, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући с 
брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској м 
лаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добр 
 коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква  
ли, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли  
. </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разби 
 ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе при 
анака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленович 
кве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чи 
е, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевит 
, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио 
} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не 
његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не по 
Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало  
но спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уни 
и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни 
о. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, 
ично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, з 
ичавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, 
</p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад 
на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} 
духа. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако  
ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце,  
од теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> < 
ла ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко 
 да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p>  
 Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. —  
.. и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац 
му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа п 
оже ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да  
ио је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домо 
око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло 
му с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и  
 Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују с 
у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним траго 
икоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се с 
да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе н 
тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, д 
{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној  
ме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу 
век — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба ско 
 </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћ 
напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друк 
еш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p>  
 ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се 
.{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не 
едну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад пр 
обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је  
о бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа  
т.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p 
C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и 
е разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он 
вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? 
тнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али  
оделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што ј 
ове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и  
или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи,  
и!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«... 
ве и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и усл 
н и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је.. 
д оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само 
на прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— К 
S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помисл 
и, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, 
а мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што о 
арени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућ 
ему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: и 
ите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за  
нога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мо 
авушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И н 
е осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изглед 
где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, д 
Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{ 
о улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и з 
ега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} З 
нцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код род 
а су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше нач 
је мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треб 
јући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим 
 седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло ш 
 куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, д 
е осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих  
ећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S}  
 он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном  
дговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је 
четничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нис 
ек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због он 
моћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи 
 напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, п 
у... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необ 
е црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, в 
ви пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори  
 ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно зате 
 свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз 
ихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом 
} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај 
м подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... ша 
иру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову муче 
</p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене ј 
 да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’ва 
а, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се р 
.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са 
е до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно ш 
ји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак  
ху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се жур 
 конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> 
 отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену  
тавака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад н 
рица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуци 
спознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало р 
омаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у  
аље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед 
пине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усирено 
 убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо  
SRP18971_C27"> <head>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та  
ка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула м 
амо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне ж 
 које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се 
познају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кро 
е, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати 
 виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу 
ајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и с 
једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </ 
так му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузи 
, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набо 
</p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој п 
Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да расп 
ати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио 
нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се по 
а своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као нај 
досмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се о 
рећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обра 
новници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или  
</p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај...  
 се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отво 
роклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити св 
д’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз н 
Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и преру 
е девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} 
н вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леж 
свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, 
луја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, 
им веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица п 
навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не  
дне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приб 
еко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p 
у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно плива 
а и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је те 
ка ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одје 
а и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те  
водила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које ј 
ићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> < 
ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а  
омену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и 
подине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је  
жићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одб 
ти.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брз 
бија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко ч 
е лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, ј 
ре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гла 
 коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав са 
по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За свак 
 беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. 
 угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не разми 
ад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву  
ом мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, 
наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, 
 <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња  
ура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чист 
н раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" / 
знати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продир 
 се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше 
грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један д 
о обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и б 
м разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде 
ли такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај  
ли једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, д 
 појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, 
и и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако  
већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства,  
и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадес 
елу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у јед 
т се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и весели 
{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка д 
према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за чов 
а запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стај 
и гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из сво 
 их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погле 
на.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док по 
ном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разб 
лина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратн 
p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је ј 
ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубо 
 сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те сл 
p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестад 
 тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи.  
а и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекају 
 да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човеч 
 на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p 
p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ пут 
о везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, од 
е стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење 
ош тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и  
е тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос виси 
рица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, ко 
астичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држа 
, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа 
иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лиц 
 као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов погле 
ху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећном 
 Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез по 
«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и  
а путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спо 
себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако н 
ога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, 
ној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом х 
е месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души 
ахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видел 
ама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се,  
бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, ка 
и руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да руч 
ође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрав 
заше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер по 
Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности 
 остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће. 
о би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић 
нтовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си,  
очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и  
асом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се на 
чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини 
, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опе 
ан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударц 
 зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што  
ном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и 
 по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу 
јом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На  
таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све 
м и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном 
ца, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао п 
м орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго с 
и о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тр 
немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му 
иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де  
та, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца 
жених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на мест 
се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да  
 </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли с 
S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и 
а поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини.  
док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у  
 зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је од 
 као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је  
 месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ  
а она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и  
 Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету не 
повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама н 
новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за  
а ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу  
брижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно у 
 Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава про 
у у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким пле 
них крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаш 
 много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица 
ра, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станк 
оследњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више н 
же да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Бе 
јица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци п 
 не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне  
ећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођ 
орби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Иду 
женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тв 
уденаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав ши 
 коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Пр 
ну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа 
 мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра 
из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред уз 
 груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p> 
вица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или пра 
па, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p 
 невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, 
 јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их сло 
би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђ 
а је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео з 
 извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за кр 
сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни  
е приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светл 
апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида. 
лазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли д 
реко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао. 
и, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој 
пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе уну 
се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На ли 
 нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако.  
д необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном... 
дници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави 
аве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад 
ивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, 
 ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци 
 али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њ 
 огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна г 
но седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S 
 глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, 
сно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђ 
кву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празновер 
} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брања 
вога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводе 
турамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад пис 
пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже те 
ица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. 
сред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеш 
аш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир ко 
ом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се м 
растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима прелива 
у тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим 
Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дај 
} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му до 
з оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса.  
 осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало приб 
онови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди с 
и оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му 
ац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао 
и доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима. 
њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко 
о којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше се 
амо јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се  
главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде 
 зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова  
тано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово  
н стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и оче 
ва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p 
 ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: виде 
зна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и  
особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страс 
> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе после 
и разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо бе 
му наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда ц 
питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене,  
а говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жу 
и је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше 
ећ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде 
е дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застад 
е, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му  
Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнуто 
 још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не с 
ст из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају. 
а онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Ста 
огледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше  
е указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Вик 
ратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лука 
тљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном уме 
Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао  
више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одј 
 стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова  
Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута к 
евојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S}  
гледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала 
, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угл 
не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповс 
 склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену. 
јо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Ка 
попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, 
 своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све в 
 се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари по 
ненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз про 
а оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пу 
 поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко  
 промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свог 
рах га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и 
зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обич 
рисети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога трену 
у не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учи 
таше од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше ј 
, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, к 
орац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајта 
јатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнији 
анемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не вид 
 одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није су 
о села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним 
журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једна 
е из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд 
сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему оби 
есет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, кој 
а — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Пет 
говори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, 
је било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опре 
 сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена з 
би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа ви 
 сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S}  
се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци,  
јо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њи 
 Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одбор 
ћу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено  
} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред к 
пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и 
ма шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, о 
тео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И с 
кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има пра 
егове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му  
ра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте 
енесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— М 
шну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p>  
 друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем 
слаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једн 
ом, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени,  
ти. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и оп 
е пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на њ 
 ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... он 
а ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p>  
оке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S}  
 нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дозна 
жи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упр 
где склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стоти 
исту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ  
пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би пом 
арош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </ 
â да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па н 
колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор. 
 и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога т 
 напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га о 
 Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шт 
ега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко  
{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога неп 
ениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп на 
могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за ме 
> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо,  
нопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и  
оз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи.  
а после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад  
а да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома 
 му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S 
и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђури 
и на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето,  
 плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: < 
и.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога те 
 се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и з 
 па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да  
могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини ка 
ним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га вид 
 — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија 
љу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? < 
о муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама 
е уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Рад 
и их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби г 
ји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ  
ече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још 
. где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па так 
а те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му н 
ора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве б 
авио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га ј 
би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикн 
не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али ина 
аш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло п 
а унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву г 
и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по јед 
сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека 
ше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} 
ти, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и  
сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да  
во коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу,  
што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} 
сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, 
т! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и виш 
ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су дом 
?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Ал 
ћи остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно,  
аки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге н 
амо да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не б 
 одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова 
{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?... 
S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, д 
, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, гд 
тара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, пог 
о?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно м 
ет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаш 
 ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти с 
 сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га х 
 се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се 
>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи  
а поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањ 
стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној 
затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен прон 
тка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!.. 
 али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погл 
овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео  
му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши сл 
 дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум 
Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео  
а... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему 
а си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту 
па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, 
а би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала м 
о... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад с 
к, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по з 
би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опе 
S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јес 
танем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се из 
 је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећ 
е би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p 
 и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, 
зе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата  
тао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем?  
ори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и вик 
а она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би сва 
 ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подм 
ш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што 
 га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — 
ицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне 
љачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка,  
.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какв 
ћине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђур 
 неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стад 
е хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најб 
зиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба 
лан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капе 
крену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угиб 
гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што  
, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми ре 
ј може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене п 
сти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тра 
то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере н 
ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље.. 
кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту 
агледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{ 
н ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице,  
х узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребн 
 <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да 
е то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима  
сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Тр 
им мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли  
кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ов 
штате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову гр 
сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би р 
 је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му ув 
, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што т 
доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље прича 
у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} 
оје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено  
 не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изглед 
осле....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он  
да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очи 
ћи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре ка 
. њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Не 
ју да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак  
у, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоће 
) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где б 
лободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мо 
. многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети д 
!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валит 
м плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде н 
ли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу там 
у сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S}  
дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је  
се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле  
ке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} С 
итао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник 
и се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо 
у, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{ 
н, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, т 
> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још  
старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав ки 
е око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је в 
а какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велик 
и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше 
то, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Ст 
Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се  
а, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да 
 Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, 
 <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, к 
је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. < 
рјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, 
 млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је 
је тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пр 
онетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо 
посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У ку 
p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли  
л... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свег 
јући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако 
8971_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи н 
им. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош 
да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S 
е у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угу 
елу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је т 
у реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и со 
и к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш 
знеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле го 
Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слоб 
 му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу  
о места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није о 
ако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад до 
 </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен  
досно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и так 
 Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не разд 
е, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ства 
итај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљ 
ашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?.. 
ти добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... друга 
уд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче 
дне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе посл 
крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а 
и ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« П 
оз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше 
 у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> < 
. само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава. 
војом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни зна 
 одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корис 
у, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и с 
ази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </ 
 ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да види 
</p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезани 
зни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад 
 у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређе 
денице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно ј 
 <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му су 
о, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгле 
човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и ста 
ад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге. 
 за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној троји 
огу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си м 
е их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху овак 
артијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа с 
p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба пра 
..{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек 
 уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и 
ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невид 
 сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да 
 или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који у 
дим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и 
ивимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећ 
је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{ 
дније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то ов 
а њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим об 
била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{ 
етина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљ 
амо једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сам 
} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају зе 
, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека те 
 не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим рад 
њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се т 
 и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сух 
 према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све виш 
ко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После не 
ро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а 
, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле  
тичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пеша 
ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, дого 
чије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на поха 
 ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме на 
д мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка.  
рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она пр 
 одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је те 
н к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по  
а друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! 
! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хв 
он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам б 
обро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче,  
лебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад 
о она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике и 
ка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгл 
езена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији љ 
ишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека  
 њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој 
а добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S}  
у и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна  
м, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је 
 опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за поте 
гарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра;  
а, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </ 
им имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} 
гову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен 
сли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О 
раве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно сна 
 какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?.. 
рити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома нос 
уђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства 
 они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се кр 
е се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да 
ве меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чу 
 </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори  
ачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Разда 
, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провали 
њства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине 
 беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и п 
ети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли  
ко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи 
ек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све  
ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али с 
 га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем  
ију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале 
било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана пре 
ре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучиј 
 Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ниш 
 да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и  
 било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô сн 
 јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми реч 
 нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па 
. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, 
ријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p 
 и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p>  
p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло д 
осав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под 
 док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако  
ем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се при 
 су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасност 
му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред  
игурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о 
мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} К 
капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта 
, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибо 
н се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма как 
ило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежин 
другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима  
о нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} О 
за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако п 
а, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још сам 
те добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе по 
 рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека 
.{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се  
p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гле 
ао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како  
 нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — на 
е да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Пост 
p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан 
ија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео с 
гађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, п 
 само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље 
 да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </ 
ка је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан 
 људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја мор 
о нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени с 
ва мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, вео 
м, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стан 
 шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, к 
 и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, госпо 
 био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на ч 
 извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора б 
умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе зна 
ајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... 
 испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош 
х са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми 
еку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љуб 
и живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друг 
зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И с 
ду, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је 
 новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речица 
Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружин 
ји га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико прија 
слити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их би 
шеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p>  
њства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се се 
лану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро  
о је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања 
много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. < 
о и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>—  
.. онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто 
/p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мисл 
цније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добр 
 организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашл 
ражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш оног 
богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се врат 
ала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посма 
оји непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена  
/p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од с 
? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете у 
огзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман  
 да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину 
 обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држ 
је од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нис 
е свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је н 
 насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} 
ко нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађ 
м и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњав 
десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на 
Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљ 
и ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит  
бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се муч 
мо затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он  
 збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p 
дно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера 
огледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више п 
.{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу њег 
читељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те 
Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре 
павало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из  
вом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити  
А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ки 
у једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, п 
 и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми 
p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога г 
морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p 
{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад 
 стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је  
, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину  
} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица  
 беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се н 
шта што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђуриц 
 распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погле 
иваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беш 
ња и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка 
и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворнов 
ју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила п 
сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није 
тих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти  
планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасн 
ао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад  
.. </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу 
игару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, 
S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро 
а њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, по 
а... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти 
> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак 
и — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кме 
ћицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио,  
регледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет 
 кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред  
друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јо 
.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђу 
ужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо,  
ему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да ниј 
ако ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна  
пци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S}  
јој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима —  
.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна  
нска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли 
ивотом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће пе 
ом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином с 
ead>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се сас 
 су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пру 
убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како 
рем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој с 
 помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори П 
рас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а 
еговој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ у 
 нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашт 
е!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц 
 он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о р 
ачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека 
рце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузда 
ојми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових сав 
ђај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти с 
вај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десе 
вто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђур 
ва стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зл 
Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p>  
у рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> 
много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после  
, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудр 
ити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осра 
— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу н 
ешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред врат 
г тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га пи 
га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псет 
ци, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху и 
глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на м 
S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Ста 
њића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће мора 
м парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — о 
о могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао б 
 до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту вели 
ју... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки гла 
 да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишља 
бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим. 
ше расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе он 
но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да  
арабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци 
а је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>—  
 њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, ш 
уставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да ч 
ој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се од 
од кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Нећ 
 засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S 
јте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p>  
пекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се вр 
ао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове 
исам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} 
бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да 
о.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки њего 
авиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> 
а, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, с 
те... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере 
у ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не  
, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог 
и?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p>  
унце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су ко 
е са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— 
ца, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет 
»Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору 
д уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате 
е... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вј 
..{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да  
ти шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти да 
 душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на кл 
, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај 
 с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капет 
ло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да св 
е досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу 
 у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, б 
 да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то  
 </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p 
 рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с т 
p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам. 
да нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p>  
амо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља ника 
 мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је д 
олико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пас 
слати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p>  
 ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p 
 Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из њего 
па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, 
авили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p 
ривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састој 
а ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохв 
ци, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилаж 
овише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> 
пита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде:  
е он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали 
 важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из 
? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, до 
 Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ак 
</p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намуч 
. је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је  
сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси 
 у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити  
ме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јавља 
уке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док  
о хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћ 
 да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да  
ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да 
пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на с 
на, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и  
а убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја 
арац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити г 
нтовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, к 
нога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто он 
знаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А к 
шта ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за на 
ласти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се с 
 живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не  
спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и  
ахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p> 
 Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђуриц 
погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би  
ила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Ми 
а преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих бе 
му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред оби 
 се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Мит 
адовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се  
S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори  
их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда  
би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вел 
 рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>—  
у. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме 
јиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p> 
} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{ 
А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> < 
— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имам 
 заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô  
-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, ка 
 ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — пом 
за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живо 
кочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p 
 ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти н 
 такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада св 
нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледа 
Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> 
ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле 
 чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те 
е сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако 
ри себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?.. 
 крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам би 
, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина,  
S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери  
у.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је нау 
ах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли 
} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и во 
их онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погле 
а посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А  
слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш.. 
та је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем 
ш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина 
и мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p> 
смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да  
ма, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да  
, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђ 
е готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што т 
ти само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може знач 
 нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се ос 
ји се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племе 
нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да 
 очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p 
казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да го 
 узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица т 
ку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије  
а и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </ 
... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући  
вац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђ 
!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборниц 
> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Ка 
рица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и 
била из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, греју 
високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, д 
зи га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би у 
</p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео св 
ахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под  
могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не мож 
и.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и о 
онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно њег 
вештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: 
може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онак 
поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може 
 плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад  
. </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му 
могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S 
одише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде и 
ће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као  
 и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад о 
ем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, уви 
м, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и оч 
го и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S 
лада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазиш 
p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију  
придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта. 
уо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и у 
че туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, з 
о и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним  
а или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учи 
лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе 
у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одма 
мрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу 
рхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, г 
ористи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху  
! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и не 
е првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убо 
. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! 
је се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи 
длучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{ 
една по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди  
ети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров  
уђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе је 
а усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на ти 
е не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а 
егде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажен 
зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим. 
и као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га,  
S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовч 
ту!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше  
... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, 
се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над 
 кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не  
овори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обој 
 под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао п 
.« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебд 
умом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из он 
 с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом о 
све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевт 
и хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође п 
одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе м 
који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад 
нутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, са 
е се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђури 
 — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... 
синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђури 
м и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Нови 
 око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену 
рвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше жив 
ише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантов 
.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S 
им шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са 
сте кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких 
> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући 
су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, к 
у. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па  
о са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жал 
а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је т 
е слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље.. 
лонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се ч 
аска сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака. 
облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескр 
="SRP18971_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба па 
вори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може д 
, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се 
ива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — реч 
ш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ 
боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрт 
 како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђуриц 
ного.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим 
е!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — 
елико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Л 
 му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нар 
а ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> 
и Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад ј 
да? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погл 
: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дот 
приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени б 
да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у д 
рате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђу 
 лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онак 
 продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> < 
 викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му  
/p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна  
екрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и о 
 се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главиц 
што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо  
<p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога св 
му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p> 
 га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, 
ива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега о 
ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан 
ао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац 
S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине реч 
че му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде м 
очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p 
е из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осет 
м. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! 
е не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све жи 
е Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и с 
хвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа 
 скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p>  
> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и преблед 
исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и  
амо кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица мл 
о стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече 
да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друг 
 тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> 
тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, а 
XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач 
.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео та 
S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, нај 
ладић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га 
<p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим 
ушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим 
S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!.. 
тика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете там 
Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је па 
 киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачу 
 више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљ 
о?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{ 
, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га  
, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p 
побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људ 
свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица пој 
вот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, п 
ј, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опе 
петан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога прво 
 и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за жени 
е меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да оста 
 и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе 
ан другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, син 
 ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо 
 се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говор 
мало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су наме 
сицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућу 
е, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој 
 од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нов 
осети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени 
е пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и о 
да вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p 
 у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бес 
и... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </ 
је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како 
же се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </ 
нуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне н 
ети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто 
 Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти 
само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с так 
осматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо 
да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </ 
угога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револ 
{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати д 
за, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе 
 ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одгов 
уживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сав 
оби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољ 
 — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. < 
 у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчиња 
ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучн 
у околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја за 
и; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и  
о, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка  
</p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало д 
.. </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— И 
уке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није вид 
ица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадош 
олажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучно 
мећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p 
о лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све 
ице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске 
меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутр 
 она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој 
нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безб 
жанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одмет 
што му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не у 
...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена 
ме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа...  
век — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са свој 
 руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутит 
ље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добр 
ни лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако 
дазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Как 
е то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шт 
 видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да  
ам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица 
им.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, п 
немела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Ј 
p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајал 
си смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш 
и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно 
е доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, 
рнија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> 
 усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, 
 даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса 
вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђа 
у му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајањ 
 и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљен 
каква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а п 
а, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свр 
и.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога 
иколу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар мла 
иском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе 
 <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се  
 за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у  
 за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — вик 
и, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... 
тојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... он 
добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у нед 
 удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч о 
е, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка  
ли апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуд 
треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљ 
урица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p 
да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на  
еселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. —  
ако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p>  
е мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а 
итом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је 
вета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p 
ваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни зап 
аку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S}  
<p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо уми 
 иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђур 
а се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо. 
 ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то прича 
тави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не м 
у Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада 
 нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије  
оме ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да 
а упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једн 
о. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тр 
и једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти 
ега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши та 
осле поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему  
твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени  
о, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозн 
ца прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S 
Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем 
ави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте к 
ота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз киш 
му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнут 
ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опе 
 се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе  
а... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш с 
. да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... св 
 девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p>  
 осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> 
ваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код љ 
верству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако по 
и њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и  
 око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> 
простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта 
нда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвар 
 <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила 
p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нис 
ва човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он  
мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према оно 
а откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се р 
му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти и 
p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџар 
о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш ца 
д да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке п 
авом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махну 
</p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу п 
.{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други п 
ако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш  
гову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још хар 
не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, бр 
 парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се са 
ече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заје 
ој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у 
 да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам сл 
га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љут 
ла сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хт 
и тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </ 
S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном 
беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова 
оликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом.. 
 Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одго 
му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш 
нај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> 
ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати 
/p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек он 
слио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића 
аве моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. —  
ао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама,  
том мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало 
, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>—  
{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само с 
{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу 
ше од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — 
> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истер 
квасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице. 
во и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће бе 
Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао 
нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то 
онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну  
ично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уре 
сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па 
је онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — п 
 са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове нов 
 га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мис 
ички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то 
 ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узи 
је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати ка 
.{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да зату 
 њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим ц 
утами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако умор 
д Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак. 
е откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажн 
 исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлад 
пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло с 
S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучн 
огао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је з 
рнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по је 
{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је 
> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита ј 
а отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запи 
соног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необу 
ше, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом,  
ћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да сми 
ца стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У кол 
волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе. 
ко веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ва 
ори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му км 
, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S 
е можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— 
тима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше  
брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију  
астурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и  
т нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улев 
а — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Кол 
војку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како с 
и тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочин 
а хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </ 
е њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду жи 
ојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме та 
е спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекин 
p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда ј 
и, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас д 
 ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред по 
p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута 
ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево  
 пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удар 
ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче  
S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу ис 
.. како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> < 
нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно пор 
ом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја 
е све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја б 
 Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са 
С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А 
ако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим 
> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли  
 шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш ви 
х ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> 
ек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било  
и сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p>  
не? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </ 
.{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му 
ки народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, о 
уњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето види 
 ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да ом 
ј да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој п 
 струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита  
ном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — 
?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јес 
ћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку 
о и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. < 
вета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побег 
ченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом п 
ујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него с 
мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су з 
 рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би з 
ио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и 
ну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то 
ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица оп 
еш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себ 
несе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спа 
копам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p 
о но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зат 
 синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p>  
и седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за ње 
 остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добр 
т? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>—  
е мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина  
Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он 
 шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S}  
 каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики  
ицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини 
сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако.. 
пе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, 
знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ни 
д бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро. 
онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S}  
 доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одм 
 Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост  
{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Ост 
есео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо —  
бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братск 
ачајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуње 
 њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта  
стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема. 
било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Б 
ше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за нек 
Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p 
кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и  
развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим  
дједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га  
рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она 
p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким мех 
то је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигд 
га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; 
ви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да с 
 облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда ви 
 га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да ч 
етови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, 
 крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 
е иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда  
ица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске 
Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p 
ош на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој ње 
овац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по от 
жи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговор 
} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чи 
олика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар д 
 А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици 
ђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају д 
ео сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју 
ду светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не ос 
Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро. 
е, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице,  
 поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном  
ицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> < 
<p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод 
планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Сврш 
нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— П 
 да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> < 
ричама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђурич 
о склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих  
{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали ч 
. ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази 
 судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколик 
легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста,  
уја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручи 
ега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> < 
аскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — вик 
је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Р 
ши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осм 
им гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаниц 
им пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари злик 
верајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак 
ндарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред ње 
ети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« —  
злу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тон 
Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских 
ари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши поток 
сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о 
поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћел 
 сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже 
а, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само  
м....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима  
ати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страш 
 тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и весел 
бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише 
> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?... 
а часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шт 
ако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p 
одешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао но 
а га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из 
, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веом 
, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека  
розор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље.  
брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама ко 
разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше з 
он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричи 
оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> 
иша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је  
ици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој  
сом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитва 
шај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се ра 
же, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>—  
ега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече  
p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за  
 погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати 
ема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица 
јати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стоти 
на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стр 
троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сван 
ликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражи 
иван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испосло 
ад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само  
м положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тог 
 да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хл 
димо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо?  
 али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада 
 улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који 
ца — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује 
S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта  
рчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="c 
, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући ј 
оста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{ 
на јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се... 
реко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лиц 
треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, 
он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме с 
ик. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, и 
дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p 
 Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се  
ањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, с 
а необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Мар 
p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица к 
и. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И сас 
 косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се з 
 уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? < 
{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад през 
ца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да  
о.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, м 
сти од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То з 
Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p> 
 њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш по 
рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него 
 мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — од 
и, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p>  
с, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља,  
озбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрза 
та раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>—  
авладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше 
ваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је зг 
обро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене  
о мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одго 
ати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и о 
дске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ће 
ан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то пон 
 у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, ка 
и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је чест 
но, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бег 
и. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те  
а се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ћ 
ве бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђур 
 спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по н 
дан другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. 
а смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, 
бројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, н 
 који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленови 
 јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугам 
ом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад  
 истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посмат 
 Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као 
ажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостано 
ом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под  
начито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бр 
и рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се  
м зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо,  
 наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беш 
во ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле зе 
. и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: с 
 гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече  
одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му  
 и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујућ 
>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... —  
дведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи 
хо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У 
се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и 
киром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица 
ли један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге! 
ога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а 
а није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник,  
 њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... д 
знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро п 
ом зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у гр 
 на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много,  
..{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно н 
е одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му ис 
ш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p 
аше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не 
<p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу та 
ео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, 
?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се р 
p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом 
 само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше  
, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и  
ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>—  
јка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на  
то није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите ка 
ајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек 
д си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није з 
>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, не 
р се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед пр 
 јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гл 
 А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала ј 
а, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам  
три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити.  
ознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године. 
арче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћ 
> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му  
а ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а 
бро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетић 
то сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном в 
 знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само  
 да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И  
о испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поим 
нство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Нема 
еђивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, 
је главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро 
ну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и а 
ад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и 
је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте  
 људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може 
p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом 
рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у сво 
ка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на  
 да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто.  
ључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једн 
 свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 
 поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: 
а рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S 
ује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ  
је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је 
им положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опас 
адости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, к 
е предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој,  
 пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли 
 избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум из 
оја је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакл 
ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{ 
чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало д 
ј трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и свак 
{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и др 
вик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао з 
ши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али 
 пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> 
из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе вен 
но, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара 
и ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не  
 и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који  
<p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи  
урица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Ј 
љима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су пр 
ише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се  
 Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају в 
ебе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Ру 
ца изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он 
и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходн 
није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред ср 
дурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по  
урјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцо 
по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцелар 
е, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице 
ам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> < 
 прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на  
ма — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше ч 
 то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} 
ече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мисли 
а механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} П 
чекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо ви 
</p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p 
 су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S 
осне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да п 
учини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислим 
љењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и 
 Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без п 
ане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S 
 у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до др 
ла празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо гла 
с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту 
здижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре 
м те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га о 
<p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката. 
 </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први  
рте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши пол 
ца разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покр 
 — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима 
, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича 
о хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју фи 
<p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше 
као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим  
то носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на пореда 
 се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је  
 кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су  
умачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љ 
, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га у 
 догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово неприј 
 који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима  
е она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у д 
тило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру,  
о слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беш 
лиже познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је 
и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах  
а, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни 
ну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га 
ри.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну с 
а се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не мо 
е и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, 
ах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, оп 
— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — р 
дмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на  
витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>По 
у рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној пом 
једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ств 
сна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до  
га тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>П 
p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истре 
уричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио по 
зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за  
тио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђуб 
наоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, в 
> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављају 
 само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат 
? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет ст 
апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде ст 
куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго м 
н посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Круш 
ти пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{ 
</p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, п 
 давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S 
 грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас ил 
ружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше  
ови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« 
.{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задово 
среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, 
иљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица —  
и чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Све 
се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким 
а му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све 
, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Бић 
амо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зо 
ка погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да н 
 Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да в 
и. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крили 
е, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те мо 
ш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{ 
говори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... 
ао своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу  
 би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’на 
 бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га 
 му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> 
 јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли с 
p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ру 
то седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти в 
х, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очим 
с ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси мор 
уде, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он 
 па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе он 
.. али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p>  
{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслу 
то чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>—  
</p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати 
мо онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом.  
 па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну д 
е нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узм 
ела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична ч 
, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружен 
, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} 
комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гл 
у, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу 
наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки.. 
век кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако саг 
обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Дос 
ега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пуш 
а, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — настав 
Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </ 
 онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио 
 онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више 
да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — 
— стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али 
/p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </ 
 погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавит 
, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију 
и мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што з 
ко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да  
ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш  
будили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... вез 
е да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, т 
је он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му б 
аком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ће 
чекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом. 
: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке 
 — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да 
 сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру 
ећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко  
p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... 
ке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се на 
а помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова стра 
ао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јов 
, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге  
тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S 
ве лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: трг 
</p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад т 
и одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно 
 изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти с 
 Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже  
А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то 
рица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој  
 куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће д 
 у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{ 
диш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме 
које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p 
ци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз го 
ти горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш,  
ако ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала,  
ога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухо 
д си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>—  
шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у 
 под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији 
то, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Стан 
ној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се она 
знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година 
м баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није 
 ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... 
 побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја  
м исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па ста 
реварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! 
ли: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио  
акому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Ву 
вако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живо 
<p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се  
која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећ 
ће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то три 
ико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њи 
кога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи 
ро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћа 
рицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се иск 
то онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите 
е да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе мој 
од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S}  
ад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори 
анској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотека 
 одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше п 
лушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту 
уху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђур 
ом — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга 
пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је б 
ка — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро з 
 који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> < 
 у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} О 
а ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте ка 
 и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљено 
<p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке посл 
оће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Маруш 
досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах ша 
о. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p> 
ешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, 
> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S 
ес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару 
 са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињ 
 сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав п 
орски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна б 
питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Је 
већем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), 
 уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије при 
проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид 
, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрза 
ом хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наши 
да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми пос 
.{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то ј 
 <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она ш 
овуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су б 
рка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одје 
 чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апоте 
анине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској к 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетк 
</p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако 
м настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по 
 боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радит 
а, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога глав 
и се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто х 
ака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="ch 
ection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио  
ристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти 
ноћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али  
а те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зл 
есмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи д 
воришта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах п 
и прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која 
кретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену  
 бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити  
ђе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код 
— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га ст 
 оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњ 
а знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа.  
 ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на в 
јбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми  
 са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после 
 само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом 
е Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трго 
е, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> 
</p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p>  
Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја 
, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају варош 
е угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се  
« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се из 
житој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога 
 онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само с 
ead>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речи 
зненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, к 
м се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње д 
p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш,  
а? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да  
трану, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{ 
ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу,  
сам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какв 
рају преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате. 
p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одг 
сле ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме  
ј да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало 
оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, ом 
е сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђур 
ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погле 
 због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се заб 
какав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из 
ти без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — 
 хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми  
 смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама 
 трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне д 
на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет 
 море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет 
 ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p 
 девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо вра 
о те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapter" xml: 
ико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после у 
 његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он ни 
<p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p>  
време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и м 
тах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им 
ци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих  
 продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те м 
/p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и 
орда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо,  
то видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са  
осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно с 
ни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике неста 
и капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а 
обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу ж 
када ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ о 
ли на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p 
 руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и с 
инку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже  
 шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други 
, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S 
е...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други 
ану, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, каж 
 то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек з 
 повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од деч 
ским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмеј 
о.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла и 
о на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна од 
ламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за висок 
ије био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке т 
бави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад  
м уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И  
још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам  
у гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено цр 
а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S 
аше пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх 
опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију,  
ђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунча 
 пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младост 
и да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше 
нда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и 
вапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита  
. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време 
који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да ч 
викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колик 
 њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је,  
 Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, к 
 миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} 
лађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђури 
били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на 
ајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, 
им ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се 
 је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продуж 
: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S 
епознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је 
их, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе по 
ава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора 
, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом н 
<p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На,  
чари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује  
 враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже в 
овезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чу 
руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најго 
итар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече 
и га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте  
о, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан бр 
, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па зап 
д тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, а 
и... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећ 
 Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке  
оро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико  
ште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети.. 
S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, ка 
аже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коњ 
народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу 
 ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека,  
 крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад  
> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца ј 
иђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац ко 
ви то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо 
ди што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p> 
 којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачу 
 светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине 
е међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље о 
ка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи 
за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, 
х. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </ 
анио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти с 
ласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и свом 
 Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још  
зећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да  
, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Нажив 
муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S}  
вакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну  
 знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и р 
е.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледат 
 видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко  
и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како  
— чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођо 
— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истин 
 ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’на 
е; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освест 
се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној п 
а краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете  
куд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се 
оломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив  
лети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох в 
је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се 
ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p>  
живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S}  
 Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уго 
 може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели 
 напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био за 
 да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо 
е често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега 
че да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац 
 а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у 
 — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам,  
Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, шт 
твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S}  
а ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све  
 Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра,  
 питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједа 
 с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А 
 ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек д 
<p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти 
тао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву за 
. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </ 
да. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандар 
... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, над 
> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће  
 <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су о 
во ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисл 
 округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говори 
 држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена ј 
амо гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда 
он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бо 
, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... < 
</p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, прате 
му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде 
акни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра  
дне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не ви 
шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као  
> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... 
 он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку 
 Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> 
номадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учит 
. </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша  
и да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао в 
нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га  
 знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели 
нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо н 
p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће,  
то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{ 
? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p 
евају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први погле 
сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Д 
о, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} 
{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, нај 
 и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам 
 што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему. 
свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А 
</p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и  
нтовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерен 
идиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест,  
 ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Х 
Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар.  
VIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питањ 
ера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше  
прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђ 
јем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мир 
} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет  
ласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претр 
да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових д 
а, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде 
пет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би св 
у загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станк 
ибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица,  
коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје  
знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, на 
лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Нови 
 јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа М 
аде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиш 
било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p 
рђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више 
 с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пла 
ов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шт 
доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У не 
огу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ  
овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко  
, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до в 
Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Лив 
дознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа пров 
ед пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из  
к и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстон 
 на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и н 
аке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом 
ије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и 
једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце! 
дједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беш 
ветлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске 
колован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — ч 
они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за 
леда шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, ш 
тао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху 
зио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што 
о!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p> 
 прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсн 
 да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вра 
</p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара как 
ли је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га  
им пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим,  
 је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наста 
.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну дев 
} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири ја 
 те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, К 
неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад  
воје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно се 
} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран 
ку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!... 
 није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, гос 
рбија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и прич 
, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био пот 
стина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протес 
тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога  
двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се 
ино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана  
ао добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у ср 
, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно 
 учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се од 
ро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па 
ен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим  
ли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовоља 
 па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на  
ле свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега. 
алу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на в 
 под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обр 
 томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце,  
ом кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав 
ездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пи 
ати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госп 
 благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој  
и смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може 
 запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што  
опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде гла 
и ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— 
а. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљ 
: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па 
. знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао?  
ини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вел 
у љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! —  
— одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може 
 <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај с 
. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац 
Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо,  
е ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је 
орите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар д 
 као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово:  
 <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш. 
? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p> 
и: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одб 
не.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти у 
м ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онд 
а онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица,  
 његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори 
уд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рек 
апита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару пр 
омени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како  
овори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да  
овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој с 
, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало 
о ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже 
ље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p 
ије. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. 
 она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва о 
ихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p 
ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти  
Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но  
че попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се на 
 Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људ 
ама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се б 
з других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да 
гурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— И 
вина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши ода 
м враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да др 
ако хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се 
зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја са 
од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </ 
 од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша  
на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем. 
лој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек ег 
ио сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ов 
ам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га м 
дим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми м 
рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. 
м му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља,  
{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед  
шћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га д 
ац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати погл 
цу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничк 
ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом  
S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се 
ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Ни 
ко не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђуриц 
не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и  
 називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици 
 дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{ 
раћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које 
ез икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, г 
ко је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не 
а тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш  
<p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам 
>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам нека 
{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац по 
се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до са 
 Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, 
унчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме полож 
падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кл 
 што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну 
ах од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом позн 
ући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с 
 — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са соб 
. отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p 
е пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђу 
роведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима жен 
ма женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новац 
вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу 
ржао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се си 
, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S}  
нину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуг 
 опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као н 
озора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што 
ене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу,  
.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p>  
и се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, 
кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајст 
 састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S 
 стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако  
њој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не мог 
и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао 
м кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђу 
сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те м 
их Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p 
еспекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни  
 <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!. 
и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква по 
и, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се 
извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочит 
је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју.. 
шком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад 
ве сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p> 
ан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то  
игару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, 
клонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ств 
ије и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
самнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остад 
лицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шт 
 једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!. 
 отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек го 
љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио 
не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слу 
чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима,  
рна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?... 
атељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно  
 ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југоз 
и нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брз 
 томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну ап 
власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па  
у путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то н 
 по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ траж 
 ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе 
то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или 
 ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати с 
у милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, исти 
 одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко  
рах од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива 
крени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима по 
 види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; поглед 
 да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а виде 
падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кића 
Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са дево 
— Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радозн 
ке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови 
зећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доноша 
ску му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и ниса 
о му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га 
аде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети по 
весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим с 
 Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, 
.. и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хај 
м и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре 
је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвен 
јејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора ве 
као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p>  
в си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен.. 
т на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричи 
а и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живот 
ота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, 
 чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима  
</p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавш 
ота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бист 
н пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се  
ле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече  
реживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост,  
нице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, пров 
 ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и 
Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — н 
ричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у т 
ју свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако  
 земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој  
ead>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено  
 сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{ 
е чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, ал 
а наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијан 
вши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и 
двоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не з 
p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важ 
гу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то  
о нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави та 
 господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на ст 
видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, п 
квим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста  
ве трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за  
ила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прш 
 у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А т 
огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећ 
меје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, см 
 шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки  
оздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на п 
копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му  
од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где ј 
о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да ж 
 мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газд 
 ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожно 
и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу  
срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно 
а страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на 
 што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући по 
а.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио о 
но...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива 
 клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То ј 
есеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав букович 
те радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{ 
 те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћ 
, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и бр 
а, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа ка 
p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — од 
еси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мисл 
сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама са 
.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замр 
у страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, прола 
а!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, ко 
тво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провла 
их снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њо 
едогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станк 
у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док увед 
Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по та 
 суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи 
и!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи 
 На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те 
 ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и с 
ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он ј 
 и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив  
њике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се ро 
раво у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше  
илутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони  
то види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са с 
 на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени 
тне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива,  
 блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, т 
 Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на зем 
 и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутња 
?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко  
е омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо 
шавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке не 
ју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за 
зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни  
асом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жа 
у и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и  
е уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{ 
па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци свак 
 чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, 
о да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом 
га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан  
ије... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, 
 ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће  
ону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, бр 
м он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!.. 
 — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Ка 
 осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто 
ги свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он 
та и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да при 
присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, 
<p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет ста 
росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута,  
{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли б 
 и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Уга 
>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко 
 Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни 
и да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, с 
тупили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распит 
, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удар 
д изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз 
де на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесе 
ке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. < 
ерим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак 
да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p>  
ерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели сво 
м неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна 
гову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколик 
 да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да пр 
е и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена ме 
пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома круп 
 дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p> 
 ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти река 
ледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у 
ј... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А спољ 
јдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољ 
нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... 
о света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно на 
о занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> < 
 Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам  
ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А как 
, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, 
суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад 
м своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. 
инуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> < 
 — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, 
.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два нач 
 <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше 
је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили  
 до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p 
дно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S}  
>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сач 
ости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, бр 
а, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна  
рати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одрж 
е.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају.  
корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток,  
ича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, н 
о тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по ов 
вори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А 
ad>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њ 
о задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очеки 
, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи 
добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе 
е. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, с 
S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно врем 
ачина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него 
 обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него а 
 У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Н 
сето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па  
гао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би р 
ка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у 
вне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови,  
следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му  
обро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до  
х планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} О 
нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> 
>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па 
разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео 
.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је 
 мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу 
по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се з 
ка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Стан 
је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чува 
из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чист 
и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити 
левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну стара 
осле тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те  
аше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа 
га, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити з 
о.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помисли 
итне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободни 
еднако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако  
али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни п 
га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном на 
утра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су 
сним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после те 
рна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта о 
 часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар 
 оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он 
 зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли  
онити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован  
о, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни  
 удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S 
да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а 
 неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора  
 разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло  
тоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама 
жи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико дин 
ијатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред  
н проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, вео 
.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, у 
изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђ 
ти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у сво 
ледице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше 
екала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и 
 оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири 
ешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жан 
ешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — пр 
ађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша.  
{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и к 
 ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој 
и пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђу 
ебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда увед 
трах од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му с 
јковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим п 
 у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, ула 
 могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> 
ну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, теш 
Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као не 
кво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке  
ку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту  
он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и т 
 му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се ла 
д отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год  
а почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад 
ују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и  
 викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога  
а, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то  
али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао 
кивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине кари 
кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запит 
.. — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, бр 
, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми с 
и треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела 
 <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пл 
побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, 
тима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Св 
ну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држ 
де им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печен 
јдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече  
— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— 
на његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да 
у наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с 
ори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти з 
о сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пан 
а све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако о 
уде, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва ста 
 Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар  
у, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p> 
ама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се  
ци. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући гус 
А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он 
, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Ву 
ндарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p 
дају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, 
 рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја 
рићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћ 
био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одгов 
викну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћ 
аши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и нас 
 да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом.  
господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Ни 
ему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет од 
а ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи 
утрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише  
ах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и 
> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много в 
узимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епит 
p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p>  
 тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p 
. </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни  
у ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам 
то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} К 
 пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи 
мча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рек 
паде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну  
апитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад корисниј 
 ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, нег 
за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово 
учно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за т 
не стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да с 
н је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Ш 
и пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али 
шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му с 
 чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предај 
н, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и 
е и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одс 
пац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — 
Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где м 
ко сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа т 
.{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, нер 
м...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећ 
е зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним  
у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком 
јо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, сок 
а још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и о 
е трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздрж 
еда Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и посл 
одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада учен 
еље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњ 
ња, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан од 
 Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају  
али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их но 
односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>То 
аљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђ 
>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељ 
ши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац,  
то. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре 
а ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга век 
е да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, п 
 Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже 
е преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што  
иже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, за 
о раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p 
 Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p 
p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дет 
/p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} С 
у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшн 
ајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, 
ве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, за 
.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S 
 скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p 
, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још ј 
а ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђ 
револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу  
е. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </ 
<p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више  
евља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и  
 </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Он 
и весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смели 
а газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S}  
 коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он пром 
њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испал 
етан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p 
таде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p 
нка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Н 
ену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у 
еме.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђ 
 окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца 
 <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи пра 
тена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу.  
Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна... 
синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему ко 
ћута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао с 
до. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забри 
куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се пр 
 није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни з 
шаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не  
о да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори:  
 он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку и 
 заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њ 
о забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину кор 
} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Ш 
<p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће 
запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо 
зредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн 
рже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож,  
и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се 
ити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он м 
нао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У  
е..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам о 
урица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и 
нашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стиша 
то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу. 
 </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се 
дном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са бел 
p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одре 
ак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мар 
е и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене 
а не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак 
е легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је  
, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце н 
е, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола  
ли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа сн 
ви.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака же 
тинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати ку 
на га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује и 
 доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје  
а у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи  
ра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице  
какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога 
 чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} У 
, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђуриц 
 се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? 
дмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да п 
тра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не бе 
чека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе  
та је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека кот 
>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га н 
p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p 
село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p 
 не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одгов 
у то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами ра 
 нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Бег 
</p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече 
икну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога за 
 стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да с 
Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала,  
о зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погле 
ица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о њ 
двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим п 
исли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозн 
ивком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво 
згледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p 
екала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим про 
јдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у ок 
екар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философи 
да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Ви 
то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изр 
ше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, ј 
олако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пу 
 још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад с 
, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђ 
ех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана! 
е олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не мож 
и како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пуш 
ам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориш 
ом доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно д 
ецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њим 
ади јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и ст 
ше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. < 
види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам —  
први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за  
ом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, н 
слила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу. 
о ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога д 
леда га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо г 
љао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала,  
о поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а  
у лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и о 
ећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт о 
озорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онд 
дне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет  
огађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и  
’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу  
 наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грознича 
, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунил 
це?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче ту 
 жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање  
о, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан:  
ам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се  
не, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога трену 
исао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, н 
еко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« ви 
.{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плив 
на широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајућ 
 пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев. 
он сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Кр 
авезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али 
из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом 
ви још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Св 
куд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Ш 
 још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не до 
 ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али н 
 хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека свет 
очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Отк 
еће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз гу 
едној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао о 
ма, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса р 
у, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чин 
овати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одај 
{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати. 
а столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте  
оју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта  
ило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море  
он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће  
то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— 
а. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се пров 
прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нем 
 му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договор 
 ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то  
велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то?  
 се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушча 
добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела н 
— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка  
 и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан и 
, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други 
 нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p> 
p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле б 
/p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да  
 могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да ле 
алеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необи 
 једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе т 
док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече  
S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и  
.. и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај 
ећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио 
 прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али  
одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем виногр 
 мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Ка 
 </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом в 
деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговорив 
е карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пи 
ва... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше прија 
тмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p> 
та он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледа 
 ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то  
јица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па,  
ш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђ 
вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штул 
толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око 
едњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као д 
за ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело  
би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја зна 
{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год 
слим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? 
{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети 
а. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим 
у собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај...  
ати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Ву 
 срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То 
та. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата с 
лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с о 
оре, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не б 
њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити 
уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава. 
орим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p 
 Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива одне 
ловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш 
првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казат 
ад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја т 
едећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо он 
</p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи. 
куша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршил 
 апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од  
 Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> < 
p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и проп 
у крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним г 
шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега. 
и му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не раде 
/p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајућ 
 но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле,  
аднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, свак 
тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па 
а ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену 
ави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Ка 
вати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S 
им да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, з 
е одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спрем 
оди ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном 
 што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнае 
 седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{ 
же и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје  
д сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отвореноз 
остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље с 
ка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим —  
а...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— 
р дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају 
S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па бли 
Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадн 
ошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато им 
 разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, 
е једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>—  
иђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, с 
 <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се чест 
>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама 
х, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко 
и и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукл 
бом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се  
се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко 
ад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напро 
еку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано зве 
тари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћим 
ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p 
 подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло р 
у она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћ 
дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему по 
вица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем.. 
</p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се н 
ј се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомуче 
еда га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Рад 
аше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћа 
о да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради 
аље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао ни 
жили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну 
 уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непре 
аге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне  
овиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима б 
едни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше  
е потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно,  
погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше 
иви.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око  
кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Јед 
марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, 
 прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се  
>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је ти 
p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре!  
од кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у 
вропе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионов 
ма... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео пед 
где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклони 
е...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те  
 се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даљ 
чило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојк 
. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не 
јаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и сам 
ога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Никол 
се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те 
 да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у ле 
ене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега 
еном његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си с 
ам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p> 
 пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше 
...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нем 
 </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> < 
ану. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S 
рао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из ш 
товац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не  
гло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к врати 
/p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. < 
 могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво  
и више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да 
 као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадо 
јем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Ма 
ј, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да  
јте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху 
цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим д 
иње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остад 
.. </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете ре 
 нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не 
p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо? 
 о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пр 
 ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онд 
оримо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђ 
p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из 
{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пр 
се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— 
 њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, 
шној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све  
 хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари  
!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђош 
им се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Ма 
на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> 
за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочит 
кетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. 
 врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри заб 
> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад с 
— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже:  
 главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик и 
ну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му рук 
онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па и 
вицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — 
/p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајд 
и да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те 
 <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... 
. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господи 
и предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p>  
моћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар  
ен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетан 
нога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова 
је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је би 
бом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитују 
више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно  
ре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. 
<p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друшт 
> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав 
ш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар  
иш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може про 
та још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </ 
и, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Но 
ад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и уда 
 сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне 
жи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она с 
вога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и  
тка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе 
 пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала  
 ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се  
 затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Б 
е обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо 
јавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> 
 трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену 
гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p 
} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата 
роз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и 
да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и  
но варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p> 
 застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице д 
и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична  
обично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије л 
смеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај по 
ктерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку 
 Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну ун 
 да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му од 
памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се ју 
собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Т 
а. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку.  
/p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле  
у тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздр 
.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p>  
гонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хва 
акога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше зал 
са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, о 
у је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је ж 
 <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио 
ица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла  
!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни 
 се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S}  
е судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто  
 пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све 
а њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је 
 између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака. 
е беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњаци 
 — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлуч 
>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из 
дигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Ст 
ла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих  
чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онд 
ило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, дево 
 два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га уми 
ред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидев 
 се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац 
о чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти  
али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као вел 
ца?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} 
изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен обла 
а делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај,  
 густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као д 
рвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечен 
повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку 
говима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планинс 
ући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жерави 
им, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и  
 је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога мет 
матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети ст 
рним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешав 
 па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{ 
.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обр 
 тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у ши 
на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци  
> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес клен 
вце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохват 
цу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу  
, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све р 
 се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шу 
д порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али је 
та за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се  
тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, ле 
леда свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато о 
едаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао ј 
{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређ 
аоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз  
а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S}  
{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде 
 целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчев 
у близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S 
 се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколик 
мо »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло,  
ед кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му 
ло места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно,  
{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остан 
љ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени л 
ара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да греши 
, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S 
а, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну 
рише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отв 
, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђуриц 
о и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног а 
p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући  
а. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — пра 
 вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да  
пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, 
а трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Па 
иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да н 
же бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се,  
} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече 
ко буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном. 
лвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} 
 сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ и 
? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судови 
ала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих с 
шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар ко 
он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapt 
ра код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранак 
 даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... ка 
и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. 
е ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... д 
сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси  
а рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на  
дговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђуриц 
 са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца 
, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... 
ба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о ра 
 тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка поја 
 одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од ко 
данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти прич 
 брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти и 
где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао 
 <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки 
ури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потек 
и, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око ко 
> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држе 
тање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или 
осао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чоли 
аде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти 
и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај к 
могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како 
 ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и 
ојих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутав 
растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми 
исебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му  
њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се г 
p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} П 
ом ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он с 
д очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега 
ан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, гр 
 Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопа 
ше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{ 
, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} 
прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо  
се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и инте 
 као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од  
 икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, как 
на пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан мес 
се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав тв 
 она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p>  
 ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. < 
 па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре шт 
. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обра 
звуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викн 
де под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се  
обичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка 
ној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се о 
ла код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред 
могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити  
ељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на двор 
. </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нам 
ео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{ 
еме, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> 
сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповес 
 <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш:  
Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S 
који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајд 
а узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врз 
м гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа ру 
 беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у 
брана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, 
лази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчањ 
ођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Ве 
елиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђе 
а, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде чов 
и готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране г 
1"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино 
 предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаш 
дао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да пров 
..{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једно 
о, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у к 
дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична из 
кастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subS 
се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико да 
еговим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђури 
 </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал уса 
од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће  
шуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге  
к од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећ 
узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — 
 <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта с 
ља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан од 
погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пр 
погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ ви 
врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општин 
аси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, 
снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стр 
каћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? < 
 — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не з 
код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шес 
о ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте...  
зо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац п 
 ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> 
е саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S}  
крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти каза 
у, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико  
твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему  
те одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли 
} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ен 
тених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако н 
цу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се про 
 што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Ви 
е са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајка 
у било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све поглед 
.. </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њ 
вуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} К 
м.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напосле 
 још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S 
е одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две ду 
ати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S}  
 га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени  
само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> < 
бмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — поми 
жење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној ук 
ве косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— 
роз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огр 
е Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђе 
други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи  
живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лага 
ас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу  
ји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да 
ао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господ 
воју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p 
ок она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажа 
е и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загон 
 два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руко 
— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. 
ко рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је 
S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој 
ет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Сваком 
 дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ћ 
о рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p 
пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти о 
аде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре з 
ћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} 
стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем исти 
криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разг 
 од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвик 
на, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То с 
а крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разум 
 виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, д 
, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, вла 
а и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с  
лска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кр 
нчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две  
како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима 
 ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, пов 
ки чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био к 
уке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али 
} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги 
воју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше  
ај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свад 
ма, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканц 
 избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи  
, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома  
е даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као  
уборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу 
астресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим 
 мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, п 
а није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле.... 
, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p 
у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, она 
асно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греј 
 Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p> 
ца. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ств 
 у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила св 
ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па и 
затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отвор 
 једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чис 
 неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући м 
едузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да с 
RP18971_C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; 
 да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« От 
акне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају...  
и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад и 
> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишл 
не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одб 
сле ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је,  
у, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни  
 »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече  
 причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији  
авити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовин 
епријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимају 
глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо 
 је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, 
 позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане 
пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S}  
о је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на то 
} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем. 
ува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ  
на радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе 
 а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањује 
 за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже но 
, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар 
уричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три  
 се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо исприч 
она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеле 
ише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су 
је куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његов 
> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они ув 
ђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили 
колиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси пи 
прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а по 
у и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом 
 половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво  
ца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, 
 </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак 
 знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ет 
елијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и ш 
е се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа кра 
уту, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима 
оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у стран 
ред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, 
 му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао к 
да преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладни 
па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... < 
е време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколик 
шта окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа д 
наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и с 
жасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где ј 
дића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођ 
а узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо,  
о ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити сваш 
ћи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? < 
анка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па с 
, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ће 
уку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоко 
а бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам 
овољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену 
чан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подм 
— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напреду 
у се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </ 
дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам 
е са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се мор 
пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни о 
да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} М 
оворити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брез 
а.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав са 
тка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не  
ештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајду 
е присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не  
и необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али  
сјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази 
 сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а  
 И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница 
Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га П 
у, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то 
 ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, 
јаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур 
} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без  
е вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти ново 
ас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђури 
вљати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, вел 
ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, 
ру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p>  
ако се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако изди 
аде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му панду 
им скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним д 
 боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо 
ва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а 
е сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћем 
и се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учи 
, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у јед 
 кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се о 
е и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам 
 као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. < 
 на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с н 
ра: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху п 
ичким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега ни 
S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док н 
 погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да 
т месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њих 
ао да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кол 
ти далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хи 
а, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест годин 
нима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Беог 
дници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и  
д оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} 
е, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> < 
— Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. 
јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, 
рица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па о 
шљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један  
 у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша трен 
је улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које 
итујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насм 
оји је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас зб 
, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, к 
аметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао. 
 писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, кој 
 камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а  
д собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во 
а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за т 
чино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући она 
 нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка,  
 мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много 
анка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен по 
 попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица с 
а скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао 
Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S}  
ам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо др 
 који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак,  
врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја  
ледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је 
 је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он  
цајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, 
>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p>  
ила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пу 
утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја. 
оку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на 
ан трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хла 
исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде 
тивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је в 
како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа  
је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из с 
 прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу  
жи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те  
равља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да  
овијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десн 
, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} К 
ок то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да 
уга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи з 
кама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — реч 
о што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бог 
 је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се т 
е хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p> 
са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих у 
бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с  
 тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори  
и о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су з 
 занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, зан 
ар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се  
нице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још о 
, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добр 
у... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Н 
ених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, 
е, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добави 
басјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, н 
едва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани  
гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то ј 
 робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји 
 Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим изв 
га читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном 
о једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано. 
па узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно 
розбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти 
угну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па 
 оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> < 
кочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, 
, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у 
 већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страхови 
и да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге  
 Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступи 
 па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав и 
{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није 
>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је с 
ена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који 
 вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке 
а, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не ч 
ла, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата 
е склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p> 
ампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па 
извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на  
а тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S}  
с што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то бу 
, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога  
де на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну 
... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици 
ди овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: на 
тоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пу 
а претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача поч 
ан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први 
ед кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа 
танову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела вр 
ем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговара 
ле неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> < 
етрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главн 
ај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према  
урну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће...  
 што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше са 
ом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се за 
 хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију 
<p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку  
{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Луп 
 сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде  
S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} С 
 се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђ 
очеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S}  
неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем с 
ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена  
 нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апс 
— објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни би 
/p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно  
} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: 
на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти  
дно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи м 
 </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра 
дну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држат 
а жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шу 
ћи се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску 
а преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закљу 
стаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви  
p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао 
једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, 
 и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем с 
е јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну 
> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде  
полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, 
ешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на  
лавном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како 
олико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p 
али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јо 
м кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна 
о стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац ст 
е мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђуриц 
товац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше:  
н завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, о 
петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село г 
а на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазд 
ко исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га зау 
 угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, 
вде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђуриц 
 извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот 
 двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу  
оворио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам чове 
} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити к 
ри Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих  
а се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни 
 до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два 
 навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као  
им питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — за 
 таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изр 
оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се о 
>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се  
прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запи 
Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла —  
о њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хај 
промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ход 
 снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, зб 
ога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је г 
ад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погу 
лушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо- 
ана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти 
о слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим неми 
S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљеног 
брте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под 
је!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је 
сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати.  
а се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, ко 
ћа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше,  
 код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да  
, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врат 
 то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе  
лушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, н 
па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на врат 
верењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где 
тан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отво 
.. о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци 
 Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— 
аваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата. 
бро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце ње 
ли је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршу 
же први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује  
ного са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p> 
, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли н 
а би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у т 
 сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака н 
тене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он 
 се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица 
 славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или  
/p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш  
свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Рад 
 се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека курш 
 Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, 
Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему. 
едују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да 
 отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, 
орову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је 
Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како преско 
сао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да  
ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица 
ером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беш 
 на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледа 
главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих про 
 знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло 
аје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у ку 
ађено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два млади 
е на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета с 
 не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред 
 цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом у 
 Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свог 
 непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај 
} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— 
 међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стра 
је благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска пут 
главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисл 
кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушку 
едне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица 
 прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко з 
 </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, мож 
ом прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не брину 
ичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S 
ајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо 
 да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима. 
а њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p 
id="SRP18971_C24"> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, гд 
 која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, п 
вожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изру 
има Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити с 
то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав и 
е, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав 
 Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака 
 што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш как 
о да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си 
вачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га п 
тра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну  
мућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и гла 
азлични.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издво 
како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p 
рита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледа 
на!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> 
жури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разг 
му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограни 
аба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи 
амучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би св 
 се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну  
јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S 
 кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ј 
ад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја  
 <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као  
епоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га по 
а јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље догов 
вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не м 
вако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме  
ла, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући 
{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вуј 
бро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, име 
а, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разг 
орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, д 
потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који 
чи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Ст 
а, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја  
ој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, 
обро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га  
 више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не  
...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле 
а сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из 
{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, 
вљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с  
де си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </ 
, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладов 
латка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос 
/p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... и 
 — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не 
, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове,  
зовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучк 
то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти наше 
срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p 
.{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила  
журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што с 
 чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и рас 
 радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена  
адуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше 
се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га до 
ијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају.. 
 <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су  
/p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци.. 
ничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изг 
 за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изм 
лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној ј 
то се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше  
{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека 
.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а  
та радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>—  
тио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад д 
д изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише д 
о и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>П 
...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се  
а разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао кал 
без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у пот 
о век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се.. 
пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Па 
е о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке  
ури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном б 
посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћа 
е меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много м 
као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га  
 га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </ 
је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То 
 вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с  
ише од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о 
падамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка 
ега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прош 
 као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, 
 је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као 
ћи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви тр 
сних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само п 
он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се 
ача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити 
аестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео 
м и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p>  
ше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђе 
тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два 
ок, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрча 
потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо кој 
у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и  
 стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји 
врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте 
заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> < 
lestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку доби 
 ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђури 
, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимов 
та утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже  
аман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав к 
м. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: < 
ети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога на 
има, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двор 
... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који гото 
оме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а 
вера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога 
смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте 
 занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека.  
са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љуби 
ти крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се кра 
еда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем 
девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило 
 као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештенико 
енија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Р 
акад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налаз 
м.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} При 
>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} 
Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она под 
ђе до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </ 
Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше друг 
 други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к з 
бори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито 
на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> < 
киру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно виде 
 обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} С 
м, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме пл 
и угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у ку 
едајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у  
 курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај дру 
 се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш о 
Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде. 
како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канд 
 је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђури 
оку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором  
акве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се  
ц не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p 
ала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу. 
 врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јеч 
на група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како  
ђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике 
 Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убиј 
а заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да  
уго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може 
е у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грањ 
р хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца заб 
а истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост 
па лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и је 
есец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, д 
, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узв 
рно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више сас 
се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљам 
 да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о мор 
 ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је 
вом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио глав 
радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми 
. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог у 
мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако прис 
 Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за т 
човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, В 
ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, ста 
а.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да 
лета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, 
огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је 
удовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се п 
те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гл 
дговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поч 
д ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј н 
ити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зн 
 говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је о 
 час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> < 
ете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њ 
а се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Реко 
 дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцниј 
 момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпа 
, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се жив 
зјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба  
и му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У свој 
но, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док ради 
III</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац  
вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за рук 
еше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа после 
оже, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу  
де против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле њ 
других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без 
лиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ј 
и. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де  
/p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто ду 
иље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>—  
у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад 
Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити п 
ад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друк 
главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони  
 казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш са 
p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p>  
и у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвоји 
ца и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању з 
>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам 
 људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начи 
 те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, тре 
 неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су т 
де Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састави 
S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су  
 и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера 
 к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица 
 крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за 
 </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Де 
анкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и 
да радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао  
а на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата тргов 
чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао т 
м.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не 
о, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај о 
 вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих љ 
ве досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их 
оје га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим из 
недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, з 
 и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уве 
 вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се  
ви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Од 
рати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо  
ећ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло д 
сле овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну 
срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову 
S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> < 
обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да  
де ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>К 
суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су 
 да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђури 
} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познад 
ица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој гл 
 окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на но 
ад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћ 
ца уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђур 
адостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад 
, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да пр 
о, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и  
ли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљење 
и Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква пос 
 <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица  
м — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах  
уд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добр 
p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја ње 
така, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни орга 
е Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све  
ичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала с 
се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито,  
гућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав на 
уди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— 
вереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S 
 пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осме 
 ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини 
у.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S 
е. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а 
 имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети 
 једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Та 
го време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у о 
ого поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно ве 
 пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са ма 
ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, сам 
товац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бе 
је му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој с 
а њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} 
а мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га сти 
е...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на хо 
Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета 
ајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива 
 Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој с 
 <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити по 
 ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву д 
 Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> 
полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде 
а се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа 
и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p>  
о сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, наш 
можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> 
но... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под  
} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта 
арјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао 
 одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се 
е привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанств 
вља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим зно 
 имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти 
 да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека г 
преми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед 
ина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му  
мо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу ради 
е Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад м 
. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица 
p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стиг 
о у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине пита 
ако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из јед 
 </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p> 
сао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. 
остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— М 
 с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде пр 
 </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет д 
а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђуриц 
ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколик 
урисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па ко 
ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за 
а ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и  
а стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет 
дем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{ 
ширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце 
а ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са  
твари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику крив 
а! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па 
 пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са  
а пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p 
е, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p 
 </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што п 
о!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одгов 
и. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први  
доше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгле 
— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми пр 
о за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад ј 
едно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глав 
вега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници,  
S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промис 
аносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и  
ње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« 
Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, нап 
дао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранц 
ну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који с 
 број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши  
старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ов 
и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> 
 шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из 
кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад м 
ори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не с 
има.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме пад 
 због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, сокол 
 одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита  
еди ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> 
обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се од 
 огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи о 
а смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја  
о, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за  
едан човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђур 
оваца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад 
д ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право ње 
сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова прис 
ву жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постој 
мислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Зб 
спред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну о 
вам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо ск 
ти...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике 
но, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека о 
талога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што г 
 непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један у 
и очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица бла 
за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тр 
nit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте с 
 Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се в 
у похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступ 
 узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а  
де и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окрен 
 није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно 
скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) пре 
 <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше  
 свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и 
јаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве 
теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је 
но. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S}  
— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је прав 
и је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Сл 
м својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случај 
олића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он наме 
таде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је ов 
 окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се изв 
хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дош 
<p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да  
би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сре 
нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p 
а да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p> 
х, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад пар 
отражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри св 
 укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се  
Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре не 
атио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин  
како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да ли 
ога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између дв 
е, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој  
е улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — ре 
учне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио  
 стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме.. 
и на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих 
то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора 
т, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па оп 
д изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе.  
змеђу две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тра 
еле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква 
да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да вид 
 А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу,  
а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, 
јући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као  
ако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница 
чекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се 
обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуца 
е дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна 
у, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неопи 
ако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као 
Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где.. 
Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз к 
на добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он са 
вне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све в 
ади морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се  
и ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрост 
е, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад с 
од њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </ 
рицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по се 
ља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p>  
!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би с 
ишта.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи н 
е ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </ 
е младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после ве 
.{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула б 
от бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невоља 
оше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам...  
је тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’,  
 бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш т 
ма као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком  
али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану 
остају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, к 
но осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена 
 се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још 
ма за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек 
 и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досе 
а га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> 
 тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре  
} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опе 
 зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све леп 
ко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да  
же пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа  
ц испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у  
је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У такви 
идобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео  
p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће 
, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S}  
ри друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан 
твац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј среск 
еће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице 
ране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу 
ете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и  
<p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њи 
 Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе М 
; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може.  
маш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Уб 
уруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још  
смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољуб 
, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изнена 
 човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу с 
егне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да 
ац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима 
емо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећа 
 какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избег 
своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да  
воју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замиш 
па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица г 
ло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће 
у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао 
 Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледа 
испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла  
њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пу 
сто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чи 
 да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме кори 
нка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем 
види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа гово 
ла добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смел 
S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спа 
оздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по со 
 дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о  
под суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... 
и га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!. 
 брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу  
 срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи 
p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше 
ине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне  
ко ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко н 
ко, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк 
>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{ 
укаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ј 
е према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, п 
ореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер  
p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушен 
ујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео 
жи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта 
тогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. 
обом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не м 
олубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у  
/p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казн 
 па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, 
ебра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— С 
а и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па от 
вини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запит 
 натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, п 
гне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </ 
а ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, зн 
ара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговор 
га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајн 
гови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи 
је он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим  
 је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покрив 
страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ла 
 око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако т 
 друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се ро 
лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо жи 
аде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} 
То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се напл 
 воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу во 
ка. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи та 
диш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— 
оће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, 
тео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Р 
ко, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини. 
 па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{ 
и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога ј 
ло дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Д 
<p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледају 
 шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је 
 беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да 
бро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе позна 
е он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изглед 
аву, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као за 
нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чара 
S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се  
ену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви трој 
, да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисл 
а, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили с 
и пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца љ 
е ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и,  
 кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. » 
и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о св 
отребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују з 
. — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: ка 
сказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем погле 
 данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми 
 општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </ 
ино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица  
 Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S 
такло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — поно 
савши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо  
плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с пр 
 вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђ 
епим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Т 
сном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби...  
S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зл 
> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица и 
 ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Стан 
у одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му при 
зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га  
осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, 
го... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спа 
/p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђури 
а. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S 
самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капа 
 се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одгов 
/p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> 
енађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђур 
 </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разј 
... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао. 
тави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>—  
ута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> 
овори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже 
 дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи —  
А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, з 
огледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Доброса 
де к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови о 
 <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш 
еш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице 
у, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред с 
не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам 
.. сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Је 
чекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежин 
а и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа м 
дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху пр 
<p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Стан 
ао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте г 
, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на м 
. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што  
од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— 
, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} 
траг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p>  
а тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запита 
о — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се  
кама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у вла 
з врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пу 
чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати 
шно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </ 
собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, са 
уђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући. 
аш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећа 
ковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p> 
Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су  
... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само 
.. </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p 
ид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </ 
 <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p 
ам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међ 
сле тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће 
а удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретош 
ивео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је 
вора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— 
еко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p 
 дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викн 
не у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело ср 
 прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати п 
а, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима 
боди од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђ 
охвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе ст 
S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} 
спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо 
н осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па  
де у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога ве 
 кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуште 
ах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе 
и могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да в 
Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да с 
а из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових поз 
ј новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двес 
лако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана!  
ш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити 
глед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по  
коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућ 
ук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела  
 <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> < 
нио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао  
убок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљ 
 Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо...  
од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одре 
му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки,  
ерем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одм 
г, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео ј 
} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљам 
рно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одл 
 старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове 
а се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа  
 воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су 
љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама 
вши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Ист 
не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата 
S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ ку 
Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно ист 
а, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га 
а се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред з 
 се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца.. 
арми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p 
а сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сл 
а одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{ 
а на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се  
и му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, 
вој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме дру 
рили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На 
 већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, сам 
 А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрес 
 зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу,  
е....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чат 
омака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у  
но дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако б 
па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и свак 
сред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико рад 
е он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: у 
 згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју ника 
</p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} От 
/p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно 
ознаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу 
 младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели  
— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Д 
са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће н 
а, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у њег 
око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега 
рдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љу 
ош? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех,  
свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече пи 
а је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. < 
кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p 
едам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запи 
p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће 
авлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дв 
ад ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лак 
у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукуј 
вача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те  
нађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у стран 
 која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково 
е, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко 
ече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби оста 
езусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није забора 
ерено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главн 
 <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вуј 
обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо б 
длежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — 
им је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из  
то каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! —  
бом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне. 
ли се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни по 
 у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад открива 
 Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{ 
де..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне,  
 њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p>  
 је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су 
 не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не п 
јде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали  
 и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђ 
рица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу и 
наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са  
..{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуро 
ећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисл 
о веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, 
гледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: < 
стајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што 
..{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} С 
икну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се 
о да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његов 
е био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је ов 
и или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>—  
је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекај 
ну: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила  
 ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештен 
та је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S 
 су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражови 
и ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава з 
а који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Дед 
, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </ 
необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити гост 
уричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде м 
ка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи  
псова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он  
уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о  
очи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке 
. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевш 
рзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари 
аљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мис 
леда Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао с 
а од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код за 
да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на  
брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за 
а, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова дев 
{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприли 
и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична 
у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не м 
ц при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро,  
што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не мог 
. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јага 
целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели п 
>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говора 
Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њег 
</p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена 
воју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњ 
ики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговар 
, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пр 
љак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда вол 
хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — прому 
гибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток 
е живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне  
р си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — 
негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од за 
— одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђу 
не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у  
 издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста 
слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Ш 
Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, зна 
и се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престад 
воји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душмани 
 тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са поха 
Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{ 
е су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главниј 
аше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самог 
 којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и  
реполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити 
олела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он 
лим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него  
 прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечер 
ну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е 
е озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да с 
стој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га 
 али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти  
 сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркв 
, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђу 
гледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на л 
 столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакри 
е сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме.  
е би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли 
е Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо... 
дници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јес 
 ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу сам 
гледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једн 
ре махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раниј 
 мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми 
 на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село  
 намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село 
код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше  
, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стај 
ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, н 
шило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао кли 
ном и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </ 
оду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ј 
ог те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз 
лучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба м 
, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу 
ри за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бо 
— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај 
егове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и как 
апита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се 
 ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p> 
мо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударит 
као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S 
овицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте,  
акажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p>  
 га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свет 
а што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриг 
нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. < 
Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страш 
 па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога  
, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђ 
 онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди 
 Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом за 
</p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио  
и сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био  
 многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} З 
у, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које 
 а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отп 
гледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — реч 
} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, 
ћи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му на 
тати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуд 
односи укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не  
а.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </ 
о, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да н 
у се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући п 
три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се 
м, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да с 
а до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у г 
..{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније,  
слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако о 
у год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Ниј 
ену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећ 
— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам по 
уди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} 
али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потре 
реже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Ј 
село и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити лево 
p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне 
 </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја 
трах, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па 
ежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри 
иваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта у 
и доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— С 
е никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност д 
уката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венч 
 </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>—  
 машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> 
овац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаш 
ица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу.. 
ара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да 
— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дука 
али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње 
илику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И  
а вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица уст 
овну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, 
 <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, 
 се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није  
 пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зли 
ешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђуриц 
авача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и  
/p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе 
а за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо у 
ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему 
и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што 
изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише њег 
нике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и 
и се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенац 
асаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и  
закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, 
 извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венч 
/p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита он 
ађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци,  
кавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута,  
азгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну нек 
 Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »К 
знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит 
пружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на м 
 Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се  
а — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше 
 ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S}  
мађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што 
у, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« 
 Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, м 
огме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </ 
 метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јад 
кију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће б 
уку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче 
ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово 
ром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће д 
у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка ври 
ра, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је ка 
 не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај В 
а старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше 
увају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти до 
иће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је  
ње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео 
обра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одгов 
шисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — 
 све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> 
још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреј 
па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чека 
 Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина.  
еколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике  
и и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поре 
а Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чува 
{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже 
ако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дв 
ресијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са ва 
у и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас 
е се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико с 
а се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па 
 већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену п 
а скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шум 
 те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са 
о лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људ 
о, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено ли 
 чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен до 
срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S}  
 ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагов 
о, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, 
дна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, ј 
а. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да  
ете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станк 
лом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S 
кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђури 
 зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... 
— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. 
оред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам 
па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче  
о каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце  
S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а- 
м да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, п 
де за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе 
 </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — 
слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} 
о прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори. 
а му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p> 
етврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака 
Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасви 
и један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да п 
.{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а 
p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, 
ека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна 
са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђуриц 
јдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно не 
еколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву 
стоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборави 
отоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Д 
рошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезн 
{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако.. 
 </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} 
е беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који по 
и и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако 
 кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и  
рац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} 
ослушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију 
мо два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде 
 до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној маг 
, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га 
довољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радова 
реба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је  
у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Он 
о узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави  
 и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре 
 унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{ 
и потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, 
ка Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетин 
 поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, о 
та, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — р 
чких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p> 
зврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо 
о студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у кака 
ене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како  
е почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, ка 
м друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила в 
судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> 
ро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозор 
чага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зрако 
крати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређо 
.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна  
д оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље 
же из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренут 
овицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше  
кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена ос 
оврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили 
едало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згод 
мисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана 
шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака 
 Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — 
> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад 
зопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S}  
терао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не виде 
мо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одго 
м жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђур 
 великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао 
ом склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погле 
стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју  
аде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, 
и у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше 
 се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем с 
>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљ 
посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не 
а не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неко 
, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду 
ко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опре 
јем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али  
јка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, т 
} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђур 
више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио о 
ок се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрч 
 под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се 
p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са м 
атког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али  
слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а  
ам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испр 
 селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништав 
н, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шт 
је ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је о 
} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте лу 
в пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} 
а живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе пут 
ра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте  
{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S}  
 претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брат 
о дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шт 
подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> 
, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога верес 
дважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да састав 
ој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклет 
понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{ 
урица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у 
 у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је с 
; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе 
 ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спус 
е малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>—  
им, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута 
а сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, п 
мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да  
 чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма 
ао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и  
мо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац 
го да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулин 
>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи ку 
посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село,  
а да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ват 
едају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, ју 
асти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу 
ришту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратниц 
зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радова 
тике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар о 
ву и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{ 
им гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђу 
овини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло  
 жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p>  
 забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p>  
дно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевн 
а их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по 
вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погине 
а — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте 
>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непозна 
?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, п 
мио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али с 
 досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све 
 паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђур 
мо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још 
 га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S}  
о да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p> 
боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако меха 
, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Ми 
розор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са пла 
ену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а ц 
 радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар 
и ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде 
о минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> 
ему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти не 
 га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се са 
 месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, 
ци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко 
 Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, ал 
 пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чин 
чији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али к 
утим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да  
лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу,  
ј Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну стра 
вучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p 
у се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није  
ала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се 
рођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни д 
га.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Н 
тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схв 
његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим 
Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. < 
се се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно ок 
 зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма,  
личне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд  
ође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија о 
сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка  
да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да г 
 брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, з 
а прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа 
оубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком 
p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже гл 
их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, 
 радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп,  
е само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и  
 повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске 
у, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи 
укати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима 
њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које иск 
.« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одв 
дно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он г 
ви поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> < 
ећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S 
аћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам 
овика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с нап 
адигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је  
д завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом  
воја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S}  
 то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече  
ири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод гу 
 Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а 
нако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S 
и, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху  
њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ства 
 се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде 
ај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набавља 
ће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе  
 чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} 
не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза 
окушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши  
азвиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за  
трбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огр 
е свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те 
м год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко  
е очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да 
н капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене 
зе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — р 
да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— 
страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и  
оузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако  
 чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети,  
светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога 
{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаш 
p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати н 
зви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим за 
ва... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава! 
 које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ни 
аше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не 
оме, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога п 
 али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она 
и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом рук 
е чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли,  
S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту  
 мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од с 
чно гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Оки 
пава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по ко 
ја црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да иско 
убима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њо 
 као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шуш 
.. да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p>  
по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ  
 и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевају 
 мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док д 
дговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... 
ској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике.  
..{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија:  
{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђор 
ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, посл 
 живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, к 
.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под со 
едузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузим 
чно без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени?  
а варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па 
 оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пи 
степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходни 
 крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана го 
о, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стаз 
таде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S 
а тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра нога 
 — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год мо 
вор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али 
ће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?. 
Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варош 
— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђе 
 као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрај 
 већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му  
Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако 
репреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну 
ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица заг 
да ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом у 
, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се  
оже бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Оч 
квих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве 
} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењ 
леда, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар пока 
му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш...  
, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Панто 
е не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред  
... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина уд 
} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— 
Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој панд 
дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у су 
е господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо —  
кочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одм 
 светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зл 
 не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и  
 не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им  
роз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно. 
ка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прила 
ној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старач 
ечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опе 
ли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу н 
ед, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога трену 
ична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му  
 — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до ме 
брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, вид 
а, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да  
ућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S}  
> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се 
ок овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да 
арошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђурич 
тине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у  
код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досе 
 она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш 
чину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислит 
ба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледо 
овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш жд 
 и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким 
 њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станк 
... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чув 
 пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, 
себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Ш 
е само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковић 
ате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да на 
 се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на  
ци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p 
 само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ  
о пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа,  
цем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, ал 
ежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! 
S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десе 
че он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхта 
кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену оп 
а се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред и 
 свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не оп 
шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парч 
ати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном ра 
/p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </ 
ки ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао с 
учеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? < 
.. узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не ми 
 као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се про 
себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица  
.. зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера 
ад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се 
»Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. с 
зми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не бе 
а чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... т 
секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мрта 
Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се... 
ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати  
{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?. 
и дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нем 
и једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једа 
оји ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а  
? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића 
 Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погн 
тих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попови 
? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди  
 си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пру 
ед себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за  
и га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се з 
/p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати 
јала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад п 
ивуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </ 
еж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да ј 
} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа на 
ју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окрето 
а и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је 
нако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> < 
што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомен 
потекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеб 
аху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здр 
 Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> 
</p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али  
 он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би зна 
мци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било 
уше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну он 
здуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p>  
лас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — ви 
теној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог  
еје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га... 
нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове же 
.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трња 
, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважност 
ло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше 
па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна  
/p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом к 
 улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а ма 
 </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их,  
 размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације  
ад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш!  
, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у р 
дук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисл 
е само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само  
ро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око 
том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах зат 
зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ дол 
 се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су преч 
ка и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напосле 
зго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим  
оден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, куми 
твори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела л 
 Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њи 
 права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му у 
 — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је 
и да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Бре 
гу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S}  
стрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћем 
а бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац ј 
наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да раз 
родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно 
 се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хо 
оје му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему друго 
ити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта п 
 беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, бола 
тине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S}  
о је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опе 
ред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— 
га. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, ка 
ну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и на 
 њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако ж 
â госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по 
де је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> < 
ав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отвар 
> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на ње 
о... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слобо 
ита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господ 
ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. 
едва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На се 
 не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се з 
 </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не ре 
што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо  
рио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад  
иче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву вре 
/p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Го 
ос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спој 
чешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у љ 
она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени 
зговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву 
ња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Ме 
им гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву рук 
ене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — о 
 да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку н 
ди, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро 
ај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица изва 
<p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се п 
 </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осе 
 али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, 
>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не тр 
е.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту 
жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окре 
леда зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура! 
ај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капе 
а, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може....  
 <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је...  
еде поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па  
ним оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покрива 
ове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногла 
л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја  
 у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро,  
мах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламича 
»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати! 
 меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин...  
 својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једна 
ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крст 
цеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>» 
 да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звижду 
доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и заб 
цу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А т 
наде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас 
оме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако  
 већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста 
и, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се  
ње је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпи 
ов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо 
овори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај  
м, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи,  
мад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора пост 
ва, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву ко 
се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају 
 топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова м 
 </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но гол 
своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљ 
} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове кур 
/p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га  
а раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} З 
 чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више 
, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Та 
ше ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заус 
ђу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, ист 
овац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојиц 
 пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник,  
здрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен н 
ење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које 
ни испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли 
у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му  
 — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У о 
{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па м 
ернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па в 
емо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа. 
од очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утека 
Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p> 
намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћута 
тимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исп 
 стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчин 
 Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над р 
сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара.. 
о слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, ј 
} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе по 
штва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно шт 
 <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{ 
оји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Зве 
га младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови 
еља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> 
разговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се не 
може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини!  
а она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S 
ој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дуж 
ска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга. 
лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо  
из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздр 
и кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све шт 
 он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти уме 
, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире.. 
запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам  
е ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд 
p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? 
м... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спр 
 се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти к 
 мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигу 
а значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још 
 договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у сел 
 те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па 
 причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отрес 
сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њ 
виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његово 
ури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се  
икакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — сле 
ве, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се мога 
то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погл 
м косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за њего 
. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у гу 
а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави ј 
м тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су пр 
 што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револ 
то год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за ко 
е посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је онома 
лела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га  
увати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> 
а овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепље 
ад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и  
е у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и н 
ајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се с 
S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S}  
је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више н 
 знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је ота 
иде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још 
 лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S 
 смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу 
вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим.. 
ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још  
S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то 
тито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због т 
 гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пре 
Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе б 
 ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, и 
јде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече  
Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где 
јестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико  
еднемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври 
броја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он т 
 све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разби 
ц и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и 
ам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам! 
би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки п 
ке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, 
о у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки сл 
 А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде  
{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опклад 
њу беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликов 
 он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спо 
да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друг 
>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговор 
мо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете 
 на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промење 
рије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће ј 
 на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је к 
с вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... 
смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки  
падаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су и 
 онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необи 
н се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти ос 
и је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p>  
, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се  
ком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад  
ећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво бл 
у, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пош 
о што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице 
, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му 
ам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му 
од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не ди 
унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац 
д Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полица 
p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну кра 
ође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући др 
асветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хл 
танку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, бол 
том, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} П 
ред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељ 
урским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али  
цаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она н 
 ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они  
} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком пре 
овника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене ча 
но. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово 
раћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више ва 
<p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се  
ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кука 
 догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, ј 
пази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и  
а и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини,  
p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти о 
 продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео гра 
леко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} 
шаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру 
еку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке. 
..{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после 
ваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и 
им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена з 
их очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га п 
ињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним 
емо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се 
 пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због 
начај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питом 
на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заб 
... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на  
ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка п 
т, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мал 
> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао  
Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси вош 
 замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мил 
.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p> 
осада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња,  
м?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова миса 
раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И нај 
 није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Позн 
е дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Н 
и последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болн 
осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Пер 
ивот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; н 
арачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> 
оверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу...  
и се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а с 
ознаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
осле неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те  
киде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И 
. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести 
ли нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи.. 
ак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће  
ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ 
о као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављал 
, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта л 
врдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p 
p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гле 
 ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем 
е га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих 
си више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га п 
ишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема  
<p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: насле 
: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о  
оговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло 
та. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се р 
брва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се неш 
p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не п 
/p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер с 
де је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца 
е. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марк 
н Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су 
а: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш 
Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој  
и ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица пр 
 од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, ч 
во нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хај 
у, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми м 
... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што 
 отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи,  
 кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мен 
/p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита  
</p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси чов 
} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљи 
са...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта  
о молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њег 
 који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{ 
 може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико 
ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диж 
 дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад 
 шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем 
а тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје вољ 
огатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека 
 ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд  
чи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упо 
ро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>Пос 
е још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу 
цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недел 
до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p> 
ре, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш б 
 ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако мог 
 законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он  
и верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, 
ко хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати но 
ово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у  
мет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> < 
ру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад 
се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у 
к; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право  
 ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева 
них белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје 
, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу сам 
се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понек 
 По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће л 
асад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сас 
 Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га  
ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починил 
о лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава н 
и, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се 
 састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S 
ре, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добр 
е знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш  
ша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јев 
ц:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, 
еше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски 
и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а 
ањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поште 
ајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био 
да, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— А 
у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би  
ољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима  
се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђ 
 — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у во 
 Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Срем 
<p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварају 
 даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{ 
 је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да м 
971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршни 
 матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да 
е чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим 
 да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година 
ље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно 
к кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављ 
е још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванам 
кара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за  
де разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху зв 
чић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега  
ора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе д 
о гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и за 
но, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као к 
сли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само  
о... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим 
 на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, изр 
слити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из  
ра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стањ 
 да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p 
 тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и 
 Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радиса 
ту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој х 
, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо жив 
а воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са 
се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се вел 
 у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети с 
их необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи н 
звикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, 
пне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... н 
има да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и пов 
 Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, 
опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам 
 се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и ко 
се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на 
е Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јел 
држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане,  
p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима  
та са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Кос 
ја се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се 
е да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону  
е.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем д 
зе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где 
 један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од к 
е или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, кој 
 мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} К 
ш тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га  
аткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик 
 кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом п 
огло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности пр 
еда пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи,  
вер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени с 
ају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који 
, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p 
 </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> < 
/p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни 
 је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће  
ваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да ле 
ђе до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је  
а се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... < 
гатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком 
муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако 
 то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекоље 
ну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му  
нца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пре 
 он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се т 
а више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: о 
 размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светло 
лучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се пом 
е се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} 
p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очиј 
 горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p> 
елога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну  
у се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зел 
може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи па 
 здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’ 
{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он вид 
иди један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисј 
тра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— В 
...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казат 
де да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно  
.. видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја  
!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њ 
се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А п 
ђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да 
чај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо п 
змишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури 
{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш та 
боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Ш 
м ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је 
ченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на  
и му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што с 
да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике  
лио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива ов 
ога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!.. 
гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу км 
вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на  
 га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и к 
хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и о 
аква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше  
 прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни  
оку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави д 
д њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На среди 
, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само нав 
 дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас 
на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога 
ј стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом да 
вио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... < 
 без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, 
а ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога  
ри, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови 
971" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГОРСКИ ЦАР</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ 
, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански при 
 <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p 
p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти 
врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да 
олико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето г 
трашни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате  
, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шт 
>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све дос 
и моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме  
је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ 
 да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом 
удио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их род 
, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па 
ка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће т 
ка му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће уч 
ш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онд 
д којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни 
м, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </ 
 чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећ 
да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>—  
_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи.. 
о од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а  
еко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врз 
 пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободн 
 а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p 
дак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински би 
је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али поглед 
 одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчи 
 Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулаци 
 слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језик 
у по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као д 
м, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њи 
ом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крс 
ници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, го 
> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутат 
е срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да  
ј сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </ 
н, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навр 
ам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се  
стима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као 
ет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и наме 
, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи в 
ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад 
либарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по о 
и, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна 
 ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га кап 
н гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да 
а је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Ма 
и ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{ 
дновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Н 
магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајд 
} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате,  
сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важн 
о то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђ 
у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао 
 ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се 
 сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви 
у полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и  
ној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја 
Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>С 
а јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S 
, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, 
у о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижи 
је неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Поку 
p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погу 
 чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим мо 
ше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе?  
меде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели 
а мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И н 
 дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кће 
и, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Рад 
е Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Ч 
љу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да руч 
м. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{ 
и суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако су 
авану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, 
сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасл 
да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђур 
осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет 
цује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки груме 
 му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Уз 
ао твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога  
амењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну гу 
иг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на и 
. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, о 
 сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— П 
а је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: с 
помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође 
са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујо 
шљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севн 
 иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе. 
p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђ 
жу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} 
змеђу груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>—  
кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, м 
...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали,  
ош кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манас 
?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње с 
прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори 
: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро  
а њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S}  
неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се нар 
 шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора т 
 да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да 
, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се изд 
 и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пруж 
е пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изг 
.. </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Је 
не са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му ј 
 </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором ода 
 можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћал 
 Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из ко 
и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S 
е. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Од 
мисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је  
е држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и  
пкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате 
рас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми...  
послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, деш 
ниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде  
 људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длет 
и путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по 
<p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пруж 
ли кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знају 
 ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаш 
а магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет ква 
унице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним 
 походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си так 
астанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није 
 суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности 
киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блат 
а се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до 
ам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају 
се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не 
во занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са гра 
је утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољ 
, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} 
 седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пре 
</p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве 
н није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одли 
Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнак 
овуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Мар 
 се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плаш 
јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајућ 
{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном от 
цу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише с 
и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум 
е свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претв 
е у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, ал 
чица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита  
 и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девој 
акве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је са 
и нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и 
е она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!... 
мо десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, а 
 по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим  
ла, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Г 
а су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му  
имала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и 
се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — н 
о, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S 
 и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и  
етки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживело 
 лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља 
ело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нови 
а, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи 
ти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, зна 
... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си 
нски биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромаша 
а, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, кој 
умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, 
ој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове забл 
саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, 
осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена по 
ста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Ка 
, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наиз 
Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по  
пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше  
 кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце 
моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка иза 
иже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор,  
репашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека вид 
ха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— От 
ази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршћ 
ез осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек 
 пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети д 
ешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или д 
чне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму тр 
товцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше св 
ће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет 
изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чек 
е пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже ис 
затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — 
сплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом.  
 па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пи 
крета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и 
 крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он 
о можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!...  
 готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и о 
, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Ст 
ак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу п 
 ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица 
е се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, пл 
исао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога  
нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи  
шта и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пуш 
и.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, ка 
но и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини св 
чима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада ср 
 му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chapter" x 
 му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време проти 
 је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а 
Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене 
они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а с 
слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда,  
 чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> < 
 </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стреп 
ји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је  
ара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изне 
у досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице,  
и је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, 
е један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти јед 
иви звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу жи 
. њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваш 
Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође,  
Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: с 
држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина ду 
у стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— 
! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </ 
!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој г 
аном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озеб 
ебацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и уд 
ве љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сва 
{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат 
на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без о 
убо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одма 
 набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невеш 
 пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су  
о прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зи 
 и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим ис 
ним и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше 
ети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, 
она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да н 
леда јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жи 
... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста р 
. </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз те 
те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветар 
изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, 
>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње 
о на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу с 
н, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо 
му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже с 
 црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз г 
разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му 
кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слаба 
 шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измагли 
рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S}  
 стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни гр 
 па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... < 
ела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а  
урну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован ок 
у да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би та 
 Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кр 
и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаш 
>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— 
ашном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете  
витом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као  
дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господи 
и, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто с 
мо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега ј 
ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ног 
иди гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се  
ухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из гру 
ело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов с 
истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S}  
о хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом 
је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, б 
ет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је у 
»Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и п 
 јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и  
<p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шевар 
је да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати  
.{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи с 
ата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S 
ико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по в 
м касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неко 
новичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p> 
а иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и  
остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасно 
нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око  
јати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго по 
ишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножи 
о није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све виш 
ед сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровов 
бор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је т 
} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} В 
рану.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курја 
 собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње и 
 добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се  
аву и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама,  
озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устад 
вајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо,  
најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодр 
ега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И м 
амо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{ 
едаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и  
омиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} В 
одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна 
њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А 
траху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S}  
а знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њим 
им те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његов 
и је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и насло 
не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прих 
узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док н 
лаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па  
ве од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље с 
 и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак,  
 око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога пре 
, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац од 
антовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још ук 
та се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђ 
ас у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева 
го.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху ј 
ад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лиц 
ледњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна  
<p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера  
-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? < 
носи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше  
 у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима 
. ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ! 
е...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила с 
 дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близ 
многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити 
еше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а вет 
 реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше 
ћи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно 
ње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пуш 
ућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови 
.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкас 
ачер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="chapt 
де траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо,  
што да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којо 
љускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окр 
и зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и 
 и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себ 
рица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његови 
аква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго заси 
су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би  
еће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па уз 
гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! —  
њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгле 
 се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у ов 
а једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и д 
њe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, 
ланином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише 
анина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зел 
ише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и при 
 много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка 
S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са  
учешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један  
 си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја о 
а дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура 
вене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зелен 
ца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди.  
 поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе  
о, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> < 
.« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помилов 
шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викн 
авне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огла 
о прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужан 
све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово...  
> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе  
би самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« проду 
... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да 
на се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама 
ему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једар 
чи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро 
но је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути ка 
оворе од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p> 
уком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необични 
нка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим  
дба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — вик 
 бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{ 
шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега не 
р би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што ради 
код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако у 
буђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог о 
чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред  
није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглаш 
ио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они м 
 старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни 
а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S}  
ене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре  
.. кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има  
м, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p 
бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p>  
ен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше 
ава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p>  
 овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру,  
ра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој  
а да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предуз 
потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше г 
д његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који  
оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што  
се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S}  
љак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? 
орише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S 
раг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S}  
е како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо с 
 понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у 
за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да 
а је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад п 
 пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p> 
а коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се  
јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> < 
ом да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послу 
лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прек 
он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њ 
ну и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у  
едајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не зам 
тадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће 
и узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако са 
 као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињ 
ати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p 
трашну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </ 
S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма гд 
> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и уз 
о иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — 
 у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа,  
није или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од 
 ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако к 
моићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окре 
а.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, ос 
ичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му 
му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, б 
. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заи 
тање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајк 
, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надни 
у и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће б 
{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као 
ш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатим 
 састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљиви 
.« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузима 
 запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копал 
> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div 
чета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бит 
а видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец 
.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој ста 
! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S}  
е и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће прав 
и он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, 
 године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! —  
о вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала пров 
ченик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p> 
о, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њи 
атора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена 
стивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја т 
а отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер 
. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе 
стине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — В 
зраз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах прог 
ани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви 
 а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило с 
е у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Ун 
и нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. 
 послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше ј 
ласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно 
{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па из 
 кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p 
на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>С 
кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде  
: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби изра 
руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливен 
и преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако 
и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе 
штински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиром 
А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он 
прати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и 
дећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је но 
 затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу. 
а људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима  
ша не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </ 
ило веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе шт 
 је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не ку 
кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се 
уком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока,  
а се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може н 
ази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назо 
 изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз с 
баци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спрем 
бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и поглед 
<p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србиј 
ме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ства 
етку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се 
 од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и с 
олико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао н 
 сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино њег 
ом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се шт 
љна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома 
ехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Ула 
 ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, н 
ој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кор 
оји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на 
} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беш 
ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се  
, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он  
н све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако 
Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци п 
им, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да н 
уду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p 
рже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али б 
чију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака,  
их познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који т 
ту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на ч 
обом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строж 
 тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући  
ајволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{ 
ти, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за т 
н и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>З 
т имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ. 
ећ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се пост 
убавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој св 
и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да  
а смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа 
те, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе 
из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ов 
 леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од 
то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то  
, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље трг 
 измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кора 
скочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онд 
 зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме н 
 и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и дру 
се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одво 
у ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — в 
 ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и се 
 је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповеда 
а их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго 
 прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде з 
х: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мј 
на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </ 
ну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, ме 
ол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љ 
урица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато  
. она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше  
сам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} 
е Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се  
е тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавал 
узети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи 
а одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам  
p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега з 
и да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одм 
пусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака 
земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А  
да, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> 
уче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре 
ву дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад нак 
осао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} И 
.{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме  
е руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} П 
о новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао. 
сла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се  
саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми к 
у.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога да 
а ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце  
а дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да  
обила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p>  
 мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај ма 
 ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђу 
 имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Оди 
о ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. 
жи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица п 
 тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити с 
лаву!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате,  
 све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га 
и — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да  
ослао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив чов 
чешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђу 
н одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{ 
а све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балва 
. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... мо 
е то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом т 
о стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш т 
амо поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одм 
исам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако гов 
хнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка ош 
што нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па д 
који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, ге 
погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему ми 
но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не прогово 
ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} А 
рвом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда 
у! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате. 
ости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опр 
ако пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба б 
ако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S}  
} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је  
 погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за ње 
ити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... 
сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заиг 
один Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо  
часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажн 
и ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од н 
још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S 
а и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више  
о је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најза 
и хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти н 
онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </ 
мао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно 
Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се  
 Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, н 
 луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју 
атим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то 
антовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохват 
ши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p 
увши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад 
возно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна,  
вању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Ра 
велој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело  
 стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{ 
дна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само  
ушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да ч 
 одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима 
двајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Так 
и код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... 
 Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по 
ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и црк 
их сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељ 
кат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође д 
} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се,  
м. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је 
 паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога ч 
е уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ож 
је то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам т 
ки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од  
в пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђур 
и си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и 
 ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију 
харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори 
ујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањ 
но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p 
 да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долази 
ли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одго 
. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџ 
о, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као гове 
... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, мак 
 стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се оп 
 на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, са 
нако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онак 
 то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то роб 
 па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живел 
викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у се 
<p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се  
знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи. 
ослуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она  
не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори м 
 да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје сл 
јио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p 
S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато ј 
ли... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, 
ега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит по 
— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта ра 
да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p> 
ји хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он ба 
о, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, нег 
муца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој о 
 би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти  
ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешч 
/p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад н 
 опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пр 
. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До 
 — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га 
бија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муњ 
> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ни 
Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, пот 
је знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га стра 
 гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеж 
— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш стар 
де и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га дво 
 ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S}  
а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност. 
 То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без уста 
шћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас прежив 
 жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </ 
 </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати  
. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђ 
на.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на 
..{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидош 
о, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе 
 је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лиси 
тим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео да 
ушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и 
 мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> 
ене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео њего 
.{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те  
 глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се 
 више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да з 
хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тр 
 а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме. 
е крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро 
 дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђ 
а закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан...  
ица!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако б 
> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући 
>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован 
, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци —  
 озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... ч 
ан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и 
— »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Ал 
и душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непозн 
...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта он 
е, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко 
вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p>  
д сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих дру 
е господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга 
— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изић 
 да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би до 
ти се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Н 
: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се 
у, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики в 
гла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао  
о, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се 
у, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би с 
е, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га пит 
заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се так 
ајбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али п 
неки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{ 
 на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па с 
красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну.. 
ам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу,  
/p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Ниј 
 </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даљ 
 Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се  
човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </ 
 ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе 
а. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико  
 занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S 
к тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бе 
а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, з 
 што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погод 
 <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прил 
о не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад  
ју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако наглас 
 одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... 
авлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па 
танувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје 
одужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или  
ђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље 
/p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку н 
дучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Ни 
м иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешн 
не воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео 
Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p>  
, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиц 
ше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — 
за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми сл 
 краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не 
 Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p 
го ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао 
лушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само 
ући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо 
шио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим поје 
се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени,  
а нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже  
нак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p 
.. дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три сре 
њака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребни 
рица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу  
<p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену ма 
уката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш 
е на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: 
</p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо 
е, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. 
добровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђури 
Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те  
 Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио д 
нају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година глед 
пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим 
»Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихов 
 осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Бе 
замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућењ 
 или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто  
 негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази ст 
ан дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од ч 
ста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S 
p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесет 
за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они  
. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све 
. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо... 
хтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости  
есело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — дови 
 Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, 
ршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам п 
и у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да 
 ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли ј 
ужје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? 
ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао 
 могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div  
тра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се н 
 добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Миле 
, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не м 
љи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му  
ак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само кра 
и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему н 
унца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе 
дведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S}  
обу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? 
икрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас  
мо ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Е 
е замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове  
и увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хт 
жају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изг 
ну, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше 
да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други непов 
на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али 
оре по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како проми 
 да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, б 
о мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што  
вуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после 
а да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Ву 
м не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, са 
 и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно ста 
 му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао 
ео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па с 
и Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га 
тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве с 
 — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врач 
коро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек т 
ишта нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Ид 
а дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Ма 
ко: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо не 
ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слав 
 више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чув 
ди — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу т 
предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у роди 
у већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то н 
и са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — од 
, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па 
 <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> 
уда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га др 
 грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају  
. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! 
да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоз 
дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош.  
 секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Нов 
 слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она 
рата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата 
 Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно кре 
анко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло  
римамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више м 
хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Види 
 је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море,  
 сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега ј 
е...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинул 
 да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти  
живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим нев 
 јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да  
, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, 
брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила 
да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још ј 
ука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати и 
ман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче 
авице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чув 
 себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као какв 
ну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела 
м. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, 
е да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? 
суз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш  
е иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога руч 
зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу 
 Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче го 
аса, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим с 
 баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њем 
{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим с 
види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И  
оји ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска по 
ски, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати 
отрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, п 
далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног  
што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш как 
знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му  
уда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, 
у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио.. 
рцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, сп 
и право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к ње 
его кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на  
аше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим 
 попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи,  
еке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и  
о чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он в 
 Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — ре 
мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га пр 
у ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не р 
к ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђури 
 речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су 
 сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али 
еш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. 
ију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуш 
 </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина д 
не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи  
/p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега 
 најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђу 
Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> < 
. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да нас 
урици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући  
S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши 
е ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио 
ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово 
као. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало зати 
едва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. < 
{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу стран 
неше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу 
слати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад 
сија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица п 
о год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусу 
чан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па  
ги се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. 
Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна њего 
е.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, к 
 и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> 
у — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да 
 се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове  
 ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек 
аде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Об 
дни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг д 
 вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бри 
го, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S}  
већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запи 
? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишља 
лике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом х 
Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну 
ости, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разум 
>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>—  
или, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p 
ем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе 
</p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски  
и...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, св 
 је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети 
бу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње ос 
ави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као 
а!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап пр 
 Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </ 
инама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаш 
ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трња 
ко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај М 
шку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </ 
 пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, оти 
ва посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да 
ку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Д 
дговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, 
»пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече  
о начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав изла 
Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се 
снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле 
ели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни 
</p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кл 
ко не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше ј 
. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> < 
ња: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и 
прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да  
би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам на 
ика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пу 
во и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао  
че с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигну 
евесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к 
арко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гар 
не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— 
т му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се,  
 брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она 
</p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује! 
ђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима,  
ки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би  
дигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам. 
аву.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p>  
..{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гом 
 чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад 
не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — сто 
, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> < 
гу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгу 
о и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоће 
, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се пров 
јкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити свак 
а, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ух 
урица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслон 
де први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе  
/p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— 
је.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклон 
пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и д 
о; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица пл 
е руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барја 
си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако веш 
p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... 
ше. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже н 
ако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што 
и кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни 
ру, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад п 
намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколи 
тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси ср 
и ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрил 
S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младе 
а тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... им 
— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Е 
а песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава  
 али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосни 
, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатац 
абавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. 
ица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дука 
 и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> < 
здајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са 
, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам... 
ислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја с 
 Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато  
 да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џаб 
дила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у с 
, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опу 
 раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских м 
 некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а п 
 свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљ 
 преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова  
ле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у  
онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — ви 
се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S}  
ли пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама к 
и постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари 
. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који вл 
ротрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до  
 речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио 
већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом 
еху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} 
оче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово дос 
нку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама н 
едном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од ш 
 и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладно 
же се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе 
 носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што д 
воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Р 
 он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу 
 за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима 
 </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је зад 
ији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је 
е почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и  
ојури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа 
идео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошев 
ђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, пос 
ћ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да 
, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку св 
махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица,  
в колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели 
не очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће с 
 послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше  
ао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога чи 
ди из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и дев 
 међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је,  
 и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати ни 
поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе  
еде на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на о 
Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Бес 
поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а ви 
пасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако  
 мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта 
собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па 
иђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не  
антовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обо 
а њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђу 
 буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе  
ава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора  
..« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је  
</p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је  
авано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узвер 
ло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, сам 
здржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јо 
сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту,  
ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, а 
тесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их  
 Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Дом 
ице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — за 
е младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запева 
урица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веом 
г осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наи 
који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих ударац 
-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово  
 тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору,  
ан другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Пр 
ад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неогр 
д вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче о 
ац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Помора 
 обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши  
е сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад 
е повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — 
вориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За т 
обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових ле 
но надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговор 
собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море 
нка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој бе 
ао непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли 
кад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики т 
довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. 
да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа 
глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пр 
и воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћ 
де да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта р 
а рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му дос 
у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те 
 осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога 
кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послу 
е празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан и 
на, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од 
оме се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам  
о намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но ра 
а је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада о 
 као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну:  
и је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да тр 
ој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одг 
м.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њ 
е.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти  
 кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он о 
 мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде оп 
траховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор 
е те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога ча 
ци се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} 
/p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му б 
вати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом 
 своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њ 
/p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, п 
де да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— 
 </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична рад 
ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мо 
сад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— 
 вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> < 
> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} 
.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те  
ајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запит 
амо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо 
га? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши ув 
 и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једн 
иде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он  
јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...«  
ке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђур 
добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свр 
оју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим с 
ке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака  
 мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи мо 
ан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то. 
себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, бо 
ебе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед  
по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и л 
уче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћ 
стима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’,  
најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S 
љенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд 
{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што ј 
во сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па 
ек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов бра 
де како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се зан 
и га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојни 
а у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко.. 
краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; 
 и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоце 
лавице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или 
ђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај  
ечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањен 
итеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њ 
— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи са 
ћ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја!  
; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли,  
арачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не 
лажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чист 
цом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме у 
а извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде посла 
једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И 
само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тог 
види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао 
 изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му пос 
 непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању 
и радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез  
д му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао  
лу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сва 
руги прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на  
 досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где 
њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и д 
ајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, кој 
она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене  
ље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто н 
ај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на г 
 Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} О 
 варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и  
, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и 
 помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо  
говори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старц 
е, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише. 
а онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њи 
се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јави 
 не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи д 
оје се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај 
е добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби с 
 ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајућ 
њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица  
томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажах 
кушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се са 
ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац 
његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не 
аше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </ 
дала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. < 
 дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надиш 
/p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разглед 
рво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, сна 
 да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти 
дио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најп 
ећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет д 
у се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. 
мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </ 
у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слобо 
ретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} 
 не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не п 
.. </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаш 
ма! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад оду 
си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори  
руги поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И 
д, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скор 
о ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш 
велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — 
сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?.. 
 људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети 
о заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. 
ити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињ 
не. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку ил 
»Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми по 
 жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ки 
 без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји ника 
нако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што пита 
аки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре ово 
ачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћ 
 Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде  
 најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли  
ки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да 
а што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан  
} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да 
 одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се  
и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити кри 
у апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад х 
олико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> 
след тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, 
уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви њег 
одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Ма 
 и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, гд 
ци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут купов 
ка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго 
S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S}  
о. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> 
чкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је поса 
ам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкч 
вет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и одне 
сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа  
није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је  
 грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му с 
 оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да т 
ани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?... 
 Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што има 
ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба доб 
што тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. < 
овицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прили 
у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. 
.{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се о 
па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој 
инио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми муч 
 ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прек 
, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад ов 
де у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за 
, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђуриц 
 дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучењ 
 целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да 
p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p 
ица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одгово 
{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>—  
на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се изм 
ура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-х 
е ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чу 
а изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она в 
ах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко про 
о ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела 
њем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва ч 
 тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђо 
ред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју сн 
слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војн 
то је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био. 
{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други ње 
роз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, а 
да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће 
 у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много 
н и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа. 
</p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву же 
оласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши 
збуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А 
други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, 
с отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у зноја 
е на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} 
рно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредб 
неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у 
ра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата 
спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се 
е се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се  
донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану 
мислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је 
кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле 
то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да пог 
една од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да 
.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то. 
е ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не г 
.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>—  
 ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све  
преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли:  
/p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ од 
>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{ 
 један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не  
том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S 
 оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на јед 
 ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му мног 
?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?. 
...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гле 
/p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на ко 
ита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро —  
вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно изду 
а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те ми 
зати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт,  
ма у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њим 
 другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста  
налазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома не 
ад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Бил 
 Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то  
не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави 
позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мај 
 Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени реч 
и све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми 
ти сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне п 
 њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити 
 и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и д 
укама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{ 
му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{ 
ом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта ј 
но. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши 
} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа  
стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угле 
 стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђур 
нџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа 
где да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на зв 
.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се 
 на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза  
авлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> 
е, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушнос 
мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша уз 
ти споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим 
ваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде 
а није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу д 
 закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како ј 
 распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се М 
дући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те д 
ица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога 
иступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта с 
ослу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављ 
баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживањ 
а примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекив 
убац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше 
обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да м 
где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше 
</p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чара 
ше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекре 
а остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво 
огорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она  
агло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је.. 
ажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо ( 
> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао 
head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бур 
с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како?  
одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде  
 власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде 
.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже иша 
рђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми 
даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше к 
а се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у дру 
 би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прик 
е живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде 
вио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Но 
 леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа 
 и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, ра 
ј! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револ 
Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има 
донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, кој 
 <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи 
акво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давног 
лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заос 
наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>По 
ми од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране,  
а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских страж 
е, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а  
 посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј 
се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јов 
 </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да бе 
аше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај? 
е изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе 
куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} 
го жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро п 
да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У та 
</p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Во 
а седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради,  
сао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво,  
е кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, п 
е шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично 
енадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било  
е само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљ 
г тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с  
тињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је 
а му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажах 
до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?. 
н.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожур 
<p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p 
иже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у о 
оћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!.. 
 старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бит 
тирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам ве 
<p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S}  
ого поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чи 
 доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p 
а продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде н 
но, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз ч 
/p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— 
 придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он зауз 
 иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се н 
а одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није д 
т ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разглед 
испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме 
шо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана  
отово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>—  
а је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглу 
о се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће  
зао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно 
.« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаш 
еханџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме  
 све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак 
 па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам м 
 провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах пој 
лаву, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио о 
ћ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само је 
нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није нала 
 треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му 
у, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду свој 
ига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> 
дим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај как 
> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта 
 па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмо 
је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> 
летку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су 
 тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две п 
пет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="ch 
њи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога пр 
е у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, ис 
 <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна в 
 Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S 
ти, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му ду 
 ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{ 
и три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капе 
 после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ех 
ераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични љ 
ар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на проз 
е знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу 
ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са  
 која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо м 
 да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p>  
тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена  
ек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде  
ада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају ве 
цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива 
е тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од  
 му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p> 
се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави пр 
} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненадн 
говорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Су 
 мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј ср 
овац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за ру 
далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи  
ужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и глед 
 не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, п 
а не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи свој 
. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку 
лности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени 
> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, вид 
а неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са стол 
ажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим ов 
ече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушк 
 судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p 
вши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покрив 
страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико 
у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто вре 
} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али  
докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи ра 
се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S 
 од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па ста 
{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале 
. — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чини 
 више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па 
ли место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро паз 
ке. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена,  
 све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо б 
с.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али ова 
застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно  
тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тре 
и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко п 
оше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необи 
ање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не  
шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> 
љад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти за 
а, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу 
су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дук 
и не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиц 
мере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, да 
ци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевиц 
сама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су  
огледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадош 
ур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с 
а? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође м 
ашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду  
ашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, к 
не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да 
сле, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Че 
> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p> 
 два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, ис 
другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У 
 како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм...  
ији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p>  
 као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно би 
} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет 
е знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па  
еком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их оп 
али су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или  
атима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А ш 
ида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се це 
трепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и н 
ећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брз 
!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре 
оћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо ш 
ла?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе  
и... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешк 
арам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава гд 
 он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, кој 
ај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сва 
да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} С 
крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромаш 
ако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђуриц 
ре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, 
преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: о 
 да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме сма 
еће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи вес 
ица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући  
ђају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{ 
сказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја ради 
њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од 
ст не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> 
а се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде д 
е досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудњ 
еш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да  
 лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети.. 
сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чек 
 да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Тво 
ати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинст 
ко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти ре 
.. пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </ 
у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас.  
еко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо пра 
а мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза к 
жди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају 
и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали см 
 скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт 
а се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новиц 
мести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зов 
екада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини м 
 да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу и 
 <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Х 
 беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуц 
оворити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћута 
ољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S 
описану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је 
љим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собо 
гледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак го 
} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p>  
ко нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмех 
о такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух 
 преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто 
воришта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је дворишт 
к се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, си 
аре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вуј 
> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на 
овчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и ок 
се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан с 
а страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед то 
 се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни ј 
 Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко  
ожеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљут 
ого претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше 
вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се об 
> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, п 
и он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </ 
 и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба 
та или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати. 
но у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одгов 
да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко г 
S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око пр 
 мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе 
 окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се 
 стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На к 
ви са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад  
голица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и с 
е је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога с 
 гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огрома 
спитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философи 
 се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа 
ше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ пр 
ора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’  
<p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај 
ве лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По свом 
цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па ј 
омка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак 
зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какв 
био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што с 
ше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао с 
 у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S}  
а Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за С 
вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појав 
, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем  
апљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче 
о назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} 
му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако 
покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад ст 
ти, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлуч 
у Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, 
езбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то  
и Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је др 
о прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланк 
окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине 
обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне т 
и он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако к 
пада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажа 
p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са 
заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не  
ад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си 
 је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да 
 си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су  
 одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај  
и хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућ 
бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом. 
о разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте  
 трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За јед 
ца се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Ј 
рестадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају 
 оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на он 
 хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да по 
урица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>—  
кну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђ 
а она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још  
тише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само с 
 миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а  
 мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак 
де на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, с 
е — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро 
кшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и  
..{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршт 
год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на с 
— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њен 
е, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И  
Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са 
 Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време 
н не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још  
зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, к 
да шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окр 
 зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и од 
шен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више мож 
 и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и  
{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па по 
</p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па иско 
о, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ов 
скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица за 
 и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост,  
отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} 
тадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну 
 путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стад 
даше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разг 
ђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврн 
п их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њим 
ад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе ј 
 на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти ра 
а идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра 
е паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну ф 
ку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са пес 
ега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све т 
 ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, поч 
; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; нап 
 ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлу 
најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш други 
и. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера  
лазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а 
кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније д 
е отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p>  
управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка  
ве је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... 
квом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми и 
осао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо 
p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, о 
ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он пр 
нима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља н 
риш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Пр 
и? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p> 
p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити 
ратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Б 
 у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на сам 
тављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шал 
 — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— 
 ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, н 
вођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па  
кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, ј 
те кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било  
..{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да  
 заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А  
 ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... д 
то овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где о 
ш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Мар 
ш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— 
Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S 
ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он н 
 неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, бра 
 што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени 
и да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих  
...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу  
слим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда вез 
 како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па ма 
Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је по 
страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче!  
, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. —  
 Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, 
 стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим  
 Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помуће 
шта вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да ј 
ванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу?  
о луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милош 
 да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам. 
ка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати  
али, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори др 
у што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За  
>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убије 
ро — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S}  
ана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. 
да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е  
/p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! < 
нога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или поб 
од последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силаз 
ицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе 
орити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки 
ла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема изла 
што знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је  
сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> < 
 ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне оп 
 да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. < 
неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} С 
м?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су н 
је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} 
ако је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апот 
ве сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то пот 
ко да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецн 
то на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекид 
>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>—  
о ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S 
 смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш до 
и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>З 
авај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, 
 својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </ 
ајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над пр 
а хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </ 
а свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко 
нувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p>  
рукчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на п 
ака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изн 
} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале 
е ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одм 
 јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> < 
. па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необичн 
 зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти т 
ко да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Не 
јаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће и 
 сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачин 
ица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>—  
ва.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар 
де Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научи 
 да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »При 
 појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирс 
ега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на друг 
сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли  
Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А з 
тану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону мог 
јо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су  
аш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p 
p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е 
есто поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, 
и прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одг 
 — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже  
; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухва 
побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле 
 се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S 
а. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих с 
ски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе љу 
по, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руко 
е — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} 
ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p> 
з среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише ж 
> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад 
 притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S}  
није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па  
 напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и ист 
а, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од нек 
па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p>  
има и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овог 
ит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један ч 
пају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље.. 
лео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра  
 кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури.. 
и удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жи 
викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко лич 
а се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете  
мо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јав 
о она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жанд 
овор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, ш 
очињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} По 
колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред оч 
зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се,  
ну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка 
азвуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори:  
овац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање 
е одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом  
ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити. 
крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи 
<p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејат 
 ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим п 
... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи св 
ашило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он 
једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор ох 
...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе.. 
ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да г 
ш како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне  
 Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да са 
куд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пр 
а ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове омор 
е с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пружив 
одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега ст 
не. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да л 
ече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... 
гу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угур 
се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа непо 
ма? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и зан 
во и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је 
гао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га ова 
м местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А  
p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним  
} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке стр 
 сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да 
послетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиск 
уживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му  
а жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу 
а Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том зав 
ништа... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Г 
и, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Ст 
 речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не 
успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... < 
 <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној 
 строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај пр 
ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— 
Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за др 
цањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{ 
 идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново ос 
можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху 
з Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се с 
ти...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« у 
мишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже рамени 
ати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, з 
трвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучнос 
оцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако др 
ку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатић 
ата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица ос 
тили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се  
 тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да на 
вим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће в 
ачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја 
цаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је 
мену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p 
ат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако,  
ош боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао п 
 скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде 
, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од друго 
бећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као 
и, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка при 
руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше из 
<p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју стран 
н, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га по 
чајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у 
д куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у дв 
 брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на 
 посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад 
само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и о 
дина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као ш 
га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>—  
о... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гор 
p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те н 
а и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељени 
>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— П 
 га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за на 
 проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— 
е послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, 
оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај  
охаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на ве 
многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочити 
 на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад н 
а... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелаја 
ну и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одл 
учај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода  
 поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније 
ледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себ 
пуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица н 
ушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесни 
 до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за тв 
ије сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... на 
спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на ст 
ну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од тол 
добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да  
не, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао  
ео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узви 
одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> 
 да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше 
 мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко  
т!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, он 
као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он из 
 ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седн 
последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи пра 
е му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам  
н се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му 
оју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану гл 
 <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше д 
ар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину н 
.. овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен 
А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оно 
м су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш  
, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S}  
вору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Н 
, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а др 
бе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, 
и, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било т 
њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану  
последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могу 
а провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји  
ва своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу  
ош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва  
ело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна 
едва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сач 
гим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нерво 
 одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он  
 по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје м 
ч застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, 
{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица,  
и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доно 
е пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, ук 
 си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђуриц 
Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови в 
 пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми  
оводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како 
 Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И  
ро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја  
 своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко,  
и своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, за 
е глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да види 
тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју  
и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чека 
ађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> 
с неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и глад 
ле, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпу 
же. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко зна 
 поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам са 
тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си х 
 послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... как 
 је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицо 
огућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те изве 
 састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но  
ласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад и 
ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после 
о Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не 
их очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — з 
гу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: ма 
риђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! < 
рим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени 
ше танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим 
таде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А м 
постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што 
-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и ба 
екшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> < 
пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти к 
и, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђуриц 
ај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! —  
им њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... је 
ок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да  
ва — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем св 
 покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - 
p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратим 
ву на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{ 
га може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило 
 одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — прогово 
ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао 
али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече 
ад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им дел 
Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, 
ма је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове нар 
ој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда са 
држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу 
>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прођ 
г и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, к 
а жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко 
... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p>  
он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али М 
и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим ј 
гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја ј 
сао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома во 
једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некак 
/p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно ј 
ма се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопа 
— одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну  
јо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а т 
 па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p>  
 врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда 
ва.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} 
у иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека.  
ујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме поло 
дноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут 
 Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, 
..{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, ка 
 кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се р 
 тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти 
} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо исприч 
абави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претур 
ога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волел 
своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле 
 Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже 
 макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он  
..{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочи 
ет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то  
 па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је 
p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гл 
 се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S}  
ал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, 
ку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И  
тиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, 
Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — од 
 сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио 
 глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде.  
оку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — пр 
 нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мора 
од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти 
у беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« с 
.. шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се 
 пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се 
, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... 
..{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао 
му испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је рас 
ажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он р 
 ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје 
е за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељач 
и се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стра 
<p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме оста 
и које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим 
јући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој  
ку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухвата 
е грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је о 
 кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не по 
 и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то 
 спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, а 
 и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене 
ш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S}  
 </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и с 
у нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо т 
руди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо...  
ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с од 
њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица 
ија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица 
ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан 
и шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гл 
у. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се 
p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском. 
и да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш. 
S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он н 
од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би т 
е.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачу 
/p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p 
итељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, бр 
кне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необ 
ђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина  
ар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, д 
што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само д 
дем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... —  
још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и 
би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи 
да ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури  
таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђ 
 излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и убл 
чао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мат 
p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или 
 повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љуба 
.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер мо 
н, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквен 
..« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се 
е знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — има 
мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, 
опатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели 
даџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештат 
ер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми  
 то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јес 
ерен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без разм 
Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуд 
} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта он 
с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до  
љно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говори 
ље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље к 
о ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> 
ила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— 
и то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да п 
> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате.. 
сом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где се 
слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана же 
 Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видим 
, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за 
 убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ам 
зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш л 
 бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа ку 
вну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш че 
а је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад 
 ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш са 
н... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које  
етан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике 
а ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста такви 
на. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намо 
дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је  
жаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше 
о, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучи 
 је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим до 
видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју м 
атацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p 
дити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па нап 
е ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, 
 ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси 
> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволики 
адзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није би 
амо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди 
 часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Б 
ко драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од  
ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако зна 
чање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе бесп 
журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S}  
седству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични го 
нио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут  
на куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Ди 
> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тра 
ји може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини о 
је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онак 
ако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, са 
и мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи  
 од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако  
 злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p> 
ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо 
д мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам.  
зилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу  
бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’ 
јми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме к 
ама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше 
ш невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p 
у, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која 
/p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако о 
p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти..  
во село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и  
емаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p> 
 Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне  
ганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ва 
је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Бо 
>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништ 
тигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> < 
одан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ  
 срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — 
 у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили.  
оме распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали  
ла је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе.. 
обар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише 
ује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{ 
ла — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би  
гу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, 
 Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповере 
ом.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред 
није. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова 
е Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти н 
? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру.  
внике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осе 
ад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по ста 
ци.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским послови 
 злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} 
 на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S 
мо јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово  
« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да м 
а по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се с 
ри самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се на 
блигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху  
владају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за  
<p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} 
гу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми с 
и се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђури 
S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивиј 
обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за о 
 се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се п 
 више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубин 
он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа г 
 веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила 
те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби  
 да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља с 
>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резниц 
 на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које  
} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смр 
ра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па  
о си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш с 
ти.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новиц 
ран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да 
p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се по 
 Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, са 
 потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више д 
у ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ... 
попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча  
да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мис 
право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он  
Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помаж 
: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некак 
би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке ко 
и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уп 
дговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, на 
рењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити 
у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмури 
у — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p 
успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <di 
са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно п 
 више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за памет 
S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржа 
>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у ваше 
ји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубиј 
едала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му с 
 га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука 
} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио  
 саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>—  
е ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијо 
ки!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} 
} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар б 
руги, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— 
то радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то н 
<p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га В 
 убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— М 
 дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све 
 </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча с 
илазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> < 
} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да от 
ти беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и с 
 Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се  
дно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а буд 
м.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај 
>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, за 
ије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да жи 
и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ...  
Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунц 
га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пу 
наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове кор 
и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се  
 они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она 
 </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављ 
аш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу  
олан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Доб 
е много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се види 
е убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завит 
.. </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{ 
о паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотек 
 вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом  
, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја  
 <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} 
лободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>О 
 ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он ј 
ева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом  
! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква по 
 куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђ 
о да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штого 
и. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Ба 
.{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га 
 почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је неп 
} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се з 
..{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или  
пропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S}  
<p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на  
ом бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несве 
во питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па он 
ачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једн 
 се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунају 
 је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и 
.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под т 
ет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од  
потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и 
ко ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он  
 или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Ал 
 нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти зн 
.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по  
а и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузд 
 су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S}  
о?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет 
устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... < 
нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима  
, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и 
аре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих т 
радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката,  
ће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, не 
и и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целог 
 њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју 
 ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! . 
му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себ 
вљаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и  
танкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину 
l:id="SRP18971_C7"> <head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се с 
проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био 
ао у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собо 
на Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варош 
} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, мо 
идевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S}  
 Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p>  
 (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољ 
е тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и 
дећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, с 
ка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему з 
ресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд н 
је никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се ку 
ad> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намр 
{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад 
о узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте  
ричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек 
жје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци  
ека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу 
.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога 
 </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и  
, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а п 
кнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — 
ст на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се  
ескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице  
 у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ак 
учује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никак 
 живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p 
ду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што 
се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради 
игурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед рук 
о, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, 
цати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Т 
бе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много д 
знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним глас 
а су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по  
p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— 
то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону глад 
озинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са 
регачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се пис 
уката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{ 
 Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p 
истио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку 
ом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру.. 
кусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за н 
од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш с 
 пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, 
им деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован 
е ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, 
воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; 
јере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се,  
} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар 
ти. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради... 
инути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући ви 
 мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, д 
ристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али ме 
цимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође д 
па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога чове 
абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет 
таше журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци 
{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита 
и, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секу 
су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прила 
ако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђо 
етлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угаси 
ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђу 
је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста јо 
е — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. 
оче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да  
во увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо уско 
е нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што ви 
 врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што  
ити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено 
без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли  
 потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, гд 
 осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и  
а рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, 
андура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву  
аљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај рук 
ра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит 
дном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за 
а ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, зб 
обе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да р 
аву на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост 
од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она  
ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на свак 
не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха 
е ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевит 
ad> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхта 
руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркв 
ха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они с 
о да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се 
о је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених  
вука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> 
пим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не би 
некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред оч 
руз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, 
S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S}  
Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајду 
 вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — за 
а другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су и 
 у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници г 
им правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по ко 
ђено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, кор 
се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрем 
е не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и 
ре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му ру 
 кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и 
 ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући 
тарац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те 
ли се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S}  
з брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленович 
па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те прос 
ицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи п 
 да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, ј 
А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради п 
ад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изнен 
 тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла зави 
 толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје  
аху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, мож 
и се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много  
кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у так 
 изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све св 
но унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук њего 
а сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У то 
што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити.. 
 да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти  
>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још  
м, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је 
 својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрај 
ви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у п 
е врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са  
авац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, д 
 свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> < 
ога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSectio 
врати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца 
јала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се » 
 саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, 
> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе 
 он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p 
— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па ни 
леда Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко  
е од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу с 
 онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика 
.{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — 
чито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти. 
е новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!... 
ицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S 
се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој с 
 сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S 
 и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле 
...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и т 
ају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погле 
 знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са 
о. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим 
p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома ст 
е због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветн 
 овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али 
иде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весе 
рица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p 
} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </ 
Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он 
ад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говор 
нуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили 
ава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угр 
само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још има 
те се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи  
ејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за посл 
а...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано и 
је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p> 
Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу 
ове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљи 
е може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу 
lestone unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друшт 
18971_C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која в 
ати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни 
елу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} 
га.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме ч 
 на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило ту 
<p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу љ 
гло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: шт 
<p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо з 
главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу —  
је, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, до 
жњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао пом 
томе положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, 
8971_C3"> <head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пре 
 би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и од 
p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, 
ку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некак 
т нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од 
ише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше  
сећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи 
— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мис 
ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва  
му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се  
18971_C26"> <head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је сп 
с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако к 
а се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p 
тији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће.  
и сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних,  
а дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су м 
ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S 
ослати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и до 
тану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да  
/head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по св 
 не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осоје 
ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се 
_C6"> <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричи 
де за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи д 
мо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онак 
} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад 
ва лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града 
а пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово ве 
исоком, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легл 
 То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице,  
...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </ 
 угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не изб 
нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да  
сна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад болов 
> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам в 
 не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући.  
 Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ 
 и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а 
ења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се сва 
ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промен 
или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше неку 
 Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— 
ео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништ 
 их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси пр 
 тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход 
»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као  
 је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после 
о да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »д 
Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ј 
и. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући  
; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта в 
 по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где 
; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?. 
ре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; н 
це.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>—  
ишта и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш д 
 туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о  
риље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, к 
 иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говор 
је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио 
шити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти  
еку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам.  
у његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </ 
дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p 
е, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке г 
рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чаји 
</p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — по 
ичавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> < 
да га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више поток 
може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не б 
војка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — 
 и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем  
зор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани 
} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му ко 
је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те уб 
<p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи 
ладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чуд 
 соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми 
а види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто ј 
 Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад  
 му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душе 
ко је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу д 
јо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче н 
 шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, к 
ога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко 
 рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све 
жаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздан 
пусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричин 
, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се  
а очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био не 
проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила пос 
, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе 
да зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту  
адржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите свак 
дредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да 
упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше да 
, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у гр 
и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села п 
} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али и 
ватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша 
 је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени  
мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апо 
Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и гл 
посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа 
рваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим глас 
 пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, 
те, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи ов 
 </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно др 
тавља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад 
пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Ник 
р и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки  
иш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све  
/p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једног 
ко коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево 
оше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да н 
бише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну кав 
 од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и  
 срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме б 
 год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко  
речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то н 
, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — 
еколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко  
 да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— 
збере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публиц 
појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као  
p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди 
тнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади г 
и сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га  
олико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да оп 
још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то 
 свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— К 
их, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна вр 
е.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то  
а се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но с 
ватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно 
и син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор 
 му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љу 
ити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p>  
урица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, 
ујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега см 
 ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, д 
е твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му н 
Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи 
и да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Има 
буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само д 
уја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и с 
аше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после б 
м.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шиб 
е јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро 
 до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— 
ћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш.  
ла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам  
опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, кој 
 на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову сн 
 губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покуш 
ова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> 
знао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко о 
није да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зече 
у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опаз 
урица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! 
це, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у дв 
 револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и д 
 па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за та 
. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом 
бе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у  
мији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно са 
и обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, за 
 — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч  
више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме  
о скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, ј 
ију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба из 
оше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свег 
 проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше ме 
 обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху на 
и писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео д 
 па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p 
 пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један с 
му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S 
у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> < 
 разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капут 
никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по 
омози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обо 
ћи око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара погл 
 помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, 
ничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине 
у. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се  
о до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи 
едавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к  
 давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је т 
ица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто кл 
 много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p> 
— Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико  
свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може 
, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикрив 
о место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и  
а, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само ј 
тих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на 
ашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пан 
ху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један чов 
S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезах 
кве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби 
ити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гл 
 познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под име 
ича Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она  
 побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разг 
 је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се на 
како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају,  
ица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} 
љају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђуриц 
а села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није  
Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зелени 
ићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо  
е бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђе 
ацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко 
да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли 
Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му  
и, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после б 
кни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекив 
зор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — гото 
пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кр 
и не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина 
до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћ 
апослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од 
и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, не 
та и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још 
скост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И ј 
 и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао з 
утра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео  
о разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и  
 ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не вид 
ко то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ  
ор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека пр 
RP18971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најк 
ечагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових т 
е челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»От 
вног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, е 
е горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну,  
 са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас  
адо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му ј 
 страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, 
аше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле  
ршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из го 
има и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »он 
рале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шат 
ш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хе 
 Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на ра 
љаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад 
 после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« 
S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али ниј 
стало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двад 
здавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао вл 
 Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опе 
о, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два 
, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се П 
атова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело 
Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке мех 
 се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде,  
учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата соб 
изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло  
 Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шт 
тарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршил 
ту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које 
 Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрет 
дредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чеља 
е, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у  
 ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори г 
нска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко им 
воји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом.. 
 — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо корис 
да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се какво 
, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, га 
</p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p 
место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им з 
бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах  
осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они г 
запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да  
веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се 
} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за  
е махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то нећ 
тајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а  
 заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху ка 
 двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако разм 
а. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дош 
а њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њ 
ну се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и  
ажарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих ни 
тка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Преда 
шкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде д 
овори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме  
 кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за к 
ја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке поди 
х кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица 
ћ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео  
p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p 
игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком непр 
њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само  
среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреш 
 што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају 
Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете 
 <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кл 
ишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и дец 
није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му д 
провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове  
о помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ак 
а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна 
а га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча  
 са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док ј 
асплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стр 
а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црв 
викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевш 
. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му намести 
 кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гл 
право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаш 
ајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цев 
ост шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака о 
, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, 
па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, 
 — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Остави 
гова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи 
понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журн 
низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се д 
ли да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Дол 
о необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом св 
дсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро с 
рао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" x 
а око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, ко 
еха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напосл 
о то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на  
одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p>  
p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док  
жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомил 
розорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се то 
тајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... 
е Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље,  
едаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну 
ебе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, с 
кајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезани 
ака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и 
аба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> < 
.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p> 
аза се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он 
о можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам.. 
мљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти  
омањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, 
ојави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен,  
вањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров,  
те, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизаво 
 се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, про 
кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светло 
оге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бег 
у са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што 
имус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </ 
то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у 
убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чу 
 и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са 
 истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања 
одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Д 
 био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се 
лучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да  
те изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га  
танка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића,  
нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у о 
 Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се д 
јим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар бр 
 Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда не 
рзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао б 
p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се 
в осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бива 
ти и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сут 
з собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да пр 
ало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно  
ућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нис 
 седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Б 
 чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нек 
ебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као  
а сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш 
кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то 
азмишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршу 
 спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обич 
ше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна  
<p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним пут 
и — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се  
о засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше с 
ричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одво 
разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од 
ала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гл 
ио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао т 
цу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и само 
е, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се  
другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријат 
...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за 
 </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па  
мамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затворенич 
шеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’  
p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Ст 
и! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срел 
<p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у совр 
се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по двор 
мешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су в 
ољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је  
м друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно ода 
ар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе 
гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти  
на. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зац 
 људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год  
 већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из дев 
ц, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро,  
еним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагл 
екиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије 
 ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} К 
вом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика та 
 те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се  
 буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она  
умњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђу 
ају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне за 
асвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p>  
о издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>—  
 </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — ре 
> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камича 
ти, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и у 
 у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар п 
напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то  
квих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици бе 
{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе н 
Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— 
одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна чо 
редвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице  
ица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико и 
вају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и 
у, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет п 
 само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око 
а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у дру 
ко, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као не 
ком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити,  
, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у 
 на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да с 
ете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно  
 земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ 
реко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као с 
рдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичкан 
и.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он 
д нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... 
све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је,  
ђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од св 
ше — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате 
 од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај 
 себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с посте 
, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> 
ак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, зано 
... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p>  
лни појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (та 
 а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, 
ви људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S}  
 пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отвор 
његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусу 
о је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници.  
ада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се  
вим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз 
<p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с 
 па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све д 
 других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испо 
... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке... 
 наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те и 
еба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину о 
давши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и до 
у, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p 
дачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене дев 
очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли 
дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S}  
бора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, ка 
 га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозу 
мо да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему друг 
{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући усто 
не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам  
 да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо с 
 јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среск 
 светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} 
да шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. 
дећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам 
> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго. 
тво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше  
воришта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном 
они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </ 
и из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се 
ишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још 
} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му 
у лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S}  
уго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још н 
ричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S 
таковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у го 
. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели јед 
 не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе,  
иш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— 
рош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека,  
 он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту св 
 као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намеште 
руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пруж 
е даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи  
к он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> 
како не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова  
Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, доз 
на Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се  
ви посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да 
се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он у 
 <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад  
 груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће пр 
све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку,  
воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{ 
вао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на  
наху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љ 
, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота  
а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, 
а он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — 
ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му ж 
 за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p 
рђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђе 
 Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— 
да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. < 
 <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке.  
рате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче 
горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу ис 
иве поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на  
> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, в 
зу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држ 
а. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез.  
ову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у в 
ића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? < 
p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатем 
. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као  
стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо 
/p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке 
— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па  
амбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с о 
> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништ 
већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> < 
у му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, шт 
обра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав све 
право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће о 
/p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагн 
и му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отв 
у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако 
ако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја. 
 веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у к 
дашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене 
ра и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада де 
буни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави  
ило да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони н 
е и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше  
чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном  
а је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још 
 се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав ист 
е састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p>  
онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да  
усед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела  
ок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! 
раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Н 
зите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p 
 ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који ве 
истичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, би 
: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну П 
<p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, 
вај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да 
 птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и з 
, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа 
и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешл 
ијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слуг 
Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне к 
езак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми ње 
прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p> 
рча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и  
вши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљај 
ажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће  
ужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пан 
меја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, 
з заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— 
p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви с 
 им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао 
сад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихов 
епо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p>  
о јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни  
 Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помо 
{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај о 
вата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше 
а ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни о 
и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи 
 и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и зд 
руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце ко 
S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек о 
 <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} 
изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, бол 
ова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њи 
вори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довест 
апуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред 
испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу 
ију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме  
ице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замаји 
арицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова 
 шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једна 
о срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго ј 
_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светл 
 он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, 
 Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Ва 
сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се 
бично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који 
е нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самов 
пред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаниц 
...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше г 
ше главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, 
 момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца.  
је одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наи 
Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </ 
<p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан,  
р — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику  
: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а др 
Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица  
Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; з 
вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на  
p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, 
собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и пови 
 а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у  
/p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јов 
 присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, н 
играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути  
ши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, 
чну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као  
т пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је. 
су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пласто 
тка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом са 
 прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад од 
<p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђ 
ка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марк 
да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече о 
, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p>  
аше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ни 
ве.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> 
си ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А  
ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и 
 из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, 
текар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Ап 
.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама 
<p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S 
...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, 
 Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изг 
ом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који  
дмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђ 
су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани  
да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест,  
а и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забр 
р, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? 
ту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних ле 
 да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, 
ојима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога 
 разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терају 
 дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кић 
ди, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} 
ратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази ова 
о ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како 
а благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те  
ре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш би 
 ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима  
а у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ев 
— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра 
 до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговориш 
овцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јав 
 Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље 
...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, нек 
 снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну це 
е пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђ 
са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. 
и своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане ов 
аву и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општинс 
пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан,  
слом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше вес 
} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око  
 ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико ди 
— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су пар 
 ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да ј 
те сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отр 
к он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји н 
ако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко ко 
ека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, там 
 </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p 
примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од му 
 Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, 
бодно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге  
 опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се не 
ах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати...  
о ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћи 
ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице нам 
>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у л 
<p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p>  
ље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по је 
 светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је о 
је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, насл 
 у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те 
 чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кре 
ком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом  
другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога ј 
једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово 
 жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и пог 
»одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега. 
 а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде  
>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да н 
 парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па не 
ајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>—  
<p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима  
елијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, 
и његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нек 
ласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак  
 И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо 
андарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се из 
. </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умет 
> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је  
а смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода!  
ала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} 
ме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, д 
еђу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али  
еше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којо 
 бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... са 
— Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад ни 
словна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборавља 
о...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизат 
о се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све 
а бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с то 
 куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осм 
стук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим  
 То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих  
 <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, виде 
{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он с 
 густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате руднич 
м, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га ч 
та ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим.. 
а виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично 
 он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«. 
 <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој  
девши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по твр 
 конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Г 
 за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необичн 
ти ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна 
. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у ког 
 видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — од 
амирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно  
раво к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} О 
и, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно ни 
о ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само 
 мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p> 
. </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одма 
та!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а заса 
ичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру да 
 покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори глав 
 је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да 
ји су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да  
већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропас 
} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планин 
е веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па 
овољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те с 
 — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p> 
сли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div>  
озничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p 
е зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одг 
 истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта  
ка пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро 
— рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта в 
шу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан...  
ачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више В 
тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и 
њилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз ње 
о неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој  
едајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што м 
испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га и 
о. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти кућ 
ним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се  
 време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плеск 
му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да ј 
ала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти,  
о заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, 
оја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопи 
н слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола  
во, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је 
о: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба  
и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и  
у да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале!  
уми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а ли 
епоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где 
лу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стад 
којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} С 
е, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у  
 раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лаже 
о кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако иде 
зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће т 
ди тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па 
а једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш м 
себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш с 
ј да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p>  
упао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Ал 
о зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или д 
од доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У 
е би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе 
тим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} 
и!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендиј 
а чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи та 
</p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се  
учио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај  
е и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ниче 
сене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од  
/p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све  
 <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала,  
укоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. < 
 равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и  
них јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућн 
омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, оле 
е овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, 
, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану.. 
и у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} 
 га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претп 
 к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се  
ловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на  
тране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездуш 
уга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да  
куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну гл 
шао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док с 
/p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум  
 и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потера 
 шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их по 
 је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шт 
А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, сп 
н, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> < 
сти прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих наро 
о да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису мор 
да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним 
 пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{ 
 ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — р 
 која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући пу 
уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће л 
се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бе 
То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то  
рице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу 
 ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то с 
денце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих  
>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти  
рака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По пла 
ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте ви 
ој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село 
ово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, 
 баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га 
и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све о 
кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њег 
/p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не м 
ну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће 
 Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и  
пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се заси 
 ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за др 
рпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекуј 
 дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још 
 тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати обли 
заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се  
да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али  
а. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите.  
ама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко 
драви га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у ча 
цу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он б 
но... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити д 
ра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како  
е?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он 
 — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој 
че Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. < 
ремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соб 
рен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом. 
таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаш 
м...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чи 
да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p> 
 и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а 
 су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p 
 шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махо 
то ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да 
и нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица ок 
, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је  
квој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђ 
стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p 
на! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{ 
ок не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече  
ојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се пови 
 <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупо 
Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити  
у потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели  
о, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема мо 
 Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{ 
ећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не 
 сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — 
И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се п 
..{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?... 
ба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да с 
та вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за 
Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— 
е мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим 
га, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражи 
овор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му  
 на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми 
<p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S}  
p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не т 
пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја  
ма стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица 
 а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вриј 
да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није њег 
еда дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. —  
/p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се см 
искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> 
им те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се 
го што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. < 
сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село 
и да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зоро 
ећ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему ј 
, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год м 
чке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p 
отражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој 
 Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је ис 
рица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица 
хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О 
а; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје м 
ити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и 
S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« 
ити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зим 
попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка 
ледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш.. 
емо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S 
к у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шт 
буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се 
угога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} 
овориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе 
о вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p> 
е пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p>  
о две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није  
е улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиро 
 то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити бе 
<p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја вид 
 Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p 
. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p 
то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица 
они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта к 
љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је на 
 сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> 
у од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, 
и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — 
, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од ост 
ајсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који  
пазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоћ 
ас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> < 
 већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снаг 
 <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не 
 преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка 
 је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не  
кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{ 
друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не м 
 се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, к 
и чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлуч 
. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} И 
, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати.  
сећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Нов 
га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога шт 
> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прили 
и, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо т 
се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му 
о, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједно 
оље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени 
ак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђ 
 новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— 
 <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његов 
</p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису 
ш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{ 
о да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га 
 корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће 
аместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и 
 вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, об 
ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те 
 <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш  
 Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече 
.{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти  
 дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражи 
ор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурн 
а уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгу 
 заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида н 
ди га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њи 
 синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, в 
>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђури 
рица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ће 
 са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежн 
у тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом к 
нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, ре 
ерен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад 
а прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завича 
еничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак 
и на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратим 
дише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар,  
гло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом  
не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас с 
да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни  
 <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини с 
а ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове  
ен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} 
ô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S}  
Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила с 
Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p> 
ко имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша  
к...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« пита 
.. </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај 
ругој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Ка 
ено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пић 
за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и ч 
причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка.. 
уче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи  
> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако с 
стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом 
мерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зелен 
тац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако 
ати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не траж 
ила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа  
>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И  
века, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу стра 
омислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живет 
а сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. < 
ого рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се с 
ка мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто ч 
и ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскор 
{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и п 
ну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући  
 — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и ос 
м Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог  
леда га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S 
ко свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ мор 
анем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не мар 
глед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да п 
 бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, з 
у, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... < 
S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је 
 не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p>  
тру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Л 
и узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена 
 Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, 
ки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прек 
књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па мака 
 толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати,  
е спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза ње 
еш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи  
 је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ће 
послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како 
ад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бег 
оји су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капет 
и ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није 
 Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде с 
разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па и 
 најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога 
азмрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао  
ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је б 
 вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа  
трпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p 
го опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада ј 
 </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p> 
 му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, с 
спрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па х 
је му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским до 
пљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> < 
</p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, 
и на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p>  
ех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Ву 
 <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом 
 ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљ 
о и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко ње 
шта смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу д 
то са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од 
оју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваш 
нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у 
 продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но 
у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка 
а Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала 
а ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Б 
 неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milesto 
мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{ 
 слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ће 
сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било 
о размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново 
да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели  
 да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду 
шких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући  
и, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно п 
ашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађа 
 га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких ст 
ослао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље  
p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговор 
та на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хле 
 одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легну 
p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете 
, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... < 
 ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. 
ојом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих са 
, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадн 
ак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одго 
 спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мок 
. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува д 
рџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а  
</p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годин 
 Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити ка 
ћи капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — позд 
 одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, к 
 Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право к 
ељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори 
стаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дики 
После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, 
 собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} 
ако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Н 
{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, је 
: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја ро 
а, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију 
видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о  
 није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу пол 
е последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му в 
 гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и 
 треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чу 
 саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да п 
{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирн 
а без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{ 
е се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је уп 
...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна п 
 у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по чел 
к, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука 
рини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ног 
 то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако рез 
{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> < 
мче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи ј 
, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, је 
разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одје 
му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаш 
</p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> 
елики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народ 
авља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговор 
као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час дв 
. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после.. 
и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, 
и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз нека 
а да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много п 
ло се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слобо 
{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, 
т, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све к 
 до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси шт 
д одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добр 
ма, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне,  
али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, 
 ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то ј 
о, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив,  
 понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како 
к дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p 
 <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му 
 да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p>  
а ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о те 
јо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме с 
рећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умр 
синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исп 
а си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти врат 
 Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p>  
весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи злико 
се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелиц 
е нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се пре 
 као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га пос 
и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људ 
>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да  
 Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, са 
 </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се ду 
ст за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог,  
вом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада д 
о издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} К 
село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и нек 
дузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва  
, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а 
ного трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинит 
етку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сл 
јој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се 
тељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још 
али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то доз 
е ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — мо 
ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигац 
че да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њ 
ико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} 
ила!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва 
и.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не  
та да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана  
ека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе. 
траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим 
нати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју г 
<p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по се 
, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онд 
је држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд ок 
 уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш... 
, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да зн 
 тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: па 
 данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добр 
 наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће  
 начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала 
као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лак 
и не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита:  
о на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је м 
рате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели в 
бравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и зако 
после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима,  
гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз с 
{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах ски 
 али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, 
 овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе,  
еху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Р 
 — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је в 
 пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се по 
коностасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који 
паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуд 
аста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и стр 
е узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћан 
кчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити  
и прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. 
авом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо дана 
мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч 
одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S}  
се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу блед 
а и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан  
е му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично ос 
ш обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>—  
 леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беш 
не, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читав 
уче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радњ 
што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не преки 
 сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш  
S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који м 
може нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Ву 
ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо  
и други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га по 
одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом 
иком није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све изврш 
> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох 
{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ изб 
а то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари:  
 добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p 
екам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мис 
ести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису при 
тера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и  
</p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугл 
.. </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја и 
 није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе 
 знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата 
лином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право 
 напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше х 
еке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно 
ли, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} 
 слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше 
то ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Д 
S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и на 
 упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус 
доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва од 
р, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла гу 
нда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово,  
би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се  
 је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових н 
па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе 
 нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо —  
не и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху 
 Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите пра 
/p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их,  
 стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро —  
 Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се  
то...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике мој 
не на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бог 
Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур ун 
ам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала св 
д заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако 
 оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са  
. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло в 
>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њ 
<p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за  
м дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави...  
а јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p>  
 се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади.  
ни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим нар 
им за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а  
и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети је 
S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Нас 
азити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу!  
у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко н 
и како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За о 
им да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »ст 
још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, 
ислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и та 
доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна  
p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од са 
ознавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан наред 
 се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим нек 
S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом  
ад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку 
о, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на по 
 других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он пол 
е примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се ст 
 тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— П 
ц једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све 
мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и  
p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сва 
влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су вис 
 опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— 
ко намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ће 
андарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељ 
 који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p>  
тигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи 
ело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове,  
е уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега  
 само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочи 
е само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — в 
, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разг 
ер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као 
во?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам 
сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразме 
а, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те ла 
ц Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи  
покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу ч 
..{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p> 
његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању  
 он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станк 
 море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти 
ш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је с 
 </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </ 
сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим 
 Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и бл 
здрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само 
хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичан 
ушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера упла 
 само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада  
ед изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом 
кну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само о 
ђе брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, преблед 
нтовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже стра 
е, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нист 
а гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумед 
} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> < 
морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш 
.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише с 
/p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажен 
грнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина вар 
између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики 
евици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклањ 
 би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, за 
ата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер м 
рваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица ок 
отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А  
S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} 
мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> 
изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађ 
у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прили 
о се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква 
 и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, је 
ве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се  
 минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би св 
општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро ве 
чих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ко је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно 
е нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледав 
оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сва 
овору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, к 
 опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђуриц 
овора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чу 
 гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је 
 неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледа 
шће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пи 
ања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз  
у.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала с 
ај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени рецит 
у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод  
учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико 
 га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кме 
чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. 
му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица о 
танка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p 
 за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам 
гађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{ 
ршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био 
е се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече 
ов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама в 
него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се об 
е остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши сме 
} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> 
од нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурат 
пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— 
ли се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« 
јда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да мо 
итоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда 
т. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговор 
од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му дан 
е су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!...  
 ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо как 
нако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним 
 многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине 
куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао 
 о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусн 
 и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кме 
Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је 
ара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од  
века коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, п 
рло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очи 
; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао,  
о, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свач 
роз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и 
е он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, 
 Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она ј 
сли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће 
} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! —  
 да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене.. 
а и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић 
луша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако 
года! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p 
говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и н 
о подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. 
мео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо препол 
 Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем дого 
} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> 
и му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин...  
ао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>—  
њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина,  
његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозо 
рани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се кри 
роћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> 
о се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га  
номад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантова 
к, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S}  
еку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: ша 
е могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у  
и је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на 
p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мис 
ало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почаст 
етири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад д 
вари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то 
дан је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чек 
ликом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га ј 
е у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незг 
је одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отвор 
огоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убод 
ела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада 
м?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они ле 
ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао 
по, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од дет 
аховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. < 
ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на пос 
еда попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледа 
измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово бла 
 на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајно 
ута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о ком 
мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе. 
и он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па посл 
Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде  
н разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и  
рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>—  
дједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док н 
« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, по 
размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није 
н ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његов 
а уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S}  
а у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац. 
јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... < 
да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд  
 ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што го 
ви слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори  
ају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају  
шманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је  
ије за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да  
војим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар —  
, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом 
м, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па 
еку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, д 
 зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и  
и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </ 
ца. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко  
а мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђури 
поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једе 
два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти 
Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије с 
 ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он  
</p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разго 
1_C14"> <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгод 
 њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S}  
 Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући и 
у гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се 
е ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо т 
ом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило  
е смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди  
, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирит 
еска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Ка 
дговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај  
огу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p 
е избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да 
о је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније разм 
тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко ре 
 на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање,  
Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пр 
} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном  
њав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и  
да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још  
кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нар 
н подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори м 
ње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и пр 
Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђу 
ригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тр 
 Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђ 
ли ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима с 
до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад. 
 па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од  
ре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам  
 да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о то 
?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али 
 — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро п 
наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не 
идела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се она 
илософску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове на 
да је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разгова 
рестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S 
 обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи 
теже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </ 
ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, 
жеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја 
! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S 
. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Пос 
али би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен  
бро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта т 
 Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одма 
.{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се 
ли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве з 
не, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још  
/p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. 
ући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на  
још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... < 
та за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{ 
о близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, гд 
изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да и 
 на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба 
знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђур 
у крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, мога 
ушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пу 
вљеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако 
 <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши 
 озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, 
е, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном си 
p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па  
твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче 
оведа се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљик 
дело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе.  
/p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ва 
н брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђури 
у напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде п 
бгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је мој 
и остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му  
ши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа 
види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! —  
жи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Не 
дић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би 
 си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искап 
 обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана п 
 није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже мо 
и кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право  
</p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Б 
амо да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— 
ху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може д 
то сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу зад 
угом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио г 
Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, поне 
енутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до  
а. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати ста 
еху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S}  
и прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <di 
 обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде и 
ну, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо  
 људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће 
ти, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Н 
} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети  
 зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим по 
 догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности 
 плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита 
у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен 
 опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ т 
квашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то с 
ш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је ч 
дведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој  
, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p>  
за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојаж 
ху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учин 
очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
и присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је д 
екао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који м 
{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестад 
госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, п 
во да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на 
.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не  
 карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S}  
се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и н 
п.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — 
 пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице 
о, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме  
он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету! 
цу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо. 
једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — пола 
и га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у к 
ни, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спа 
т, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем 
и приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима 
ев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао н 
ном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде  
ади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши 
о у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у жив 
попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па д 
нцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне 
икну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S}  
ед очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« < 
ајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грл 
<p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. 
ако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не  
а — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђур 
м животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те о 
одаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај с 
, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положа 
па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми остав 
рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи 
та ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али 
мало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> 
 оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А м 
и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрли 
 ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда м 
 Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p>  
и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му 
анке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне  
више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Је 
криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору? 
 пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјај 
</p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што  
ед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа позн 
жовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да н 
епријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку 
 му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да  
. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини. 
е за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, ста 
Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и  
жовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја с 
, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком 
али да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом 
јака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој  
тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S 
</p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше  
 неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ух 
ових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне 
дравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракиј 
S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође оста 
ма од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивен 
а беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак 
а и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушак 
ође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсн 
и механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне  
јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже  
х зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаш 
просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са вис 
ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливад 
 мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљен 
а ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни м 
оше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} 
о дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као 
ену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узе 
зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, 
ругом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при пов 
ви Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео  
да.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S 
пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да  
притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама  
кну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на с 
, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!... 
.{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а н 
руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да па 
о, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад сед 
> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гле 
ца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђу 
отекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту кри 
зу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно 
ml:id="SRP18971_C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за  
ратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року 
и уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланк 
амоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздан 
авање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком маглови 
једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То бех 
>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — реч 
а радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива.  
агу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати б 
чи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет го 
 носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њ 
в рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. 
} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; ал 
ет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људ 
ницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импонова 
оралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} П 
 мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе 
У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа,  
оузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико  
оби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капе 
амотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се оч 
, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде 
ориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>—  
оким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђур 
 момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кр 
у.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, п 
еко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори:  
е да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} А 
а у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, 
де на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева 
се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... н 
бодан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окре 
 тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само  
ко окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!. 
{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунч 
ед врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији с 
е се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, 
пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, је 
стаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да 
 да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели 
озналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан  
p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p 
вори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема  
ма ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћ 
! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше  
обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... —  
а да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад 
да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста 
ајвећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кора 
гледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Је 
лажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Ш 
а на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа б 
дисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Стан 
етла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без 
мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, 
је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. 
знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — реч 
едам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. 
имо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаљ 
но раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошу 
ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закук 
о им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замиш 
огла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, мо 
 она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Ву 
 нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S 
ако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, до 
сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом 
 и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око у 
p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је прв 
шће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојнич 
{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стража 
од Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> < 
е дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пр 
код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су н 
се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, п 
 се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у 
о јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо свом 
ано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — реч 
мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S}  
 Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глав 
рамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старо 
им прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај 
 море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S}  
, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се л 
е у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је остр 
 њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано др 
рео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну 
ље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад  
ти у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} 
а...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све јед 
Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> < 
Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Са 
p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђури 
ао за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вирови 
 да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно д 
мо још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима. 
ј смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра.. 
шке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају 
олико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка  
у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S 
не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ј 
Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се 
е на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне ох 
 ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судниц 
сној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љу 
да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S 
ове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадн 
 закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе ст 
мо нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао 
и је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на 
невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p> 
ке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им  
икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под о 
 неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и 
ам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S}  
з њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важ 
то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год с 
ини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу 
уцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја.. 
 да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако,  
а закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{ 
ља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совр 
 види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи дос 
га било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим  
помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је  
дан пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Пос 
S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — ви 
алију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за б 
 стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па п 
 човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је о 
кају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече. 
дни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али 
ива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану,  
је стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се  
 наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не  
те главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За з 
...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да жив 
мен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које 
рма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у ку 
 потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкр 
ца, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, нег 
мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо с 
же никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а  
. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, с 
розор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на о 
>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. 
у тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момц 
/p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пре 
и дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљиви 
<p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Мил 
, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима. 
о зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, п 
буди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он  
памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} 
беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној виси 
 из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се поч 
за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове с 
 ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рука 
је?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме ло 
ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни  
е на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави др 
ег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети  
 мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје  
ћ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још в 
 сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам  
и жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> < 
. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... т 
 он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p> 
н за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасв 
 вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју д 
Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђури 
урјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — в 
{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... 
је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово;  
 мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љу 
.. на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одго 
} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкаст 
по!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ј 
рица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана,  
место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, про 
 <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало  
Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад н 
 </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... 
и, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у ру 
Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p 
ше преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} До 
д зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више 
рашним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме 
 већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи 
е преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среско 
а је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се  
 Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, 
 он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} 
ој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главни 
, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Стан 
 се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у ова 
S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па  
престано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак ос 
 заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђуриц 
абаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред 
ш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — пр 
 знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p 
одно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема  
о тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако над 
ој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десет 
га и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив 
 и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!. 
ш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чи 
урица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега д 
и их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? < 
{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ниш 
Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, р 
 тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно 
ј.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Драж 
 А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти тв 
уга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шт 
љад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p 
д моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да б 
у.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овак 
 одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би  
 требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове  
 бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео од 
двојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вили 
е се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте поза 
среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само поквар 
{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чека 
 ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си засл 
етар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А 
</p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђ 
уро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наред 
адају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, ви 
аве уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине годи 
 је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је  
ако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно 
је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком,  
сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступ 
.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, он 
оре лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет  
з самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радова 
>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед 
а хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али ка 
 ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутр 
у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен пове 
ља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих 
ата, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке,  
тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после са 
ју од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> < 
 Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива. 
а, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту  
ити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се 
то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Гл 
говори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Ма 
и гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снужде 
све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не 
</p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за з 
е, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пије 
устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одку 
 Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, ал 
е твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја 
екуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта 
а навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слоб 
страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја  
ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да  
ежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раниј 
ну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отв 
огледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагоревах 
у?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли ј 
икад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, п 
ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад  
утином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спус 
 брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за 
..{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права  
Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се  
редај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на та 
ца и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, н 
требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да  
еш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који  
 Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> < 
ше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> 
внице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и заш 
 настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила свој 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабран 
:id="SRP18971_C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом 
у.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} 
ине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро 
се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и С 
 и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздр 
 куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — р 
ури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се  
> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чу 
ли Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ков 
састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица 
 не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је треба 
а тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полуде 
/p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађа 
! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са  
дмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? < 
 сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? 
е дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опас 
Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његов 
« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном  
 ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Б 
 недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворк 
ј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора  
{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико  
адећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, К 
, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p 
ично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... < 
 међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешк 
уку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, двар 
 јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... 
е к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица  
окачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићен 
е ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортач 
 чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке 
 ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који 
оћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </ 
астури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, с 
S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хт 
 да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада,  
с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак,  
 онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака  
и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештица 
 Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш,  
но и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну м 
.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер 
ривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> 
 се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама свој 
екујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло  
а кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово  
 у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљ 
 поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано,  
после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да  
као, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— М 
ма и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив 
 послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао  
и организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шум 
д осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не про 
з његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђ 
 крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше  
е имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од 
.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око  
вам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњен 
. </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, 
ад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али  
вица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био  
 се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде  
ом. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Срет 
оју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћ 
и, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли 
младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његов 
се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{ 
нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја т 
 би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p>  
љао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад  
нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, ка 
 је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми ј 
е, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Г 
 људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Сто 
А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако 
кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! < 
елој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт 
ђашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, 
d> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој п 
 посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, 
у за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много п 
ћи. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S 
 <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дукат 
ио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешк 
 а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа 
еко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви н 
 да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па  
 каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго 
ерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Ч 
ад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познај 
а је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, т 
Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају угов 
Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће 
ли да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гл 
p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Гра 
</p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па  
S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и  
а, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се ка 
 Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао уг 
своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за дру 
 потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричко 
а прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Ст 
. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муни 
е и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи 
Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка н 
вом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна м 
на.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посет 
 чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S 
ао сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немир 
јих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознам 
разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нерв 
аше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио ј 
лно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква з 
ан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p>  
 пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично о 
је... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле круп 
еза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трч 
е застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вре 
, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрач 
а пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он на 
ећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни  
и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомен 
> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера.. 
 <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Б 
ла према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд зна 
{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропад 
анесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зр 
лена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћ 
о застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може д 
а истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану миса 
равао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао  
 њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуг 
 камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбако 
јих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његов 
 — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се с 
дала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. 
 сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате  
амучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећа 
е овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега,  
у се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, 
а му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, вид 
се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрат 
о би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка  
ући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање  
тињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и стан 
десету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p>  
чија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p 
даше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут ка 
ве каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговор 
 је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да м 
е лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе л 
. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Пан 
 Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим 
у. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и н 
. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару 
оге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничк 
ањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђ 
p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањар 
шњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем сел 
покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете 
 острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за  
 не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види  
ење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, в 
{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на о 
За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже стр 
 и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да 
 погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p>  
колност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад.  
ој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>—  
 га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само м 
емарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, 
ице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скину 
онопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о кој 
а срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чуд 
ладић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших  
антовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једно 
 јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава  
{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да  
д ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да 
н је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се и 
прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти п 
рлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину проз 
 ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар 
 управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их и 
арошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, п 
 и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не  
којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен 
ита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S}  
на!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обича 
вали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је пок 
невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу п 
без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио свак 
е претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина за 
 погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p>  
блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак  
 и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у ка 
твара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необ 
Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мирис 
у дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...«  
ичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!...  
живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, ј 
а — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> 
 ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напосл 
 пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима 
ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> < 
, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакл 
ричао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, иза 
ућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто  
 сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пија 
бе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и  
брте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући вис 
 лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и 
прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не р 
нда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет,  
тла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више не 
реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два ч 
ави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчин 
оћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђур 
 га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу,  
<p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} 
рушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад пла 
ђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пр 
ично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, ду 
 испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте р 
вник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре м 
ог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога  
вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко л 
крет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори г 
ет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} К 
 Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он на 
ћанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шес 
, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова 
 пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа 
а... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p 
<p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ен 
покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петло 
и нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај  
е, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на  
а је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«. 
ћи свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је зас 
ј је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> < 
грабе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у с 
, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи 
ичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, 
а ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ов 
ст, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти ј 
сао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, ка 
га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јеса 
S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Т 
платио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, 
е. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо 
 отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у по 
 једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожа 
.. пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече 
чком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му о 
дио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! < 
завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на по 
 а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби доса 
сплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре,  
ш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити б 
д ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш с 
<p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога но 
и он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намр 
џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огл 
апита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у  
врши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад доб 
овце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још с 
 Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... пом 
 распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх  
аспореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш —  
> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> < 
аке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да с 
продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} Т 
м буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи 
 уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прек 
...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива  
p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене сант 
Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ м 
 коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела 
е нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сет 
о мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} 
, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики ск 
оја му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли да 
кидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац  
ковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје 
е у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа 
а своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да  
Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p> 
Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на 
о ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо 
е беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју  
, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. 
на штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника.  
 трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стреп 
рогих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ниш 
лакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да 
а оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — реч 
дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Бо 
ров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вр 
ужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима и 
 мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ћ 
о, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак с 
, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка  
штински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија  
е изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Ка 
дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње 
 сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — пр 
 слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p 
арице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери 
наника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако бе 
ест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни 
но, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </ 
 немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољ 
обично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђ 
она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима друг 
е варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које гов 
, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несв 
ијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње с 
 нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p>  
нам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан дома 
ијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неки 
шким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да 
утка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, ра 
 шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у гу 
жја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, пос 
 пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузро 
ш двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако 
може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари 
ече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он одн 
Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејућ 
Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ни 
а рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А 
 после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> < 
ј мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко не 
к, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је  
сли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, п 
чи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... 
ојавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу  
ладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?... 
а пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојн 
« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, кој 
никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега 
 писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде 
ико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му с 
им као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по 
 га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у гла 
оца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину 
чити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај  
говори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} 
 неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху вр 
ога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом  
{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом м 
>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох  
?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је к 
ао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« 
....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнит 
то он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, ко 
рали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за пар 
стајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу 
 Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоће 
ство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и  
ке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да н 
наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »А 
о, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога с 
 му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање м 
о снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби 
> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — об 
ребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да 
ацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејућ 
а да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то с 
адост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забра 
а пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја к 
е... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може на 
риште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњ 
 и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они 
 запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим ж 
и он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи 
е јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га закл 
>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи,  
оцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову 
и!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погл 
з свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац г 
уго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе 
 — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја 
нога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се саста 
<p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{ 
<p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога п 
Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дуж 
 гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваља 
е са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако 
 побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, мор 
аво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — нас 
 Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде  
је у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само  
е Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и  
Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га з 
Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и 
ше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из све 
ном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у го 
гра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се 
јде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад 
} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два с 
 куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољем 
илоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још 
 право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут 
кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако  
 да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S}  
 знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти  
Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта у 
о месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње  
ене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, 
ана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>—  
али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ћ 
веста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— 
 Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио п 
ах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S 
 <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </ 
у с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да ни 
p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадош 
и истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p 
е: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом 
е. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје мес 
жише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да ид 
/p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не зна 
 се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се п 
 се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац 
 брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из во 
S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p 
друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога сел 
не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вра 
а по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на злико 
љемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не 
ка обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунц 
азгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: < 
олегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове ш 
јим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли  
ење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи —  
осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p 
<p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па бри 
; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити  
рану.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јат 
е се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. < 
ромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој  
н и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз  
 већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака исп 
и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио 
м, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориш 
авао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, пов 
 Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ос 
 је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ва 
 мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. 
 и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад ову 
ction" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вуј 
 знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— От 
 </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угле 
 он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало  
илати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га  
јде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, 
ртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сет 
ав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да ј 
петан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се  
ало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би  
!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше 
бе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају 
нађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да  
давши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да  
 кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака 
аса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на  
 нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање,  
мео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са с 
е ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из о 
к, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви 
 обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му  
, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише 
е ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај проз 
граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху упра 
, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну 
 преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и  
, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у г 
сипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његов 
ше... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек ста 
ај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну од 
ма, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} 
н би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечуве 
аше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динар 
у и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се  
 подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно,  
оше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед 
раја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирн 
је, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p 
мицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?...  
, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је,  
анди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цига 
ило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних с 
 извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Је 
разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне  
 село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p 
е, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се 
д, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитиј 
цом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни пол 
њаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка  
огли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво мест 
p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривен 
е у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револв 
сти, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежура 
а сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, ј 
ње... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе  
навши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, ј 
 може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — 
ир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно 
о видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом 
и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу  
га света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у ње 
ћи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стез 
гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која  
ц остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па  
стрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже г 
спод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини д 
.{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се ле 
та Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у  
 груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер 
ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ет 
мо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} 
у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаш 
е израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спре 
ше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појур 
 Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче ошта 
ра, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се 
равио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни к 
ави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруг 
е, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... 
чи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде 
лико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београ 
уго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за н 
а, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{ 
плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке  
, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбри 
е од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше 
н.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је 
 и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се 
што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаш 
ри и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту ч 
па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са сво 
гледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе ј 
ићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна  
ећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу. 
другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, заста 
 у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева,  
 од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убија 
ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. < 
Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јо 
ар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газ 
.. </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p>  
 тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће до 
> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд 
тупа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом 
 — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво изда 
у му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ 
капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> < 
у.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби 
ку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су би 
вну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у 
е слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разгово 
а проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча нап 
руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилик 
еви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све  
у. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гоми 
 ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, жи 
p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше 
ју Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек крив 
 а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу 
 свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад  
 </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало,  
 Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђуриц 
 <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљ 
ца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... д 
 </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’ 
 после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је д 
<p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је 
 <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p> 
 Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм.. 
ој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p>  
 <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дрш 
и. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се вра 
е. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушт 
укче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, д 
стој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној стран 
ко... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти рад 
м, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном д 
нало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочеки 
шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их зад 
но, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности 
уту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе  
ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасн 
!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро позн 
и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} О 
, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да б 
а, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну веш 
лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у ј 
д не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је ш 
а отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Ш 
head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на таван 
осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине 
 чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих 
 да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здр 
 плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни  
вдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све ј 
живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које  
S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала ово 
P18971_C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после п 
ли сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не 
наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића 
тима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, ис 
p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду,  
 са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак 
учка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши с 
други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по  
антовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта ј 
ка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху 
то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, ко 
иштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара 
бом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећ 
ене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, и 
би. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном  
/p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: 
>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк 
вог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> < 
d> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под 
и. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове 
чели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. < 
ad>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, н 
ле? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрав 
Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче,  
у.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Зна 
 ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </ 
нам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду 
срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је  
и мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покуш 
ичиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{ 
 судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети 
 звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звижд 
главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш  
> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколо 
уката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет рав 
ад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гараб 
p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде  
.. ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не мо 
е, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Ч 
о једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џ 
 Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресн 
кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад  
p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави ма 
{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>Посл 
к.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Ву 
>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. —  
 оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним  
е шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљ 
 </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш  
то.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и 
а вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из оч 
ећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад ви 
о из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Т 
ено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са наши 
 ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од св 
огибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му 
 <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. 
ох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свешт 
о њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац  
 Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хо 
p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беш 
чаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свак 
у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> 
На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, д 
рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу б 
само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препо 
кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, 
и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им с 
 поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, к 
p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и п 
еше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће  
и на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да 
, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S}  
ребало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тр 
о где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекуј 
ли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да с 
Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> 
пили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S 
S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајд 
ан, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа  
тупише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и минд 
о време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао к 
S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, т 
узданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет  
еде. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде 
ке и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли.. 
рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја. 
ером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та  
/p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и т 
p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} О 
 и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајн 
 да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S 
е она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> 
икола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само д 
 стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страхо 
....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— 
 а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где г 
. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како 
ека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа 
Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то п 
/p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Ј 
а, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали 
У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово ид 
еће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ...  
!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео т 
p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, 
p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосм 
д... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код 
их дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај  
после, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану.  
покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све т 
— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} К 
е, озебох на овом кијаме