| ажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од ро |
| т.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима б |
| у тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са к |
| им зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе кул |
| ења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</ |
| емљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док с |
| еда, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су |
| Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Је |
| ртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљ |
| се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део |
| земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> |
| 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста слам |
| ог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише п |
| ког.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година. |
| војим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone |
| да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан. |
| тема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло д |
| .</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Пр |
| је.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше н |
| Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти |
| добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна нез |
| ном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста чове |
| мовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојн |
| да коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јуна |
| не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— М |
| од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и п |
| еч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш дево |
| > <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{ |
| а духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и п |
| е.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на не |
| пусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још ма |
| — Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да и |
| ца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type= |
| огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске |
| тите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горам |
| му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених љу |
| тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу з |
| Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ла |
| {S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме н |
| рија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом в |
| градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода |
| ни млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да р |
| ак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани. |
| асенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, о |
| беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи |
| а, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху свак |
| де рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Ла |
| Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, |
| тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борил |
| зумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па |
| Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ве |
| аво к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе |
| епотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додир |
| дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовц |
| p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p |
| </p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута. |
| бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху |
| трт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане раз |
| беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадош |
| сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Мил |
| > <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где |
| Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се |
| Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук |
| ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи- |
| и непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи. |
| " /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину. |
| а постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се н |
| д силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија. |
| ри момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Врат |
| се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страхови |
| овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша б |
| тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренес |
| шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па |
| p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — |
| са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неим |
| за њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадо |
| раке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и о |
| им.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуш |
| потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.< |
| } Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и об |
| ретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{ |
| светити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, с |
| S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p |
| унака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а |
| он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, и |
| им у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латиф |
| амо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег |
| шташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> |
| е војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете |
| p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод |
| ојску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стр |
| Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте! |
| У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао пре |
| Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратим |
| те ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше с |
| унише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на |
| дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех друг |
| летве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S |
| {S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} |
| раброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нес |
| и добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро та |
| убићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један пре |
| жем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече |
| тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би т |
| па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.< |
| ало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је |
| ротиви.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својо |
| Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} |
| ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу |
| ead>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, |
| и кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уст |
| игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић |
| к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пу |
| е крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени |
| итештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали ра |
| менила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што |
| таџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} |
| а кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави ж |
| страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> |
| едаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склоп |
| у.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресе |
| е добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покр |
| Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А от |
| небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што чо |
| о да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки |
| > <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана п |
| и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p |
| ху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим |
| по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ с |
| ице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — р |
| {S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао из |
| их, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србиј |
| у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p |
| .</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку на |
| н га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи |
| шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако ни |
| и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите |
| су се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се н |
| >Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван |
| {S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невин |
| е до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред ве |
| по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојако |
| S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако |
| у Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи |
| и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> < |
| х образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада про |
| охита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У |
| познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p |
| не кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ да |
| аде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и |
| доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази |
| /head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући после |
| вником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу |
| ш двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две- |
| ри леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div t |
| ином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, |
| о је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p> |
| јури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Мо |
| дговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан ба |
| тао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се в |
| е и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плав |
| .</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељ |
| /p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши |
| их разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрес |
| е српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Б |
| атутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола час |
| Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори вра |
| ви дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју |
| се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје |
| и.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше |
| е.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Окол |
| и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаук |
| ини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога К |
| спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Прича |
| лоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Је |
| воју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи |
| трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p |
| S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу |
| {S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: |
| p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се ут |
| а за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобаб |
| обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположењ |
| празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, а |
| шину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у ус |
| пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче? |
| ла јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко п |
| мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се |
| Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То |
| теди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, |
| p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врат |
| оста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше |
| } Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Т |
| тов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте ш |
| еникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни кор |
| нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} О |
| беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p> |
| утна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несре |
| ост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чап |
| } Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> < |
| аш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} |
| н се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у не |
| сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Са |
| о темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писк |
| {S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткат |
| .{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, |
| .{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини н |
| ..{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад стар |
| а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате к |
| ти — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много пре |
| новче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, си |
| м.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> |
| ти.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротно |
| Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић |
| дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} |
| ћица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе |
| S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено |
| и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој |
| На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стран |
| дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек |
| немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и |
| ре до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" |
| полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше |
| у тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> |
| p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и преша |
| n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше ду |
| једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број |
| је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, |
| е у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поре |
| акав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</ |
| е и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бего |
| p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су од |
| } Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Т |
| апије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу |
| море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о с |
| наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и но |
| у, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, |
| } Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успо |
| шаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} |
| еде прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу |
| чег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако л |
| отпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу |
| Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спр |
| ја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSect |
| вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добр |
| нутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитају |
| њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо |
| ако да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра |
| ет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђ |
| .{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, п |
| ви.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — |
| е.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па |
| зводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народ |
| <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топ |
| Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестал |
| без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише в |
| ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</ |
| Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале |
| > Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div typ |
| <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бош |
| ли коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у пр |
| ћи последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече |
| нима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати п |
| њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и |
| и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на |
| аде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искр |
| ше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашк |
| е граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи |
| лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе |
| аци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, преру |
| а оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем |
| > <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На о |
| ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је М |
| сно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>С |
| ом.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у |
| вна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> < |
| ан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и ба |
| јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и |
| {S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарк |
| Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се с |
| о.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> |
| вијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Про |
| ља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад |
| згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше |
| ите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бе |
| одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се кув |
| у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} |
| тог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше |
| оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, д |
| ше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа |
| } Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док |
| е у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да на |
| зу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на |
| и-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку |
| } Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} |
| е се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећа |
| рбију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. |
| ам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком |
| /p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p |
| осрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> < |
| ршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф |
| аде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсиј |
| н дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије |
| да западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је |
| д.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" |
| n" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с |
| и-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, |
| {S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ П |
| Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху уш |
| а крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мен |
| <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{ |
| Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p |
| за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, оч |
| нојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој зем |
| о дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иш |
| аше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а |
| асули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, |
| путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њи |
| брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упит |
| ши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми |
| . понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бит |
| /p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање |
| и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао |
| > <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{ |
| ијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника ого |
| о беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за |
| </p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не реко |
| p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n= |
| у се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском |
| ерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послуж |
| осног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} |
| вче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не мог |
| ве душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише т |
| адама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на |
| шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Тур |
| спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и |
| а цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пу |
| ник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазиш |
| прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се |
| гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда прип |
| а својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква |
| вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. |
| раме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p |
| сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомил |
| ман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац |
| ремишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по |
| отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ |
| аши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште у |
| пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, |
| е дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и |
| } Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> |
| к, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојан |
| фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ к |
| ила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у |
| у.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу |
| !{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше крат |
| се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> |
| p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} |
| ену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> |
| вши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</ |
| ок га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p |
| и се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми |
| косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса |
| омише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут |
| .{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстач |
| х са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше |
| е, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, |
| м убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На |
| исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вер |
| еће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, |
| о треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасан |
| ају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" |
| ик!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... |
| од Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — |
| — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На једа |
| ти — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S |
| ори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— |
| мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одг |
| рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} |
| а.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и |
| о сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде г |
| {S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље |
| ама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича с |
| <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремит |
| адовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не см |
| бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљ |
| .{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемиш |
| а! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је н |
| ра, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, |
| уховника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми |
| и пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Ж |
| је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже по |
| моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко с |
| чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> |
| — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — |
| од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одгов |
| } Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов д |
| алило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти ј |
| слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан |
| Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши. |
| Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</ |
| </p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да ј |
| </p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдук |
| .{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко каж |
| спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је |
| чи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше. |
| ш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи д |
| ад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одгово |
| </p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-б |
| Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност |
| вредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан |
| водин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак т |
| суф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши |
| ила код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре |
| Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Ми |
| Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са п |
| одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја |
| то?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?< |
| ити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што |
| лоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета |
| ећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p |
| а ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p |
| рко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p |
| арца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђ |
| мо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> |
| ешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра |
| ли о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав па |
| ним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обра |
| ђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{ |
| , повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е. |
| ап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} |
| Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобан |
| е одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извад |
| одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну |
| им пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде н |
| </p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па В |
| <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.< |
| аденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти д |
| вала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу |
| — Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главо |
| ћ заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> |
| нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке |
| рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме |
| — Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} |
| е је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— |
| {S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} |
| мо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Г |
| </p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио о |
| Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Запов |
| нам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— |
| и је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Мили |
| S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још то |
| ва га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је к |
| о том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одгово |
| утито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајду |
| па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинам |
| рад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговор |
| >— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи |
| А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћај |
| > <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Пит |
| ма...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и по |
| гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту ваш |
| Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, |
| естрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> |
| њ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, о |
| } Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небе |
| — У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S |
| ојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кро |
| у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.< |
| љештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га сп |
| олажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лаг |
| и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Мило |
| ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S |
| ицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додв |
| Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Т |
| } Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type="group" xml |
| еста.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p |
| де.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанст |
| игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, |
| одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки повет |
| оје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележ |
| аме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ с |
| у, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гора |
| налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи т |
| нава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то кр |
| /p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава |
| одати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> |
| у муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше гл |
| <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жа |
| лободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили |
| итрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се п |
| инише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> |
| том и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред |
| н Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанас |
| </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец |
| р.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p |
| у, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје |
| положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и |
| ласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квас |
| > <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздиза |
| напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} С |
| е жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бог |
| ead>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навуко |
| амним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људск |
| и очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела сна |
| <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У око |
| кне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> |
| , стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило |
| имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — |
| а оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</ |
| таници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху на |
| се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> |
| име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашил |
| одо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> |
| епрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки |
| е права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака мно |
| > <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде по |
| сташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и ох |
| а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла |
| баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече ова |
| омоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и |
| си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— К |
| ада.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето |
| а тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби |
| е у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> < |
| есајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде: |
| после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи |
| <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, а |
| а над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> |
| рко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со |
| > <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћ |
| ојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лиц |
| Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, |
| е ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога |
| ку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше у |
| оћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђа |
| паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново п |
| мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већ |
| зе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и бла |
| и изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жар |
| ова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће. |
| крушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} |
| уке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматр |
| то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n=" |
| <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече |
| у се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу |
| се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непр |
| — Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је ма |
| де?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер |
| .{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си до |
| је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p> |
| </p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се |
| ела.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душ |
| .</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радо |
| о га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изу |
| о ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од м |
| ишта, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете гл |
| јеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гла |
| <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p |
| <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташ |
| дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p> |
| ором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</ |
| ска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних |
| /p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да праш |
| ца и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване |
| </p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете |
| </p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или |
| бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бог |
| Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p> |
| — Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p |
| ла?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег злик |
| о због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно |
| јмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни г |
| ивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?< |
| </p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Т |
| имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да вид |
| .</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче. |
| </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо. |
| камчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитат |
| лу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— |
| на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — ци |
| ој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— |
| амац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше ч |
| аше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— |
| сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде ка |
| умени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... прому |
| ет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти |
| — Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p |
| ти.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне |
| адовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{ |
| е.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче... |
| ти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице М |
| </p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> < |
| p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну |
| <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са сво |
| Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посм |
| То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, |
| > <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S |
| ити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако |
| и момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= |
| ка.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговор |
| се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну |
| ње.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— За |
| — Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јет |
| ћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Н |
| p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не |
| спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очин |
| — Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да л |
| ко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Проп |
| павицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Те |
| умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове |
| јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и ме |
| би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја |
| </p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још дан |
| ца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној |
| у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случај |
| — Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја |
| почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p> |
| беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S |
| e unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p> |
| /p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Прв |
| — И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише ве |
| шај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а п |
| — И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно п |
| брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај од |
| бро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо |
| ог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пун |
| > <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, аг |
| сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори.. |
| у делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p |
| прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и ма |
| p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type |
| тељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он зад |
| приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска |
| " xml:id="SRP18965_C3.1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учин |
| ead>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и од |
| о насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— О |
| ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — |
| {S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p |
| , зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади |
| рад, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти |
| капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? |
| ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљак |
| , кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте с |
| <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче х |
| некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишу |
| жи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори |
| >— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен. |
| аде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми |
| оме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће |
| његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и вра |
| опљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> |
| веде миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!. |
| — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом |
| ривежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути |
| рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, |
| ојој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="s |
| га — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> |
| двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим |
| и два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у дворишт |
| а и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послуша |
| како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне |
| уг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало на |
| е она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га |
| јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији |
| а на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа поста |
| и пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, реч |
| узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и нас |
| <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало в |
| о то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад может |
| рце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спа |
| дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече ј |
| ако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Так |
| урче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто |
| чи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага |
| ца беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повра |
| <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> |
| >Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прек |
| са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га аг |
| омешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере |
| ође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибук |
| ве стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, з |
| де руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— |
| .</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу. |
| дић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али г |
| н! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} |
| ме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво |
| Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу |
| Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих |
| /p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младо |
| сно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим г |
| рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— |
| {S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе |
| рси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p |
| ље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> |
| p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и по |
| диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брин |
| .</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</ |
| јан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радо |
| оњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростил |
| </p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, м |
| итеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p> |
| p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е. |
| .....{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој |
| ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, |
| у своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата |
| умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људ |
| apter" xml:id="SRP18965_C2.2.13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној |
| е је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани |
| моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морај |
| сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и |
| м рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и |
| вори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле |
| Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу |
| огату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.< |
| енија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, о |
| ила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У мест |
| сти...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори свој |
| и ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, у |
| да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, |
| ке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будит |
| Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један др |
| ће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што м |
| и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода јо |
| и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са |
| тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, саку |
| атаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву п |
| /p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p |
| <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} |
| p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агино |
| p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</ |
| p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p |
| адости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се о |
| S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврт |
| е и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су |
| а двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — уп |
| сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајд |
| <p> Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се на |
| обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо о |
| ..</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се сво |
| ета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p> |
| е ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с т |
| таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав |
| састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми |
| ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли |
| Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> |
| је.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, |
| ј, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе. |
| ве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси л |
| в.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је в |
| ажили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам |
| ти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{ |
| и Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић од |
| ичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни дру |
| што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што |
| мотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних п |
| сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја |
| Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, д |
| ан, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У т |
| есак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Гази |
| > <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— |
| ме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— |
| ку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p |
| навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</ |
| о не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан |
| звезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа |
| Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он |
| прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула. |
| p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окуша |
| еш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша? |
| е одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави |
| учне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових |
| иси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p |
| ни прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{ |
| све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Поја |
| Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да |
| е.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јо |
| S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока |
| го пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви |
| шка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузе |
| брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их |
| ости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и |
| материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, |
| ion" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се |
| <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p |
| да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши |
| Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерл |
| </p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио |
| ше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што |
| те и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи к |
| /p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, |
| ња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једн |
| } Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада |
| ема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре |
| <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ах |
| љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што |
| штем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам |
| благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољ |
| и жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја мог |
| га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и с |
| јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добр |
| кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјав |
| <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо |
| „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће рас |
| > <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда |
| е кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" |
| целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио пор |
| ф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} |
| о трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишени |
| ше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хо |
| е.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он в |
| оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког |
| је тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно |
| <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој |
| ствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на |
| напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Н |
| p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p |
| ик, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као |
| мет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} |
| ш овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p |
| е упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. |
| гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше |
| p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу |
| а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се |
| </p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити? |
| аваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а |
| воју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити д |
| собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одгова |
| } Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="10 |
| ви све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуц |
| ховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, зауз |
| е све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> |
| <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече |
| ана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.< |
| осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n= |
| оступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очаја |
| тавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, ал |
| бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо |
| пати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотун |
| па Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, П |
| >Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица |
| и.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не |
| о посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, |
| S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синов |
| часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, |
| .</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао прој |
| ј мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољам |
| држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у за |
| илова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p |
| Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне. |
| тру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Мор |
| ше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај |
| ржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, |
| шавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А |
| /p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба |
| тојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељусти |
| старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отвори |
| </p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаш |
| n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предад |
| Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну |
| сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима |
| м, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко и |
| рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p |
| — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о |
| еше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у |
| рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи |
| а га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} |
| евоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше р |
| млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га а |
| јој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., |
| е своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више. |
| милице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Из |
| без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима ј |
| ошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Ср |
| твар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и |
| <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твоји |
| ицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у ду |
| Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су изла |
| оља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше стар |
| тарешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> < |
| а се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и |
| да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> |
| му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једн |
| ног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше д |
| ријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они о |
| и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој |
| 8" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син ус |
| озбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? |
| ког!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висов |
| и? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не бри |
| /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по |
| ће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Би |
| ец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и д |
| смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} |
| кивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се |
| чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих |
| т’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p> |
| ја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад до |
| готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по |
| м готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо гу |
| отово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигу |
| једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уз |
| ује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен суко |
| ом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци пре |
| , окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока |
| — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погин |
| кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разум |
| ритекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу |
| голица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усуди |
| Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, тво |
| S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поим |
| Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће в |
| умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање про |
| ити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће |
| е право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова миса |
| Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задово |
| .{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од |
| један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са |
| орђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред |
| ао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, |
| д и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дан |
| /p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не |
| с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p |
| и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуж |
| крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би |
| о све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед |
| <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми |
| Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> < |
| , Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима пла |
| з народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вер |
| , и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се |
| ну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} |
| ао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош ост |
| лази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војво |
| <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрз |
| зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> |
| омци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У |
| Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крил |
| вај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да би |
| ена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p |
| беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачув |
| њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно |
| > <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема к |
| га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврт |
| и стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније |
| а иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p |
| о Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. с |
| а заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну докс |
| же кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно. |
| диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па.. |
| <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чува |
| иде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} |
| ећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Бо |
| id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта |
| ег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Тур |
| да би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побра |
| и кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопиш |
| а кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У то |
| котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — |
| ређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отво |
| n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" xml:id="SRP18965_P2.1"> |
| {S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ |
| ам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије по |
| е Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо м |
| ?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p |
| до!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S |
| едаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне с |
| p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза з |
| живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо |
| p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта |
| ан изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{ |
| и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху о |
| p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је |
| ластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласи |
| високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, ка |
| вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред само |
| иралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад |
| аница да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасе |
| S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано |
| г и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац |
| ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јак |
| ојводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домо |
| о јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде |
| ила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.< |
| ј мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше |
| ко пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук... |
| тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око уса |
| је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нит |
| у и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми та |
| } Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом |
| ају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну |
| } Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али н |
| .{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајш |
| — Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> < |
| ца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Б |
| притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.< |
| умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се |
| небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <di |
| По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отво |
| ту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, о |
| од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— |
| ај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по в |
| омировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p |
| т! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест н |
| /p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" / |
| одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја |
| S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра. |
| ости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце би |
| <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— |
| > <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ни |
| >У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд |
| Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко |
| наху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић |
| кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице... |
| и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ по |
| из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?< |
| е престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је |
| љалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се мо |
| бић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Л |
| му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повели |
| ници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди |
| {S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и с |
| купише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже з |
| У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасениј |
| идружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том поло |
| ска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, |
| поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети |
| ка.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p |
| ов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прих |
| еше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош |
| беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамно |
| на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.< |
| : или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> < |
| ула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!... |
| стим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Зало |
| процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и |
| љевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја |
| е пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затвор |
| ужје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p> |
| p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму о |
| едаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко |
| оче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући |
| </p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црн |
| > <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| том.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног |
| ни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где жив |
| умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах вра |
| у заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.< |
| помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опа |
| с уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било. |
| — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли п |
| pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче |
| на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се в |
| p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас до |
| упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бав |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вр |
| вири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао |
| мо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и пр |
| <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет о |
| оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопа |
| ковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у |
| уби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно |
| /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са |
| гу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац |
| же се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, |
| ма као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше п |
| је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха |
| млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да раз |
| га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе |
| ова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За трен |
| , да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p |
| дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх |
| јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан с |
| м, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест |
| вих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа зау |
| заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше пр |
| Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околин |
| ковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</ |
| /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке с |
| и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје |
| е.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по |
| ва, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и |
| глед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огл |
| ед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расп |
| /p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне |
| и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије т |
| текоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито |
| у, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висора |
| е нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, оч |
| и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наиз |
| ита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у ода |
| смејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> < |
| час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазле |
| оги одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p> |
| арији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се оту |
| ан другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купи |
| Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сиг |
| ародима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, |
| мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу на |
| о-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p |
| ши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ |
| ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>От |
| ман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потре |
| > <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и ре |
| азлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије |
| д куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био |
| ом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Од |
| атифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Мо |
| чаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p |
| . — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну |
| ве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотр |
| <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напр |
| пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, |
| на и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су свој |
| а одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ри |
| ође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати |
| <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умор |
| ш страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман |
| огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепај |
| ни ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је |
| и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође |
| искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и |
| нили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере |
| в хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} |
| аху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено |
| родан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинов |
| све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул прим |
| е Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти пле |
| — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и ода |
| Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</ |
| ржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га |
| .</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — д |
| и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дун |
| арко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече |
| цу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, |
| ке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Сп |
| <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — прод |
| ејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S |
| Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! |
| си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти п |
| браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са |
| у — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова |
| да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Забла |
| Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај |
| т стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</ |
| >Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, |
| кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога |
| се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе н |
| /p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отво |
| ама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и с |
| ек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом. |
| реко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара |
| на њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> < |
| а Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А |
| ан весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Прок |
| га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко. |
| , али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити н |
| н?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја... |
| >— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} |
| идећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p |
| е.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— |
| поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он прен |
| а мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише |
| их.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа в |
| </p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— |
| доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, |
| узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обл |
| ко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Сп |
| престано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има |
| ржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери |
| е врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку н |
| поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњан |
| ико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му |
| рашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на је |
| се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изус |
| ! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег |
| да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки ч |
| .</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човек |
| .{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У та |
| о.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише |
| ити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одго |
| живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци |
| — Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасава |
| ишта говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, о |
| поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже гл |
| оје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево |
| викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог |
| овека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — прим |
| атраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одел |
| ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, г |
| {S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петр |
| бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси |
| пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу |
| к.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p |
| е промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте м |
| ао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за |
| сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само а |
| рити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са ствар |
| ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану |
| е, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapt |
| ше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише |
| Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете ку |
| ва брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавг |
| Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасе |
| ој мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвај |
| ?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добр |
| не!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око се |
| утој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> |
| миле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломља |
| има и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га н |
| ва....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури |
| га.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Сто |
| .{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му |
| ине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не го |
| говом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p |
| овниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— |
| <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођ |
| е.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све |
| -Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаур |
| па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојезд |
| рену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окр |
| <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би с |
| ва.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> |
| ме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја |
| врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и про |
| } Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћа |
| су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, |
| амо не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p |
| — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с ко |
| ставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенад |
| буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин |
| ње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти |
| ат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а дес |
| p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени |
| и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, го |
| м иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи |
| unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану |
| горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да по |
| Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</ |
| ни..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према |
| ража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По т |
| од Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у |
| две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на рук |
| ше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао |
| пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детет |
| обро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурн |
| аше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратила |
| прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p |
| -Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p |
| њаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи |
| /p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред |
| из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одг |
| > <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа |
| жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.< |
| S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> |
| квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје де |
| лугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме прим |
| <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па про |
| чара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да у |
| ругој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде пра |
| аборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одго |
| уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— |
| и растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Ре |
| е донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф |
| ам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави |
| ар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи |
| p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да с |
| инчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине |
| Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим п |
| <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позв |
| пи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима |
| Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</ |
| ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арсл |
| Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у |
| .{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће на |
| н побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестро |
| рата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пр |
| и храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Ота |
| омила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево |
| где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоч |
| > <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише |
| >Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром и |
| оксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.< |
| p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, |
| овљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим за |
| анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше сазда |
| {S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар |
| .{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S |
| с изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе син |
| уф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са оста |
| се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу |
| ов.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> |
| прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија бе |
| се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стад |
| ли узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стиш |
| упски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Оста |
| S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима |
| Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="16 |
| дговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедем |
| ише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP |
| е.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђ |
| обу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</ |
| во се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени. |
| ста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф |
| Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се |
| ј морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху |
| нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма |
| колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и б |
| er" xml:id="SRP18965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p |
| који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли глав |
| а, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше |
| оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњо |
| чник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна ку |
| .{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{ |
| ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тр |
| а га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна |
| живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{ |
| ке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трча |
| аху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{ |
| рављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу з |
| а и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан |
| > — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> |
| или...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош |
| и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, |
| армар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко друг |
| е Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од |
| е, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — об |
| ебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога |
| а свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се п |
| негу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само |
| лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у |
| упаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час раст |
| S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....< |
| .{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете |
| вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" / |
| егова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучк |
| {S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном. |
| оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако гов |
| родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету |
| шење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није сме |
| !...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом на |
| вом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена |
| ћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снаг |
| том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац |
| есите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — |
| >— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> |
| , престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше мали |
| к.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само т |
| ругог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима |
| брача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — |
| е и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љуб |
| ећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним по |
| се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешк |
| ја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У |
| па је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша дл |
| p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној |
| о је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи |
| принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Ку |
| Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознад |
| p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори |
| м долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено. |
| добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова |
| илазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а |
| ође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше трену |
| ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па |
| и падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се шт |
| <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> |
| и беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе |
| је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и там |
| тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја в |
| еву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три х |
| .{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, |
| ише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, н |
| о рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} О |
| мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху |
| целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских |
| кане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S |
| а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спас |
| најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испо |
| љом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у т |
| е уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог ч |
| он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајањ |
| е воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу п |
| м и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз к |
| ка све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова об |
| .{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</ |
| /p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побрат |
| ј каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем заг |
| е право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим з |
| спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му |
| ку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Иш |
| оба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Пото |
| /p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све |
| доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — |
| о.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и |
| био? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада поги |
| им.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, |
| и горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху ог |
| срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре |
| орави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пр |
| на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређ |
| својила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и п |
| оје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци |
| и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћу |
| и огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белуши |
| ба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игума |
| ="SRP18965_C1.3.3"> <pb n="67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњ |
| а последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а блед |
| .</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Ст |
| у да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић? |
| /p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јо |
| се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима |
| розе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му |
| а Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама. |
| на.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучи |
| старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај |
| га? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговор |
| их пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он |
| и.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина бе |
| обом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов ха |
| .</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</ |
| не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше мно |
| ојима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Ж |
| аном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и у |
| , а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, |
| аде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ла |
| и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се ника |
| ке.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p |
| ЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.< |
| >Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снег |
| Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бе |
| а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова ве |
| утише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Брк |
| ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два ча |
| C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необ |
| p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад с |
| ар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стр |
| е Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} |
| Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да про |
| обро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— |
| > <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба ј |
| ахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Зау |
| с? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хо |
| пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес |
| Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше у |
| оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам |
| и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— П |
| уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог по |
| Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— |
| а даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколик |
| та отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе н |
| рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставит |
| .{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мор |
| а притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрз |
| , распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај |
| сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђ |
| сти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Зем |
| стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који траж |
| ица оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође |
| p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — пр |
| а Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите |
| ош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p> |
| е их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни |
| .</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> < |
| ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" x |
| изама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше |
| Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну |
| ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да |
| таше, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и гр |
| } Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше |
| но преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамб |
| рпским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољн |
| за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту с |
| већи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величи |
| градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у гу |
| да беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео |
| !</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, |
| не, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пу |
| ици, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</ |
| лушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стој |
| зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословни |
| ак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први к |
| ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру |
| повест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викн |
| е пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закр |
| а Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном. |
| загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља |
| рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта че |
| зних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправ |
| је и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скрену |
| Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па ст |
| >Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и |
| е; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, |
| — Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доц |
| ј му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} М |
| >Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак ск |
| са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лаг |
| } Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, про |
| коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође |
| На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter" |
| лац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила |
| p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, с |
| а је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, |
| , а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, |
| више се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе |
| леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући прек |
| p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе х |
| и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, бел |
| та начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а |
| их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p |
| час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете |
| тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу |
| ше Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, з |
| потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и |
| у готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он п |
| ction" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— О |
| са им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напр |
| и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у ј |
| ха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тест |
| ше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долаз |
| часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и он |
| ијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла |
| под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево |
| есто пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осме |
| стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га бе |
| станици, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну ст |
| х танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће уд |
| пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукл |
| сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану до |
| ше на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих стран |
| овања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Лати |
| д куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле посл |
| ући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> |
| ! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Ј |
| те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше |
| месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше гениј |
| југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље ч |
| вршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије |
| е доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож |
| ва поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висок |
| м. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место |
| жаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци. |
| n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да |
| еђе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средње |
| се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав во |
| чаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о ов |
| Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> |
| : на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломља |
| обиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан. |
| еше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одби |
| ид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и по |
| ваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} С |
| ностасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено |
| мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са т |
| и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека к |
| иде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружиш |
| и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено |
| плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Лев |
| /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама |
| сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло |
| {S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их р |
| бе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> < |
| ски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих стран |
| још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гре |
| преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у трену |
| баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше ни |
| ова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља. |
| ипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> |
| да се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново |
| ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — за |
| S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они об |
| } Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p |
| сет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> < |
| лица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> |
| ужених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар |
| е.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измак |
| аху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. |
| ше Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им |
| У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну |
| агано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} |
| баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пр |
| Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их згра |
| а доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а св |
| јаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, |
| p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p |
| спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и |
| исебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} По |
| е спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> |
| затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за доб |
| сти; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p> |
| гнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага п |
| а задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и |
| ика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену |
| уди.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли |
| неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, п |
| та и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="ch |
| ковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, |
| а лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред. |
| као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи |
| </p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху на |
| >Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи |
| >После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде јо |
| авите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пу |
| р, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> < |
| зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морав |
| ешавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на |
| као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировић |
| х Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са |
| е остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он г |
| иже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> |
| аву.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново к |
| т некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинам |
| рте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — реч |
| јеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га |
| арост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажаре |
| Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши |
| не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављ |
| илу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> < |
| .</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови. |
| већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матер |
| RP18965_C1.1.5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе |
| ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb |
| му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га м |
| икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до ус |
| м; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојл |
| оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно г |
| лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи срп |
| , што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени |
| ници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.< |
| у оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по ша |
| вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовим |
| више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајн |
| у</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан |
| гуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом |
| и, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исп |
| омо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван |
| , и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— |
| ан стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих |
| рском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у заче |
| их.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жар |
| а вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n=" |
| једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и об |
| и-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на |
| .</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђ |
| тави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео |
| аде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана из |
| еше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени |
| и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа там |
| у друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, ча |
| ="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца |
| .5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још з |
| сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Бе |
| поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато с |
| ихаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли п |
| </p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ного |
| дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничари |
| а!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> |
| аше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало |
| неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упи |
| одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше ман |
| еше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобро |
| , али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га б |
| пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук |
| а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и пре |
| скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и г |
| еду.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Д |
| нове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, ду |
| Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> |
| гуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час |
| м прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној |
| Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} |
| сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> < |
| есу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам |
| присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> |
| </p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово н |
| одо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Б |
| ости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="2 |
| очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За јед |
| воје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — за |
| чар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му не |
| , море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање |
| S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p> |
| ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мора |
| <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се кре |
| а?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њ |
| аид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} |
| е моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и шти |
| {S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мир |
| већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше о |
| муче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин |
| г погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој |
| чува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да вр |
| песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше с |
| плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као |
| народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живи |
| ца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје |
| загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула |
| а миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Прод |
| ло беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место |
| из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> |
| рђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му нек |
| у се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с |
| p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му |
| дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и хо |
| лаву и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S |
| имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одма |
| с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{ |
| уњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, др |
| да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са зем |
| кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже |
| ију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узи |
| ности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од |
| пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак. |
| и, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештен |
| н, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за |
| /p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи |
| ише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што б |
| 13., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манаст |
| а слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше и |
| беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело ка |
| ођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило |
| родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад ово |
| где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако веч |
| вест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се |
| а пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} И |
| образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше в |
| часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише |
| еше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери пра |
| ни.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ц турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а к |
| у, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде |
| ине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере ус |
| завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју |
| рдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље наби |
| се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје гла |
| отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе |
| на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</ |
| х харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљ |
| аше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Т |
| ги заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> < |
| беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде |
| ара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљени |
| ложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба с |
| таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости |
| {S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпо |
| ину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> < |
| пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе |
| песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и он |
| ничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, |
| S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђењ |
| г извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид |
| ки имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожма |
| мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у |
| ично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта раз |
| и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити т |
| ори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га ј |
| и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на |
| спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, из |
| ти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно |
| е прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са син |
| у име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Ал |
| мору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сва |
| есно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: ко |
| убићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахира |
| bSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичућ |
| се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која |
| фијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим. |
| рући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним |
| г, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга |
| устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба |
| реме, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у ве |
| о га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова |
| е дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше с |
| мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом |
| не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница |
| се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима |
| задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{ |
| ло и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год б |
| ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-б |
| е.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе |
| д миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколик |
| е са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком |
| таше им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи |
| лене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничар |
| ан старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају крев |
| ицима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устанич |
| во зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо |
| е како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадиј |
| /p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуриша |
| p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по |
| љи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише с |
| м и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио не |
| ид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој |
| икацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати |
| инац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски |
| дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собо |
| У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући |
| а у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом |
| ада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се |
| у бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Тако |
| трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина |
| ла својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојур |
| слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе |
| оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се |
| уче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се у |
| ију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураш |
| и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и ду |
| весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори. |
| браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и род |
| ше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађо |
| е по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва ја |
| ике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши о |
| > <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: |
| у, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамиш |
| е умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчи |
| ачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, |
| адатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди |
| доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му |
| к суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Пол |
| subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах |
| е несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; |
| о што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше при |
| еби.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он |
| и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: д |
| који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што г |
| а, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој |
| ст, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточниц |
| од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и |
| а вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нар |
| ањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропад |
| d>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи ње |
| <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку |
| КУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жен |
| ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> |
| аде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам |
| светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ли |
| стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ удари |
| тра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вра |
| ећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицо |
| тну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по л |
| ицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране заг |
| же до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну |
| териној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на |
| аху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на |
| у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка |
| м небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени нар |
| <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и пок |
| /p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, |
| овратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно ос |
| д Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазби |
| Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад овак |
| p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба т |
| е у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно пољ |
| зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, |
| Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху |
| е.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом |
| иф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{ |
| </p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете. |
| о целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да у |
| јом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред с |
| и по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца ра |
| ише.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га п |
| утра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније скл |
| ладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} |
| е главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Лати |
| басјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво |
| ог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| > Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="gr |
| ри вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на |
| ху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше посл |
| евољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поч |
| па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила |
| /p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Б |
| о као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбија |
| milestone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и не |
| м и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер б |
| леда попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и |
| аше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једн |
| живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Васи |
| емаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игум |
| аху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септемб |
| ђенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори |
| те! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, |
| вчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху з |
| ело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ пла |
| рема Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се ц |
| ет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме |
| рад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница в |
| уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Т |
| е живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војни |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се не |
| ље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе шт |
| ети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p |
| p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле с |
| >Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се |
| ећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <mileston |
| у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се |
| , и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорн |
| милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен |
| пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n |
| ум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже |
| ше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце м |
| е, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, к |
| пко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и мило |
| беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али ци |
| и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> |
| ао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, израж |
| се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви |
| пустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше п |
| ево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчез |
| избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше једа |
| разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, ос |
| ене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а м |
| анастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с о |
| о што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође д |
| за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, п |
| Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шума |
| међу ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вреба |
| чајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки |
| екада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Про |
| пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њез |
| а.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Т |
| беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, |
| управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику |
| ријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељуст |
| еше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање. |
| а, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те |
| е присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакт |
| љна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и |
| p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сес |
| ко не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.< |
| изаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и цр |
| измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће сво |
| ра.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом. |
| , бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{ |
| матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше |
| да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилаж |
| е зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешин |
| е на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служи |
| јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко поста |
| ц-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, |
| бљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је п |
| у потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{ |
| стоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простира |
| за шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши |
| зраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.< |
| те, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко |
| та неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter |
| ир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{ |
| куљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се н |
| ми.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, |
| беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко |
| ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не тр |
| > <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У то |
| ан и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сједи |
| у.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила А |
| атину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Ат |
| ремена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његов |
| аздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе п |
| де величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као ка |
| ородицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби |
| езбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњиц |
| добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи доб |
| и се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непо |
| , а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник |
| страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с н |
| еноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци иш |
| еше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и |
| и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пу |
| а разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, коли |
| и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од бес |
| ођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, |
| <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио |
| е се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} |
| је смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никак |
| могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, |
| них сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дан |
| где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висо |
| омоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, |
| изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} |
| осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чел |
| д заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити |
| је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у |
| ећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никад |
| корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Полит |
| оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих девед |
| место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да времено |
| аваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад п |
| беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога. |
| ја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише |
| ом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изр |
| /p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из окол |
| ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог у |
| њици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше ви |
| у памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} |
| ен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на |
| насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и |
| ац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном пол |
| кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone uni |
| морна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздраг |
| аше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићим |
| да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док |
| м.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> |
| ку.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима. |
| пустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта. |
| маћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло до |
| ета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— |
| ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сил |
| беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај о |
| и беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очим |
| ља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето |
| ијатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он бе |
| и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио д |
| срет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? |
| познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше усту |
| рагачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а т |
| ан, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p> |
| о и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и |
| гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих |
| чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p> |
| ћи, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зној |
| ецом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све |
| S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога на |
| емо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако ј |
| да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће |
| собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у |
| гаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасав |
| чу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и |
| загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командо |
| чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч бе |
| е чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.< |
| д рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше са |
| <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и |
| се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — од |
| , уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих да |
| звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, расплам |
| едама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{ |
| у њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног суко |
| пске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> < |
| вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним |
| -Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих о |
| изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ев |
| ртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушит |
| > <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени |
| и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припре |
| д допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реш |
| тупаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, |
| мета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војвод |
| и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише леше |
| љаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред ма |
| о добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше пот |
| и би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати све |
| аго.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том |
| отера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрат |
| ах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још ве |
| унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих |
| ко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бош |
| г човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, |
| један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> |
| гуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше чов |
| преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивш |
| икупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскост |
| укно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачић |
| јан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! |
| вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. |
| на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет |
| у пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше јед |
| > <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. |
| азастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу |
| морна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам глас |
| сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар |
| на савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и |
| моли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p |
| на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Ју |
| чући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред |
| атер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчин |
| појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед |
| {S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упи |
| у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си |
| оз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ једа |
| раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} |
| роз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђ |
| де и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p |
| издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих |
| ху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ах |
| ер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — од |
| ="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше. |
| јан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га |
| ну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом |
| , отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила |
| то и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага |
| то беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучност |
| о беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — п |
| ве већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало ост |
| .{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара |
| ли никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима прем |
| аху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — |
| /p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, |
| ој, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свог |
| ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше |
| не, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Ал |
| > Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Мило |
| ало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан |
| p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мора |
| у обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста разм |
| ећ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи |
| p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до |
| валило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен |
| ши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и |
| о као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних |
| х из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан п |
| ead>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Л |
| ј! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} |
| беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" / |
| ј речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души зат |
| ратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div ty |
| тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се м |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, прос |
| уку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под г |
| побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише бра |
| пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} С |
| ероисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, н |
| ик ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом |
| и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник сти |
| вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу |
| пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала |
| еља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из |
| Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту пес |
| се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, по |
| црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва доч |
| иже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— |
| арко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао |
| е, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је најв |
| дао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје пору |
| лову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> < |
| S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испал |
| поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој с |
| војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, п |
| кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задово |
| који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух |
| радући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама |
| пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право |
| надије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} |
| о Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</ |
| ао овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? |
| p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из го |
| м два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Доша |
| аше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ве |
| е.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собо |
| p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што по |
| се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га д |
| и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, |
| остајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Сто |
| </p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто |
| е ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека с |
| одвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их |
| ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз |
| умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана |
| риваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и доп |
| ођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам |
| .{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова н |
| оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у дра |
| исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђе |
| еља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрач |
| е у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Че |
| х, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} |
| а.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврт |
| e unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог у |
| ду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче д |
| о продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се |
| преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточн |
| меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S |
| очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је ј |
| о смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито |
| из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајућ |
| ада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе некол |
| а погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух с |
| и се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</ |
| /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! |
| том.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод |
| месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, |
| и.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудн |
| ="96" /> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студ |
| P18965_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком |
| 965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилаж |
| SRP18965_C2.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно из |
| љак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p> |
| ицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се |
| и за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — |
| е, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и |
| , и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бо |
| p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше |
| крену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први |
| >Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда |
| p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да преско |
| ја, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, је |
| кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S |
| беђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне |
| о вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главо |
| по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а ник |
| а треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турц |
| p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> |
| оке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надат |
| .</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским на |
| м до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га с |
| >Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство. |
| би са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ у |
| ул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се |
| .</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— |
| олан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p |
| Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, |
| Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то? |
| требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог д |
| твујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро ста |
| , од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се |
| пасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се |
| ше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва од |
| едном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико |
| а.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, м |
| напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутр |
| ом казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да |
| Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу сад |
| тричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као чов |
| араштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у |
| астајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка |
| .</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше с |
| S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p |
| C2.2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа ба |
| Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за ње |
| ше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делигра |
| игао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он б |
| , са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у |
| ла сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и |
| окривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена |
| год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Нек |
| ра треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у |
| непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострад |
| а.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!. |
| не руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар д |
| г загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..< |
| Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, |
| руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душ |
| на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча. |
| тојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Сто |
| треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадиј |
| врт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} |
| ву, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, |
| p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</ |
| } По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и |
| м он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење. |
| ени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два ч |
| еју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, |
| фу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p |
| ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Ов |
| бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа |
| редаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, |
| загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...< |
| /p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жар |
| ше да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на прот |
| Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Ч |
| брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десн |
| ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакл |
| раћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спази |
| , и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоће |
| чајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху |
| ојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке |
| ао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} |
| аше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девоја |
| пасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео б |
| мнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? |
| > <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му |
| изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</ |
| упинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, кој |
| нија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S |
| г себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, |
| S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто и |
| ој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице |
| у помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном бле |
| .</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудо |
| јгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће |
| <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао с |
| дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-К |
| а:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз о |
| се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше |
| ту запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — |
| итав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још П |
| била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јо |
| срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде |
| и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије д |
| тавио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да пос |
| н опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше |
| p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се с |
| Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — пр |
| заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} По |
| лико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај |
| отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и к |
| помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!... |
| буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се |
| ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на |
| ..{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} |
| на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаш |
| о.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно |
| и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чач |
| — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> |
| азумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} |
| .{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између |
| аше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} |
| његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше |
| акупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>К |
| енима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је л |
| >Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Д |
| но, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећниј |
| ви Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> |
| де у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му |
| о их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једн |
| n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било |
| S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше би |
| усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору |
| буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и м |
| Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свеш |
| ожјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени н |
| укне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздр |
| беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од |
| н забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пр |
| а, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год |
| нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнев |
| правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика |
| луђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трља |
| S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека л |
| очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p> |
| са проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао |
| ише му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стре |
| год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> |
| би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и зару |
| лаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Од |
| да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог |
| га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за |
| ри.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао |
| о краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, некол |
| ајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и |
| м жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге о |
| ла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p |
| у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђа |
| аузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па |
| ено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двад |
| шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађен |
| и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да п |
| p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би |
| одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> < |
| p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори |
| д свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говор |
| <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" |
| прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол- |
| и Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме сп |
| едног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла |
| аре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, |
| >„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред врати |
| ка.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде |
| ећ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше |
| и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се сл |
| оме нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан |
| ично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на с |
| даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочи |
| и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p |
| S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиж |
| и за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помама |
| авица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се |
| дају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} |
| ћи Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.< |
| е Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> |
| ју обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у там |
| усте димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком полож |
| ио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и нема |
| S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо |
| Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том |
| ше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се у |
| да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Ал |
| ече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и по |
| е.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто н |
| ити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по |
| <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла |
| нојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да |
| радије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни мог |
| р Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађај |
| , који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена |
| из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} |
| есело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?.. |
| и и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао |
| борише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се ди |
| РИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕО |
| упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме |
| војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обра |
| о је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, |
| ива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад б |
| анин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit= |
| > <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог км |
| бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од праз |
| вник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије |
| <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> < |
| лаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове ск |
| ја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{ |
| ном преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом сел |
| поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Пр |
| мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сп |
| milestone unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година |
| у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и њ |
| ом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети с |
| авле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли |
| ли...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!? |
| јводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло |
| а кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ћ |
| ети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми |
| ану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су о |
| — Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је |
| потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито з |
| "42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, с |
| </p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли он |
| ца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило ди |
| лазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и |
| о ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подс |
| ђосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Кан |
| сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S |
| , стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћа |
| га не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она |
| икну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено к |
| <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас с |
| анастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали |
| p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — |
| xml:id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду б |
| као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — у |
| је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и ос |
| То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Д |
| <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p> |
| а, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одго |
| дна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад |
| њиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, |
| аиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p> |
| Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би бил |
| овори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— |
| <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори гла |
| ква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{ |
| е нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жи |
| и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p> |
| да одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> |
| и се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше |
| це, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се |
| иже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Пр |
| заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капет |
| а упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне |
| ,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на |
| 18965_C1.2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсиј |
| игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, н |
| оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорил |
| а.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали оти |
| у и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и е |
| ита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игум |
| и Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама ка |
| ђе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан н |
| еран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За вла |
| > <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: |
| p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви |
| p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} |
| {S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби |
| , а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одго |
| а сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, |
| S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љу |
| ност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом |
| Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац |
| тавља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху |
| ad>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим п |
| е из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је укра |
| о учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или п |
| и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не оде |
| неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. |
| ца само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хит |
| ји.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде н |
| — Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p |
| /p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо л |
| тарче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожа |
| оша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашков |
| о како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није д |
| и земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи са |
| ху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета |
| ули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, пр |
| ина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и виш |
| јати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обренови |
| вим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није |
| аристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном по |
| у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече |
| о-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег су |
| и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{ |
| ти показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, има |
| о тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да миру |
| ..{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ д |
| све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сас |
| мо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit= |
| то, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не бри |
| — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се пок |
| ити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побу |
| в, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за прос |
| о, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши |
| очепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> |
| рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спас |
| леди.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S |
| в — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{ |
| четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{ |
| слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламк |
| имо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак |
| ла, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам |
| д скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виде |
| ат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с |
| д кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} |
| Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће б |
| ога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S |
| оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешт |
| ашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радић |
| треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћ |
| у и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и м |
| трије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у дворишт |
| гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи |
| и четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се |
| на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и |
| S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораш |
| и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држ |
| исли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p |
| невери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало |
| ече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а те |
| </p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} |
| дговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.< |
| њаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли |
| красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи |
| е Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, |
| инимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цв |
| алодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његов |
| е с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мно |
| <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину хар |
| .{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгр |
| м.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Т |
| а ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како |
| сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p |
| ога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што |
| ликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен. |
| ога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасу |
| лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> < |
| Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са |
| руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год |
| зо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она |
| ити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хт |
| Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Бат |
| аји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да моли |
| чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p |
| ти Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Њег |
| вара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.< |
| ити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} |
| им и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно т |
| и сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за јед |
| Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гл |
| све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од до |
| p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Ј |
| в његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диж |
| типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачу |
| </p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p> |
| оћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док |
| старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за П |
| ехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља |
| у и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори |
| скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква к |
| Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како |
| вно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.< |
| га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S |
| е бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Т |
| му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{ |
| {S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је |
| ..{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| аши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомс |
| аши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазит |
| гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се |
| чег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} |
| <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гроб |
| {S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће пољ |
| Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те усп |
| продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава. |
| ке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало проми |
| е може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како |
| уће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, и |
| мовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, |
| и кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српско |
| ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— |
| погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође с |
| <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где |
| <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сироти |
| ворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гор |
| а мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом |
| {S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Ста |
| мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" |
| а.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> |
| <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио |
| нима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још |
| одовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} |
| ознаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— |
| себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слоб |
| а, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под |
| ђени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике. |
| српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаш |
| еније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му на |
| р Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изг |
| вајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, л |
| утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, |
| у сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За св |
| ваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На ње |
| теника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном пок |
| модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p |
| > <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост м |
| ше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећ |
| стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна ш |
| жда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> |
| и, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш л |
| .{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, при |
| никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако неј |
| <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жа |
| м од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше |
| е треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, н |
| .</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен |
| ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци погле |
| е чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} |
| је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који и |
| ве и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, д |
| ти.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матер |
| > <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> |
| ри се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из д |
| м и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> < |
| >— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — проц |
| оље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бо |
| јсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беш |
| ско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљ |
| ево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они |
| беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај |
| еше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га ст |
| се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест |
| > Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан осв |
| рбије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драга |
| скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у |
| "SRP18965_C1.2.1"> <head>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као |
| ени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И |
| p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и |
| иће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да с |
| и — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — |
| ште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чет |
| евчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији. |
| ују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собо |
| <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ ј |
| d> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње |
| након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="c |
| а Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсиј |
| еника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, |
| , а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он |
| ослу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изг |
| /p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „ |
| ите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси т |
| ри се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи |
| уше моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и н |
| ви кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица |
| нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити ср |
| .</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Дв |
| пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице |
| сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сач |
| и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рам |
| у, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан |
| </p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господ |
| — Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благосл |
| кидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог в |
| чко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</ |
| повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам д |
| рак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над гл |
| и и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потек |
| наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, уз |
| Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она |
| е седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игум |
| ог стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беш |
| , тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену |
| е стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Вас |
| даде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом |
| а, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност |
| ећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег |
| ну на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оста |
| бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на |
| у весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а |
| и.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи д |
| народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што вод |
| у очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече и |
| о, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђ |
| з прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} |
| бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног |
| ека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакањ |
| <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишч |
| <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одгов |
| ова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снаг |
| посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањ |
| дари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше ње |
| p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано |
| а да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазб |
| } Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза |
| ити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севах |
| упаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На н |
| } Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло зб |
| рхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим |
| арише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — у |
| а од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и ду |
| Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива |
| ила, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори г |
| Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку з |
| предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p |
| ци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко с |
| уби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, |
| појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, |
| н старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Р |
| че! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наред |
| ас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{ |
| <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперен |
| , заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњак |
| еко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> |
| га.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта ре |
| и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћућ |
| Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, сто |
| да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост |
| огледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто с |
| нову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који м |
| о малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p |
| парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, |
| а све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода |
| е што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити |
| се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима |
| асенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застад |
| рко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанп |
| д својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} В |
| <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и су |
| нилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама |
| S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га нау |
| ше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна п |
| двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак. |
| а десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју с |
| левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димов |
| {S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљ |
| уд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трна |
| не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра м |
| ....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њ |
| ма.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{ |
| >— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђ |
| Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, |
| и крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се о |
| p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} |
| ..{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Оп |
| во издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p |
| све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> |
| .{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добр |
| етета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" / |
| арца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, п |
| кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни |
| не... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> |
| /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</ |
| је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврсти |
| ине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је њ |
| и ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како |
| , оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Доб |
| p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p |
| рдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше |
| а...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и по |
| p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> |
| — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад |
| да!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима оп |
| с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. |
| сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише ста |
| — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бо |
| ко жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут не |
| Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војво |
| рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из ус |
| и и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} |
| еву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче |
| иже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.< |
| } То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле |
| <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли |
| Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ће |
| у? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редо |
| глед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десн |
| — Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> < |
| нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе |
| ...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите |
| — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— |
| > <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> |
| <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обра |
| :</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — р |
| се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од с |
| друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} |
| едњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман |
| Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не |
| че се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — |
| ам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бе |
| Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{ |
| ем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешт |
| {S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада |
| ути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме |
| ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, |
| е тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти п |
| му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џа |
| њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Ју |
| нако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти |
| аила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховит |
| н за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>Посл |
| род пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p |
| а не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку |
| ма у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> |
| рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јеса |
| е да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба |
| ..{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје пл |
| з куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и |
| ици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда |
| ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово |
| ле на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> < |
| ти зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити на |
| лико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му пос |
| лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој |
| Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста т |
| ше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако н |
| {S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче ма |
| ародне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад |
| ..{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје |
| ....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{ |
| </p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри |
| красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је |
| кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S |
| аваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни час |
| тање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом |
| ба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како |
| r" xml:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђе |
| и пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.< |
| p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатк |
| ве разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> |
| рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па |
| .{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости |
| мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, ст |
| обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе |
| ође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо |
| о се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и н |
| <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p |
| кад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица ј |
| атраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од х |
| !</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати изба |
| ајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи. |
| } Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, ш |
| два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од нек |
| У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаш |
| p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена. |
| {S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, |
| ћу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Об |
| нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Н |
| ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског з |
| } Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе |
| отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>Т |
| а стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непоми |
| агим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</ |
| p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак |
| .{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p> |
| p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем |
| д и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече |
| сенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> |
| узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окре |
| кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити с |
| и имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиж |
| </p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета П |
| , што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да н |
| ако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S |
| све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао м |
| аре, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а друг |
| читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и по |
| о је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, ал |
| не су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народ |
| !...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу |
| клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима |
| здрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше |
| клопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомичн |
| ховника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>.. |
| од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће |
| на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он |
| За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска роби |
| ц задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирс |
| зице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што с |
| паде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једи |
| и сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми јед |
| > Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвил |
| p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече |
| се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих ст |
| во га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За трену |
| ошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече с |
| >Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога поту |
| глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско |
| ло час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду... |
| е, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, |
| а’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми до |
| према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле. |
| на варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манас |
| кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, |
| е и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми п |
| Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе млад |
| ји дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм |
| се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диж |
| , мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе забор |
| Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се |
| !...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну |
| >— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p |
| и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} |
| љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одр |
| онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо |
| че.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, ст |
| ни у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, |
| ео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврш |
| нђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{ |
| свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, полож |
| ако ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Прода |
| ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Ст |
| те боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову. |
| ше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваљ |
| дмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се |
| ни и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом мест |
| ћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радован |
| е он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек |
| Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца |
| времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сус |
| отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори |
| {S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог бла |
| " /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p |
| што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва |
| струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ |
| ју на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да |
| аваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу |
| и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излив |
| своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на |
| ви освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова |
| Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку |
| .</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На нек |
| е после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околин |
| љи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав гре |
| тресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и в |
| испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима |
| ет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе сво |
| иповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим |
| ивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се |
| род, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и млад |
| мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, |
| у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да |
| ајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре |
| а.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и простр |
| >— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?! |
| Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо |
| Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} |
| шку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p> |
| е.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли |
| и број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мора |
| са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то ист |
| ш кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ ош |
| ошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо м |
| опан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.< |
| крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до ов |
| о и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта в |
| тапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком |
| ли! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Б |
| ови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрли |
| че на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци при |
| не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Н |
| рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет |
| S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први у |
| грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слобо |
| е беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни |
| .</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степе |
| ошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено |
| ежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим |
| дога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико мом |
| и један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше с |
| пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје ср |
| тече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви разд |
| та вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их уста |
| други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише |
| огибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад п |
| и за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Т |
| што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на ш |
| е од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу с |
| остепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху |
| астурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из сви |
| овима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова |
| <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни |
| сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо |
| олажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих да |
| е у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — |
| ан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше у |
| омате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви |
| "SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиг |
| е, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саи |
| копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника. |
| и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не б |
| .{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени не |
| еше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122 |
| ше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, |
| ну једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину |
| меле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он |
| војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} С |
| о ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераш |
| Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одво |
| .{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак. |
| рко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра |
| .{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих |
| ише пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два по |
| </p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се пре |
| p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>Т |
| востручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спро |
| <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби ј |
| — Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико нед |
| <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> |
| ице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд изла |
| ако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и јед |
| м, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над г |
| се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и |
| свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <di |
| оп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар |
| бом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну ру |
| њем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> |
| — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи кап |
| ховни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} |
| Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су |
| војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу |
| амену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја |
| сти запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се см |
| е првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мења |
| чивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, |
| ећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} |
| и и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, |
| ру потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p> |
| ба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце њ |
| осле, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</ |
| а, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</ |
| нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што с |
| /p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пу |
| киде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село? |
| ета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеж |
| сла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се лед |
| с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад |
| анин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Д |
| а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били т |
| >— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би б |
| јем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну г |
| ачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — уп |
| еже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — |
| буну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p |
| /p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, |
| е и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени |
| пита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пр |
| наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> |
| ом претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од ко |
| тац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у |
| рад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не гре |
| мо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, |
| Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S |
| к, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том д |
| >— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници из |
| од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Так |
| о ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет |
| џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шу |
| смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој |
| <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти |
| још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од |
| све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што у |
| Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— |
| евима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кун |
| ем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лиц |
| донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је |
| ебојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погр |
| и право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће |
| анем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумес |
| робојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно |
| на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стр |
| паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> О |
| Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савлад |
| че прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушак |
| има, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и |
| силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S |
| ен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорч |
| их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, из |
| братиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се сн |
| ишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта |
| ц оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: дух |
| аше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће |
| ере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, шт |
| већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као гр |
| ора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша |
| а, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови |
| лике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста |
| , али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху |
| и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, |
| ош неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и пор |
| ош неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог ж |
| тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без |
| е.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гре |
| аху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни |
| лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском |
| војим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше к |
| у.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, |
| xml:id="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а |
| купљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} В |
| <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како |
| ше, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго... |
| угих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са си |
| к од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову че |
| тла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хуч |
| косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донес |
| тави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху. |
| све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и з |
| вала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањенико |
| т стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку ис |
| . побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Сп |
| ом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продир |
| под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших н |
| из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га |
| је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21 |
| беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поски |
| то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допуст |
| сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер |
| кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу виш |
| иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Х |
| д, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе е |
| у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> |
| и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на |
| Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И |
| фа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у паши |
| ана.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.< |
| пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се м |
| пираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и п |
| е већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?< |
| да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</ |
| апали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђ |
| d>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружен |
| d>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила |
| известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући |
| <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у |
| </p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди де |
| /p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — реч |
| нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи. |
| ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? |
| ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју. |
| А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> |
| .{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и п |
| дину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч о |
| рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је |
| — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако |
| чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за |
| у и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако |
| Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже глав |
| /p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечер |
| ад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} |
| ћ, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему извести |
| /p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет р |
| хита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се |
| режуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати |
| ше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царст |
| дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се в |
| S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од р |
| глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као |
| /p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беш |
| <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</ |
| огама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и с |
| ђе много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не диго |
| принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући |
| о си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стр |
| купи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу |
| пуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. < |
| {S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— |
| ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-д |
| ково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао? |
| >— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика нек |
| у!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте м |
| анојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обр |
| b n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и |
| говори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</ |
| о и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стој |
| .</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не |
| p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опро |
| {S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</ |
| Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{ |
| ати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека с |
| рнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан. |
| шке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задув |
| нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак о |
| .{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да рад |
| </p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падо |
| ко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише |
| ер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташ |
| беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> |
| ар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собо |
| тобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игу |
| во“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погл |
| /p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степен |
| ћ из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ |
| орећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Св |
| шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} |
| оста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— П |
| д отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом. |
| p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не мо |
| га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и |
| ...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— |
| ећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барја |
| њи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их |
| куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Ж |
| д пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку |
| ection" /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се усп |
| .</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко |
| а.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахн |
| е:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на |
| на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, с |
| >Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беш |
| apter" xml:id="SRP18965_C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко оста |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице |
| разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> |
| но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— |
| раде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му |
| Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и г |
| рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у |
| е тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дођ |
| и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| богом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпра |
| тупи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. |
| то, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и |
| размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>С |
| трвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад |
| ође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту заст |
| Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жа |
| Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упита |
| проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он. |
| .</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нек |
| где, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ б |
| жина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — |
| </p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђук |
| у десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и на |
| ена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да |
| Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — |
| Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мисли |
| тери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна |
| вцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — р |
| кше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радо |
| искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина |
| ајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након |
| уњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турс |
| еха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p |
| а ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговор |
| капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста |
| ти овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим |
| свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— |
| </p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> |
| и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му |
| ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом |
| <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточниц |
| > <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p |
| а.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и у |
| аше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њи |
| светити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи |
| то мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казивах |
| дног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац |
| х образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре н |
| пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке |
| их обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени |
| а и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S |
| ац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и мат |
| ној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игума |
| аји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваш |
| уку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је |
| за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па на |
| саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} |
| вољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио оч |
| Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну нек |
| то своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, |
| у, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закли |
| ита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред |
| .</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> |
| едан другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ |
| да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народн |
| добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То ре |
| о да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се |
| ги, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, с |
| а но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла |
| ало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми бу |
| ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се |
| Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да |
| Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Тура |
| , реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу? |
| ога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило |
| о је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ. |
| Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; С |
| мет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> < |
| ох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <mile |
| неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само |
| е згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{ |
| — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{ |
| а?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти м |
| је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци оз |
| у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи |
| у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам |
| еши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те |
| Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаков |
| иљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди |
| > <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу |
| игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом.. |
| поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. зна |
| је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад |
| p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> |
| мучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— |
| од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то шт |
| зи кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти моти |
| уж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало |
| гуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p |
| и.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} |
| на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те изба |
| ом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— |
| рад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом |
| еше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаш |
| ст; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... |
| их Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он |
| о је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха! |
| иђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се вра |
| м причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху бр |
| ја ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљ |
| куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да |
| игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Па |
| е што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и |
| е?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За ос |
| Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стр |
| прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p |
| ласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори |
| <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам мат |
| Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му д |
| Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите |
| е нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p |
| а удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху р |
| — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} |
| кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталим |
| н махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби с |
| ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове |
| вет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врат |
| о поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу из |
| е и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари |
| вића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне |
| вљаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој к |
| раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен |
| </p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на с |
| наге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики |
| у рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја |
| народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови поп |
| подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из |
| а.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! |
| мо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дођ |
| огледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Го |
| ијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> |
| ц Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</ |
| е да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Про |
| од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, пр |
| игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и по |
| народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља |
| штење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у о |
| Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, к |
| мо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако дов |
| — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — реч |
| Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и оста |
| ише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> |
| а руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи |
| та, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже |
| > <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а |
| столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако |
| пи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— |
| бљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници |
| да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, бр |
| пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} С |
| а да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде |
| мо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. |
| , војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— П |
| се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећ |
| уња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S |
| величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, |
| , а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту п |
| меници остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима |
| и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви |
| са далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето |
| о добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> < |
| матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у г |
| од притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} |
| анорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по сви |
| м беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морав |
| би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> < |
| .{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и до |
| — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> |
| <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео |
| у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син ста |
| степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit |
| > — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> |
| ме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.< |
| у сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p |
| Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њи |
| азио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је ку |
| сте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> < |
| раницу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и |
| и се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију |
| е Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хас |
| о.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо ш |
| Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S |
| љи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебн |
| две стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силног |
| </head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се чит |
| </p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати |
| мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом до |
| чности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бо |
| кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p |
| ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну |
| ика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превали |
| а се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момци |
| и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— |
| ра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> |
| јури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и р |
| итаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бош |
| ка за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекив |
| уна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. |
| се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његов |
| мање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом |
| „Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бог |
| одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече по |
| Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да в |
| е у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, |
| , прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше |
| {S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала |
| и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутур |
| ао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син че |
| <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? |
| никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>О |
| је сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао бра |
| шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хи |
| које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато |
| би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних |
| >Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута |
| будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{ |
| с из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли љу |
| ml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на |
| ог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропа |
| .{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опе |
| Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побрат |
| што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p |
| ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p |
| рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p |
| кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— |
| ву!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још је |
| Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћем |
| ш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone |
| >— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже |
| знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S |
| жа? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? ш |
| ме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> < |
| а, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Не |
| ће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није |
| S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко сти |
| p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама |
| тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше ма |
| чевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале ј |
| Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од |
| пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави |
| , један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко |
| Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај ре |
| /p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањен |
| оја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној |
| са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудр |
| е није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — у |
| Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о д |
| еома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на |
| аће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарк |
| е Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p |
| огибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три да |
| ник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: |
| ерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жар |
| кушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури |
| дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кр |
| н пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна |
| ишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе |
| ..{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко |
| </p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисм |
| >— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и ре |
| к испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бр |
| ри се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> |
| к је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p |
| >Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља |
| ни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душ |
| сретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</ |
| .{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио би |
| од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Ж |
| шена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу |
| едња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане |
| тра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, |
| е се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли |
| оска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</ |
| ршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Д |
| ветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њ |
| <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би |
| , а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> |
| адије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше с |
| неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беш |
| ерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прош |
| и.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— |
| сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p> |
| ац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли п |
| аде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово |
| лико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одгов |
| аље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у н |
| љу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док соб |
| сер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цврк |
| али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсе |
| у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и кра |
| епо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила о |
| н би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на |
| повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесо |
| ју ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше |
| а коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{ |
| умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, |
| еђу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво |
| ом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ доло |
| ник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p> |
| одан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он ник |
| лажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се ре |
| сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању |
| му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се |
| никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> |
| ред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ћ |
| може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам с |
| оћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од |
| е могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли св |
| и.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, |
| како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.< |
| следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на ду |
| Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само мо |
| пираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је пр |
| ..{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка |
| Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта |
| /p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепрка |
| — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је |
| их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори |
| га.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— |
| биља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Т |
| упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p |
| <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму |
| ка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте! |
| Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихват |
| Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима |
| поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те |
| те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли ра |
| и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја |
| .. не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је мил |
| дијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима |
| } Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{ |
| ац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успрот |
| диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Ј |
| <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све шт |
| еш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од св |
| ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} |
| Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везир |
| олажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одго |
| Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} |
| понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем |
| <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи. |
| те бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разум |
| говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди |
| стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо |
| сет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахм |
| о.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гом |
| среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш |
| /p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледај |
| ати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да |
| } Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да |
| ним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.< |
| /p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји |
| — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чув |
| p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни |
| Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он |
| <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</ |
| } Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже г |
| ога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су |
| ушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој |
| е, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, о |
| ише...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна в |
| урчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита с |
| преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за |
| осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо |
| </p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев |
| ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p> |
| едну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она |
| а трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она дв |
| своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да ј |
| нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомаг |
| прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зр |
| лаговести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народим |
| рактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, н |
| рцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се ди |
| у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља зат |
| Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у п |
| о точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенади |
| } Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S |
| ознаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам |
| ка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ће |
| осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше |
| друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим бе |
| ађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу. |
| есан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше |
| лажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више ра |
| head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће |
| ину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</ |
| ху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине |
| оја лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему |
| јло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! |
| , ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија |
| C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што ствара |
| стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стож |
| оме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењив |
| в бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> |
| а и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S |
| су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који н |
| га Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, |
| око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? |
| верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е н |
| о једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, |
| се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне осва |
| бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су вре |
| га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на |
| Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да |
| онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш |
| осла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.< |
| S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поман |
| ин, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се ма |
| <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали |
| лазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата |
| их буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На |
| језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше |
| p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које б |
| јо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу с |
| ди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, ал |
| 815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком |
| стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погу |
| ршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунт |
| товници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бу |
| бије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољ |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, |
| ој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ов |
| ма бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилик |
| ејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише запо |
| се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и д |
| узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тр |
| ичком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по |
| 4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још |
| гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанс |
| понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку |
| одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га скл |
| о женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање уз |
| надија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Пр |
| S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут |
| главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поч |
| е!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У |
| Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у |
| га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни з |
| .{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што б |
| чи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно ме |
| че јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... преки |
| говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, п |
| намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину три |
| њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном |
| аскрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То |
| не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане |
| човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинут |
| И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дан |
| го и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска |
| дове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, удара |
| е се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све |
| ад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на зборишт |
| S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, |
| м пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} |
| Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други про |
| воју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако |
| ода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} |
| — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах иск |
| се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет |
| уђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — у |
| не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?... |
| д можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко. |
| е он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гин |
| час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— |
| ; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око с |
| и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сад |
| , о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само |
| ц пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалос |
| о је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} У |
| г и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут реч |
| " /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p |
| Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре мат |
| извану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад д |
| имо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу на |
| говор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домо |
| рад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегн |
| Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опан |
| Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} |
| и ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Тура |
| пита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин |
| рачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо. |
| p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако |
| и.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас в |
| ’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — уп |
| е треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе |
| ве.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у |
| предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друго |
| а исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Пав |
| ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што с |
| уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не |
| p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о |
| Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину дво |
| p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се и |
| Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — |
| не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити о |
| , саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а |
| p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> < |
| ца.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p |
| више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заје |
| зад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам |
| ца.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— |
| — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У то |
| адета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. |
| ићанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучн |
| p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p |
| p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење |
| ало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се |
| браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, |
| и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје би |
| ко себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војн |
| пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беш |
| јединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у поднож |
| тргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто |
| тајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити. |
| Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подви |
| .</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p |
| ="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или бо |
| кић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве во |
| раше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на с |
| {S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгач |
| ут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и |
| гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игум |
| о беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, н |
| Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињ |
| се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</ |
| до.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, |
| заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вам |
| с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одгов |
| ша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Ра |
| остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете досп |
| Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процви |
| и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из |
| светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али |
| ећ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену |
| вај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте |
| /p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авр |
| е.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, д |
| пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спрема |
| ви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да |
| ци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, |
| и, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш как |
| ика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље |
| да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако п |
| анко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше кол |
| ече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Ж |
| ће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стр |
| де и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао |
| амет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, бом |
| ац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсиј |
| иче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке |
| те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> < |
| - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — зах |
| е окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— |
| S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За |
| — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и |
| Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бра |
| Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па и |
| p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца ј |
| ва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— |
| откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и прекл |
| тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан. |
| p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог в |
| у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи по |
| прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну |
| S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву ср |
| Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли р |
| p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посл |
| вде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше |
| азорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља |
| безуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас |
| Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све |
| е смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт |
| } На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p> |
| еж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој по |
| га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} О |
| ло одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} И |
| уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза. |
| <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост з |
| {S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и |
| ре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених ус |
| >— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо чес |
| каза црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе! |
| крштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одгово |
| де од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо! |
| буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови заст |
| у?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упит |
| лас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, |
| измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Кн |
| .</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме |
| по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Ол |
| приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију |
| темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку |
| а се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према |
| Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} По |
| ла већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва др |
| око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши. |
| Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — |
| евољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам |
| живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој и |
| лаву.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо д |
| село. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамн |
| д ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџ |
| > <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" / |
| е да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи. |
| адосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="ch |
| имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу |
| е пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не |
| >— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударит |
| е! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро н |
| /p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрост |
| апатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изве |
| е не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад |
| ише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести н |
| учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p |
| и ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под |
| е на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p |
| ролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> |
| аја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— |
| не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар б |
| } Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу |
| као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра ј |
| аца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ |
| е ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ва |
| ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p |
| рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор |
| и, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрд |
| ти мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то ј |
| о.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </d |
| ки пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?< |
| ако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шт |
| и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да |
| јла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман |
| ло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Б |
| воље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пасти |
| и-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Д |
| лед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До |
| p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> |
| не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом |
| оздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом ли |
| хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} |
| инама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима |
| ан од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у |
| благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{ |
| ше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше и |
| ти од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без |
| одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар сл |
| мешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздах |
| тром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевит |
| не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устани |
| е устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> < |
| } Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше |
| еника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ |
| руди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата |
| та.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> |
| топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраш |
| b n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пу |
| , а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} |
| ву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хориз |
| , њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, |
| гуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица з |
| {S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}С |
| гумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне л |
| обом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захва |
| {S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; п |
| ватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде |
| </p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} |
| му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с л |
| мља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се обл |
| треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети |
| p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздрави |
| кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадуј |
| ма одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, х |
| иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пу |
| здахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она ти |
| рко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} П |
| ма.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то б |
| аше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и пр |
| ори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу м |
| би стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи |
| ну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек с |
| ма, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила |
| и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, |
| ка.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одс |
| ова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше |
| </p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спу |
| ...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се у |
| брве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете гла |
| куд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови п |
| поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> |
| Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> < |
| риближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци п |
| као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> |
| поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околин |
| а планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стоја |
| жасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше |
| дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пу |
| урака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подно |
| ђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>О |
| ђе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, п |
| исове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потп |
| е и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока |
| вори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p |
| диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} О |
| и, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{ |
| ну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урлик |
| добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах |
| за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега |
| е — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци |
| дима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охр |
| 134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} |
| смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски ст |
| прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуц |
| <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p> |
| родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате |
| дајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и |
| ..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и м |
| ећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и ка |
| те духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, |
| попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздам |
| арише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љу |
| је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и |
| о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко вре |
| угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половино |
| озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{ |
| и, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, |
| је Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода |
| астани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Маној |
| зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом о |
| ујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније |
| } Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један |
| ните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси |
| а.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Ма |
| и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> < |
| ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убиц |
| <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робље |
| двуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета го |
| оке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама |
| аком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — с |
| ичамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног |
| , Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{ |
| , а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде си |
| <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да |
| е борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одеље |
| ро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе |
| е упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право М |
| </p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше. |
| ено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мо |
| Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Истор |
| ш по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест |
| Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из |
| и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћо |
| руги пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздво |
| га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, ст |
| .{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је р |
| ти твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим к |
| двојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм |
| ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каб |
| доци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божј |
| мире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То |
| испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огром |
| у на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што |
| почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуц |
| дају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ |
| кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, |
| ору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај с |
| !...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p> |
| заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у |
| илош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не у |
| је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се н |
| тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{ |
| А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше |
| бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p> |
| ашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без м |
| ичека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује |
| Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, |
| е око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје |
| илоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не при |
| .. „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дом |
| вропа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, ј |
| о, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци |
| точној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто |
| и се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лага |
| не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p |
| </p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пр |
| То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина т |
| и народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава пода |
| је.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредб |
| упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на |
| е налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час |
| му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о |
| гани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на |
| ана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главн |
| ead>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава |
| лужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људ |
| Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило |
| арода потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{ |
| овек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} |
| окламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ О |
| p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим о |
| а и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Б |
| ћ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пу |
| e unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и |
| вих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаш |
| атром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише с |
| лучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра ка |
| тиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га осв |
| одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином |
| ћ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло |
| миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу |
| } Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твоји |
| агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете |
| ше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа |
| е, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забу |
| емио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома располо |
| ах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и |
| } Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми |
| о никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, |
| брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде |
| Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што |
| /p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> < |
| Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> |
| дина узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n= |
| подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом с |
| ро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се к |
| ребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгаче |
| ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витез |
| ну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али једа |
| свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара |
| е се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде |
| ни пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни |
| другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, |
| снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави |
| рући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ |
| у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде |
| благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapte |
| гову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p |
| о том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветит |
| адио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Вољ |
| су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, т |
| цом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понов |
| ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, |
| почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — про |
| додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Н |
| ећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не |
| аџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> |
| же главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно.. |
| осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и ок |
| .</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђен |
| естаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше по |
| етрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</ |
| .{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и п |
| јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, п |
| та.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нек |
| н оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага |
| Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупк |
| родника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани пос |
| <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{ |
| им које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми |
| јана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} С |
| лику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Ст |
| си.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и ск |
| старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— |
| на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S |
| ело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господа |
| опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био |
| ече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове |
| а не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те че |
| ако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а н |
| <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камен |
| очека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — При |
| /p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! |
| <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{ |
| >— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> тв |
| свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек под |
| своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да |
| напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши св |
| ! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’ |
| вет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те |
| лобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно ист |
| једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи н |
| ни стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости |
| Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, |
| еше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске с |
| з пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, н |
| и народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега |
| остављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вер |
| лости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стр |
| рапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то |
| о... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> < |
| Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази свој |
| че, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, а |
| — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин |
| ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па |
| је, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо ги |
| о по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb |
| м!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знам |
| лико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сет |
| овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку |
| ебе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису |
| , већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета |
| за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењ |
| а велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово |
| их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошт |
| само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњив |
| проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше |
| ветитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S |
| S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по сто |
| ка је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле с |
| а чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S |
| ећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p |
| ? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је сева |
| ва?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се раз |
| а кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — |
| Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру |
| и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуд |
| ет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb |
| тави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двој |
| </p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— |
| немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасно |
| је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресош |
| мо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе тр |
| је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот |
| рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти |
| алим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим. |
| </p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице. |
| веде га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио с |
| лушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гро |
| Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко |
| е главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> |
| ице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су |
| ака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> |
| вићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би |
| што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија |
| омоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— В |
| у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— |
| Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова |
| анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} |
| p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам |
| </p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Веру |
| ост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> < |
| а чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их ст |
| блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p |
| лаве до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ |
| Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо |
| бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бе |
| иве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земљ |
| тојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} |
| витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње ч |
| се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасен |
| и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} |
| дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше |
| се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај |
| <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</ |
| у уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског |
| еко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од |
| пасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе р |
| >— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било |
| необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо. |
| ваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв н |
| ли би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад на |
| еше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати п |
| му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник |
| па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад с |
| Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивн |
| Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p> |
| .</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац |
| к буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба ча |
| ... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двоји |
| ....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби об |
| с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — |
| аше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и ча |
| а?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Мож |
| овештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене |
| му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше б |
| > <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом год |
| > <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> |
| Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша |
| <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што вој |
| вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> < |
| пуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом |
| ш се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали |
| p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше б |
| а њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље сп |
| лу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним па |
| ама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дуна |
| о скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најго |
| он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам си |
| муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост |
| војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше |
| иб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путни |
| кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело |
| леже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Лати |
| лиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S |
| > Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне д |
| њен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p> |
| Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} |
| њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, пот |
| њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздух |
| теља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се |
| упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће до |
| аће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У то |
| им зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукош |
| {S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага |
| огоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захукт |
| че?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се |
| е утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, сп |
| рчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи |
| S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> |
| , погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост |
| Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} |
| е.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, в |
| ре!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте ра |
| Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харе |
| ш га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац |
| аху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву |
| а она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута |
| а само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обра |
| на шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на б |
| , али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи |
| рави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он на |
| им пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n= |
| p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде |
| <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпо |
| екако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то |
| рђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p> |
| ељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} З |
| а пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Ник |
| <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у |
| ама.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, злато |
| е први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Ср |
| Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— У |
| чише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњ |
| уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену.. |
| ушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беш |
| спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговешт |
| да, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода св |
| а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, прек |
| јајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастир |
| од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно |
| тише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вра |
| творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта |
| .{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и |
| tone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпе |
| о Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник при |
| беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су пла |
| урама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се зауст |
| ба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држ |
| ого одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заи |
| аво цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегун |
| судну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројур |
| леди месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше |
| у одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с |
| свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мора |
| елико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете ве |
| јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунче |
| ек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи по |
| ин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаш |
| дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака да |
| свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топ |
| е не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића |
| икако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све |
| и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх |
| м, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; а |
| е се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше |
| ама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлег |
| оје те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушењ |
| На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утв |
| Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се |
| дијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од |
| и почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана |
| — Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — |
| а у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову станов |
| вим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар |
| ља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних |
| Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од |
| е.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила |
| путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену |
| беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред ос |
| а донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} |
| ећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад |
| ји 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру њег |
| о одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем |
| у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згран |
| ажи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју д |
| о укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети мом |
| јач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дора |
| деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук |
| ресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наред |
| потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, не |
| капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни |
| је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ће |
| ним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губе |
| емило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече |
| има.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гла |
| ницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока |
| је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</ |
| духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и пов |
| Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе р |
| цу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спа |
| комешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшниј |
| т ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један п |
| шчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} |
| <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — реч |
| де у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} На |
| па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прик |
| ви огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, |
| еде.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће |
| че му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлук |
| евој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и |
| ора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</ |
| "subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обича |
| редаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима |
| ти му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва а |
| кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> < |
| јући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спрема |
| дморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапат |
| величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</ |
| рбинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срб |
| p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран |
| манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше служ |
| престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби |
| агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи с |
| о сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита |
| манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| днесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем кр |
| apter" xml:id="SRP18965_C1.2.10"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за о |
| тењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедиј |
| м стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> < |
| униске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска зе |
| о прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој |
| х и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У ов |
| та јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити не |
| > <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} |
| а сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полет |
| ећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</ |
| е стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Мо |
| аву би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разго |
| {S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Врем |
| ле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше с |
| > <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} |
| ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, |
| } Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад |
| За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Ла |
| о умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S |
| н зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештенико |
| ој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој |
| збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? |
| кну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важ |
| >Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која |
| асно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створи |
| мо их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као пр |
| и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јун |
| дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, |
| д све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, а |
| савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам ост |
| о сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и к |
| та ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако ниса |
| м гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То н |
| ахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овд |
| </p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми |
| ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговори |
| јана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p> |
| S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, на |
| е?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још кој |
| ад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} |
| ни и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње при |
| <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} |
| спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајућ |
| ови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се |
| као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала ов |
| г да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних |
| онови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело |
| е, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћ |
| овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово ле |
| подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви бе |
| оји поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим |
| кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну |
| џи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде |
| p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, |
| а — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе |
| окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја не |
| беда, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто |
| , сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјур |
| ао зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци про |
| огоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе п |
| ? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је |
| Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Оп |
| олико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро |
| и.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање окол |
| <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад |
| сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Др |
| га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га |
| еше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет го |
| а потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошк |
| и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по б |
| <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час ка |
| спразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га б |
| оби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је п |
| шај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div |
| и везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и ду |
| е се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделе |
| ораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!< |
| дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Б |
| рава борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано ж |
| е ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати |
| а се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па |
| > <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се |
| ио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — реч |
| и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жар |
| >— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајц |
| пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се д |
| и и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса т |
| построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме |
| окласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: |
| Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> |
| , а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, |
| е рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица мат |
| о, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких |
| беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p |
| } Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се |
| љен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, |
| еше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши пос |
| погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, |
| и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици чита |
| ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, |
| — Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, до |
| триче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако дру |
| е ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати |
| д стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти. |
| несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуман |
| о!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду |
| ићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа п |
| е под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере |
| рчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу |
| .</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушк |
| педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо. |
| гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — |
| и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> < |
| Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> < |
| иташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — |
| а врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле |
| зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беш |
| диле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто с |
| ош да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чис |
| се читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече |
| у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарк |
| но, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скре |
| ини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине |
| гуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше |
| — Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пр |
| " /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ ж |
| ком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаш |
| раћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посе |
| ом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке |
| .{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Го |
| ице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она |
| обро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану с |
| p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војво |
| слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— |
| да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и п |
| ше пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта го |
| е се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, к |
| ма.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <p |
| — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и ве |
| зора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и пок |
| стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред |
| жи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.< |
| ако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, |
| манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Ал |
| беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, улива |
| а два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедем |
| апајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарк |
| сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Би |
| ло више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у је |
| јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин об |
| е се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић пог |
| зносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетах |
| {S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у паши |
| тадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукиј |
| S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој н |
| ример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота стари |
| змилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, |
| на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу |
| о из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веом |
| еко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба |
| ековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако прос |
| вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у пи |
| {S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживе |
| им притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци |
| убљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Лат |
| шина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани |
| ржећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p> |
| </p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се н |
| га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беш |
| беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пишт |
| /p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђ |
| ратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за |
| метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег |
| же Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и на |
| живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски из |
| то не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошк |
| лом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, О |
| ика спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стра |
| .</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Ли |
| о добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући мате |
| ва ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по стр |
| з слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним |
| беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала н |
| асвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајућ |
| Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и |
| дан брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и об |
| храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода п |
| еше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га |
| е весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци |
| енућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добије |
| По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се |
| ти се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.< |
| еђе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То |
| м руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> |
| таше триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџ |
| ишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео |
| убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђ |
| са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опа |
| араше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а д |
| а да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Ј |
| .</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и пот |
| скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један |
| се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајн |
| тојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до |
| вот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!< |
| х нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изи |
| Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, см |
| и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи |
| чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ |
| ају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спр |
| Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим |
| риродни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање |
| ине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо |
| ећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</ |
| еху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb |
| тембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћ |
| довићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и |
| Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као |
| прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, |
| ачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав |
| ше неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кр |
| материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељив |
| н овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пл |
| к, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Рите |
| округ.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточ |
| ене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског |
| е имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног н |
| саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.< |
| а чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по простран |
| десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p |
| асића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла неп |
| н сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропиле |
| беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, см |
| убоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанче |
| беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манаст |
| куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху пра |
| лом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим з |
| ића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — |
| ло небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, |
| бнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овл |
| есоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривен |
| гу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама прите |
| S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n= |
| жаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и дец |
| азре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, |
| њу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима др |
| лом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дво |
| ао оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пре |
| лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних о |
| слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не бе |
| ко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све д |
| ен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И |
| а, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше п |
| у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова о |
| езови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим во |
| храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови осв |
| То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Ру |
| мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млад |
| рошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе |
| у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше н |
| Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, |
| однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и велик |
| ословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутњ |
| листаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и |
| : једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче |
| њаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када ум |
| м.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим п |
| ода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међ |
| .{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави |
| ламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћн |
| промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће |
| де си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> |
| асвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу |
| е-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза |
| Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ов |
| и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећ |
| кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког |
| ела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубок |
| на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, са |
| Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљиви |
| кама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> < |
| да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нис |
| у Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" x |
| помен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву зем |
| рђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то |
| зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и је |
| а мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Ј |
| а српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрав |
| ад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако гр |
| коро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> |
| сти и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беш |
| мо знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразлож |
| неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши |
| {S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеш |
| цу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог |
| што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и |
| а образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше |
| овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Пота |
| а.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека |
| ном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p> |
| ији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обест |
| it="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и вој |
| -Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</ |
| ћу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већ |
| м.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а н |
| беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и |
| се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан м |
| себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турц |
| ободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако сла |
| е му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не б |
| те доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће |
| губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милости |
| што леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те т |
| Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадиј |
| и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, а |
| ше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ р |
| ан час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу |
| {S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешт |
| ветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце з |
| ндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упи |
| pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обо |
| Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остад |
| речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред о |
| као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p> |
| се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, о |
| S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе |
| ном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим плам |
| твар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и |
| се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан неве |
| Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би оно |
| е шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и са |
| право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па ид |
| папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га ла |
| ше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамо |
| кав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчев |
| под кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена |
| окривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида |
| е.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у гроз |
| амотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</ |
| апад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног изв |
| ђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је гла |
| стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на |
| ече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</ |
| и свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Посл |
| лу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— |
| оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У н |
| н.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном мес |
| .{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по с |
| ска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и пр |
| кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао б |
| дан огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се р |
| бе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њи |
| /p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војво |
| d> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој с |
| ље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као д |
| смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује |
| а и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да дел |
| >Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше км |
| еправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је гл |
| ја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{ |
| да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је бла |
| све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да |
| варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну |
| одан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори |
| га помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и п |
| Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војс |
| .{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по |
| о дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће |
| и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</ |
| p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрн |
| но, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други де |
| нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања част |
| оступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, |
| е у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> |
| ни, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> |
| и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Руд |
| <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спаз |
| p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња се |
| рза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добра |
| ..{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена |
| </p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— |
| у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p> |
| ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме |
| мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он бе |
| ном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико д |
| постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двостру |
| p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед |
| апетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо |
| ори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снаг |
| ље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на |
| и.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један |
| ен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три по |
| е ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу с |
| ом узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Х |
| тављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим |
| к-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у |
| омовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одо |
| аде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја |
| ваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спо |
| и нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиш |
| нов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитриј |
| збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p |
| беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређ |
| већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да |
| ојничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — реч |
| ко хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву |
| <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да пока |
| јајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Др |
| из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804 |
| а уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{ |
| уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, |
| >У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико |
| тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, п |
| е моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу дру |
| } Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхт |
| двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и з |
| ="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши |
| ића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, ш |
| војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па |
| ко одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Г |
| евцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упа |
| час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p |
| о да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, |
| пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку р |
| заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p |
| И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Ш |
| <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека |
| , али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, |
| могао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му с |
| иво оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест |
| /p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Ос |
| збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори |
| бавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>У |
| едни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.< |
| гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похи |
| а их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавиј |
| воде жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесе |
| Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</ |
| p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час |
| усрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи |
| /p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ло |
| дана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један о |
| грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полет |
| рла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас по |
| бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке |
| кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском одел |
| кама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="su |
| е све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <m |
| ="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. |
| <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближу |
| судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, не |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под зап |
| и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружани |
| е јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече |
| акање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи п |
| ће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се нис |
| ати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — |
| ред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорн |
| и.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде |
| ки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати ју |
| ана, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на ви |
| издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="sub |
| l:id="SRP18965_C1.3.4"> <head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> < |
| о зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} З |
| и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадије |
| на и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи |
| адне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чин |
| И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Аши |
| што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке цр |
| удрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и зак |
| рава. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и под |
| лом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, на |
| ти.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душ |
| н свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа б |
| беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево ра |
| ш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} |
| генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет годи |
| ad> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут |
| ан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{ |
| говори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па л |
| се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не б |
| !...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разуме |
| вом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{ |
| ним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове |
| не српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше |
| шња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводин |
| та га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукн |
| и ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — пр |
| и шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> |
| вет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а з |
| , то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? |
| цом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се ве |
| аће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{ |
| а северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколи |
| ме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и |
| паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну |
| ки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац рас |
| <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове бур |
| је покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива к |
| е и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— |
| си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевић |
| и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад |
| азграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шт |
| жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе ј |
| тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружан |
| , и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{ |
| Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио. |
| пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чу |
| , игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана п |
| а гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} |
| ребаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше |
| упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} |
| {S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> |
| ом чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вре |
| на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мал |
| S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад мо |
| а ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси би |
| и се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p |
| лиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека бу |
| се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога |
| тенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави п |
| ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пођ |
| спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети |
| ам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан |
| е кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... свак |
| упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Пот |
| ресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих |
| /p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у |
| много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p> |
| то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да |
| присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— |
| лоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетв |
| Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> |
| им местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се о |
| апасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што |
| з челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепе |
| у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — |
| ја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, по |
| у, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја ј |
| аници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбиј |
| ци испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз пла |
| ра! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позад |
| а у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игу |
| х двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, |
| војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне |
| е само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе |
| а, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи н |
| утак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше о |
| >Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" / |
| асположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али о |
| арода.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави |
| {S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ ист |
| муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{ |
| спео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диж |
| — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле |
| што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше аван |
| /p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омале |
| старити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, п |
| стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} П |
| аздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даљ |
| </p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места |
| ц, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут |
| арешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Једа |
| } За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потек |
| та говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам |
| азберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — р |
| оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас дво |
| што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и д |
| >Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пе |
| твори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку |
| ла.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посма |
| Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у |
| одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.< |
| Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа |
| и пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука из |
| оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> < |
| сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на |
| тећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У |
| у.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватр |
| дног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли |
| ти и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва ус |
| олини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, п |
| ев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом |
| свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, |
| аху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала оде |
| p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић в |
| а иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и |
| >Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему |
| рема Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Ма |
| паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да |
| је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, |
| де му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским ви |
| ја, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде о |
| Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајић |
| ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим |
| стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабр |
| поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и ок |
| сила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непо |
| себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да ст |
| о.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљ |
| лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да |
| сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али |
| кидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њ |
| застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима своји |
| будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пу |
| , што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ћ |
| рзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху ш |
| га?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљу |
| } Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> |
| о би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— |
| и поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти |
| Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Но |
| стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако ј |
| ја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{ |
| оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од т |
| ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога и |
| ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав |
| клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце |
| похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударит |
| ијатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се са |
| ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и |
| есрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек оср |
| </p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ов |
| дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће т |
| ст, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто м |
| ите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не р |
| и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чист |
| имећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, |
| м.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> < |
| дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за ду |
| нце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и |
| м дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у р |
| повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвена |
| куца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За |
| о да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милиц |
| с.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у ру |
| д! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам |
| н пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по др |
| Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-П |
| овори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко с |
| као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерл |
| агу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— П |
| један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарк |
| Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам... |
| аш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсиј |
| ало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p> |
| стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p |
| аке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и |
| ћу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— До |
| е то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сеља |
| уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже |
| ка.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше |
| итеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату |
| За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе |
| и момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмер |
| љима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај нош |
| естра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка |
| е четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се ла |
| раја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама |
| ј речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул- |
| > <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омер |
| а се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Мом |
| .</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>М |
| ом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече |
| > <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p |
| запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћу путо |
| p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка |
| ше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се пис |
| свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже |
| од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:< |
| бузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом р |
| е га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом ор |
| таји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, |
| <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ни |
| овића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> < |
| остраном предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, |
| Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ват |
| тово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{ |
| триче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да н |
| сти, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан |
| де их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у |
| , и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за раме |
| им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су н |
| е, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусу |
| е зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше тр |
| p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече |
| кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он с |
| олети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага |
| се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах пој |
| Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p> |
| Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица по |
| раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да |
| а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обаз |
| .</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p |
| сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратан |
| рати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагр |
| сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени |
| <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и |
| анца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> < |
| ве и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто до |
| ају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степен |
| — Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ств |
| му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чу |
| те где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S |
| добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше |
| уња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта |
| оњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <miles |
| вољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и |
| ировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Или |
| p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа |
| доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све |
| ута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријат |
| евића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из |
| је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у ша |
| /p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што в |
| кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и |
| и пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што |
| трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} |
| , и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p> |
| ике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лев |
| ета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето ду |
| ло руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</ |
| да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> < |
| > <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле п |
| ша Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задо |
| нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко |
| с.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>От |
| Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Момц |
| ема ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоск |
| неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова |
| тави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче |
| е брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!.. |
| <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита |
| <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, |
| ead> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази н |
| латити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} О |
| акија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пу |
| спрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, ка |
| p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ни |
| та од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да |
| те их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта |
| > <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да |
| ете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси |
| шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишин |
| аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног |
| ...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> |
| рад Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да ост |
| старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти |
| у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престаја |
| не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на |
| аше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p |
| викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру а |
| </p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије кле |
| бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — уп |
| кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Пр |
| } За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше п |
| >„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша св |
| мну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, вра |
| м!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођи |
| p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних |
| у.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај |
| постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је |
| ачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прег |
| тњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! |
| светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете за |
| ед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без д |
| аби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с пољ |
| што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта |
| нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење нак |
| чку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> < |
| >— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу о |
| Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговор |
| P18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде запо |
| ише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекуј |
| .. шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака |
| мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и |
| обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone u |
| и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је |
| ху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} |
| зонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit= |
| Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| > Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а |
| Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и д |
| тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да |
| занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши ова |
| мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли |
| ај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушк |
| а умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше н |
| јсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> |
| и се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе |
| д, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесе |
| ма што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.< |
| љу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се |
| тра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То бе |
| Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, за |
| ве тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан хо |
| е опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у |
| вати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата |
| ћи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од ку |
| е сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он |
| помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви |
| прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Поза |
| .{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код те |
| бодан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћ |
| ио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један ма |
| е реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ов |
| , час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође |
| ко се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут |
| ру.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла д |
| коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} У |
| брада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S |
| } За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да |
| оге црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> |
| p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седе |
| и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </di |
| и Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!< |
| усти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар |
| тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> |
| Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета |
| ови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова мо |
| Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити. |
| ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, бе |
| ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> |
| а, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове |
| де!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову |
| и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној. |
| оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачун |
| подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} |
| S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Ид |
| брад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да |
| ко ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који ч |
| — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет до |
| равимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</ |
| овишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроб |
| авише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На |
| грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Х |
| разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непреста |
| м Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Нед |
| упно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, |
| ега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> < |
| Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и пре |
| еме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстар |
| еже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекив |
| се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледај |
| — Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена вра |
| {S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он св |
| неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће про |
| мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Ср |
| ге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јач |
| рчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло бе |
| снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте поб |
| коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Н |
| по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше д |
| а и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се |
| чи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p |
| те придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако |
| га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павл |
| /p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У |
| т година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима нез |
| <milestone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, |
| д!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одл |
| " /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} |
| е.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нем |
| ђи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народ |
| узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечан |
| <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ |
| ишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије |
| <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима та |
| унтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као о |
| } Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху |
| т своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и д |
| ирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе и |
| е.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прст |
| чји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова д |
| лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испо |
| ија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином ли |
| зују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена |
| на везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се |
| >Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна обле |
| ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемо |
| одан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p |
| а њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде опис |
| виру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна |
| жа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху |
| а и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два бр |
| узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно ј |
| имаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој |
| > прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко има |
| једињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пан |
| е, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом |
| е се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају ти |
| и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се |
| , опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало ве |
| у прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се под |
| е духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на кри |
| замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, |
| јана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p |
| је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта |
| ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека на |
| Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори М |
| обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пру |
| раш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти |
| анастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад с |
| ао да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састаја |
| p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, уз |
| мише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју |
| његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не |
| , нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи ка |
| мет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.< |
| врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и к |
| ених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а з |
| уше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови стар |
| е се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> |
| ега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с прав |
| еће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војвод |
| да, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасе |
| ше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у р |
| де Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још што |
| поведи једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек ба |
| дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташ |
| рују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, |
| њи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Ту |
| лаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на |
| могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не бе |
| па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огром |
| нце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и |
| , иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, п |
| прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њим |
| м, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мир |
| темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да |
| асло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше |
| еву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв |
| највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вул |
| са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај х |
| се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун ча |
| раз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је |
| беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше уз |
| ећа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, |
| шко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да |
| у да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбиве |
| пије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца нев |
| рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Мило |
| гружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му о |
| <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличењ |
| пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле |
| за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвн |
| } Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мат |
| е, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спази |
| ом.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и |
| осом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p> |
| носи.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и |
| — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману |
| тољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију стран |
| — Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се |
| ака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а М |
| аше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико. |
| мцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу |
| > <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и п |
| срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на М |
| уком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примет |
| .</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с В |
| ратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што прв |
| ростору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, н |
| упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p |
| <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— |
| у, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче |
| ла овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у час |
| {S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заје |
| старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан |
| ромени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријат |
| иже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош саз |
| свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се п |
| ј умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} |
| у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почет |
| вом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певу |
| <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По |
| е, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треб |
| роду Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље |
| лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њ |
| ећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: о |
| ж у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из зано |
| авле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и ов |
| унио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се |
| жаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовни |
| ко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита |
| е.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за |
| ложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да с |
| и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим б |
| самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, в |
| опадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шч |
| вог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и |
| потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало |
| уја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="17 |
| орио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један |
| Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио г |
| осле, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само зн |
| и јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} |
| баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако |
| родан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — ре |
| е и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и пр |
| ан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — |
| аго, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје |
| срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе св |
| ају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежи |
| ошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бо |
| зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p |
| заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре оч |
| ему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски |
| авне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинам |
| е.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Н |
| p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благ |
| рича догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов ј |
| Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуч |
| обе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дво |
| .. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — реч |
| диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута |
| ин, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, преплану |
| ера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има н |
| бивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај сн |
| дахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p |
| S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скоч |
| аву.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, ре |
| ко...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у |
| себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз т |
| у слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је н |
| </p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе |
| у се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухва |
| погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове р |
| /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покл |
| е Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затв |
| изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој дана |
| овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао ма |
| енице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — |
| ејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она ку |
| д Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — |
| раве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— |
| /p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано |
| цу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак |
| нице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нан |
| — Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! |
| би тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тре |
| же могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-п |
| ћи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече на |
| <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... пору |
| че! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За П |
| је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем. |
| здишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p |
| и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доц |
| свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе не |
| у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, ј |
| уша човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали |
| Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнуто |
| <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак |
| слиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{ |
| >Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би |
| дан мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, |
| Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; |
| Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину св |
| >Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи к |
| ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет |
| бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је |
| </p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, |
| е човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробиј |
| ињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n= |
| има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> |
| је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло |
| > <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упи |
| вановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p> |
| Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а о |
| нин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти г |
| х промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, |
| погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, |
| а путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђа |
| p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје |
| до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова тресну |
| <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</ |
| је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спаз |
| дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу |
| осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тел |
| њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али г |
| таси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тиш |
| е; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка сло |
| — Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> |
| а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћ |
| Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко. |
| таде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том |
| > <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник о |
| ан стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага |
| касмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи с |
| гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ |
| пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и |
| има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде |
| ћ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна |
| л примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба |
| p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе ч |
| село и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог д |
| пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад |
| !...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си |
| ово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> |
| <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не ве |
| че:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p |
| ши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да |
| нака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и про |
| <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— |
| д села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју |
| ав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одг |
| агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Р |
| њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезек |
| им.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и пока |
| ња.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећ |
| идети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен к |
| што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За да |
| <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више.. |
| а кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одгов |
| равише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сј |
| Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отиш |
| <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p |
| /p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</ |
| уби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши |
| .</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— |
| мо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну рам |
| тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} |
| си ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — о |
| Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} |
| p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило |
| <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика |
| ни мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се |
| адића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже |
| ше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стањ |
| у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек |
| , али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> |
| p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group |
| вило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га |
| е, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде прем |
| <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед. |
| а скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане пор |
| колико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> |
| </p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, |
| </p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Сти |
| </p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit |
| скопане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и са |
| ри! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, |
| му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> < |
| а тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман п |
| ужину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан |
| </p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S |
| ури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се о |
| итаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај ф |
| узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— |
| <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без преста |
| гуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић |
| тицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што |
| времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени с |
| грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча |
| рац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Сп |
| па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже |
| > <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај м |
| епавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p |
| ођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p> |
| за паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и пог |
| нац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и в |
| а на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи П |
| поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше |
| е с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{ |
| се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и |
| е се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други |
| вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учин |
| ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!.. |
| мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатк |
| е околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, |
| p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дођ |
| џи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџ |
| е.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Не |
| {S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души н |
| сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је |
| смеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка? |
| р син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче |
| ана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{ |
| скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну |
| сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми |
| p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор |
| ну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се заж |
| рена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући |
| би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ к |
| нише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Б |
| приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном |
| а.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуч |
| је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народ |
| </p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p> |
| Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p> |
| мере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{ |
| ажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, ј |
| , потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и п |
| Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти |
| што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљен |
| де.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p |
| <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче? |
| ишта... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно п |
| ј се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је |
| ког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше прост |
| ежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље |
| одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у пла |
| маш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини |
| абрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори в |
| таде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго |
| оја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> |
| /p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим ро |
| га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако доп |
| ебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси |
| ај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— |
| неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> |
| а дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>М |
| село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани ме |
| све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема п |
| , стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага н |
| <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то ј |
| таше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић |
| а.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p |
| и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са п |
| е се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити о |
| узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву |
| х чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенији |
| и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја |
| сука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров на |
| аша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Дим |
| p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше |
| лову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравиц |
| ше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше |
| д гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме |
| одиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало |
| војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш |
| p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испреки |
| а.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци |
| куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и вит |
| тва, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над д |
| ти.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрет |
| г дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, |
| у, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим б |
| беду, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситниц |
| .{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али! |
| лисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јур |
| p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} |
| Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— |
| p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти каже |
| кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> < |
| а столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p |
| ир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупи |
| у Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави аг |
| еђа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију |
| — Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Так |
| ај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица |
| ранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, бра |
| дина били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и сло |
| ца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — |
| Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили н |
| немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — |
| подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опар |
| {S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — од |
| </p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претр |
| ...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим с |
| ирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом |
| ла, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радост |
| тадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упи |
| Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улаз |
| адије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено мест |
| вори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на |
| укуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> |
| се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул п |
| ио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он п |
| тином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници |
| Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином прој |
| /p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше н |
| му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере |
| згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби |
| Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци |
| м!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, |
| да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмисл |
| дију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време |
| у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако |
| све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље проди |
| } Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко п |
| арац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} Пр |
| олити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу |
| S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на ј |
| о соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p |
| пао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> |
| шка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У та |
| раве, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав |
| да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и ск |
| роз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узја |
| у у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том |
| !...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Превари |
| апушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и н |
| левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} |
| рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву |
| авловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти мом |
| ке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p |
| са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S |
| беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прил |
| ...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једн |
| е Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој у |
| оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— |
| укама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послуш |
| а с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па уста |
| а туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашкови |
| влов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Об |
| се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бо |
| инулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица ј |
| ом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега |
| не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој н |
| ли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{ |
| ке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Ниј |
| {S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, |
| лада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде |
| , пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цуки |
| >— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори пре |
| ри игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} З |
| , а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За вр |
| о лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћи |
| тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слобо |
| г Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он |
| а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари |
| се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с |
| де дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јав |
| ресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не м |
| буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће би |
| се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да |
| собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> |
| > <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра суд |
| .</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја з |
| е у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по кој |
| ана.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје! |
| опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугла |
| S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о к |
| > <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p |
| при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шан |
| ме.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде рук |
| ла Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> |
| е сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?< |
| а.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, и |
| , и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSectio |
| старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вал |
| е да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се поко |
| оњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете г |
| вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као оч |
| а се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и с |
| p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег ха |
| ићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном |
| резо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав бе |
| } Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли р |
| спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и п |
| ејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То реч |
| е ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је наро |
| кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо на |
| >Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му |
| бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} М |
| тарце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите и |
| вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду.. |
| а стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, од |
| Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.< |
| .{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? |
| ве.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Т |
| лико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — реч |
| ворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на су |
| p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ва |
| узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресе |
| и све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо |
| p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</ |
| н упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет. |
| Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n=" |
| би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> |
| и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</ |
| узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> |
| оше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се |
| упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код ка |
| унце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговор |
| ква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и т |
| Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — пр |
| и момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Ш |
| есу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> |
| p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је |
| и.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће |
| или, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и |
| p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону |
| га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код |
| уњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу |
| Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} |
| дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одред |
| упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одг |
| р најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи |
| /p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помеш |
| плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом в |
| ђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да с |
| хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо име |
| штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од приј |
| ?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га |
| ди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однес |
| ах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мо |
| :</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— К |
| } У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Св |
| жњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша н |
| авски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава |
| > <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, ле |
| нту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен ов |
| .{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у г |
| шташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прику |
| то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификациј |
| е и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага |
| ји му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и |
| еше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{ |
| оћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњ |
| т ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичари |
| д децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својст |
| у.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова за |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> |
| својише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помр |
| едочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудр |
| је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p> |
| а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђа |
| ије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго |
| примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је |
| узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то чов |
| рлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље тв |
| се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престра |
| о бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како ради |
| заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! |
| , кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— |
| >Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах |
| Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.< |
| </p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по ча |
| p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и |
| у и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држ |
| еше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одби |
| збројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском |
| и ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше бле |
| ..{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши: |
| — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{ |
| ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ |
| или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузима |
| </p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> < |
| Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p |
| свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?< |
| p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем |
| су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! |
| наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо сл |
| — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори мом |
| ушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграб |
| Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p |
| ..</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село |
| прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> < |
| ош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећ |
| метоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — приме |
| х руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и за |
| ст им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: о |
| о ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, |
| приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваш |
| ротече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се от |
| .</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида |
| одства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак |
| арко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио |
| ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не зна |
| и оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p |
| ци.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — наст |
| т — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи |
| — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђ |
| осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — реч |
| /p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, за |
| лаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко по |
| — Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— |
| н једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, |
| јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их су |
| је, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, |
| а и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе |
| ући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— |
| тињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикн |
| ва-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као |
| што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и |
| остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити.. |
| } Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри |
| тисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш пис |
| човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђ |
| готиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, |
| ој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старос |
| тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амб |
| лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старц |
| ка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} |
| и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђ |
| ату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта |
| у, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела? |
| бе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, |
| <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточно |
| риште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени. |
| ље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби |
| ир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, з |
| оћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зоро |
| оредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на според |
| Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југоза |
| омове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један с |
| p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> |
| присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово |
| , један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Ст |
| ом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.< |
| ашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p> |
| едној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је |
| !...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко |
| ављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку |
| и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри |
| ебо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похита |
| — Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само |
| ивене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за |
| на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и суз |
| Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у |
| ече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу |
| — Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— Н |
| хта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај м |
| {S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Так |
| овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је гор |
| оме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и |
| > <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шт |
| сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ни |
| ља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, |
| стук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги |
| век осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и |
| ом, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи |
| лади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тре |
| постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи вој |
| сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <mile |
| кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф |
| и бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше |
| говори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је |
| е у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу н |
| у, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} |
| S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде |
| заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добр |
| <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди д |
| коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се из |
| — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога |
| p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и сла |
| p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одб |
| потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беш |
| ајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска об |
| им треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| !{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће |
| ити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> |
| врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумара |
| ... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} |
| /p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуц |
| ! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан |
| новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван |
| /p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> |
| м снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> |
| на и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела |
| н, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванае |
| три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убрис |
| сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца |
| урни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трн |
| <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, ка |
| ко не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли б |
| ће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрз |
| твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а |
| говори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино |
| мо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.< |
| она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, |
| шкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки |
| све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> < |
| и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај мл |
| ="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај м |
| абучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом р |
| узе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— |
| тва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и си |
| ма понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и р |
| рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри |
| поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја |
| насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познад |
| ану се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— При |
| нике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви |
| <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштр |
| p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — |
| арко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p |
| ком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и реч |
| оју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече: |
| аигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Ми |
| <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка |
| узе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше су |
| /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде с |
| ј Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар н |
| га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те |
| место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мил |
| Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га |
| ојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погл |
| ада?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга |
| .{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и |
| се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошк |
| се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — по |
| се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу сво |
| у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти ј |
| ем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, ш |
| а рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врл |
| е.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?. |
| отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи |
| Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, |
| .{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" |
| јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> < |
| влада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Пр |
| ље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над гл |
| дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и оконча |
| Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће |
| е бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми виш |
| лим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти зна |
| а се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи уста |
| поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог д |
| кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има преч |
| е нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену |
| градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђен |
| </p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — наста |
| јсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до пон |
| му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — на |
| <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на |
| р ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са м |
| >— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више к |
| вицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! |
| p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p |
| остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанч |
| бе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну О |
| ше своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис |
| си ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је |
| одне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очи |
| нуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раз |
| ва леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} За |
| ле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} |
| — Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено к |
| п.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе в |
| о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклињ |
| — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p> |
| еће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скр |
| бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази |
| Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учи |
| покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још |
| Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су он |
| S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница. |
| а опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао |
| ="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мат |
| лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и је |
| индерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше |
| е сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све |
| >Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> |
| сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и |
| и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и прост |
| ече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="4 |
| учено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног о |
| по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз С |
| тупи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња б |
| /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благ |
| Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Т |
| <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао |
| /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с в |
| ницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Ма |
| 965_C2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Ми |
| који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Нена |
| клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а |
| ем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пр |
| Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих ро |
| усте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, |
| омиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде. |
| {S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Ате |
| p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} О |
| .{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са де |
| шко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p |
| а благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче |
| ...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвор |
| ме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Пр |
| .</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и ство |
| Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу |
| ао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид |
| Section" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором напа |
| купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} |
| .{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише чо |
| усле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и исто |
| метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Моми |
| жаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га |
| корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев. |
| /p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана пр |
| е за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Т |
| у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и заг |
| амац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага |
| ма и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</ |
| бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p |
| ки.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је |
| е човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бо |
| > <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека ка |
| чне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Све |
| еђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо |
| глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше из |
| ас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде гла |
| а познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — ре |
| етири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.< |
| > Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом |
| ође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То |
| слушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му заку |
| неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговара |
| истоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се н |
| . </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког у |
| свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, п |
| S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</ |
| н уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, е |
| p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа п |
| оморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овд |
| ...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се |
| слушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Васи |
| у.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> |
| <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовни |
| <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештеник |
| <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| ат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, |
| таше над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу л |
| <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево |
| > <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је |
| 8965_C1.3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село. |
| плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњ |
| кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде как |
| и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно |
| {S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, |
| p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од |
| ху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи глав |
| Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања |
| о и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарк |
| к са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњаник |
| лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај |
| опот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га |
| е Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље љ |
| а га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> |
| окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</ |
| Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу |
| Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгаче |
| војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече |
| Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну пр |
| висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој |
| ира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве К |
| е и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парч |
| .{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се ди |
| стима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се в |
| ладо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} П |
| , добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити прија |
| у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај м |
| добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још |
| на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У |
| ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо а |
| естити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} О |
| други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се |
| Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари |
| уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није |
| та хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утиша |
| на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S |
| и се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S |
| лаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} |
| колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колен |
| сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, пр |
| се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p> |
| е матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капи |
| н одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> |
| турчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| — Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се р |
| огу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори же |
| помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече к |
| — То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага |
| си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га по |
| <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не ди |
| >— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из г |
| загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми де |
| у се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет |
| рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од дан |
| .{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— |
| ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, |
| се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој |
| p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га |
| га.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскин |
| {S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо |
| послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} |
| ај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Гов |
| а ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> |
| м светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући п |
| .{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: |
| } Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори |
| д промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у |
| мену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p> |
| , па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши де |
| <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p> |
| подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува тем |
| >— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Кр |
| p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега н |
| кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не |
| <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата. |
| а ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокоб |
| не!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!. |
| о да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран |
| рко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћат |
| ереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи к |
| лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone |
| г ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше |
| мо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се н |
| и у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| уком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем С |
| ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у оч |
| узе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у |
| p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати |
| p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> |
| иже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p> |
| > <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након |
| показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило |
| а то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, сту |
| сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, |
| коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше |
| руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беш |
| е.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе |
| старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко |
| часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкч |
| о рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од п |
| орило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су р |
| у о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им |
| кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом |
| еби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на мат |
| Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да |
| има беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </div> <div type="group |
| S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, |
| ородице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p |
| Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја |
| лају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је оста |
| из брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхт |
| очињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верује |
| еше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у м |
| Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомо |
| у, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може как |
| нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад н |
| беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужи |
| тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам |
| ше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и мла |
| tone unit="subSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну сна |
| прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p |
| ај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Т |
| аше својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрве |
| ити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се о |
| као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава |
| овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаник |
| unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све полож |
| ако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо ра |
| р-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попа |
| ст.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— |
| и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> < |
| <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... вер |
| у... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар |
| дом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Је |
| е му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> < |
| делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово |
| је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с |
| „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће |
| бучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла |
| дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натр |
| даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном д |
| !</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити |
| било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно зав |
| > — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од ж |
| лепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{ |
| ождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чуп |
| S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан г |
| т носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стој |
| ..</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан ј |
| ју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им |
| дно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти |
| <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Х |
| > <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, |
| ...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су крив |
| е.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> |
| а!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p |
| ао да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста др |
| ј га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главо |
| чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Ј |
| о том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, |
| а се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима |
| То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од син |
| видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитују |
| узама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крит |
| стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља |
| че ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се уск |
| о му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} |
| н доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо љу |
| и...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас н |
| , ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцни |
| ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} |
| кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за ду |
| > <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледа |
| би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате |
| " /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изи |
| руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.< |
| {S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска |
| пасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролил |
| ући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало п |
| самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јунач |
| де.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се веш |
| у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехо |
| а и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима пр |
| p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасе |
| адом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо |
| а се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у |
| око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше сп |
| р је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а |
| </p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће |
| , осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Ма |
| се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је |
| рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> < |
| цеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горач |
| вет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, биса |
| ко, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} |
| окољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу |
| луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} |
| S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да п |
| о све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет годи |
| великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који |
| е није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо |
| > <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с |
| греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено |
| ом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га ун |
| једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду своје |
| }Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову |
| S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, д |
| ај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха |
| за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу |
| амнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је |
| надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих ц |
| У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> |
| свети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{ |
| пљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница ма |
| догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и |
| јводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S |
| м јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и |
| ва гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишче |
| ј крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде |
| а коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство |
| и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — у |
| Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прик |
| педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али |
| <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ће |
| и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на гла |
| /p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— |
| крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и |
| S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у гр |
| јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> < |
| н час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путев |
| <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти |
| .{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу. |
| p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p |
| /p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Мо |
| </p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и ис |
| два дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? |
| </p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и |
| p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Д |
| ди.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше |
| , ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас |
| га.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача си |
| оје тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњ |
| <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> |
| ште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе н |
| раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У ли |
| да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злост |
| ао црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш |
| да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну |
| </p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше |
| ке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаш |
| м тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, гро |
| богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунче |
| е беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико замет |
| p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз |
| у глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Пр |
| ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше д |
| под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, |
| што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите на |
| м својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га бех |
| воје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пруга |
| унава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> |
| вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена |
| у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова п |
| де из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах кре |
| — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Ј |
| дговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p |
| а игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па |
| остају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде ма |
| ђоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут ста |
| даном, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној |
| ава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта |
| беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сак |
| /p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други п |
| пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху |
| ласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обу |
| /p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак поб |
| мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек ид |
| p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106 |
| p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак |
| /p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачн |
| ими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовеште |
| и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше к |
| n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један бр |
| утра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што |
| е у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се до |
| отом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> У кућ |
| о поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и поми |
| а часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте го |
| о и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} П |
| азећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти с |
| д први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту |
| дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више |
| xml:id="SRP18965_C1.2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на ј |
| има ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под |
| е.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас км |
| овој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њи |
| <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ства |
| ни друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беш |
| ега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сум |
| {S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: |
| отину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и пр |
| <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, син |
| крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равн |
| Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови б |
| У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара поно |
| авом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гне |
| велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <miles |
| !</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише |
| е поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањ |
| в се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пре |
| пријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше |
| сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече не |
| у?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — |
| .{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена |
| а нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?< |
| знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оста |
| <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не б |
| долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, по |
| му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— |
| још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде |
| p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> < |
| руги на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо о |
| но чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> |
| ца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — |
| адова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам |
| > <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, р |
| атру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријате |
| беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> < |
| сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска |
| зневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад |
| еру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопи |
| епријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као |
| е недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једн |
| >Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из |
| 2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмн |
| ..{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби свак |
| ш неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастоп |
| ићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијо |
| беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне ка |
| з густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, т |
| и се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У |
| овори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. |
| бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> |
| одник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p> |
| ва оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit=" |
| о писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна л |
| ј речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| чну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Мо |
| се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим п |
| ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђен |
| и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жи |
| пасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Н |
| ве живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише н |
| молише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и гла |
| >— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз ко |
| ште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома |
| а се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и ме |
| — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жа |
| Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову го |
| ори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отров |
| дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште |
| ћи се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="ch |
| p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека |
| Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујем |
| нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Си |
| аља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет го |
| се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој |
| ја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жр |
| </p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С д |
| >— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Д |
| ја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па |
| обра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и |
| и га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело тво |
| те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја |
| старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда ду |
| ово клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Пок |
| е, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се узда |
| > <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> <div type="group" xml: |
| Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом |
| уја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунто |
| ве се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на ра |
| S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи дух |
| S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело ј |
| а старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се дец |
| ишта лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја |
| ју.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно |
| .{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обнов |
| lestone unit="subSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше |
| еома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у |
| Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купин |
| мућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп В |
| ва беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{ |
| p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да |
| — А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.< |
| превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако ј |
| је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — реч |
| и сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо на |
| рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У т |
| .</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да слу |
| руге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се |
| с је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља |
| боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је |
| речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан |
| ло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-План |
| или, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се раз |
| тима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p |
| е разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>То |
| конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскиј |
| с десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чу |
| га Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло б |
| стрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци н |
| {S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се погле |
| 63" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и об |
| јаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху неп |
| се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју |
| аће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све ре |
| p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту |
| гу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> |
| ришту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, |
| х васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири |
| <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика пр |
| живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, |
| ну јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p |
| та и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забе |
| ука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и |
| положи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци |
| ркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — од |
| , а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратн |
| н слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихват |
| Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је с |
| м од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— |
| 50" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по не |
| д за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и сал |
| а поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху |
| учи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> |
| и хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма |
| огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђ |
| мковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себи |
| Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да |
| ште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена |
| } Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и |
| , сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један ша |
| рмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим з |
| Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду |
| лико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} |
| бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше |
| пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, |
| а прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи |
| Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> |
| на поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб н |
| ија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаш |
| новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Т |
| Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> <div t |
| давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше |
| } Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу |
| Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте с |
| ко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> < |
| <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши |
| ље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кући |
| 8965_C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа |
| ену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град |
| беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој |
| on" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов по |
| један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беш |
| а главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| ом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад освр |
| /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је |
| >— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и рук |
| и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази јед |
| ведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за с |
| вим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачувал |
| ладић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, |
| адкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се. |
| ке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} |
| у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто см |
| ојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада |
| ао за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да |
| а и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народ |
| у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, траж |
| Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења |
| на, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан |
| а веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на беде |
| снога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег |
| > <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Кап |
| непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— |
| ром годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</ |
| во, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратк |
| розора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте |
| ј!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим |
| има.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!... |
| <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и виј |
| ања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, п |
| е с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</ |
| Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и ч |
| ad>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по ко |
| ју и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то |
| шту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда. |
| ол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек ст |
| листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало |
| но; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се ло |
| > <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Гра |
| и овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено пог |
| ећ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и |
| о и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висор |
| а стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу |
| Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомичн |
| аве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под |
| тиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове без |
| у као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиља |
| сном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече жив |
| лену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не пре |
| , промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <p |
| одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудовац |
| да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше по |
| о</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замаг |
| овни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.1"> <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске |
| {S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључи |
| едан зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да |
| да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p |
| де.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа |
| звреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже ка |
| у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотв |
| аше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину |
| приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Из |
| идом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после |
| ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лул |
| н обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити |
| ично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен п |
| истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> |
| нога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Н |
| итро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> < |
| S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бес |
| радом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина м |
| две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потај |
| акнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То |
| оса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељени |
| хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, |
| ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне с |
| крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} |
| дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поч |
| ма.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савла |
| ва беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, к |
| е од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн косту |
| <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На об |
| мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа |
| p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама |
| азлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек |
| } Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мал |
| далама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, б |
| } Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S |
| .{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он п |
| ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру |
| ије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а |
| >Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непри |
| зи онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Ост |
| ати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спус |
| рене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не |
| ш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сест |
| И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p> |
| p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први доброт |
| сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, до |
| ерење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} З |
| .{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... |
| целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} |
| ар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема |
| ан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље |
| ст, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} |
| /p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — |
| ха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не |
| гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, ш |
| Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-тр |
| ао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Т |
| ане.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли |
| Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| , двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p |
| помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, |
| о потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</ |
| са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде млади |
| капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> < |
| аци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у |
| </p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к н |
| <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, та |
| ога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пуст |
| говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Сп |
| уру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш! |
| ж’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци на |
| ну Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p |
| чицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним г |
| ну, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже |
| p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки миш |
| а брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — |
| Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гла |
| Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се |
| као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, с |
| јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две |
| и је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомц |
| цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаш |
| ошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз лу |
| ра и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благод |
| у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте п |
| домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше |
| Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разо |
| ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко т |
| граби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф пла |
| аде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид |
| — Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима |
| {S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром ос |
| беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чу |
| S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуч |
| ровић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађо |
| p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којо |
| посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, |
| сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон про |
| мо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело гла |
| и Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а |
| е један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> |
| вно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хла |
| исање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху р |
| ад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни |
| ивено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гр |
| јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Та |
| ти одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, |
| њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрн |
| у.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, д |
| .</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака |
| — А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> |
| е.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапара |
| боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити. |
| ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих |
| их и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам ог |
| тена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се |
| че:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S |
| га.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих |
| ве, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, |
| биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе |
| ани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; н |
| појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне трав |
| {S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бош |
| id="SRP18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Ст |
| .{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у х |
| наш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти о |
| Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> До |
| ом?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет |
| ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваш |
| начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак и |
| бол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше |
| ана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <p |
| а.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а |
| .{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говор |
| вори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тум |
| мицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, ча |
| >Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишт |
| к најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве |
| снуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продир |
| > <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p |
| а орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу з |
| олетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхт |
| , спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што |
| отиву џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред |
| , тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Срб |
| S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим по |
| и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под но |
| бом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву прит |
| како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колут |
| <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше г |
| еве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, |
| име? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</ |
| ну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> |
| кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чувал |
| Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше |
| рака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и |
| уше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужн |
| {S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, ос |
| е и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе |
| изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтат |
| .{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> < |
| стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к ста |
| му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су д |
| да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p> |
| и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене |
| ета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Шт |
| да беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као д |
| т’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> < |
| ху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, |
| ати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо |
| } Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше |
| н беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села |
| аву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али |
| а беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита |
| ="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тог |
| е збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита |
| рко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и ре |
| енија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љу |
| пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том |
| к на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу |
| и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над м |
| ичка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене |
| човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлин |
| зише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:< |
| н.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жарков |
| а.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже |
| ок једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Д |
| </p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p> |
| рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>П |
| а десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} |
| ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи |
| ња трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{ |
| би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Дост |
| локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходн |
| — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осве |
| о.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о |
| .{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Бу |
| тати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима г |
| S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одг |
| пишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког |
| ећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку так |
| огаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} |
| о нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Не |
| брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни |
| турена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и посл |
| а, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва т |
| Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше |
| рачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог |
| и мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; |
| уна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф |
| отапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти |
| е гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по т |
| дан међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обра |
| е аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не |
| и издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој о |
| кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне оста |
| а, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, к |
| тећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћ |
| и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На м |
| брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> |
| под нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај т |
| p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> < |
| таган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за сил |
| о са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том трену |
| рат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жуп |
| {S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што реч |
| ећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја к |
| мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се |
| се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Пав |
| безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, гото |
| ичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше |
| <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили с |
| е.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на |
| — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, поп |
| ао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је |
| а у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћај |
| оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.< |
| непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" x |
| xml:id="SRP18965_C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно пре |
| Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше |
| уре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше јо |
| {S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа про |
| по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико |
| знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар |
| наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе |
| небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе н |
| <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери |
| унаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> < |
| мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} П |
| лободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо пр |
| , и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне |
| сврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> < |
| и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати |
| .{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> |
| рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече |
| е душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа ди |
| /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</ |
| > <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обра |
| скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p |
| ди.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, пос |
| ветлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с |
| седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга |
| и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане ра |
| епогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ |
| амаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо |
| на снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвет |
| је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пе |
| 16" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина |
| шнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Пот |
| ђе се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, прир |
| та.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, неж |
| аше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао у |
| ови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз в |
| сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико т |
| их.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај |
| S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је б |
| војима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројев |
| ажила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> < |
| удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом неб |
| х држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, п |
| зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.< |
| е звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два |
| изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Пота |
| ем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Ули |
| гогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуд |
| пред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, п |
| се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мук |
| ад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> |
| ић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, |
| е тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну бор |
| оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и прот |
| аху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников. |
| у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p |
| p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама прео |
| е с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... |
| .. у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све шт |
| и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице |
| Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Ст |
| ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, зна |
| живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе |
| ањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри |
| <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице |
| рко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се стар |
| , с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све ол |
| иновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све бла |
| <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гле |
| и сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и |
| добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не од |
| да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разнолико |
| похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пр |
| нде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна |
| а Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па жи |
| И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у |
| очити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то |
| стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош |
| чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> |
| Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а |
| о — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа |
| ака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опа |
| м, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Ога |
| утро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на |
| незверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се |
| акључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уро |
| рвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да |
| S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> < |
| ; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„К |
| могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи пр |
| Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> |
| S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајд |
| > <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> |
| проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> |
| реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време |
| рство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, пр |
| мрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама с |
| ше, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жарк |
| ај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Мил |
| оска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, пре |
| што.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренераж |
| инуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} |
| огом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити |
| жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро |
| и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у |
| ине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник |
| Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава. |
| , укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло |
| Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише з |
| а он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше. |
| Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет |
| илазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је |
| учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде |
| прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када |
| S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без у |
| ај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступ |
| Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си п |
| омну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p |
| стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурим |
| ршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Ча |
| ајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском ид |
| едимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на |
| отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од |
| децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити. |
| ру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано |
| ри се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан млади |
| та радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рај |
| Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска |
| краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронт |
| не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p |
| тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их к |
| стићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачи |
| е Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да |
| беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва |
| слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне п |
| век подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бране |
| ш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите |
| ре — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред |
| уј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа |
| не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не |
| адан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, |
| ше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сил |
| } Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И кол |
| одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би |
| твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја не |
| анца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе |
| .{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно |
| Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђив |
| и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у |
| н човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, |
| еветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово с |
| !{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо |
| Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из ј |
| , али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; с |
| е...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у |
| и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p |
| авле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом |
| ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се оча |
| пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не |
| једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p> |
| атиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако |
| ротив нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег ст |
| кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p> |
| роз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и |
| енадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као |
| као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беш |
| ром...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па |
| атеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беш |
| ти у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С по |
| им, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> < |
| езгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прил |
| ј грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, |
| Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређ |
| ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било к |
| отово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико < |
| оповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело п |
| мо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо |
| ји и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Дел |
| дро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S |
| чи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи |
| ромуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада |
| иру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Н |
| ојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва |
| и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњак |
| .</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} О |
| Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као |
| ики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу пред |
| мо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од М |
| ује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгаче |
| {S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} |
| чи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре с |
| рно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше н |
| озном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те |
| Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се с |
| аде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан |
| темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и |
| Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> < |
| и гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се мо |
| е права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на груди |
| вде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, |
| да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p |
| на у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом |
| бро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га |
| ше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово. |
| ачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и кр |
| p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом с |
| налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се |
| по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Бе |
| е!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје |
| а сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си |
| их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза |
| Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То |
| врати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Љ |
| ече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беш |
| опрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Дал |
| ашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето д |
| жна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрат |
| ла.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и |
| Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S |
| е су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је |
| о Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и пон |
| ком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својо |
| ма: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и да |
| ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути св |
| еда у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја |
| т.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се о |
| а смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек ко |
| .</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пруж |
| — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узм |
| шка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— |
| лавар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гу |
| ити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећем |
| речи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трп |
| ејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и |
| е — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, е |
| — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— |
| <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља о |
| воје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О |
| p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лош |
| Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види |
| све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити. |
| p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p |
| добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас к |
| јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уве |
| Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми |
| Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љуби |
| је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изг |
| ори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло |
| <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!.. |
| ву гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на пр |
| акну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед р |
| поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а д |
| оје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихват |
| а ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје |
| рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латиф |
| воју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да |
| А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— |
| </p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p> |
| ик.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n=" |
| <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p |
| ог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе бли |
| — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно |
| арна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, г |
| клео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.< |
| > <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва пром |
| ило да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> |
| убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком прет |
| рену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко др |
| ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Ба |
| -бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је |
| дна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмах |
| д или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке. |
| паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не т |
| ох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> |
| лас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро |
| азвијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> |
| ено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... |
| таће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} |
| погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја |
| — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> < |
| ицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се с |
| еси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> < |
| S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!. |
| али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по раме |
| упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Мано |
| да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што тр |
| Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> |
| луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!.. |
| га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест... |
| че!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мисл |
| ељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана |
| .</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јус |
| еш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад |
| дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — |
| ћи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја |
| он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чу |
| баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кр |
| и! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p |
| ћи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри |
| руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одгов |
| </p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у ско |
| > <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Ман |
| те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!.. |
| и.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш |
| ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> < |
| але.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срц |
| ља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> < |
| одиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима б |
| еше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи ср |
| S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу |
| че кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} М |
| и спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— З |
| надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S |
| ја је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} Т |
| њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му ду |
| <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него |
| уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одв |
| {S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} |
| пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јо |
| Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обур |
| беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејман |
| ком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.< |
| ветитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје |
| па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ |
| асенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бо |
| природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријат |
| е, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стења |
| неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише |
| а момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" / |
| зумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p |
| уда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На |
| воду, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућ |
| беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ла |
| душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и но |
| аше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у прича |
| то се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако |
| т узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а н |
| мо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и |
| ледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред на |
| дио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина |
| сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као |
| мамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помого |
| да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше п |
| >Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче. |
| спуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном. |
| пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих |
| . доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} |
| у још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше |
| иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</ |
| дише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај ма |
| p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— |
| и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p |
| вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, |
| нас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј |
| главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" |
| волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу |
| у.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, |
| Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити |
| Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S |
| и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p |
| <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са своји |
| тиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је у |
| <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве |
| престано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не |
| .</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и |
| Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p> |
| вој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што ре |
| м пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дан |
| /p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако |
| у познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао с |
| им стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеш |
| во.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало |
| по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Ка |
| ло, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по двор |
| у свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узр |
| ше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да |
| ћемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им бу |
| че дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у тв |
| аше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> |
| ја.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p |
| {S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и поглед |
| име! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Бе |
| арко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.< |
| очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> |
| приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на |
| редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном с |
| ка те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— |
| ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе стар |
| S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да |
| че Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Гото |
| > <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече |
| зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда. |
| че.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако |
| је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p |
| .</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита гр |
| } Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве |
| ле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо |
| </p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} |
| осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше |
| а крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То |
| ци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац |
| ница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну глав |
| га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е |
| Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотво |
| уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па н |
| његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брч |
| кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва |
| </p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарк |
| <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође з |
| ад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв |
| ђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} |
| ађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Н |
| е исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> |
| ајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одг |
| рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одг |
| одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се. |
| и мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Ж |
| ружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, |
| . шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта |
| Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Су |
| благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодиш |
| руја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му |
| скомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type= |
| рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војв |
| се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред |
| {S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обо |
| прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и |
| е, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасениј |
| — Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} |
| беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сут |
| веше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тре |
| е оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покор |
| онесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — р |
| уши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија |
| азговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца |
| се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не стра |
| оју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни |
| ују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</ |
| p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И |
| шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога |
| млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Др |
| хом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучен |
| у рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше |
| ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали |
| га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p |
| лушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Д |
| еше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загр |
| е пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте годин |
| моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе |
| нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из з |
| сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небо |
| а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, кој |
| .</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће |
| оказивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а јед |
| Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! |
| ри слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и |
| {S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба н |
| , која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше в |
| лно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</ |
| обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за |
| </p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</ |
| p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>О |
| и се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица |
| и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која |
| ци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њо |
| {S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Из |
| наш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми чов |
| А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи о |
| — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — пр |
| брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — пр |
| што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> < |
| естро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p |
| људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака |
| и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак |
| аху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму |
| ма.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Бе |
| и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљев |
| дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се |
| је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је |
| уђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверава |
| ле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа |
| омуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу |
| о по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети |
| Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је |
| > <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговор |
| Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што |
| ош не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба |
| вим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнел |
| о беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав зади |
| <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> |
| де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених |
| едан циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор |
| му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да с |
| и нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараш |
| у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекам |
| би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.< |
| иже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да |
| тано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик. |
| > <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> |
| же крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист |
| да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Так |
| но надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>С |
| бунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Ми |
| p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Там |
| неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налаз |
| ћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у гла |
| роваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је ос |
| Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже с |
| у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та о |
| ман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузда |
| мађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и |
| ојводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један кора |
| беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима нази |
| дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово д |
| ад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муњ |
| а света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ва |
| S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нес |
| н стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одб |
| т Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и |
| ојводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац б |
| и, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У |
| нуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да |
| ше се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном |
| сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, |
| ео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у ње |
| Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан теж |
| е, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и ж |
| .{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са пр |
| Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место |
| очињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Па |
| м брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој стр |
| оду развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>С |
| е тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> < |
| напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше |
| служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духо |
| у имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садаш |
| иташе га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји |
| д другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{ |
| рко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спас |
| ознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељ |
| <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и |
| сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Б |
| ом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског На |
| год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, |
| и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>Пос |
| , а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог н |
| настира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сјед |
| } Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, |
| чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше |
| <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи б |
| рко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави |
| обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу д |
| p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n |
| ше се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли |
| су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— |
| вљени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби |
| и.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја |
| је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако б |
| оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, |
| S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако с |
| увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући |
| вори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Р |
| ни...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита же |
| јући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо |
| p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља. |
| ронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у |
| кушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу с |
| а наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке |
| гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично |
| ад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> |
| лико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га |
| муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за |
| засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, пр |
| ше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ра |
| не су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму |
| чи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наред |
| } Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко |
| стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи и |
| Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" |
| ди дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на |
| , с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, ко |
| их невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморе |
| погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана. |
| никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крил |
| у да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму |
| > <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p |
| Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа |
| ако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то |
| и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> |
| е примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај и |
| } Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумади |
| >—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и |
| елици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> |
| или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ |
| з глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они |
| есијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с |
| ђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја |
| иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да пр |
| ије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слоб |
| p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p> |
| а остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{ |
| њем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p |
| цу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коњ |
| 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.< |
| на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p |
| ста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак |
| сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па |
| {S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши мо |
| ати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, ка |
| ности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својо |
| а нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, наг |
| поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко ос |
| /p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Мил |
| ећ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разл |
| ољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред |
| позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, |
| ош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Свет |
| о Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага мл |
| х се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толи |
| ућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја |
| зад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано |
| ="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола по |
| ?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати? |
| за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски |
| е старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, п |
| ако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p> |
| <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Уз |
| , снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што |
| Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу |
| ело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут |
| <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Ника |
| поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по |
| главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцен |
| и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колен |
| молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, |
| их породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и реч |
| тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упи |
| шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зл |
| Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до с |
| и.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} В |
| и мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> |
| лиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле |
| а, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} |
| до и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих |
| емишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и |
| </p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сут |
| У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, |
| ма дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа |
| на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и остали |
| учно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и испри |
| а <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела |
| држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и |
| к, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада |
| ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био |
| ред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге |
| миле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га |
| </p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</ |
| <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> |
| јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу |
| рега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би л |
| <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља на |
| ода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта |
| Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лише |
| аточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беш |
| — Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — |
| њице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и с |
| у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарко |
| ити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је мора |
| о две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— В |
| поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољава |
| приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека ш |
| с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласо |
| аше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све |
| > <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бе |
| ен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше зал |
| е повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарк |
| рег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки н |
| оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Ми |
| жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, |
| разложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни д |
| Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у |
| ве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са сви |
| лу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе п |
| од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде |
| > <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге |
| пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица |
| ше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p |
| ху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Сл |
| ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч аги |
| вловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбоч |
| ију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} |
| та.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце |
| магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима |
| ише дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и |
| pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових |
| д радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти ка |
| га тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите |
| ву лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема |
| да:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а |
| .{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, |
| Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се ово |
| чини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да |
| ску!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништ |
| нији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Је |
| ан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у |
| онор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђ |
| е.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један |
| p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под за |
| главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже г |
| ћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и об |
| исао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> |
| и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Ст |
| ом отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови: |
| ерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, а |
| Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности ње |
| ите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала н |
| ак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је |
| е ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитр |
| бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше си |
| е главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше |
| е код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи поди |
| еши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побр |
| ја издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти |
| д год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше |
| Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.< |
| азнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај |
| име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко м |
| ћу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Так |
| коб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у забора |
| ић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p |
| Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора |
| ни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игу |
| } И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и храни |
| гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... |
| ли у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Ж |
| {S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — про |
| ни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство |
| к што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји по |
| израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу |
| рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти |
| астир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграб |
| е руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он ј |
| ..</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{ |
| ма, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасј |
| азгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупир |
| Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички |
| Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на |
| мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје |
| ено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, не |
| и Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} |
| се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а |
| S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спас |
| ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај |
| {S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну |
| у?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p> |
| Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше |
| е последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у н |
| оседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави |
| тио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удови |
| "169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капиј |
| подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и о |
| о то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свако |
| колико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не п |
| ен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год б |
| е недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!. |
| } Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па г |
| p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чу |
| </p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, гот |
| ело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко про |
| густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајд |
| , допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао п |
| </p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу ја |
| ше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, зап |
| добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до тем |
| ше кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој |
| занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му сна |
| , па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да по |
| Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме |
| и главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Бо |
| таће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене |
| е.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши с |
| — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се им |
| маћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав поса |
| и застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, дево |
| ира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама дв |
| спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— |
| — Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да |
| од свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео в |
| о један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, на |
| о до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми чест |
| зала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, н |
| и у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта. |
| у ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска |
| де се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p> |
| е, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са л |
| овештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије |
| а кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати |
| макоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} |
| га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="15 |
| на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.< |
| вим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо ра |
| и, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке |
| о!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па х |
| по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове ни |
| нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушава |
| Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог |
| е осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он б |
| м не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спок |
| ука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пус |
| ереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{ |
| Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... т |
| иња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жа |
| ?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? |
| ава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар п |
| и?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сас |
| рко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце м |
| ојне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти |
| и тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, |
| не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, о |
| 2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша. |
| је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — |
| шај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући ш |
| Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> < |
| вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде |
| иште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш цар |
| т Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка теме |
| S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан |
| вишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и |
| ки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Беж |
| има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу |
| има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, а |
| Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па |
| иша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржит |
| у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се |
| е и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у ово |
| д умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома? |
| е гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n= |
| понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спа |
| асенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на вра |
| им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> |
| олу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ни |
| њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су |
| рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Ми |
| љан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из |
| заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у јед |
| југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, |
| е:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гле |
| асти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави с |
| на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p> |
| о.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву к |
| а то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти ил |
| а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?< |
| на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шали |
| з Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну д |
| се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побр |
| >Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма к |
| гу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гр |
| у се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине. |
| онту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљ |
| е плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч |
| одиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први |
| S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристај |
| тују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош не |
| па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже пр |
| ци:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највиш |
| Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> |
| де на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Пав |
| апред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али |
| ичену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност св |
| лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ћ |
| главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите |
| дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више |
| уде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похи |
| је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бо |
| е ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац |
| д.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога мо |
| Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том реч |
| и једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао |
| Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то к |
| више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би мо |
| што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља ви |
| стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога уја |
| који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лев |
| идаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези сто |
| ба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки п |
| се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква |
| га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више |
| ети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаш |
| И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само |
| руги.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има |
| сне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} |
| наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како |
| о целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два ул |
| ћаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} |
| трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штите |
| чи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа |
| ане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у |
| Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његов |
| данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се о |
| ћи снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Е |
| боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Ст |
| ломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећ |
| та, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промен |
| ше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би |
| дачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година д |
| дседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше п |
| фа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n=" |
| похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| </head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако н |
| еља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и о |
| тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко у |
| алеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђе |
| p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четв |
| рими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од |
| /p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече једа |
| га дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљив |
| Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто б |
| S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два |
| припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у се |
| .</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> |
| е главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, |
| у сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чу |
| Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком |
| се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе д |
| тупише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему |
| и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Бла |
| S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обав |
| а.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази у |
| рад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад |
| е.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ј |
| рница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирск |
| оравити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац |
| S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањени |
| јатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи |
| вади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и пос |
| {S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу мо |
| S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше |
| е нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, пог |
| гази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше дв |
| важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики |
| .</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се |
| Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, син |
| пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци буја |
| ој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и |
| а развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше |
| народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, |
| ва утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно и |
| > <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до |
| авише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што |
| беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се |
| буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметић |
| бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговор |
| ужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом се |
| е Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, ск |
| и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточн |
| ијатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p |
| <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних пор |
| ин“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима |
| акав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост оч |
| p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут. |
| у покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте |
| нети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјај |
| егове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а |
| безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом проша |
| осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Л |
| ројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ов |
| рсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Л |
| Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Так |
| Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Попов |
| се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми с |
| нака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стад |
| лас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака напе |
| е реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, к |
| е на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског |
| .{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослобод |
| едњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> |
| сне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрин |
| тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом се |
| рајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно п |
| у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка |
| оше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се с |
| ку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како |
| лар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета |
| ђаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост |
| рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад б |
| Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— |
| </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, ко |
| мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} |
| еличанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грањ |
| , издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се |
| чето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српск |
| е беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање |
| уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беш |
| итеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женс |
| адаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше |
| азила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренут |
| предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва |
| јукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа тр |
| јући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Т |
| го ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да |
| ан и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрдну |
| S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази |
| S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — пон |
| ревуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стоја |
| Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта ј |
| згуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код |
| у се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктањ |
| о, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разн |
| паше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук |
| ком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајн |
| че пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, |
| да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n=" |
| е Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са бра |
| p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан- |
| гу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p |
| што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{ |
| p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и осл |
| иже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, |
| ијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на најв |
| и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори |
| } Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, дола |
| јем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S |
| на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> |
| е бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрч |
| ри врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Иг |
| а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, |
| p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.< |
| ује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан. |
| егове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази |
| један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> |
| у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга |
| лизу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, к |
| пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њем |
| видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет |
| имаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше |
| м ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако |
| Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Гово |
| шко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта д |
| <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здр |
| ако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш б |
| рпске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону за |
| посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештени |
| беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри приј |
| ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад |
| а два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да |
| спуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} |
| њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> < |
| ике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкив |
| /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Х |
| S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећи |
| рби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p |
| ну.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли |
| "subSection" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> |
| едби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим п |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша преч |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Руст |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризван |
| ратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старч |
| оцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беш |
| изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S |
| ослужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније ко |
| чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срц |
| Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничав |
| лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обра |
| граби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n=" |
| га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог се |
| Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јо |
| дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="146" /> |
| ема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је |
| и Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај в |
| ало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се |
| игу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемире |
| рат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џела |
| p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{ |
| здрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> |
| 4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто не |
| раду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и |
| а војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаш |
| едем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо |
| урена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од |
| ?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p> |
| беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <mi |
| приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој |
| обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакш |
| вачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само |
| к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S |
| окушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Дол |
| он не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Све |
| док два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у с |
| чак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво |
| једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, |
| је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Да |
| рикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетах |
| а поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало изврш |
| га улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П сед |
| да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако п |
| ог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак уж |
| се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{ |
| ванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S |
| аше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и пред |
| еше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S |
| .{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа |
| е.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> < |
| ...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — |
| , али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p |
| љу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од |
| е разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се и |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То бе |
| овараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колен |
| Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ћ |
| ат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред |
| им, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да |
| ва, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко |
| ilestone unit="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да г |
| _C2.2.14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примиш |
| и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђуки |
| и се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућ |
| Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — |
| >— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци |
| упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стај |
| главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, о |
| риште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду |
| дано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе |
| ткад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, удари |
| јевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премиш |
| рени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити |
| и својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу свом |
| — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У наш |
| .1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} |
| ош никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња де |
| ст.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се бри |
| насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако м |
| разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, једа |
| ко одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке баца |
| .{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече |
| ча сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... утора |
| обратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави ч |
| овољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш |
| </p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми |
| нима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му б |
| добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} |
| ви ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!. |
| јмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, |
| {S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу |
| ирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p |
| /p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> |
| .{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ |
| му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> |
| У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, ка |
| мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она г |
| а обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада |
| у радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар г |
| асположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Б |
| оше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и |
| <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не ди |
| вали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{ |
| пријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} И |
| а, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног п |
| ало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До кап |
| умадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас |
| вог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и |
| иге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и ка |
| ећ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, |
| азуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У к |
| unit="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу |
| за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је прив |
| огне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утица |
| борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и ж |
| е Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што |
| еће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто ле |
| ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обра |
| оље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, ни |
| — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Ж |
| дуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи. |
| о, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— |
| оћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово |
| Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити |
| ако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре |
| и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — ал |
| > <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> < |
| p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирц |
| S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац н |
| ом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и |
| {S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и |
| ањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из там |
| ш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих |
| } Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, |
| ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове си |
| онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш он |
| продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин сп |
| познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> < |
| могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно. |
| велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Пр |
| уца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, |
| уташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају. |
| Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S |
| енадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и нап |
| хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јунач |
| ице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} |
| обабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде харт |
| у шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест |
| <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаш |
| аничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и |
| живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везан |
| рче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ћ |
| ој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и за |
| кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко |
| рчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још |
| мци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у |
| ом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом |
| </p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он ско |
| мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојл |
| о и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже |
| другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три гр |
| патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочи |
| оћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, |
| ојих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с поч |
| али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и |
| ви бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наж |
| шаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не бех |
| угог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици |
| браних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим с |
| еху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гроб |
| у би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину |
| {S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуца |
| врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен бук |
| ни манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, з |
| снице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи. |
| ламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен сол |
| ј у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p |
| <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, |
| рба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Бог |
| ца, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, ка |
| ачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељах |
| густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубов |
| Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различ |
| у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново се |
| лико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бе |
| ше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свал |
| , оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако |
| > <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га |
| ан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пош |
| под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста |
| о погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уве |
| — Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— |
| а приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се |
| о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То бех |
| глед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на се |
| илажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пра |
| ленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом |
| се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и уп |
| д њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То б |
| е нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и |
| Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!. |
| о сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадова |
| </p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином. |
| /p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко |
| — Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо пам |
| и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку к |
| сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Лати |
| а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, |
| вера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.< |
| оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је п |
| та Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача |
| десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примет |
| оче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Мног |
| — За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег |
| пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад |
| гов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну и |
| ју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи ру |
| е и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрсн |
| иваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху н |
| разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена |
| ри добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у |
| ме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, уз |
| </p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и пр |
| војица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге |
| апред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драг |
| осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, |
| Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p |
| } Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Мар |
| уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамни |
| а, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по прос |
| <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево |
| , имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифов |
| >У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p |
| о преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавиц |
| , стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно |
| > <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најм |
| >Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга |
| бузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигр |
| и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја с |
| >— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио! |
| колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мора |
| ник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сети |
| вао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату ре |
| е дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} |
| ојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, шт |
| овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>Т |
| прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хи |
| P18965_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војвод |
| реваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени |
| ст и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Ж |
| се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се гр |
| ас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из |
| бом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— |
| д не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> |
| х војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То |
| ли ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла клик |
| гоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода! |
| ер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кли |
| ојвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се диза |
| ти.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе |
| али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађ |
| веста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!. |
| : <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гуду |
| и проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколов |
| ати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим |
| спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаш |
| ао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> < |
| одба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички |
| од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, |
| дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу кој |
| нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</ |
| у на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> |
| аву...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадиј |
| {S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} |
| за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић |
| ражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јус |
| и и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се |
| од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху |
| ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p |
| оше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} |
| јмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли |
| а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном |
| х.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред |
| ушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницам |
| мери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фе |
| е и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирск |
| улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са остал |
| омак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово д |
| повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, све |
| страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало ни |
| Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се |
| ађеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, |
| очише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиш |
| ер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и |
| на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака да |
| икога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи пре |
| творише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраш |
| га шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection |
| џик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и спо |
| тише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степен |
| ини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> < |
| га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — |
| ги пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> |
| и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p |
| не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака при |
| а.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у је |
| рејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, |
| отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући |
| м се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ |
| ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коњ |
| а чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Л |
| хвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и |
| опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?< |
| доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један сн |
| тнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост |
| >Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а |
| као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - нис |
| е велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао |
| ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не из |
| доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} |
| лазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се |
| ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће |
| е Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља улов |
| ти.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши ста |
| н дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из гра |
| прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленило |
| чуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка |
| о велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Х |
| попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ват |
| Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> |
| стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Ју |
| мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у бо |
| ња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, л |
| ан од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече тре |
| е згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани п |
| <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађ |
| p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се |
| ћу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко в |
| е ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све |
| згубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај на |
| {S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач |
| е толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вре |
| и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати |
| а били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слобод |
| Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p |
| дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала ј |
| а, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему др |
| S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га деве |
| што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, |
| р Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, |
| де?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време преле |
| во, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како б |
| у, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски наро |
| нага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p |
| едно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</ |
| ило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не б |
| као на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела |
| а, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p |
| Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> |
| ептембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p |
| p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш пр |
| м; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Па |
| Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи ср |
| кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја |
| ским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} |
| {S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче |
| Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи. |
| азда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а це |
| неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бо |
| ромом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше |
| ећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини раза |
| себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаћ |
| последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану. |
| Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, |
| брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како д |
| — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што |
| да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — пр |
| оји!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је |
| оре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — реч |
| е.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда.. |
| приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у дес |
| несе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета. |
| вори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и пр |
| је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи |
| лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се |
| несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман |
| грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га з |
| p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> |
| Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами пони |
| јћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{ |
| и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она прод |
| манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Дух |
| а.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенад |
| ајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи гр |
| ленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} О |
| убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други |
| p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА |
| о по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше н |
| ђе.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је вет |
| ије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше |
| на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и п |
| <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p> |
| ан разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисн |
| /hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p |
| зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p |
| ова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује |
| кметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже |
| Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, сокол |
| шташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и пре |
| јвећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћ |
| грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се |
| таше најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше пос |
| синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци ви |
| ећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себ |
| отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} |
| иже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављ |
| вари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, са |
| > и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p> |
| о грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође |
| ype="group" xml:id="SRP18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div |
| l:id="SRP18965_P2"> <pb n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" |
| тојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> < |
| уго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Он |
| ђу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и мил |
| <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет г |
| ратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, д |
| >Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих |
| аћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра ч |
| не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Пр |
| S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се п |
| >Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере. |
| го.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.< |
| уњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, |
| ју, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан |
| Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај т |
| /p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај са |
| младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас |
| .{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и пи |
| он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} О |
| у зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до |
| е се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад ути |
| акво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, обо |
| ика, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја |
| реника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> |
| Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну вој |
| и прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</ |
| , страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — р |
| p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини |
| о опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му бл |
| ђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <p |
| ожају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше к |
| суф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{ |
| им бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Б |
| том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме |
| одан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до ово |
| вест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећо |
| растог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Морав |
| Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за |
| манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манасти |
| /p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пут |
| ан метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци |
| али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се |
| ци стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на про |
| а раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том од |
| жни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} |
| ђоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</ |
| ојих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени |
| ја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом |
| за њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" |
| .</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступају |
| моли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Бацит |
| етара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се |
| ом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, |
| километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше |
| а четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разу |
| пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже с |
| : један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе |
| еху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>Т |
| ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса с |
| Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш |
| -Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник |
| је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао п |
| грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— |
| о им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> < |
| /p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну стр |
| ако излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из др |
| е Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} |
| 18965_C1.2.11"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања |
| н при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <p |
| ог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело м |
| у би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} В |
| у, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тр |
| и-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, п |
| се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа же |
| рихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и |
| ати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врхо |
| војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу саб |
| и за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> |
| босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према о |
| p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за б |
| потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословен |
| ...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весе |
| .</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету н |
| ови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рање |
| Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Б |
| рити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенад |
| тави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља |
| ише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке |
| ружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> < |
| .{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече ј |
| иљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не |
| ну.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мал |
| коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— З |
| <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} |
| дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и ди |
| апред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p> |
| ошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби. |
| у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим вид |
| ко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би о |
| атраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже п |
| здај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше |
| и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра м |
| } У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опро |
| поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из посте |
| јмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје дец |
| чивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасени |
| го у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, д |
| .</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви |
| >Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А |
| ијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и |
| и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих |
| ви на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи |
| ознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по |
| Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Ви |
| аву његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци с |
| ти их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> |
| зити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од |
| у. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као по |
| мараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу зби |
| } Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} С |
| </p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> |
| еше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху |
| <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Д |
| аза се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну |
| отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p |
| а вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вра |
| се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, |
| о том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.< |
| у очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом т |
| ?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — |
| то рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — ре |
| љу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена |
| м казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и сл |
| ену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Пр |
| га тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час де |
| де.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p> |
| уку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <miles |
| и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху |
| /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, мет |
| ија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два |
| S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.< |
| е.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскињ |
| тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождир |
| е!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек |
| .{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо п |
| свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с гл |
| S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, ко |
| чићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али м |
| а ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, |
| е, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а п |
| ародима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их до |
| а, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинте |
| одаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> |
| дићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послу |
| ка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи |
| спод посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и |
| </p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше о |
| ом вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а С |
| заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, д |
| дна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце |
| љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај |
| Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раме |
| илице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глиго |
| овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан чо |
| ебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Срп |
| на уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> |
| <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала |
| а.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жен |
| уби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, |
| .</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно им |
| драсле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што б |
| лиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! |
| у?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, |
| ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и од |
| беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, под |
| ља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори вр |
| и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече ж |
| Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заб |
| дић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га ви |
| на, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он свет |
| /p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, с |
| да младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Ч |
| добијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не в |
| ко не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само |
| паси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју с |
| м.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.< |
| ренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — |
| Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на |
| е.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи |
| уда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учи |
| надије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до ст |
| Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја н |
| ао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и |
| творише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана пре |
| рт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, о |
| материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, |
| чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде кап |
| овори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пруж |
| једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на глав |
| не! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здр |
| је извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, мет |
| овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и |
| град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва |
| > <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи д |
| </p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а |
| уд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да |
| одио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, |
| ру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14 |
| S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицах |
| и откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — |
| и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени |
| му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом |
| ава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небески |
| {S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше |
| личанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим |
| } На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, б |
| рко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури |
| се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку |
| че.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Р |
| е 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се т |
| <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори |
| ута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> |
| з воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново јез |
| , срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла з |
| .</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђо |
| ободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер |
| филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За д |
| ом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега |
| рише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кр |
| И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави м |
| звади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</ |
| е у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаш |
| два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па |
| p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко |
| једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?.. |
| ецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> < |
| м домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци н |
| е по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ов |
| се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно ст |
| рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, кра |
| {S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота |
| дни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Тур |
| за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> |
| х овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстица |
| ном прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> |
| тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присут |
| <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити са |
| сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до |
| сова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ов |
| /p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Б |
| p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито об |
| <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манасти |
| са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијука |
| на па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе про |
| е...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука |
| вито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, |
| је, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господа |
| ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш гл |
| Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и |
| о.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше вр |
| кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибира |
| асенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко |
| ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при |
| нију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том |
| >— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} |
| ?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испо |
| ска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p |
| е?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше |
| оје добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан |
| де.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила |
| > <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно пр |
| <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам |
| и, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, си |
| > <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, |
| и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи |
| огледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика |
| а вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаш |
| Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| трљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.< |
| Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на |
| отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — |
| ли фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, си |
| у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дош |
| , пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У |
| оложају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, |
| се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</ |
| а у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} |
| врши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</ |
| овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p> |
| опи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрсн |
| , као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај |
| .</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! |
| љине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљин |
| жар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, |
| аидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{ |
| на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу |
| е прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> |
| — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из ш |
| та вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић |
| , ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопил |
| </p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како ј |
| — Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p> |
| S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да |
| им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити. |
| родану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане л |
| аља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима |
| <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, |
| ена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси |
| м, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Од |
| мо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговор |
| се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — |
| Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право по |
| дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упа |
| погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарк |
| {S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата |
| Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, |
| .</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба |
| а Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега пре |
| атер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дн |
| вестим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што р |
| а усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Вој |
| мови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише |
| станом ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазев |
| — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасен |
| — Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак ру |
| е га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две р |
| >Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше оста |
| ви кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољуп |
| >То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из ода |
| ви дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби о |
| , десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито заје |
| том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној |
| илика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраће |
| нчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спра |
| ој страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Мо |
| <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, |
| p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није |
| </p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па п |
| > — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — |
| ас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не см |
| /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо п |
| у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче |
| Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се виде |
| аних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игум |
| <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима зао |
| е с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним ка |
| ка била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи |
| оново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> |
| ени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекањ |
| на из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се |
| /p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи праме |
| /p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи |
| к припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише |
| као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} |
| октање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на поло |
| p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готов |
| точи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| пише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко д |
| е стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад |
| ушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеш |
| стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бо |
| ћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p> |
| меном поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p |
| У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати па |
| } Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматра |
| ст, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с оград |
| <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве. |
| о огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку |
| и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући број |
| ту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и нај |
| рло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему |
| S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прс |
| >— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још |
| овић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђок |
| таву; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стаја |
| е</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори и |
| /p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан |
| разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — |
| Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p> |
| сије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак |
| > <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам |
| игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> |
| дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и у |
| , тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних |
| и писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, п |
| и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци |
| А ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <div typ |
| Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини |
| другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ос |
| је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога пољ |
| љи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{ |
| лу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колик |
| — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из |
| о себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у мат |
| еше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна |
| е главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што х |
| во се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осе |
| >— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Лат |
| да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним о |
| еник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бо |
| је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после к |
| ине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је |
| мци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Ла |
| ја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке |
| рлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукоб |
| о ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По т |
| о ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двес |
| агошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти њего |
| међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему поч |
| ихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у зано |
| ата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаш |
| </p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> |
| свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} |
| ече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га о |
| ј их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осу |
| главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зл |
| твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушта |
| ш храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико да |
| ивот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљењ |
| >— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како |
| руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, пове |
| <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Гли |
| е довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p |
| } Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпав |
| створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мор |
| ом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јеца |
| им венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десни |
| бу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко м |
| Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отиша |
| н сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и п |
| ја га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићск |
| образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по |
| вести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твоји |
| .{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хр |
| и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редов |
| беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жар |
| ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} |
| замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово прев |
| и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војв |
| нцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дрин |
| ђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајси |
| >Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу |
| цу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи |
| личких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му |
| ролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом се |
| аше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена |
| > <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А |
| их Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и |
| јену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Прода |
| Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, с |
| акићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушан |
| {S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу с |
| вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Јед |
| од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зац |
| тово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она |
| скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појм |
| 9" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије с |
| ј бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крил |
| , разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Прод |
| ра ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељуст |
| ћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придоби |
| S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истрг |
| аузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити о |
| на у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као ли |
| За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прили |
| а шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и |
| е дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и ј |
| , али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево он |
| Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} |
| илошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници пох |
| пред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} |
| ачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћ |
| не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p |
| <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се ис |
| <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> |
| .</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Д |
| де упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће ж |
| кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег |
| Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај н |
| проваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни во |
| <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне |
| } Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> |
| ачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучн |
| писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опа |
| доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пе |
| не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p |
| .</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати про |
| овека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мра |
| неможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је |
| отини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољен |
| укама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...< |
| <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на с |
| е одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p> |
| кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколик |
| ве три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</ |
| жје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ ст |
| у се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света и |
| арко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлос |
| е Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> |
| ад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше уг |
| — Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли |
| ри куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застад |
| и.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.< |
| ку раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се |
| готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти г |
| .{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту о |
| ику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко |
| у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се |
| унце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упу |
| е напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице |
| p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу |
| тиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти с |
| ађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрсн |
| ече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко! |
| е границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, |
| е прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} По |
| екса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много |
| зда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Р |
| S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге тра |
| аше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{ |
| она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, |
| и Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, пор |
| предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофо |
| оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим де |
| асја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће |
| лује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би |
| јних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себ |
| оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгач |
| полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјакта |
| небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајк |
| ћа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави о |
| ице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушк |
| прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! |
| еше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, из |
| потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S |
| <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете |
| е неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пр |
| це, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише |
| стопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на |
| е.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикн |
| с је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</ |
| , и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милос |
| ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Мор |
| Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољни |
| раја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико |
| огледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману р |
| ма једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени ста |
| <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана |
| иђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стран |
| >Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вра |
| , и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У ко |
| целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p |
| путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон |
| стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурен |
| придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. |
| и. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право д |
| лободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрад |
| Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овог |
| д на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама |
| удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од ме |
| .</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пај |
| } Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на |
| е игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Др |
| а?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед н |
| мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало свети |
| ри душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="2 |
| здравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву |
| , стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти д |
| уне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле ст |
| један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све ј |
| а три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ послед |
| е вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге |
| каза руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војвода |
| ску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседла |
| дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим з |
| Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, |
| ајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му |
| , познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом |
| 7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим рас |
| ц?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> |
| очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купино |
| о!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете |
| .</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ доб |
| оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас |
| тепенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>К |
| твори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у о |
| ој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамни |
| настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} Т |
| оправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани |
| ка не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p |
| беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олта |
| се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.< |
| ти наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
| уго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сут |
| чекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га неста |
| лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одб |
| чекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да при |
| углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{ |
| да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише с |
| ључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е д |
| да Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p |
| ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш.. |
| јим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone un |
| Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о |
| дерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— |
| ења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи |
| имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...< |
| ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко по |
| .{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То р |
| одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и |
| лије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше |
| вљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Св |
| о, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и |
| поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, п |
| мати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску |
| head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он |
| мити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, |
| ни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим зад |
| е заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне п |
| датле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од |
| оди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво |
| Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и |
| — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> |
| врти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало в |
| чи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За |
| и ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам р |
| <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} |
| ше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што |
| што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поч |
| оправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им д |
| се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да неј |
| уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила једи |
| су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти |
| х на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо |
| олико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чу |
| с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да н |
| анастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за св |
| ас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p |
| утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> |
| S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у нева |
| вић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> |
| чући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — |
| вију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре свој |
| само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} |
| ило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три |
| S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њ |
| уди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! |
| аће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати |
| уком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријате |
| истаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Мило |
| > <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ра |
| и.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — |
| ш са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На ле |
| припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> |
| обро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> < |
| ече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш |
| ена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше и |
| побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и ду |
| падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— |
| , да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстик |
| о је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— |
| .{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <mileston |
| мати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врли |
| Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излази |
| у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска забо |
| аше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све пок |
| } Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p> |
| иче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка |
| > <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— |
| ом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о оп |
| а поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> < |
| ас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— |
| знемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасе |
| а, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> < |
| — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога |
| ј за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и се |
| крете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му |
| а прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. |
| дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.< |
| пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" / |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахра |
| {S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он |
| ње у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем убл |
| пео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за рук |
| и га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти |
| тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два лу |
| се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо попра |
| праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љуба |
| и.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone unit="sub |
| манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког бе |
| оску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно |
| први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и паш |
| овом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш м |
| генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врх |
| ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће зна |
| аре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, пох |
| <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ло |
| , отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њ |
| јим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремен |
| који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо сл |
| е, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад |
| азао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Г |
| а све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед |
| не, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговор |
| приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— |
| након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо |
| ?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</ |
| али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама тво |
| <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и ос |
| > <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих т |
| исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи |
| ословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> |
| и жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде врем |
| ће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — |
| {S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа. |
| ише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до |
| десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} |
| е се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се |
| > <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Ал |
| >Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb |
| и бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би |
| </p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— |
| каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> |
| је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један |
| чи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Феј |
| век, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</ |
| удиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а |
| p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу т |
| тро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да |
| укоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одго |
| да?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без з |
| е цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длак |
| елика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва |
| то ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој удариш |
| браве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви |
| ирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам. |
| ку и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по р |
| ева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} А |
| рући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapte |
| киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо он |
| ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку. |
| веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Ста |
| p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе |
| Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу |
| ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притек |
| .{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли |
| а вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на в |
| <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужно |
| а буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, ш |
| ..{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекида |
| о и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би доб |
| } Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко од |
| иже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезд |
| >Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.< |
| ра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу п |
| светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиград |
| <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку |
| у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и |
| ло и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S |
| нин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати |
| ре, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p |
| /p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада |
| да!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни ос |
| редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра.. |
| си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса среб |
| им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љи |
| човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-К |
| ц и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милос |
| пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић |
| ори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питах |
| — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p> |
| имише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учин |
| буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дру |
| вој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може |
| <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — |
| Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— |
| глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља |
| „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид |
| ку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опре |
| своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни глас |
| и ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> |
| -два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Мл |
| у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује н |
| ђе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не зна |
| спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он в |
| е, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати |
| Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — |
| еше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p> |
| ма, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији |
| ога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Ве |
| од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па |
| је заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенад |
| иктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> по |
| учки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта т |
| астио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпи |
| ти и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече д |
| S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Ул |
| ашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би пор |
| p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} |
| ба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше |
| те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је |
| екао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабу |
| штење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Срп |
| ошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у с |
| /p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</ |
| у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у о |
| тиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворе |
| ликом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме |
| вога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше и |
| у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, |
| мет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</ |
| ли по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је |
| у?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се |
| , што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му |
| нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његов |
| Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко нерав |
| ко вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и |
| х кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србиј |
| е са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то |
| цама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може о |
| ром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовин |
| оде.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе преда |
| ке у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасј |
| слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гу |
| p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} |
| ао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Мл |
| потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> < |
| /p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p |
| Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи. |
| нима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Стар |
| лост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе и |
| клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — р |
| мировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше р |
| ађиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се да |
| ко ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад |
| рпске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну |
| ено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту |
| p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p |
| ори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се нас |
| мова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који |
| арање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком. |
| ти.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дођ |
| па домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прок |
| нати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Бла |
| Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — |
| — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.< |
| у.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну к |
| е опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту |
| есудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не |
| а врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— |
| уман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахр |
| Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Д |
| парен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потре |
| други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Прод |
| ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — р |
| другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну с |
| <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобо |
| и старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спа |
| ах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти. |
| хвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече тр |
| .</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајси |
| сматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одг |
| прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> |
| о задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— |
| и се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S |
| <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба |
| .{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> < |
| p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загле |
| та казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обој |
| нко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њ |
| — Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n=" |
| Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије |
| но те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, п |
| говори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би |
| г да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни ост |
| а — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> |
| ештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна чов |
| т ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— |
| у да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха |
| ве, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Па |
| и и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети хра |
| род, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све ј |
| ...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово |
| моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{ |
| ово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше |
| не косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дуги |
| актер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жал |
| ашна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> < |
| неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгр |
| и, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачн |
| ришту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазв |
| би се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознат |
| еде човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе ни |
| је изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обав |
| /p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о д |
| о пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше оп |
| фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо |
| стирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини |
| </p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде |
| ек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лаг |
| се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p |
| нину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milesto |
| ко Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</ |
| рође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Не |
| иђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право се |
| Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, |
| 06" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаћ |
| е оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах н |
| еди му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса св |
| ага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађ |
| <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу св |
| <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита |
| уди.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, |
| иште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећа |
| ављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече |
| би осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова но |
| а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код |
| овник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p |
| pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Р |
| ору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пре |
| <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта бе |
| > <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Види |
| тави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаћ |
| две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту з |
| пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири чов |
| ачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размис |
| .</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} |
| з камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше |
| рбија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и |
| ући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропу |
| дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и |
| га живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— |
| и оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки ј |
| ложите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите |
| и велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, |
| д би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.< |
| стави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје |
| љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер оч |
| е отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност |
| зиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} О |
| о доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово |
| ер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али д |
| дају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S |
| мљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У живот |
| S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Ж |
| жи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млад |
| ко без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег |
| уњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, при |
| ног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шч |
| е бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе к |
| ого теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско од |
| .</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуц |
| невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена |
| <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</ |
| капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово ма |
| <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духо |
| Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто |
| <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће аг |
| pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колен |
| ове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.< |
| ртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољах |
| иступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S |
| степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, с |
| јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше ст |
| настира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, б |
| ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори |
| њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше |
| аре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри са |
| Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јаб |
| ситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрп |
| on" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жар |
| пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Су |
| збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поно |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Сели |
| head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се |
| >— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Ду |
| пише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста д |
| за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овд |
| е време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе д |
| и да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, ра |
| а?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућ |
| очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре зау |
| мисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Ман |
| аћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити |
| p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један |
| десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се н |
| утра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно |
| .</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе м |
| ф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на |
| ј мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где |
| љено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</ |
| ра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — |
| ор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, |
| и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! |
| ек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.< |
| гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а |
| о узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пишт |
| , прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са две |
| сти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну њ |
| ре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на |
| само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </ |
| гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Т |
| руга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пуша |
| капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаље |
| у небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а |
| дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним о |
| и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p |
| д.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се. |
| на сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову |
| едва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће а |
| време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсуд |
| одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме |
| " /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Бож |
| т живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, |
| >Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и с |
| десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке |
| моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе |
| д ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он од |
| p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохва |
| клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник |
| л, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа |
| о буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, друг |
| .{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура |
| — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли |
| ви:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p> |
| Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва |
| си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно т |
| стају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} |
| и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише |
| ead>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> |
| .</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! |
| се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатр |
| том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан |
| Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се |
| конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коњ |
| .</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча н |
| га — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том |
| брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> |
| даше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовни |
| углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!... |
| У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше к |
| том.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читав |
| ...</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сук |
| је и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ћ |
| лади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, |
| е кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у тол |
| оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточишт |
| енеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну у |
| чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му с |
| августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост об |
| тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?. |
| лост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Оста |
| пад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p |
| увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћ |
| Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте т |
| /p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко о |
| расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што с |
| > <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подав |
| а код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 |
| ер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана |
| р, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су |
| </p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешн |
| ако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепа |
| е даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између |
| е рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше |
| допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући сло |
| х путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена в |
| се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — |
| ључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — |
| але.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и |
| човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко |
| 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет позн |
| ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{ |
| лицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.< |
| >Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед кл |
| сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> |
| дија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Мусели |
| држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бо |
| жним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} |
| лед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави |
| остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјеки |
| ви Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни |
| е...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својим |
| укташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страх |
| — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се |
| отока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — |
| p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, о |
| зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек шт |
| е се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи |
| рмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— И |
| р онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре б |
| ако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје |
| се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би |
| ави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава |
| едајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и |
| Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурен |
| радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Ода |
| а вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се |
| и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет |
| е душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна д |
| .</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаи |
| до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</ |
| !</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} П |
| {S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе н |
| имо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> |
| p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађа |
| <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, |
| иште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
| брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обрад Моми |
| а-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко д |
| ку.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажа |
| рала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак. |
| у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намера |
| вори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</ |
| ојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једно |
| } Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио |
| образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, |
| иладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице |
| , задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapt |
| т.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.< |
| — А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— |
| а истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута д |
| ш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — |
| ве се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар гот |
| је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата |
| то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> |
| има.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар |
| >— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се |
| ом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име њего |
| ома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше |
| .</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му од |
| Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести и |
| еколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гла |
| зне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи |
| > <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо ва |
| p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви |
| уна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</ |
| рбија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима |
| ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{ |
| и Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пруж |
| неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и спор |
| ушу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај с |
| агачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, мног |
| ка остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовин |
| те слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, |
| чево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зај |
| волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, |
| !{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S |
| а.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше |
| ре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S |
| скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, шт |
| и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше |
| и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. |
| гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаље |
| та.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребуј |
| Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење ње |
| одушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кар |
| д заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују |
| гом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S |
| пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза ст |
| амен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у ру |
| аде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог пла |
| песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокић |
| рви и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у |
| оништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци б |
| дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> |
| ви на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу |
| зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — р |
| у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је |
| а не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали л |
| Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи |
| поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — реч |
| ајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу уд |
| с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— |
| одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Же |
| и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакл |
| онела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет |
| г поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусре |
| итаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Чов |
| се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуш |
| а са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на |
| оже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађен |
| раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— |
| ду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капи |
| апију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у јед |
| .</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки |
| из стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена висо |
| ве крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и |
| н преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рај |
| редњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху |
| се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широко |
| коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још жи |
| ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — |
| м робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесе |
| ик</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и |
| Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле? |
| д камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилич |
| их уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кр |
| од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе |
| налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога |
| Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека |
| путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зв |
| се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} |
| аваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и ј |
| на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уш |
| це везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се чит |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћа |
| е измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постај |
| ештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Осл |
| траг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ј |
| арка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђ |
| за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му |
| стаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и |
| а свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођ |
| а вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p |
| ова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим са |
| S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице сво |
| и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори к |
| крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет |
| не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву власти |
| љење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па |
| сеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> |
| еслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— |
| и...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p> |
| мудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је д |
| Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — б |
| танете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете |
| то једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете в |
| листе доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништ |
| ћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> |
| >— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— П |
| раби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о |
| срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="c |
| своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште нес |
| .</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жар |
| д овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испр |
| ојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу |
| н.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у |
| буке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде једа |
| ади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се гла |
| Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спрем |
| а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба |
| м разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе |
| Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив пост |
| и после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и |
| драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај |
| Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: једа |
| а учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и |
| е кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том |
| ма. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива |
| кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто |
| вом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p |
| ружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?... |
| руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне |
| ије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> |
| <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право |
| ле борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрм |
| ви око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испре |
| зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, |
| зиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, ка |
| јима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а |
| е поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection" |
| На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено ј |
| , боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вр |
| дари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обра |
| и крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојиш |
| ж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрс |
| упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини.. |
| кне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и ок |
| аше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто вре |
| уби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> |
| о што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што |
| вине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробови |
| х.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе нова |
| н познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спута |
| и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра да |
| т занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <miles |
| и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској оба |
| ne unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше пре |
| попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опас |
| S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног ју |
| према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му прија |
| кружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаћ |
| ди кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи |
| ечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрну |
| у се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, за |
| светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу |
| и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуј |
| е! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмах |
| p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у |
| очивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?< |
| виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се п |
| беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим прилика |
| целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петров |
| н Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи То |
| аху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; шт |
| са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше поло |
| , сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S |
| !{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и |
| , а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе млад |
| живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на |
| дан пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како с |
| уде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи |
| /p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S |
| чка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку |
| од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на с |
| .</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, от |
| {S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабран |
| из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> |
| а и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину |
| ушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калп |
| е да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p |
| приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф |
| ти.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући б |
| одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Бољ |
| ђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, |
| е моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <mi |
| Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.< |
| му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и |
| е поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сирот |
| ...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> |
| па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. |
| вали мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријате |
| Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стоја |
| и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одг |
| ослати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше |
| покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Лати |
| м не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аман |
| ика купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше |
| чко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо |
| /p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и по |
| } Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Е |
| и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљ |
| Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало бе |
| S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове раз |
| твен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пласто |
| шкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине |
| витати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и |
| > Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовешт |
| вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и п |
| жице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турц |
| b n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који |
| ло, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до прв |
| ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног |
| еже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</ |
| кића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио |
| ње, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, |
| умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну зе |
| у се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У њег |
| е га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, во |
| часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, пороб |
| еном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга |
| ече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он нази |
| ад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцни |
| Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа |
| /p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </ |
| ке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушав |
| из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p |
| је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек ш |
| Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и зап |
| ма су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које |
| астави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, |
| Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадиј |
| тежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у |
| ти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авак |
| црташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, |
| бова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је ча |
| безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујах |
| ар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки ј |
| — Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо им |
| ли имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Ср |
| љених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они би |
| .</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше н |
| илије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно неж |
| оступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да |
| дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило з |
| и комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n |
| ијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упроп |
| ајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповед |
| а и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се |
| } Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста |
| раго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом по |
| еко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше |
| амо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун с |
| о тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и |
| одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташ |
| е стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, |
| у, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беш |
| и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} |
| цима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Пав |
| ђе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери |
| иђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше |
| ке људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спр |
| реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање |
| вског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотиц |
| е, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на |
| ју, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче кр |
| ац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Ч |
| овори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p |
| што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их |
| свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху |
| лиже вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="6 |
| а њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове ди |
| ћа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} |
| е.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињућ |
| на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу |
| родан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једин |
| Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она и |
| е у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</ |
| Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Ман |
| >Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи зап |
| е припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома |
| Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним м |
| {S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{ |
| е наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са |
| беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајс |
| > — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не даје |
| а. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!. |
| га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта б |
| еболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо |
| де.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се друг |
| јући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зим |
| десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред б |
| даје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <p |
| p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сест |
| Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n= |
| оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> |
| непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко |
| апурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест годин |
| p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред |
| е доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи |
| .</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — р |
| <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и |
| >Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и реч |
| таде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до |
| .</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и пр |
| — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од |
| вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо |
| ше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и |
| .{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један |
| гве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву к |
| тројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— |
| олико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p> |
| шо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се |
| људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили. |
| е примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постар |
| p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти наша |
| из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави запис |
| ажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу |
| очепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно по |
| чке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бо |
| остреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових хра |
| обом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова. |
| бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврш |
| де у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} |
| беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и |
| ош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и остал |
| леже на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку прек |
| .</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти глав |
| и Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви |
| евај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — так |
| ?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је н |
| о Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и кап |
| однијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без |
| — И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па |
| ктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише н |
| о пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потисн |
| смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на оса |
| срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко поб |
| /p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираш |
| се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} З |
| смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћ |
| а људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p |
| једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.< |
| дан другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска ост |
| а тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> < |
| слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађен |
| е.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва бе |
| а!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S |
| осе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса с |
| е беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња |
| up" xml:id="SRP18965_P1.2"> <head>КЊИГА ДРУГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1.2. |
| ршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, п |
| ета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она |
| ругом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави б |
| Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S |
| плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не |
| орњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидо |
| </p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама б |
| кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа |
| маиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слат |
| о цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понов |
| овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њ |
| Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Види |
| ове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачиц |
| емишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Пам |
| p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваљ |
| е окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбр |
| пенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— |
| {S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p |
| ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обра |
| на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отм |
| Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презир |
| еху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град |
| кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за ча |
| азнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама |
| престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман |
| е освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше д |
| бођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} До |
| ици се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја |
| ица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху |
| аху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху св |
| а пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу н |
| д којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и пох |
| вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцк |
| д тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву |
| <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову |
| утева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме |
| се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском из |
| ила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужит |
| нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крај |
| Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовн |
| муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} |
| ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Нач |
| ц.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њи |
| у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташ |
| зрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, |
| </p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто з |
| ни, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну |
| <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и |
| Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него |
| га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} |
| > <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми ја |
| /p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и ск |
| же послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} |
| тећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколик |
| p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</ |
| /p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарк |
| ви.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну |
| ="SRP18965_P2"> <pb n="87" /> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <head>3АМЕНА</head> <div type="group" xml: |
| аше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта ве |
| нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те ниј |
| >Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи мла |
| се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и п |
| ји не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p> |
| и <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се с |
| {S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у п |
| роваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прел |
| </p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи |
| ла.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, |
| ног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — |
| лине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра ц |
| Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, |
| оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увел |
| ије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем. |
| еше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру ил |
| } Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати |
| гуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође в |
| оска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{ |
| а за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p |
| еби.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и |
| ешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају ч |
| циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војн |
| уди, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред. |
| Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} |
| и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече н |
| ретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Ос |
| у, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше пр |
| ј мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се уз |
| е.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— |
| има, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и |
| нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> |
| Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га са |
| са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом |
| се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и ви |
| } Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и |
| је.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p |
| ан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он |
| Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече |
| прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} За |
| } Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше. |
| Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type= |
| ilestone unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише к |
| — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже п |
| рво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — |
| се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по |
| ем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, |
| обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па |
| аше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца |
| глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стоја |
| лазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, |
| ирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни он |
| е суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прил |
| ораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} |
| Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претв |
| принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и |
| се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише |
| и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрив |
| ој страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с |
| ук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаш |
| /p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у д |
| ријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се гл |
| и обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p |
| че румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве о |
| /p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена прист |
| уги десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, |
| p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му |
| другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову |
| драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским |
| Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху |
| мо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаниц |
| обода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину сво |
| ан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац зад |
| } Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде |
| !..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Т |
| о овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Авра |
| еколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хле |
| о опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они |
| рачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да д |
| По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије. |
| онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бо |
| тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце проб |
| десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упита |
| најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да |
| а последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и |
| и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рање |
| јић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — |
| соше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у |
| а аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је пр |
| овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше |
| ку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> |
| да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p |
| ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Б |
| ну на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Ника |
| тар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — ре |
| ти историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као сте |
| ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ло |
| е.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни |
| га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milest |
| и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув с |
| вати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се згр |
| екаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставиш |
| > Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Тур |
| се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело рук |
| /p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што |
| ом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> |
| Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</ |
| ад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поник |
| ако стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад ст |
| е Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кре |
| ам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздрав |
| и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и т |
| и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини |
| погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — р |
| ни, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гле |
| Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину л |
| де дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div |
| p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стран |
| — Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} |
| ек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а ова |
| браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одгово |
| питаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — |
| ом непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде |
| ише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упок |
| е хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се |
| беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег |
| планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, т |
| џбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А |
| а уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То ј |
| .</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанск |
| урчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} П |
| Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је не |
| чку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> |
| обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у се |
| једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима ка |
| се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито |
| ху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он ма |
| ржећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као к |
| ати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала |
| ужје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку |
| лаву на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p |
| ше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота гла |
| ладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У |
| ређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на |
| н, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, |
| а високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, д |
| ни се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — прим |
| ем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би с |
| ком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац |
| благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже |
| лободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим ста |
| не, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не п |
| а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријате |
| на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише в |
| head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у св |
| остраној Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српск |
| " /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утв |
| кује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> |
| ости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликоват |
| .</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> |
| <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде |
| е калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на ње |
| {S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> п |
| S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непр |
| ијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше д |
| лак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах с |
| Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба |
| {S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и |
| ?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и н |
| и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> |
| дах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој |
| олови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту |
| робови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ћ |
| робови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њи |
| их зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико |
| и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озар |
| Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| а својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше раме |
| коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку |
| м, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше |
| глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два |
| ше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило |
| ху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S |
| сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши п |
| м кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену |
| четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, под |
| у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три |
| светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом п |
| раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек ч |
| н, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по св |
| таше мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, |
| отица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додируј |
| певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ пот |
| на, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око |
| раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а о |
| ак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, |
| те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска |
| , изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло л |
| : крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од о |
| <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дуг |
| колико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто б |
| главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт час |
| , узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његово |
| ом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако |
| и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мир |
| јим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјеки |
| атраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се |
| и ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гр |
| оше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки |
| у застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја |
| остајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам |
| одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомил |
| дараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загро |
| н и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, |
| зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну |
| најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад с |
| ирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада о |
| га и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, |
| уство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе нек |
| о он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти |
| америти свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуш |
| Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читав |
| шљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан |
| Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћ |
| </p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаш |
| {S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка. |
| рво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у |
| ци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са к |
| врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром |
| раве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором |
| десет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци о |
| дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратн |
| <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне м |
| ди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буд |
| притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пођ |
| тигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Тур |
| што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си ми |
| трашиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиж |
| Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p |
| тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p |
| Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p |
| а сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане |
| бу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распозна |
| у.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, |
| Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или ве |
| е пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— |
| код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да |
| име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујас |
| та ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— |
| да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} |
| та велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо |
| ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, |
| о себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати |
| ове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења пог |
| Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми |
| кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија... |
| етити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, сед |
| е убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му |
| и игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да |
| све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Д |
| } Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И ра |
| вно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше п |
| ше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Ту |
| Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса. |
| ко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна поро |
| уби вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — |
| с је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћем |
| <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га |
| {S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше нау |
| о окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаон |
| а баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S |
| одсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.< |
| ко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и про |
| Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> |
| у.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> < |
| у земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог г |
| } У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишља |
| ледњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} |
| по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безб |
| {S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премуд |
| азума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе |
| да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми |
| не.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је |
| .{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у |
| једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и мес |
| аде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О М |
| нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички п |
| е стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, |
| ђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И ми |
| беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је по |
| о га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скро |
| p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост ње |
| неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочен |
| висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да |
| казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омален |
| рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав |
| . — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!.. |
| } Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се чове |
| њивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p |
| з тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у |
| е у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> < |
| p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} М |
| тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </ |
| Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се прев |
| .</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, под |
| и.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који |
| беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му г |
| > <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће јед |
| иња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше уп |
| е је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Је |
| Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} |
| т, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуд |
| се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човек |
| , сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постари |
| p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</ |
| .</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> < |
| и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз |
| одиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали |
| RP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије |
| бине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше глав |
| <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учи |
| Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одг |
| >Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже гла |
| , загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри чов |
| м простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсн |
| е <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p |
| дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с |
| и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у за |
| ако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније о |
| з ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је те |
| Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, к |
| е у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста уда |
| што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{ |
| ми тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и оста |
| о боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо |
| скушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, |
| ме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удвор |
| о, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навука |
| задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се ис |
| .{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, |
| и руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве нар |
| у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је |
| у глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу |
| подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф |
| радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно |
| ма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>Т |
| свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му |
| сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова... |
| > <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постад |
| } Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме неб |
| {S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не про |
| е, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и к |
| "> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе св |
| верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> |
| еру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори |
| до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак о |
| дуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више |
| . —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} |
| ом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас |
| мет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и |
| шао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, |
| ло доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва |
| и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95 |
| и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац п |
| еку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава и |
| вој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући |
| и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, |
| S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} |
| купи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положи |
| ло и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Са |
| ни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} |
| би него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негу |
| <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђош |
| ни и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примет |
| рла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз |
| е кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше |
| ва била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурнос |
| а у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозв |
| Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врат |
| ити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара |
| . ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где |
| е беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, |
| се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомк |
| има, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, |
| на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост |
| ваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit |
| итеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету наз |
| а оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беж |
| есе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа б |
| p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај |
| лажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> |
| ри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч |
| опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S |
| е постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, |
| </p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја свет |
| } Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p |
| — Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор тв |
| несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово |
| гласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо. |
| {S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми с |
| Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и пре |
| је матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше не |
| каје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породи |
| ше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји |
| енутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих |
| етар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је спо |
| и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде п |
| браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног ве |
| заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред си |
| уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се поно |
| д их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и н |
| адовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да м |
| , без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само јед |
| кову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type=" |
| рви добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! |
| реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже |
| проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спот |
| д нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{ |
| та друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом о |
| ка.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти |
| .. праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S |
| хо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте |
| а будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе |
| сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А |
| повест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Та |
| еде очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куц |
| побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две суз |
| али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се те |
| о туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{ |
| ф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места к |
| ека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло |
| куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безброј |
| ица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве оби |
| Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац нем |
| ветињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! |
| в.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ пр |
| ираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше |
| необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њ |
| и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, сн |
| све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад |
| е.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Д |
| } Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем |
| и се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, |
| аздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злоб |
| лити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај д |
| Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече |
| оци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмо |
| жда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спа |
| дгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше |
| адовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње. |
| олобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки с |
| д и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом пор |
| удем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Ум |
| не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће т |
| у!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресе |
| глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојано |
| на му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут |
| упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше доб |
| убио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p |
| небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— К |
| кидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> |
| погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању |
| зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце |
| а српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних |
| гови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљ |
| анојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, |
| S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а гор |
| а но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири |
| <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој у |
| шњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио че |
| рављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, |
| узе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак из |
| <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрили |
| </p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бего |
| вап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чини |
| копљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стот |
| анину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сати |
| p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бе |
| брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји |
| > <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{ |
| њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стоја |
| бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја |
| а јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћ |
| ајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и ч |
| сти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај |
| Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош |
| Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поч |
| Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Сел |
| Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем ра |
| >Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног х |
| .</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређен |
| ати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако. |
| о..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повика |
| ну, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спу |
| и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати пр |
| пу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукам |
| тећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стој |
| назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио т |
| из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врат |
| отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све |
| пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беш |
| о — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — |
| S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру мож |
| ш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а |
| оји? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— |
| ead> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњ |
| иком</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у |
| трија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са про |
| у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и |
| </p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисм |
| итаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово |
| </p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — о |
| p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стоја |
| глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> < |
| p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се ок |
| /p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али |
| оран, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише |
| p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом свет |
| , никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама пона |
| бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва с |
| Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад С |
| е поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њ |
| ла и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби |
| Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђош |
| и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p |
| братиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једи |
| ега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше кап |
| дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови |
| !“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с |
| лише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атана |
| ав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p |
| а и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... дес |
| дњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Про |
| n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке |
| егових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно |
| Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у |
| Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан |
| нак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, |
| талу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита во |
| и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После |
| е ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отвориш |
| се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} |
| че? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам |
| Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} |
| та.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} |
| ином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе |
| а се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бро |
| ма и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за см |
| ње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у |
| жбу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише в |
| 65_P2.2"> <head>КЊИГА ПЕТА</head> <head>ЂЕНАДИЈЕ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C2 |
| у.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се дв |
| понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у та |
| ваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они |
| тима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</ |
| ка се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до ж |
| бље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па |
| спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и |
| си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрљ |
| </p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи с |
| p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> |
| а главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да |
| до, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти н |
| ен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а стар |
| о усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p |
| а оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде |
| зите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p> |
| узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вра |
| старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом |
| /p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту |
| {S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му |
| .{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све најв |
| Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, прот |
| устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сут |
| p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку |
| конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Ј |
| маче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп млади |
| Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!. |
| — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драга |
| ана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађ |
| Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, |
| .{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у |
| " /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.< |
| е и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јав |
| беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и |
| тави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То |
| тић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза |
| p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела |
| ан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Как |
| беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} О |
| почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узби |
| до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцка |
| <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га |
| <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Гд |
| као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао ј |
| иктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету ње |
| има се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је |
| } Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош |
| {S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згл |
| Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освоји |
| <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} |
| д заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше |
| ја беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са |
| а.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> |
| дан од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и об |
| ете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144 |
| лиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја |
| и знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода |
| поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаш |
| тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време |
| ло освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, |
| итаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била |
| Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p |
| ког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам |
| де би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми ду |
| о изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што |
| к што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кр |
| ке своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник вез |
| спе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и из |
| ања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак б |
| ке срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и |
| 5_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се н |
| рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да м |
| би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У т |
| се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</ |
| Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — о |
| и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — о |
| да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако |
| и из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</ |
| а Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме прв |
| ојвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „ |
| грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и |
| и смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек и |
| присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Мил |
| те се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А |
| /p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Вр |
| амо велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— |
| пи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — реч |
| — Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— |
| ?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> < |
| нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему доди |
| ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну |
| ћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду ру |
| ек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?. |
| е, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то. |
| — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му с |
| новче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом |
| ман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нек |
| !..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш |
| <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за па |
| , стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. |
| .{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ћ |
| мо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А |
| стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме |
| осматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша с |
| p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју? |
| те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</ |
| Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Пав |
| приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прс |
| освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Про |
| питаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p> |
| Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> < |
| {S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада по |
| е један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, пр |
| рата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с |
| и.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега |
| у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко |
| алима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше зап |
| </p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одје |
| окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> |
| о, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана |
| е! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе. |
| ри, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној ода |
| е било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи т |
| он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на мој |
| p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их |
| свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изоби |
| аде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам |
| ност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Ру |
| еле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не в |
| p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> |
| <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упит |
| у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, |
| ... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p |
| ан од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са |
| оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човек |
| лука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — |
| мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>М |
| и на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде |
| Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, |
| и;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још ку |
| Section" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p> |
| енајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јуна |
| мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Паме |
| вори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збо |
| унак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од |
| ли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А |
| сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божј |
| Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p> |
| глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље |
| <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.< |
| ту, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S |
| >— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам |
| ога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је в |
| > <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: р |
| апу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Вели |
| то му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p |
| ете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, м |
| > <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби напе |
| пусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уп |
| сто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као |
| руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} |
| о он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у теб |
| е Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковиц |
| ују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за |
| ерујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чист |
| не?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи |
| > <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он с |
| рад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутап |
| иђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p |
| </p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко |
| p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p |
| преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан |
| јан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо |
| ана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису п |
| дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С т |
| е прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милић |
| подар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта вел |
| икну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на по |
| а понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — р |
| аручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваш |
| Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она |
| метову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| </p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрет |
| ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ д |
| е враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јад |
| а лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?< |
| лики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и о |
| икупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо о |
| , херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p> |
| ти данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> |
| имо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице раз |
| Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се |
| че и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја ви |
| У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSecti |
| а? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— За |
| ј мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пуш |
| -Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на јед |
| едног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић и |
| ни.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре? |
| оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> |
| убић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!. |
| ећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф н |
| ости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво |
| своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — |
| /p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он д |
| вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ћ |
| се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина |
| /p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш в |
| ели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, т |
| рете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја ва |
| бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у |
| ше његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не |
| руши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, |
| ити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радост |
| </p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} |
| себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и |
| {S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ов |
| рноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на |
| ћу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> |
| ш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> |
| не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све |
| у све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посав |
| вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?< |
| тина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крај |
| несе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, простр |
| <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем д |
| искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи |
| појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе пов |
| це.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколик |
| {S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У |
| пркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори |
| {S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Т |
| и, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p> |
| накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очиј |
| и.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло пла |
| држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрап |
| -Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава |
| окупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће једа |
| ма, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по |
| извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p |
| стало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Р |
| овао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с м |
| ружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> |
| При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С |
| </p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, кум |
| стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! |
| </p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку н |
| и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Об |
| ену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p> |
| ију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су |
| г младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше |
| насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети как |
| <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> |
| па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи |
| а, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и |
| х; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда с |
| ко бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали |
| рши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и |
| кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} По |
| гачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав п |
| .</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> |
| C2.3.6"> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бој |
| Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече неср |
| <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту н |
| ше и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду. |
| и, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека |
| старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> |
| у.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — П |
| Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p |
| предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше поврата |
| абуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га |
| ега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате побод |
| и, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје |
| Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, реч |
| и?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с пл |
| бе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљ |
| сто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пут |
| ињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Х |
| Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> |
| Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад |
| ћи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први доб |
| ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опамет |
| упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па к |
| виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у го |
| ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног св |
| вагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div t |
| беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху с |
| ице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, |
| ћемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаћ |
| с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, |
| ...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздах |
| > <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није н |
| — Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душма |
| > <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посм |
| зе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? |
| га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> < |
| његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим глас |
| ђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја |
| естри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, |
| у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад с |
| <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пре |
| двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-тр |
| икове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корак |
| брад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори |
| ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="10 |
| задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одгово |
| — А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— |
| p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш |
| о не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну ру |
| а саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> |
| <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Тв |
| ца и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Н |
| <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спр |
| Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише он |
| ред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и |
| ећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> |
| иће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле г |
| са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно |
| > <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу |
| Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуц |
| м приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија |
| > <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да |
| ато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођо |
| купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, |
| > — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпа |
| <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жа |
| на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш |
| ча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с |
| p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав зб |
| ту.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па |
| ..{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — |
| еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У х |
| њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари |
| е и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам си |
| <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{ |
| .</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа. |
| тку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — п |
| чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке |
| ри Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попу |
| Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, |
| е:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> |
| </p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш |
| е и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> |
| ао стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> |
| де се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и |
| ићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Ст |
| ио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> < |
| <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да с |
| сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговор |
| ворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milest |
| > <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глав |
| вале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше |
| ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе |
| сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти ј |
| Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, т |
| аше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говори |
| ости, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута о |
| тојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији |
| даху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво |
| p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— |
| дговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начи |
| у чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— |
| претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шап |
| опци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> < |
| ити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима |
| и пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Ту |
| > <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Морав |
| — Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</ |
| bSection" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачић |
| Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, п |
| е?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке п |
| ом и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </ |
| одужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> |
| рчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, |
| ифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју |
| тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако уз |
| и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и |
| ир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво све |
| се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> < |
| <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као |
| ним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше |
| коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше |
| ад главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!. |
| виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.< |
| даним људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Мил |
| лим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> |
| ебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p |
| и.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе р |
| ..{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже рук |
| Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољуб |
| p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на рамен |
| в?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља |
| у.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага |
| јатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету сва |
| младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— |
| болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> |
| p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде |
| /p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам пи |
| > — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се суз |
| > — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим |
| д шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Бож |
| ка и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} |
| чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше об |
| се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад може |
| ?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а |
| и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађив |
| њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} |
| а му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу про |
| бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, с |
| и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Стариц |
| ног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, к |
| ново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.< |
| дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се |
| .</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</ |
| кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и к |
| па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — |
| се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази |
| Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице |
| потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и г |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан л |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816 |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по м |
| ту знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> |
| p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде з |
| уку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његов |
| C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу |
| 8965_C2.3.2"> <head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свог |
| ти у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај ма |
| та, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море |
| е домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ноже |
| <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некад |
| та по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — реч |
| Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече аг |
| ки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио |
| тра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопа |
| ма храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.< |
| да су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше нап |
| једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грд |
| е се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Какв |
| ридобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест |
| упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као |
| о, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.< |
| ка и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врат |
| држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне брад |
| рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Ум |
| тре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, с |
| S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно |
| , стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену јед |
| ву и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, љ |
| .{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече |
| ом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p |
| бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, |
| ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека |
| мци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, у |
| в ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак |
| чу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> < |
| рко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти д |
| и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <p |
| p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу д |
| чи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратим |
| слушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних љу |
| уди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше |
| блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, |
| е га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и п |
| ! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> |
| <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малоду |
| уда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа п |
| и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се се |
| еш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је те |
| међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ра |
| леда га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку |
| ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p |
| ! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети |
| енију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти з |
| амо биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> |
| ини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок |
| p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море |
| </p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како т |
| оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече |
| изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> |
| .. у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад жи |
| Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко клим |
| <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кмет |
| ажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се по |
| И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и ос |
| вари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син |
| пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обоји |
| хаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увре |
| њу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радос |
| зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, прес |
| д тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с наг |
| ојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да ја |
| ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</ |
| ва и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погиб |
| lestone unit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и |
| о с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>О |
| ају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше заса |
| освршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Ж |
| Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он с |
| соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} О |
| а милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ |
| хвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горач |
| е хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што г |
| </p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што |
| реображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на ум |
| осматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да |
| Section" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се |
| ати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак |
| > — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> < |
| 5_C2.2.1"> <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раски |
| твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али |
| ... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице по |
| p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнут |
| ину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку |
| ну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љуба |
| ре.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли р |
| ојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да |
| ренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по с |
| а подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са с |
| да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жит |
| поде!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозор |
| ободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља б |
| зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, им |
| војства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље. |
| приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више |
| е, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме |
| >— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{ |
| ештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиж |
| пи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и |
| датак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излиј |
| азна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <div type="chapter" xml |
| уја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу |
| без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у |
| .{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околи |
| уши својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> < |
| ..{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> |
| вика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> |
| ди, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> |
| иреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p |
| и..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је теш |
| се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и |
| /p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показа |
| ело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена |
| уче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — |
| му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?< |
| Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој з |
| <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, ја |
| } Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дир |
| р, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не |
| p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима. |
| О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Сва |
| ави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151 |
| обро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац |
| , пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти моли |
| ушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — |
| предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас |
| .</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из од |
| конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, бе |
| <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тв |
| > <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости! |
| к..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти ник |
| лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој |
| <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти |
| а децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођ |
| — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> |
| ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Мили |
| p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти з |
| p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Е |
| а ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те б |
| Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} |
| м? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задр |
| то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за соб |
| г, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђ |
| ушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! |
| — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — |
| ња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том |
| а се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико |
| чун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањај |
| У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовн |
| ! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше о |
| твари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одел |
| не гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, скл |
| — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> < |
| А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућ |
| оше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриск |
| е говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа санду |
| p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам |
| > <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цик |
| ме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на цр |
| м, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устај |
| а, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући н |
| заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, |
| авну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан |
| иште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима. |
| } Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} |
| највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се |
| кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси л |
| о двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да |
| фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је |
| неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" |
| <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Ко |
| се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... поне |
| и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом |
| врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши |
| ом се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </ |
| ише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што за |
| лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То бе |
| — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја |
| /p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разум |
| капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна о |
| , очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од они |
| се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бач |
| оје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једн |
| — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p |
| ст, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ва |
| > <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> < |
| вежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> |
| порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред |
| потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше |
| о се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарк |
| морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} |
| ко да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, |
| езаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се |
| у разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, у |
| <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верује |
| ој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У о |
| је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бог |
| а огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало да |
| , усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S |
| а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! |
| му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене зе |
| p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече: |
| атру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико |
| Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и по |
| /p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши нек |
| ше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од ј |
| {S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун. |
| емену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова |
| отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <p |
| рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће ма |
| </p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста саку |
| /p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенад |
| срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} О |
| <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S |
| а деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од с |
| Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти |
| а биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече |
| им на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко н |
| рекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што ви |
| било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се |
| е и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</ |
| да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Ж |
| ка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно п |
| — Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p |
| обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још |
| е умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубо |
| јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — п |
| с заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише |
| а беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све |
| кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сиг |
| гађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ноже |
| добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са дв |
| у и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ |
| љ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку неја |
| агрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек |
| агрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> < |
| е војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div |
| веста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, |
| дног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог |
| е Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? |
| гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше |
| p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p> |
| загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми |
| кну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бр |
| ош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта |
| же с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео! |
| апе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводско |
| е.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</ |
| лава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече |
| једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посу |
| ји од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{ |
| p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућ |
| егове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одреди |
| јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије |
| ани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују дале |
| евоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од и |
| робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад |
| сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, к |
| ене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништит |
| уја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, |
| p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестаја |
| иваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их |
| , али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни |
| .2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан |
| ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Ста |
| е мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У |
| мо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене |
| рив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се |
| ађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи. |
| обро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо |
| чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није ув |
| p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бе |
| и Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кме |
| година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Ч |
| утак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки |
| есам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан. |
| у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утв |
| а, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> < |
| ег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> |
| о у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</ |
| злеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потеко |
| .</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> < |
| ама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломе |
| ма.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је |
| Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турц |
| S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће жи |
| а Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Ка |
| <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори |
| овима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на |
| а Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али ј |
| На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош. |
| изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће |
| шину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бо |
| ада.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва |
| ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што о |
| а, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних ко |
| Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да |
| том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На |
| с, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>В |
| осади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купинов |
| рте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} |
| Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p |
| /p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко с |
| отицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштова |
| и им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крил |
| је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — од |
| ешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко |
| на наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне |
| Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља р |
| и-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече је |
| >-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и п |
| њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> |
| > — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сус |
| ћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико |
| .</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо о |
| пљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаш |
| селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</ |
| трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љу |
| шена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гуд |
| ection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта |
| } Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене |
| , сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Лати |
| ољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div |
| Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене |
| га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет го |
| , служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадос |
| на, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спас |
| а.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри |
| искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у дан |
| пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар |
| жи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бо |
| лачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она уч |
| тиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубље |
| да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече кр |
| /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{ |
| срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац |
| прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у |
| > <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У ње |
| е.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску |
| у.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невољ |
| напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p> |
| <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завиј |
| ога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Мог |
| ..{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што |
| еше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим |
| осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а |
| бори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:< |
| стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколик |
| а овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с |
| уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскос |
| оже.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рук |
| с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап |
| га живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под |
| тајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође д |
| седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и |
| ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу срп |
| .</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја с |
| и гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе |
| икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена там |
| ри врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене ст |
| е.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} |
| це, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p |
| силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањен |
| ао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} |
| твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и |
| ше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи м |
| ма? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Сели |
| едне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао ве |
| овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби бех |
| га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под ко |
| ед очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом |
| ко сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше |
| сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је |
| пу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> |
| аког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше крас |
| Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> |
| нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остал |
| а.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душ |
| их соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{ |
| јка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> < |
| То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим гр |
| едну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он |
| а главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би |
| о.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и |
| па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.< |
| нко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледају |
| а слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели |
| м.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе |
| и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођош |
| — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Пр |
| оћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолит |
| а: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму |
| ње и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, ка |
| уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше! |
| осиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> < |
| ла!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S |
| <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> |
| {S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјур |
| у...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолит |
| имитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — |
| Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији |
| тру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак пролама |
| скомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја ви |
| ша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледи |
| рата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.< |
| ше и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни ј |
| лу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро |
| " /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише |
| p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвоји |
| не, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко бо |
| беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно |
| Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у |
| p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и |
| сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих ше |
| Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се помет |
| а.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и н |
| ече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умире |
| " /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирс |
| е изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока. |
| ави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић |
| з доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! |
| брад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци |
| осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи |
| муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци |
| ћи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је в |
| агословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Б |
| у поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац |
| на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{ |
| Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и о |
| ши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше |
| ли...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— |
| Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> |
| вор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.< |
| прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да н |
| S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А им |
| и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} М |
| ови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епи |
| Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право |
| </p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне ос |
| молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— |
| орише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде ј |
| и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Б |
| <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече |
| Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Пр |
| </p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута |
| <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оно |
| аде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наре |
| г.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S |
| Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људс |
| </p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше в |
| га кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек св |
| ="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга |
| у те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> |
| .{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њ |
| им истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, дес |
| рдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p> |
| ног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Ј |
| ама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на за |
| ору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуц |
| љаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила |
| снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати. |
| моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и ш |
| би у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз тава |
| анове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да |
| ико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p |
| адан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Д |
| се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљ |
| ив нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страш |
| огом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријат |
| саге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмр |
| сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, бе |
| {S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на н |
| ече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, |
| видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{ |
| прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се |
| ваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле |
| Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и |
| у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непо |
| узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p |
| ече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет годи |
| овац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера |
| .</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> |
| е потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> |
| шавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не |
| {S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се реч |
| а ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни д |
| </p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглави |
| о је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. пог |
| а, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна бла |
| скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци пос |
| Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} |
| а, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама |
| ушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на против |
| а, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од с |
| рете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком |
| и, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више! |
| а кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до трин |
| а обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{ |
| p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте |
| ни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли |
| пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српск |
| ате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</ |
| у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи |
| за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то |
| ad> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дел |
| здравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и уд |
| , дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост |
| ајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се |
| ћа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек |
| да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш л |
| иже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? |
| ока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку реч |
| су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{ |
| ном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гуше |
| пске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што |
| одиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> |
| p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војн |
| та разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} |
| оје блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у дан |
| д?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} |
| а то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде |
| Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни о |
| риче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— |
| продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробив |
| весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове т |
| p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, |
| ош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо |
| .{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, |
| ричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p |
| >Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у |
| би раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другом |
| оња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Сл |
| ше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p> |
| ежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи |
| ве моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али |
| ошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на зем |
| рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји |
| ињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече |
| боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође |
| двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи огр |
| лени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поз |
| гнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, |
| му; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријат |
| p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпре |
| цаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Ту |
| орњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Са |
| одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.< |
| арати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p> |
| го!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, |
| тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са добр |
| њати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи- |
| а један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, |
| ихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone uni |
| адоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом ж |
| ше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Тур |
| е виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — поплен |
| авалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врх |
| ише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се пр |
| напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић. |
| војима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Пот |
| Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови спод |
| уљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној до |
| т махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам је |
| аници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз |
| p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи нап |
| — Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад по |
| <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватро |
| клињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз |
| таничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док М |
| и-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p> |
| пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не... |
| </p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џ |
| очио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беш |
| расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљ |
| сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби |
| ћнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одј |
| осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже |
| пази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се |
| медоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Ка |
| } Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између ст |
| , постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Авр |
| вцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика го |
| игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повез |
| Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> ча |
| ора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека |
| И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновља |
| о тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам |
| ар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободн |
| ро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе |
| n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се |
| ајмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће и |
| и Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} |
| бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над њег |
| ?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као ш |
| саше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по |
| ти и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на ка |
| еба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу. |
| ени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити |
| >— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у |
| а спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> |
| м велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — јед |
| ану његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жа |
| духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{ |
| и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа |
| а невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи н |
| но продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка |
| нског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дим |
| тарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну |
| ху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратн |
| — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> |
| у доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својим |
| У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} К |
| о своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што |
| <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни |
| есомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> |
| а, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на ов |
| обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p |
| ш не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борб |
| и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га. |
| да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад б |
| /p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли |
| предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Не |
| т година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа |
| свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случа |
| свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S |
| >— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у |
| , стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> < |
| е кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непо |
| >Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и |
| и Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама не |
| ори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету з |
| м беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писа |
| ј мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} |
| {S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Тур |
| дно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зу |
| м.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p |
| мо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи |
| .</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За мног |
| ун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну |
| испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, п |
| еше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упозна |
| ико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задов |
| .</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци. |
| се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка њего |
| му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> |
| р што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са |
| немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{ |
| ћ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше му |
| , ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Ха |
| Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи н |
| о — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељ |
| S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> |
| и витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за го |
| рковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти ј |
| , жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све ве |
| ако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то с |
| мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а |
| у из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и по |
| рад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима |
| Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом лом |
| ло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и |
| оје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху |
| силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма ко |
| Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путн |
| начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непо |
| у?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак. |
| се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему д |
| /p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божј |
| з главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти |
| е...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— |
| е.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти |
| живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и по |
| на би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак |
| јим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише |
| едника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Г |
| јлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} |
| чезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у пра |
| зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче |
| рбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом |
| их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном г |
| о пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> < |
| и оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред соб |
| бише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} |
| ше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све та |
| видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступа |
| едан исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа |
| сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га зап |
| на, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га |
| аку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га н |
| грејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мег |
| тице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не прим |
| овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, с |
| им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добр |
| лекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равн |
| д на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже д |
| ече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај ле |
| и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Поче |
| ци.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} |
| очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је |
| читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он |
| у и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — |
| удским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћ |
| а.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а ди |
| опљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему ко |
| м жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> < |
| Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Ро |
| на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мо |
| прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно |
| неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> < |
| ло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет |
| S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да |
| оља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити н |
| ше можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p |
| стале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пус |
| разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са сви |
| рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође н |
| ни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, прест |
| м одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим |
| ут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, |
| ском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шал |
| та оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, |
| заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне |
| и се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> < |
| а добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и |
| ватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољу |
| енадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан |
| p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила мој |
| обе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на су |
| е врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Ш |
| } Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешт |
| кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побр |
| рица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на |
| к, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У |
| уј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> |
| она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пр |
| пимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p> |
| }Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна ре |
| ши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, |
| есто да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се др |
| ути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, |
| ода има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за соб |
| робљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у |
| рпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војн |
| ељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, друг |
| ....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Једина |
| лиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме |
| /p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> |
| х ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти |
| <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се пову |
| чић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S |
| на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше |
| ак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше до |
| >И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико ча |
| нђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуч |
| се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n= |
| ечи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жи |
| таху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта |
| it="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олу |
| бра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас крив |
| е стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: |
| што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све |
| цима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат |
| , па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као |
| ше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако из |
| своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} |
| столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољ |
| ритиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и |
| му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече аг |
| Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Сто |
| ост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба |
| нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</ |
| ише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из |
| >Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — |
| нија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ев |
| агрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} |
| та бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{ |
| немо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о ш |
| ши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, |
| еше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози в |
| ић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже оч |
| дрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? |
| рунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти |
| ј одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</ |
| /p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> |
| ужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} |
| — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори. |
| јеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... пр |
| и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поч |
| .</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај |
| дају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и по |
| — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му |
| > <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко д |
| ја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђо |
| о том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима б |
| Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — пови |
| — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — клик |
| ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша |
| што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина |
| p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он на |
| <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и пра |
| јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} |
| де Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у |
| оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи р |
| еко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на |
| ереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада |
| му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познад |
| а Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и там |
| >Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одг |
| еше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке. |
| ше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.< |
| >То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми |
| лизу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час ј |
| ху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазре |
| Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура |
| еше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву зем |
| <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ри |
| убића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са св |
| беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и |
| <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, |
| триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрет |
| еко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим |
| устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад |
| чега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како ј |
| м је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде ка |
| паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше ос |
| е.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико б |
| p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено. |
| тре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом |
| народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући ст |
| таган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Нев |
| се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с |
| главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пишт |
| с виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не усп |
| атив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{ |
| ад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.< |
| змеђу стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифо |
| рад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Ј |
| и у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> < |
| ла зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу н |
| нака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — П |
| но затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропал |
| ни.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.< |
| руго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом |
| мо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова зад |
| српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео |
| и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се ок |
| спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или |
| се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у |
| ено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби у |
| је и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што |
| који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} |
| 5.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> |
| и, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прос |
| олико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма |
| Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро |
| Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издат |
| авест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина |
| аћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. |
| имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи п |
| сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разорав |
| ео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати пог |
| у и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} |
| >Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војво |
| тима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда М |
| , ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спусти |
| и у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати врем |
| аге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p> |
| капаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.< |
| ка мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, |
| у, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе пос |
| регледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бе |
| н.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лиц |
| Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око |
| вића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p |
| ки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех |
| /p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p |
| ...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе |
| Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?. |
| } Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и в |
| предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас п |
| главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, |
| е домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она па |
| пи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи |
| струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска |
| ну искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> |
| p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n= |
| ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече |
| ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па |
| цу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ов |
| >Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре погле |
| њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу |
| ивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нех |
| — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} |
| ? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она об |
| и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш л |
| се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прик |
| ко поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче г |
| > <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине... |
| је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обра |
| 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена посл |
| ојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p |
| едва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у с |
| зе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту |
| ђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред |
| ом се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих |
| погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење вој |
| акум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом |
| ад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се та |
| да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила при |
| у, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{ |
| ећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p |
| и читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склањ |
| Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише дом |
| че он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са в |
| вице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} |
| .{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, |
| едаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! |
| /p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у ре |
| вај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва |
| .{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше с |
| же пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Ло |
| .</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p |
| у излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и о |
| Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново се |
| накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласов |
| це, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погле |
| Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с |
| > <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — на |
| јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и пот |
| асенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, кој |
| превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше сме |
| и бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува |
| потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да |
| То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за ок |
| се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше |
| .</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— |
| ..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове реч |
| а двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за |
| ти.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Прв |
| </p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, траже |
| Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оч |
| — У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— |
| ћа.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беш |
| н.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S |
| ући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише |
| деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S |
| одаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p> |
| ти.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врат |
| и?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, |
| Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — |
| спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благи |
| Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојан |
| место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, |
| оше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p |
| е му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузиш |
| и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и |
| и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побрат |
| и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита в |
| и, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, |
| > <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас про |
| P18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div type="group" xml:id=" |
| ше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут |
| ч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Б |
| свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том при |
| — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо? |
| ља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="7 |
| </p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини |
| ориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар |
| име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст |
| д.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: |
| м рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише ха |
| е старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— |
| опао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође м |
| ру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> |
| аклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, д |
| ман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз свети |
| и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} |
| .</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови |
| на климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је с |
| ки прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву |
| у од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања наро |
| сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише ча |
| ече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се. |
| с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што мл |
| дазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Ист |
| собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, |
| њују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовешт |
| на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> |
| {S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу с |
| се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се нау |
| еликој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="13 |
| огодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха с |
| шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад д |
| .{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане |
| гази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка! |
| е брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има |
| Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм |
| ица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У |
| колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, к |
| леко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их св |
| Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Т |
| бе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и с |
| гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— |
| Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право |
| Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — наст |
| , дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отво |
| иког.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он за |
| та.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ |
| аједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> |
| нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> |
| топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он с |
| /p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа |
| n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Ж |
| , сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајси |
| дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро |
| астир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе ку |
| и својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман н |
| лодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не по |
| а је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, н |
| ...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из ода |
| <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> |
| гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пишто |
| , а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су. |
| обода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора |
| интересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кме |
| /p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори |
| .</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, си |
| > <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не бе |
| нчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Раји |
| p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова |
| пљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав. |
| Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага. |
| а....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је |
| Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> |
| и имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 181 |
| 4. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага |
| нише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| даше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи зг |
| ће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се |
| > <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи |
| рко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоћ |
| вираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше в |
| аше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се |
| {S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују с |
| адату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаш |
| и ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p |
| адаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S |
| г.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета |
| време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће |
| и су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, |
| Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак. |
| и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе. |
| <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{ |
| > <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и |
| При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па |
| ом.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију. |
| била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дозна |
| есма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Ман |
| се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети п |
| се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих |
| ешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну: |
| де прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока бр |
| рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двор |
| го времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p |
| аховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушки |
| матраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљ |
| запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња ка |
| <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије |
| себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса |
| арко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до |
| у.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из |
| колина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а у |
| о пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу си |
| е, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се с |
| на рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај су |
| и мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређе |
| ође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огро |
| стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.< |
| p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћах |
| бо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спус |
| них сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а |
| Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром |
| ваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама.... |
| } Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше ст |
| свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муко |
| ца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — уп |
| изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p> |
| па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У |
| ком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!... |
| атим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на мл |
| „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </ |
| огледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,< |
| трунама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде |
| .</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и по |
| /p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А |
| ади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше вр |
| мара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још |
| p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, састру |
| гама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На о |
| ије потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо |
| аде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је. |
| ко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p> |
| ог поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, дес |
| спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта |
| /p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војво |
| човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не |
| не минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије и |
| {S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко |
| оге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити з |
| беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у |
| јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а зе |
| танички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаос |
| /p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, д |
| S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе |
| d> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне |
| и.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" |
| он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно мален |
| ош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан стр |
| и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div |
| едио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру с |
| } Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако |
| е их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разору |
| } Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и |
| виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а |
| ad> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Кру |
| отпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило |
| } Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 м |
| који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="su |
| е угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први. |
| шаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога |
| Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе |
| <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.< |
| аид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен |
| </p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напр |
| ве ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве |
| да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и б |
| и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима |
| , до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати |
| уку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак |
| рст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор |
| и честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица ме |
| мћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло? |
| кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ахме |
| ју и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош |
| ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни |
| е тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, |
| же, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <mil |
| све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, |
| в се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кме |
| кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се мо |
| на и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, изв |
| зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домо |
| ниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу н |
| а?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка |
| ио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — |
| син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који ота |
| !{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајси |
| ише у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — |
| урци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало ви |
| у и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов |
| даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, |
| м!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери |
| аве?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p> |
| ахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра |
| нички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џин |
| на и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио в |
| урица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и |
| пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може |
| војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једн |
| — Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одгов |
| даде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, |
| да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој син |
| рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!< |
| домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и наб |
| одера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду |
| да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајућ |
| м памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радит |
| > <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се |
| ? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Тур |
| ве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то вре |
| ио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једно |
| га вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопа |
| .</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> |
| ошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и так |
| е је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се т |
| глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца |
| о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај раз |
| о. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!. |
| <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарк |
| иротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то нећ |
| >— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити с |
| Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?. |
| дати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то р |
| збегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} З |
| бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе |
| отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде |
| и...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се пр |
| и Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и ср |
| ..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, боре |
| езбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ћ |
| ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! |
| >— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{ |
| ну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краћ |
| у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу |
| овори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купи |
| пустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да |
| да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па |
| “.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер |
| о га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све он |
| вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече по |
| и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као шт |
| ори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и ус |
| вши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жар |
| сао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} |
| утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n=" |
| м би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхт |
| За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало |
| Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па с |
| о имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — р |
| ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води |
| еја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам па |
| {S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и |
| сем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био с |
| потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Ниј |
| ...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Т |
| </p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговор |
| госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> |
| болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха |
| ећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаш |
| > <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— |
| а.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете |
| еме...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га уч |
| руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће д |
| } За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље п |
| Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи по |
| жда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} |
| вољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беш |
| живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата о |
| диле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигур |
| о вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа |
| рах.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, |
| а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна |
| У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шум |
| ња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука у |
| ја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га |
| Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Во |
| ion" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се |
| сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</ |
| низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> |
| десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек |
| нови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао св |
| за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, |
| зе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен |
| у моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развит |
| ш истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за да |
| иштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, из |
| , и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и |
| пство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, |
| Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети з |
| о измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> < |
| оче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и с |
| ехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Срб |
| ад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану |
| це Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњ |
| н чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народ |
| че — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пре |
| ни имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше |
| ву на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже глав |
| е у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и п |
| риђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи. |
| од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око под |
| е за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</ |
| еимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне ж |
| оложај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова ре |
| глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније |
| жан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше С |
| десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, б |
| ојвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, сокол |
| лавних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи в |
| темовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је ср |
| унце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху |
| , што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три љ |
| лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде |
| напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се |
| ја ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти |
| тмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.< |
| о поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клеп |
| око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на |
| рачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше |
| лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше |
| </head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом минде |
| еше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом |
| >Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> |
| /p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их |
| е!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више б |
| мо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо |
| егова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђ |
| о једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> < |
| и и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана проте |
| по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.< |
| са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде |
| раше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом мом |
| оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
| о у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, |
| новно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три |
| у.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му |
| Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси |
| који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху к |
| е у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш |
| ече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p |
| аваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена |
| д се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му: |
| као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSection" / |
| вићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не |
| усуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, |
| дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде |
| -Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право |
| <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими |
| м и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска п |
| спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом г |
| Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> |
| Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомеша |
| , а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још |
| } Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак |
| потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p |
| е и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног |
| дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>О |
| да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} |
| беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зве |
| у снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу пр |
| — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Изл |
| колини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточни |
| а тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта |
| е, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрља |
| у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађах |
| зами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави ор |
| е гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и |
| ошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страх |
| малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видок |
| розор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице |
| поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорч |
| ема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки |
| рева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху т |
| му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Је |
| <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште маг |
| чу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште М |
| <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три р |
| у.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ис |
| тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, |
| ћу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема м |
| ромови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јеча |
| у.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, ј |
| закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и |
| <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, ал |
| ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и нада |
| горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништ |
| , убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаћ |
| прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош |
| ри игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — |
| ти.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — |
| на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо збо |
| о три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у плани |
| ху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-П |
| џи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске |
| наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло |
| итах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.< |
| да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стад |
| че, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка. |
| а њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благо |
| и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и |
| рба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Т |
| р полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде н |
| о гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разго |
| } Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај |
| Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор н |
| кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Подне б |
| одио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп уш |
| и.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај |
| Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше |
| Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете |
| руги ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим ле |
| ћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма |
| ометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом в |
| распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p |
| им пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} |
| ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже |
| повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушк |
| тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Аши |
| таници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру. |
| екиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељск |
| аше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 181 |
| добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих |
| </p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Лат |
| рави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио глав |
| се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном ули |
| ње војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћ |
| ратом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове |
| — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да |
| ите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{ |
| ило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корак |
| >— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пе |
| и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговора |
| долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске |
| мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p |
| Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> |
| граду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет А |
| че ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у досл |
| <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Ста |
| оследице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невр |
| чка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај |
| кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> < |
| испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се дв |
| ак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови ман |
| > <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{ |
| ић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> < |
| , а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То б |
| ругим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха |
| и продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Морав |
| Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горо |
| а ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два |
| <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан |
| авалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљ |
| дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже |
| г! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише |
| вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и |
| ма пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху о |
| е, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Је |
| нут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и |
| ово! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Због |
| p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху |
| и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div typ |
| ћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, изб |
| , окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде |
| ста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајс |
| S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и |
| на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Бо |
| беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{ |
| и се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта |
| е није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} |
| Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати в |
| <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, |
| е пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не г |
| ро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд |
| лова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се |
| !..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p |
| е са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освоји |
| љен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево С |
| правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук |
| оше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече |
| ушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог ч |
| нови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, о |
| стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Мо |
| што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше. |
| а и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман си |
| Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Вој |
| да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разгово |
| спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена |
| ог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и |
| </p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, |
| е.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било и |
| крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже с |
| јмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p |
| јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже |
| удећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се зглед |
| де поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са |
| ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> |
| кле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале |
| н.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори мом |
| , гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је |
| вној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</ |
| ружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p |
| месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из |
| Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" |
| иште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у вој |
| ction" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} |
| алеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило неб |
| а, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, |
| ога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присе |
| пате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево |
| иве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни |
| а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше |
| 65_P2.4"> <head>КЊИГА ОСМА</head> <head>ЗАШТИТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| .{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, |
| авршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</ |
| ојводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> |
| S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} |
| коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори стар |
| да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — |
| — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} |
| /p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице М |
| а.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> < |
| .</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} |
| м! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара |
| обу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред |
| уђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу С |
| ad> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, вид |
| урке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу |
| е могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29 |
| светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бог |
| ујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба |
| је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јо |
| е жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Ми |
| породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђа |
| цима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путни |
| p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу |
| <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{ |
| под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљ |
| Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила |
| ху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} С |
| S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо |
| очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божј |
| на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџ |
| сној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Гор |
| анастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да |
| е!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже |
| е и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас |
| руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — |
| и знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако у |
| ињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом пог |
| вом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим ме |
| јица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћ |
| гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже г |
| чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} |
| о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У г |
| о је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти |
| оду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! |
| мо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти п |
| указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим с |
| е обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type |
| у, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter |
| е што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шље |
| упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Пози |
| в очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ м |
| ма да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — реч |
| </p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарк |
| име?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Б |
| Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Х |
| дим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја как |
| је виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тап |
| /p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође м |
| Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit= |
| S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> |
| е у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовеште |
| га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ про |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.1"> <head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и к |
| живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе |
| Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гр |
| о тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина ос |
| авише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милош |
| н!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се гази |
| доше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом. |
| одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и |
| да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p> |
| девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управил |
| о Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве |
| , да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтели |
| је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} |
| Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?< |
| а?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Зна |
| се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му |
| ивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерњ |
| познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцегов |
| слара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом нек |
| и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Ов |
| дила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно |
| есрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљуба |
| ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не |
| ма, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас |
| куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својо |
| ко натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> |
| ући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ |
| , а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а згр |
| ма отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допр |
| авши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше |
| убине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! |
| га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не вид |
| леди и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар ду |
| ци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; дец |
| Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру проме |
| пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начини |
| есет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути. |
| али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас јед |
| беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким |
| а.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призив |
| му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — наста |
| арко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца |
| м је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите о |
| Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са |
| ко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један ка |
| кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде |
| шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија |
| ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! |
| ш након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ види |
| гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно |
| <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и |
| >Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један и |
| стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи н |
| ас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је р |
| арко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се |
| е Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамни |
| манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече иг |
| <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнас |
| S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш |
| Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти |
| да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у по |
| и си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подс |
| >Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, н |
| /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само н |
| ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> |
| из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове упр |
| беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа. |
| ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо |
| отресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде |
| но грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> < |
| ! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде |
| Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу |
| о! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и |
| ице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S |
| .{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Р |
| ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— |
| <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који |
| иђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и |
| слушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и за |
| тојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том об |
| и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али- |
| ли у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамница |
| десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Т |
| тур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше |
| рајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да |
| ке слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Мар |
| .</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="c |
| у.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Курши |
| то се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p |
| подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан о |
| код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено |
| } Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће о |
| <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођо |
| поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из оч |
| дговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта р |
| ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом о |
| } Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, поср |
| али мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала |
| о њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена |
| и, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> |
| pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој С |
| е, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблист |
| у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко. |
| ше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — |
| румена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У |
| да, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у |
| е ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жар |
| два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="su |
| стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и |
| ромени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па |
| тна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јабл |
| ерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху ка |
| асним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне цр |
| >Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, пре |
| Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се н |
| .{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околин |
| е крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде |
| српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бој |
| борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p> |
| ек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу не |
| а сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добр |
| да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима |
| а захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце |
| половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прожд |
| те и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора |
| p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако |
| говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени др |
| ? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које |
| Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p |
| на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благо |
| лан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потр |
| кове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ет |
| з уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му |
| руги.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше зем |
| ас јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни |
| p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине |
| Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би |
| ме је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово |
| ље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора |
| урска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> < |
| p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обра |
| , осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и пр |
| а од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог |
| , а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет |
| г уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико |
| вар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p |
| де од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предад |
| анак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прох |
| ковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски |
| а многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан |
| и ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је хра |
| са света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> |
| p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На једа |
| крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба |
| >Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је |
| ри овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, |
| што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само |
| пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи- |
| ојводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и |
| с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета |
| ош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у к |
| ја од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} К |
| ма.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се п |
| гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну |
| Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они кој |
| же почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред |
| н зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Го |
| не и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гра |
| .</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и |
| е поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука. |
| их врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и у |
| оравише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велик |
| и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пи |
| поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу ст |
| и му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> |
| вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> |
| о скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јуна |
| осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се |
| p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине м |
| зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо |
| , на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас |
| даде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену |
| ти на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглав |
| који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом тр |
| његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у |
| апетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић нак |
| обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклеца |
| упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га м |
| рада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарен |
| е по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Сав |
| <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p |
| одан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивк |
| Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S |
| “</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже г |
| -паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p> |
| е сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман |
| остављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слоб |
| {S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену там |
| акав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како |
| н с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и пос |
| војици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се. |
| до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом њего |
| и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци. |
| p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним п |
| а вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину |
| х појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— |
| и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и ду |
| менима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакш |
| , тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање раз |
| и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у |
| p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} |
| туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо о |
| е можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слобо |
| и са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове |
| уховник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође нап |
| Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S |
| лико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? |
| >Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата из |
| ави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху |
| ћа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамид |
| арост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују |
| , такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југ |
| во доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Г |
| стира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост ње |
| рођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избоден |
| и пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пр |
| један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова двориш |
| p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одго |
| се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатир |
| ше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаони |
| скињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провук |
| то беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Ви |
| еху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одат |
| вечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n |
| из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе и |
| ајстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми |
| јина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с гор |
| скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.< |
| вима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмор |
| тва ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} |
| о ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше чове |
| с двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> |
| тојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се |
| <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p |
| Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохва |
| дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака |
| један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— |
| домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и уп |
| посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све з |
| /p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће н |
| уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђена |
| рви добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>Т |
| 5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свим |
| опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му |
| ављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.< |
| p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се не |
| ="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p> |
| ао и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да зав |
| — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — |
| има убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века др |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.6"> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јели |
| уше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико |
| везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио г |
| ајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом с |
| арац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади |
| а је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тес |
| /p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — з |
| е превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> |
| убио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толи |
| тргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацв |
| ла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја нем |
| знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору у |
| е грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p |
| о западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна |
| ћа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у з |
| ше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе |
| ста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и к |
| им у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јасту |
| асе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни вел |
| лем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клања |
| иде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу неб |
| ом.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више к |
| вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави т |
| вима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, |
| > — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака |
| где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. |
| спрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погл |
| > <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момк |
| бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чу |
| Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, ј |
| е и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p |
| дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, |
| е и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти |
| p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Др |
| и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама. |
| жаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за |
| аопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.< |
| веде оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p> |
| е врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и |
| > <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па |
| ја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква де |
| отеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад |
| вора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — |
| прати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните |
| све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Д |
| Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха гор |
| игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> |
| отић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из стр |
| {S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема град |
| леко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру |
| валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим. |
| Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1 |
| S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</ |
| и, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога д |
| нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме изда |
| — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам |
| то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода |
| ти да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p |
| х пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Т |
| врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Лат |
| {S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— |
| болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не |
| — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар |
| Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Да |
| Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу |
| S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који са |
| {S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамни |
| ло и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђ |
| ца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше пр |
| у, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о пол |
| сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Ка |
| а од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које |
| отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше де |
| од паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта |
| хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још ду |
| вљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пр |
| се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста |
| ну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} |
| га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одреч |
| у јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и п |
| ћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера с |
| — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд |
| е — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта |
| о!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, д |
| зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци |
| ш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} По |
| уком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија х |
| не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ус |
| капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко |
| оласто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш |
| одити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви |
| Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p |
| памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, |
| с игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита стара |
| амо бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па |
| {S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</ |
| се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку |
| о ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— |
| ним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама |
| скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасен |
| Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Уста |
| па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена |
| кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} А |
| Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено |
| "112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући |
| далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p> |
| е посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска наста |
| у да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће |
| } Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише де |
| срећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико |
| јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек о |
| p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућиц |
| трављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељск |
| Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирско |
| ишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и оба |
| сти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што |
| и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад |
| >Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти п |
| <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед |
| ву.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, неср |
| ржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један ид |
| ше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница |
| глед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако |
| е, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде к |
| Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи |
| јаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже |
| Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега |
| што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо |
| ољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче? |
| , што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и П |
| p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовц |
| p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?< |
| .{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у |
| о си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш |
| како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети |
| ..{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме з |
| јаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли и |
| .</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже гл |
| {S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа би |
| <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је |
| она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако |
| !{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S |
| е беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трна |
| ће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жар |
| >— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p |
| омуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукав |
| ха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не |
| ави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... |
| чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после к |
| ако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут н |
| p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p |
| ма поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p |
| ужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да |
| после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце |
| ини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њ |
| рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да зн |
| постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У |
| ко греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим |
| казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би |
| Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> |
| p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми |
| радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају у |
| аћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, |
| ети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што |
| зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитриј |
| злојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу г |
| ем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас |
| тељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа каз |
| родана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово пос |
| лас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст к |
| док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, |
| а“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но б |
| усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти р |
| у раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ |
| ваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта |
| и Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Па |
| ћи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре к |
| — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не |
| p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p |
| наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, поп |
| то си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Зн |
| увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињ |
| пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{ |
| етно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара. |
| е ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Ос |
| главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Ду |
| Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...< |
| да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори О |
| тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Т |
| <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима |
| куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А |
| ло, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут с |
| је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— З |
| беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Је |
| молити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У |
| иш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> |
| /p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се ди |
| ако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јес |
| <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по раме |
| пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} О |
| и сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође |
| ем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је п |
| </p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог. |
| розора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.< |
| е ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! |
| ’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, |
| па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p |
| су.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене к |
| у тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоск |
| ски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави |
| Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да |
| мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> |
| беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p> |
| p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одгово |
| ци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Ж |
| аше живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— |
| а женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо |
| о ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p> |
| се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав успл |
| t="subSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, при |
| асом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац |
| е, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по |
| Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. |
| долажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. се |
| шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у |
| tone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих пром |
| и за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и |
| а двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као с |
| Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војвод |
| тајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| на.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| а да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Мил |
| у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и |
| /p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из |
| замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече |
| ова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, кој |
| асе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом сво |
| и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{ |
| пад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски |
| о је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо |
| као, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све |
| е време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притис |
| <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-П |
| питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, |
| ри реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колен |
| које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у |
| њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути |
| оја суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено |
| е диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше виш |
| купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, |
| тарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.< |
| диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> |
| амо врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на ми |
| , а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена ц |
| .</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му п |
| ећ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врх |
| ео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} |
| рци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше исп |
| седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четвр |
| рба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште |
| е.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви |
| бојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше бр |
| учу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и поди |
| анемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чуд |
| Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p |
| Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити |
| промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и ја |
| а му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча дог |
| м се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p> |
| <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом |
| Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што н |
| долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по |
| н пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S |
| еше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они за |
| ..{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајим |
| p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш |
| пку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p |
| } Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потеко |
| Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свим |
| /p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури |
| н, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да |
| понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до |
| ва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком |
| олутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S |
| емо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рук |
| помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{ |
| одо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше |
| па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање. |
| а коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је |
| S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој тре |
| летву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} |
| уци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалиш |
| има беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о сре |
| сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и |
| з града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив |
| Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага То |
| несе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет друг |
| ан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали |
| ва својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе г |
| ма.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Б |
| ађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође |
| ас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде |
| реклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кро |
| /p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини соб |
| , у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</ |
| извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, сед |
| еђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је |
| бима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом и |
| јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спуст |
| а.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху |
| е.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У |
| Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са |
| мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, |
| се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље м |
| анца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избациш |
| дном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој |
| з шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> |
| се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> < |
| е сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама о |
| У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> |
| из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!... |
| пкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројур |
| аја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> |
| марајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа пове |
| Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већ |
| лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У |
| дност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњ |
| о је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је поги |
| .{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, не |
| р, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да о |
| Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то ради |
| аше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови |
| оји.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека грај |
| S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, о |
| своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се |
| ан вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спушта |
| Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изглед |
| иког утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постић |
| } И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичко |
| Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док |
| ед десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди с |
| ризва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске вој |
| зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и пос |
| {S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излет |
| ружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа |
| нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећ |
| ужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну |
| Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и |
| сући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, |
| да, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, д |
| уховник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> |
| немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од он |
| крсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по |
| е се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун |
| ама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, |
| и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> < |
| ео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра |
| p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p> |
| ка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, |
| рбије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. з |
| ере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> |
| а живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> |
| убити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тре |
| готово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед с |
| скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p |
| ах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-П |
| снова.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав |
| м ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непреки |
| p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад |
| ина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли |
| да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али |
| у грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... |
| жак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличи |
| о се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да |
| а је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако |
| е.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али т |
| е тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико |
| еба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати |
| сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун |
| шења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер о |
| по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан н |
| иже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продан |
| /p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгуб |
| <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око |
| кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут сврати |
| ољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да о |
| p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта |
| ху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град |
| ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаил |
| на и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмеја |
| Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе |
| рхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} |
| е кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао |
| дговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру |
| се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напре |
| ом тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкам |
| ми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’т |
| орели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тих |
| ја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пуш |
| сти Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете |
| астреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Оград |
| стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада |
| и дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше |
| родану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу |
| и рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје |
| аху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небе |
| из слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силн |
| ше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине! |
| ка.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p |
| — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лага |
| аховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељ |
| е и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси. |
| тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, |
| куке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис |
| ена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, |
| ад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска у |
| 8" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> |
| Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац |
| је оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себ |
| на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо |
| /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећин |
| вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зр |
| прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту |
| е и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>М |
| у једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" / |
| народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће с |
| и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Про |
| ају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, |
| ше.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матер |
| ити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још |
| е миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу |
| "74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, |
| .{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде |
| ња нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад б |
| Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше пор |
| у, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену |
| баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и |
| ати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не |
| Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, вра |
| и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обр |
| {S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову |
| ред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никог |
| Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> < |
| <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То |
| е одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> |
| а кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово в |
| еђе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаш |
| p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи ок |
| ! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> |
| упа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџ |
| аху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, |
| под ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он |
| ади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска оста |
| оше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе. |
| еђено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи пр |
| во расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> |
| оље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше о |
| ш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пу |
| Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и |
| шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу с |
| још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци о |
| ово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепав |
| ештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успорава |
| Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са о |
| аву њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и о |
| на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смира |
| ј; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измуче |
| , беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ нап |
| ених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор! |
| > <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, с |
| колике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — за |
| ише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесе |
| погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и ро |
| назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити |
| дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, кој |
| је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи |
| обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје |
| еше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалиш |
| ета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пре |
| тери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усам |
| а и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} С |
| ци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака |
| </p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Ост |
| е прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонул |
| хита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паш |
| Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазр |
| е уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n |
| еће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо |
| ов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја |
| Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјес |
| ме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена |
| Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад прене |
| и, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у |
| " /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо |
| рац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — довр |
| косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спази |
| гневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаш |
| запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Доб |
| је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри а |
| и пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, |
| како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија |
| и му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Ал |
| је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше б |
| је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше с |
| Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте б |
| ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> < |
| веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше |
| м.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ван |
| } По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упре |
| и се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љу |
| И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је |
| е сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} |
| рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му |
| у два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном ула |
| а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, |
| ли.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извад |
| .</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Маркови |
| </p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дох |
| ан.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, |
| леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну кр |
| онат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> < |
| .</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је поди |
| о доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу ј |
| ла.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли с |
| ровићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јес |
| а.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Ду |
| , извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека св |
| у витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божј |
| } Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар С |
| аше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмер |
| убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што |
| , уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> < |
| шевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођ |
| а од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташ |
| е добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и поди |
| матским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктуј |
| <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори в |
| т сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га з |
| рко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста мил |
| Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто. |
| Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n=" |
| у.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, с |
| опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Са |
| и даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри |
| опи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше н |
| ај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори |
| младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас |
| а обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> |
| асле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе |
| ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао |
| трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гле |
| з чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле ч |
| <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој |
| вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли с |
| приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њи |
| тку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, |
| дницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се |
| Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час наза |
| све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p> |
| . овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беш |
| та, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, кад |
| сврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из |
| на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| луђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне. |
| ри.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Иза |
| све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> |
| и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога |
| и и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу |
| ом шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>О |
| .{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако |
| ама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" |
| ови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам по |
| и, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом |
| све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узви |
| е, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајућ |
| у падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у |
| одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење |
| {S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; |
| ин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с ос |
| очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без |
| пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из |
| викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— |
| ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зу |
| p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — гово |
| } Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше мо |
| S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла |
| ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> |
| ad> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново оп |
| ме Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Те |
| Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходни |
| из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и |
| а, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Д |
| ви победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за ср |
| а.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и |
| гуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и |
| а.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље н |
| изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затв |
| лије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, |
| Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, п |
| е му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="s |
| дска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беш |
| не на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад ст |
| </p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S |
| милу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом |
| актара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> |
| ље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допи |
| ше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а |
| хиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— |
| га праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да |
| .{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо |
| тири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и г |
| сет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, је |
| и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погину |
| </p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, |
| подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.< |
| арка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам |
| чни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну с |
| се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си бла |
| ожју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида |
| <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— |
| е.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у зборишт |
| е погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би |
| аричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Јед |
| блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ п |
| говори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} |
| <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> |
| сом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху |
| обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху |
| > <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман оста |
| св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео нам |
| к низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојан |
| и.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако бу |
| свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одм |
| Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали |
| геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Срби |
| страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час уста |
| ад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павл |
| ви збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} |
| ута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p |
| и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних по |
| Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, |
| ебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске |
| опства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васк |
| та не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се пес |
| ри спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне |
| нија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у |
| јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, траж |
| Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо јед |
| ред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе суз |
| и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју |
| ар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у д |
| нама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, |
| манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, |
| ратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита ја |
| и се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче |
| ше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима |
| ево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих |
| па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ств |
| рехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују бе |
| негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву |
| ! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из |
| по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оц |
| иња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, др |
| ном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кме |
| Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и |
| ч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни |
| } Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S |
| и у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и |
| алазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p |
| , Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, |
| драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила мој |
| >— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска ро |
| њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не. |
| да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мо |
| помична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи |
| радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дир |
| и пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезн |
| олац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи б |
| и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече не |
| е завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша сти |
| у и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и кр |
| да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злок |
| авети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе |
| чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече |
| ну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пи |
| та да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост |
| ице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћа |
| Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху |
| уде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све ра |
| љаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгнев |
| Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас |
| огледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p> |
| , проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, |
| ја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то |
| аше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и |
| ешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу |
| човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задо |
| тал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европ |
| обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваш |
| и посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и св |
| да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и бра |
| Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби |
| ајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећн |
| и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, до |
| дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, он |
| елео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Ст |
| тави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p |
| ике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.< |
| као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав |
| и се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на сво |
| руги се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси |
| гро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, др |
| .. ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се о |
| асенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</ |
| у тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати п |
| р да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били |
| еш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Ра |
| те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то |
| Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и о |
| одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у сел |
| дина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Сп |
| и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> |
| p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— |
| .. дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Дос |
| питаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — реч |
| човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су за |
| — Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засу |
| .</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече О |
| Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буд |
| трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S |
| ебу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадиј |
| и кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| " /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше |
| у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понов |
| т, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапку |
| Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Так |
| рини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита |
| сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га |
| ди кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута |
| Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући ма |
| како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито прол |
| .{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше |
| љајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврд |
| {S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевин |
| н и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са св |
| рикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене |
| ња тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав |
| ераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, |
| Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div typ |
| ено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад |
| о је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко |
| д по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од бе |
| гнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Увериће |
| ирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад |
| ше и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type=" |
| , одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове |
| тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, |
| тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p |
| оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и |
| p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — |
| </p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га |
| <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће О |
| ију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} |
| о војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манаст |
| ост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, |
| тиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско прод |
| а би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S |
| и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука |
| рби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикн |
| .{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна пого |
| рачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</ |
| му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; ос |
| ег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје дец |
| стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, п |
| > <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Н |
| , стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обаз |
| ан извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, А |
| /p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош |
| чи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он |
| е на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми бол |
| а дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се |
| шташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на к |
| <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ |
| ио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</ |
| усрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуш |
| капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта |
| се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и |
| ољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Т |
| ањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Маној |
| p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жар |
| Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом же |
| баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? |
| мче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="115 |
| иже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао с |
| цама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко. |
| <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћ |
| ша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага |
| Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="ch |
| ве природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S |
| ји.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— По |
| ића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску з |
| да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је |
| е пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема |
| <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитељ |
| и образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђе |
| S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S |
| оља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе ба |
| ј нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} |
| е десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде |
| ен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окру |
| у кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не |
| и с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} С |
| Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успе |
| иску и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите как |
| о злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше в |
| и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делигр |
| аблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Че |
| рила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То ре |
| <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И нас |
| мађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњос |
| е.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му с |
| и.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има не |
| > <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији... |
| , да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро присту |
| е.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као |
| <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — |
| ица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца у |
| > <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како сре |
| <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим |
| Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? |
| ики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и но |
| пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе |
| ибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова д |
| крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник пр |
| дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копа |
| > <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан ум |
| е.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из не |
| p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на руча |
| бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као |
| нежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S |
| осукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Стр |
| оглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробав |
| и остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одје |
| мо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом |
| <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" |
| познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Бож |
| Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове |
| сла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, |
| плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} |
| давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> |
| им.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</ |
| > <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што бу |
| у.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориш |
| сам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет- |
| а нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак |
| Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љуб |
| устити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу св |
| м у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диж |
| {S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} |
| иф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни |
| м!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Једи |
| ем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја и |
| е Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четвор |
| че, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се |
| Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих |
| жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар та |
| зи то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког |
| ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо... |
| ст се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ве за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она |
| у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака р |
| ба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго |
| ти:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан |
| не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За |
| и гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено т |
| — Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, с |
| ш се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на дру |
| ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, |
| агочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И |
| ђе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и на |
| асјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше |
| какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових |
| расио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребро |
| адаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их н |
| поведништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мор |
| оје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љ |
| старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{ |
| ече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а о |
| итиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци нава |
| у размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ов |
| заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — при |
| ђаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест по |
| > <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p |
| ца, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разн |
| а реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву. |
| је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиж |
| жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зид |
| сије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје |
| ђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом пол |
| пред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружа |
| диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро бе |
| ишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и |
| ледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње др |
| им клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос деб |
| ркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У |
| и руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жар |
| ну моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драг |
| а шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не |
| p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна |
| p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p |
| а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на бел |
| зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе п |
| до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно |
| на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића. |
| ише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....< |
| p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу сво |
| >Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага |
| кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? |
| езда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p> |
| } Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена и |
| } Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је |
| а зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село |
| <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана с |
| с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш о |
| иже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свако |
| изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — к |
| еника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беш |
| начко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецим |
| S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p> |
| угом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, |
| рчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је |
| е зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређош |
| Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и |
| >Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче |
| <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко на |
| ила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да до |
| све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веом |
| тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко |
| а.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће |
| све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кме |
| ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахн |
| <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на од |
| Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да |
| ојводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих дваде |
| дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике |
| покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу |
| ам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не |
| м прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитов |
| ећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма |
| се свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, доброт |
| гла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писк |
| е главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери мо |
| ерене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Ту |
| сући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје |
| .{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> < |
| нуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта |
| нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су |
| а као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — ре |
| гинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} |
| а га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила ј |
| , црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> |
| на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне ос |
| ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрил |
| вода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле про |
| ћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему |
| о срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалва |
| ад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> о |
| едва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из гр |
| ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да н |
| вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{ |
| ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанц |
| и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — ре |
| и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави |
| о да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснут |
| C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хла |
| и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чача |
| да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, в |
| /p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише |
| и-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— У |
| ’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с |
| ху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p> |
| мци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ов |
| рам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ло |
| сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић. |
| поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" |
| S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и п |
| ну гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше приличн |
| <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не бе |
| ју, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се от |
| д стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S |
| лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дођ |
| у, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> < |
| људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благо |
| тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>А |
| , сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одго |
| диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престра |
| <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не о |
| ку беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва св |
| руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — прим |
| пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и и |
| мак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ри |
| де жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима |
| ута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} |
| тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{ |
| угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као |
| двори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим б |
| !</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколик |
| земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се |
| знајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Позн |
| > <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати |
| p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— |
| о, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 181 |
| капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рук |
| /p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво |
| > <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан гот |
| н у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бо |
| ту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би јо |
| а заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!.. |
| сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше ко |
| аде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, з |
| Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице |
| пусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за |
| ом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака д |
| уби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевин |
| рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи |
| ир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више |
| знад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p |
| емљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у дани |
| таваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, узди |
| ици, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њ |
| је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један |
| а шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кн |
| ад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, |
| е у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> |
| ажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — |
| о.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.< |
| p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици |
| аће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф пр |
| ="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{ |
| p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође на |
| ше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више св |
| душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше ј |
| ка.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере |
| игну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али је |
| .{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и оста |
| а рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад |
| — Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом н |
| ад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да р |
| х ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, |
| </p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ог |
| ој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је ми |
| нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим |
| о се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, бл |
| S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и п |
| Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На м |
| S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>О |
| аде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искр |
| дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се н |
| ић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи с |
| н вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, |
| тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми |
| зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p |
| му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и ова |
| ечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да |
| н?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> < |
| е по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, о |
| се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком пр |
| ече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, |
| утник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обр |
| том, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше из |
| што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, |
| е јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли те |
| их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жа |
| кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани |
| {S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин |
| хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране |
| а светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас с |
| знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} М |
| д кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ О |
| оје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p> |
| промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући н |
| е је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — С |
| p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођац |
| .{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске |
| назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пеш |
| тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских |
| <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко оде |
| цу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита |
| S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је |
| {S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима ц |
| >Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође д |
| у стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже |
| евалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко |
| вери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Бо |
| д први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет |
| он оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих ст |
| тац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — ре |
| агоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око |
| рко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи |
| } Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромно |
| Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само |
| а.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђен |
| реди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се одн |
| до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир |
| е узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, |
| арод притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S |
| је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко о |
| иши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својо |
| Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притишт |
| че кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом |
| аху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. |
| кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде |
| ембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се се |
| лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе |
| > <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пу |
| нуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече а |
| не, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цу |
| им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријат |
| Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долам |
| ве већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — уп |
| у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-бегови |
| заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, уж |
| оскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S |
| ести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло ј |
| е.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скину |
| врши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађ |
| <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа |
| остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| мене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије |
| штачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том |
| е устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући |
| ово одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> |
| атер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља да |
| „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са |
| енадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он |
| ину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, |
| се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише |
| ући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спу |
| ва му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се |
| Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови б |
| и на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{ |
| чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њ |
| лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Ка |
| ројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и |
| ну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђош |
| евукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Сто |
| даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице по |
| и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве |
| се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици чи |
| {S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> < |
| >Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p |
| ге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар |
| лих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Т |
| обода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава |
| S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, |
| 2.3.5"> <head>Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на |
| војима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, |
| е невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине с |
| а огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милош |
| p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта |
| г и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по неки |
| ди, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре |
| колико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да г |
| ети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе ни |
| отка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, |
| хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар |
| ?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одл |
| ку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> |
| има.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Ру |
| аху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена рас |
| ва фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А |
| емер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — к |
| } На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стоја |
| женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Ми |
| и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелиј |
| прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, з |
| каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече |
| ског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се |
| p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој |
| > <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у ч |
| <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану суза |
| умела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapte |
| уби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div typ |
| ћини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101 |
| ах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад саглед |
| {S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептија |
| ему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један |
| друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбље |
| идокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Зат |
| имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n |
| ер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши? |
| син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два |
| p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} |
| е опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави. |
| /p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Ом |
| жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, с |
| ени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мо |
| p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — примети |
| трмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крил |
| беди, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица |
| а српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За |
| ре, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> |
| вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлак |
| срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к н |
| .</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не |
| мом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док |
| јим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се б |
| ње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе по |
| 25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан |
| е?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а |
| овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић поги |
| ос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термоп |
| ће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошк |
| е представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бит |
| — Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p> |
| ао муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и |
| т Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Б |
| бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде |
| ац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На |
| траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под ст |
| ћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, |
| а изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметић |
| не две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледа |
| Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија |
| а.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога |
| тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се р |
| остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише вод |
| /p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, |
| ково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти |
| p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што |
| S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђ |
| а једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје.. |
| а и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо |
| им и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стри |
| арко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се д |
| свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђ |
| преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игу |
| благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти ње |
| У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пр |
| то.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца |
| Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стра |
| една душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помог |
| сока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S |
| непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом |
| .</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> |
| попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, |
| , опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нек |
| тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста дес |
| а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи |
| ку расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хо |
| ито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања тр |
| ојим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, обле |
| граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се он |
| ташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која |
| ишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, |
| , журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у |
| ше од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, п |
| је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у вес |
| би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо гла |
| брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавај |
| с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећн |
| аху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва |
| стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета пре |
| ко огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада |
| да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и |
| аху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућ |
| времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше о |
| својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невољ |
| е и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</ |
| уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — |
| а, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не |
| једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знај |
| н.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, па |
| то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то и |
| арко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазиш |
| — Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се би |
| диже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и ис |
| ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} |
| а!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како |
| ла.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија |
| и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудов |
| <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p> |
| <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако |
| p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> < |
| </p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p> |
| .{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} |
| Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити кр |
| </p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за |
| вог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашкови |
| Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легн |
| ци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи к |
| >— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не |
| ан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња вра |
| бодно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{ |
| абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похит |
| одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, на |
| ри, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужу |
| ма, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне с |
| пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђ |
| е градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер |
| носа, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народн |
| д јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а |
| сног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, д |
| гов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манас |
| о Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазна |
| Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Ж |
| е браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удр |
| а.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и пр |
| Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, |
| ан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — |
| срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на и |
| чара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузе |
| дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању |
| тпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дру |
| а мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше и |
| стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S |
| ижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, |
| упи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> |
| е налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је ме |
| S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> < |
| на.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ |
| помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао к |
| водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоц |
| ва.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — гов |
| прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и |
| ну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p |
| S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и з |
| приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{ |
| ним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не верова |
| е нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, |
| а добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице бео |
| ву лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна |
| ака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.< |
| >Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима п |
| ја санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне |
| отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и м |
| >Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа |
| губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Л |
| ји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родиш |
| иће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се кл |
| ва.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина |
| опу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог |
| } Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешач |
| {S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премиш |
| оме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извад |
| /p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе на |
| оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готов |
| рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домов |
| и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за |
| лижише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мрт |
| <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и |
| но крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, шт |
| ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога |
| прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борб |
| .</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p |
| гледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се преб |
| ту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао |
| стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се др |
| S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на ст |
| у.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као |
| та јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече |
| Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држ |
| м земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Ње |
| другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде п |
| ње засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, |
| е беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p> |
| , црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто |
| у и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомств |
| а чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џ |
| несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека лан |
| шу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живос |
| а, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртво |
| ва два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit=" |
| и оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игум |
| оља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— |
| аде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Тур |
| и кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са ув |
| моћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час. |
| .{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је оч |
| за, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на њего |
| обом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопак |
| је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено! |
| првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног ч |
| из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се вр |
| не рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се |
| да.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се. |
| ис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који траж |
| /p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш м |
| мет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Ја |
| /p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита |
| .{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока и |
| капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> < |
| јној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму. |
| оји иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побрати |
| еђу неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом |
| хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут |
| го и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Д |
| ше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске пр |
| } Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домо |
| рашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју |
| и Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причека |
| ече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са ов |
| одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата п |
| подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — у |
| .. </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, |
| , мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{ |
| величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно гр |
| вуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S |
| а ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натр |
| то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђ |
| и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и вел |
| кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толи |
| бију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске с |
| бараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> |
| ша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим |
| м.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subS |
| ред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p |
| </p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> |
| поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко |
| Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо |
| је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми ов |
| ? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбор |
| јан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз ду |
| и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> |
| сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај |
| и да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту ст |
| {S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, чове |
| > <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кме |
| вог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никог |
| после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> < |
| и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изг |
| з престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгу |
| ст агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи |
| мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које вод |
| рли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгу |
| ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало п |
| сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учин |
| тину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз једа |
| аше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и |
| десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грче |
| Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове |
| ржаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше сн |
| окажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при раста |
| кше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће |
| <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод вит |
| /p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Ви |
| > <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очим |
| обро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан врати |
| p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а н |
| — Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседл |
| Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на до |
| о вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! |
| а њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ |
| и ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| е му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> < |
| рише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече |
| сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p |
| рлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека |
| еше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, з |
| м не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одгово |
| но Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?< |
| нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што п |
| p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На |
| осле дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојн |
| а вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави |
| ац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчит |
| натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} |
| е све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На м |
| >Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — реч |
| е, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умот |
| здираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаш |
| {S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самр |
| .{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хо |
| > <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упит |
| и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и |
| другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасја |
| опа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сва |
| гу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је пр |
| >У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика б |
| село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му пока |
| p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратова |
| <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где |
| ест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</ |
| стом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома |
| адрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да вид |
| омогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој ути |
| дов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сест |
| замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала се |
| иша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> |
| {S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</ |
| Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} К |
| .</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче |
| Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бр |
| p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врат |
| и кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну пог |
| у.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ про |
| а саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — реч |
| иште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори |
| аповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки ј |
| и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа неразд |
| <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну |
| средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаш |
| на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати |
| раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико |
| Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник изда |
| мер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p |
| Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — наста |
| Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори П |
| рех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омер |
| о, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} |
| троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и |
| ер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.< |
| ом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху |
| ужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху р |
| ије од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн кос |
| у јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и ужи |
| на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим ост |
| ставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали п |
| Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког |
| сточио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му б |
| бући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чи |
| има спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> |
| p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде |
| Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске |
| илазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и ту |
| е Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад |
| иње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни св |
| !</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори |
| тојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, при |
| Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмља |
| Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да м |
| тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку н |
| до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} |
| ситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а у |
| и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и м |
| ваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да |
| <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше |
| .</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сре |
| ен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гуј |
| -Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане |
| тивној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде. |
| чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе среди |
| со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниж |
| Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на у |
| ојих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дет |
| који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми |
| окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{ |
| маше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора |
| очника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одб |
| поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Св |
| зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрад |
| слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена |
| ги.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — у |
| > <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, |
| та су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђе |
| едном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана. |
| олину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, |
| ђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беш |
| а што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на |
| .</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их вет |
| е спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза бла |
| p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Ка |
| коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> |
| му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стад |
| ју, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га с |
| еда око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душ |
| ће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два |
| Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.< |
| х.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> |
| иша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, |
| </p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Км |
| аше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — вик |
| бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што |
| ворише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић на |
| низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у |
| одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав |
| е живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа |
| то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је превари |
| ручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по нар |
| чудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сиг |
| — Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировић |
| >— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се |
| епасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упита |
| Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад |
| чезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гу |
| де.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загле |
| поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S |
| ... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у |
| студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и |
| десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у |
| ше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегах |
| дицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе |
| ни родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну м |
| ека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Прок |
| } У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље |
| и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела бе |
| куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат. |
| алић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p |
| .</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, |
| ече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њ |
| ци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед |
| не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p |
| и смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраш |
| ево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледа |
| етури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</ |
| ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше |
| лије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима срп |
| днебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{ |
| лији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже рук |
| Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окр |
| се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p> |
| доше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад |
| прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без погово |
| указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махн |
| и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> |
| сна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На в |
| ладић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га |
| е.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и п |
| м градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у |
| авно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше |
| гано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зи |
| пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с |
| тише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један мла |
| еображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карак |
| е за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у ве |
| p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луг |
| ћа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На |
| у брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p |
| не остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у п |
| ом одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматр |
| {S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, пот |
| у новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену к |
| алеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доб |
| Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — |
| ге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и го |
| г, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а ус |
| ма, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по мил |
| а се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дан |
| уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она |
| „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци |
| својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p> |
| у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац п |
| о прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} О |
| ота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се о |
| ога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од |
| му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на |
| диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Н |
| х је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и |
| јовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву |
| рачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваљ |
| у се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с |
| ифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова |
| их беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања |
| о тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави м |
| p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гро |
| зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</ |
| и му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — нас |
| потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то ис |
| ски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше |
| S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави |
| ез крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p |
| срећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти |
| н иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> < |
| авише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун |
| ек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаш |
| ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазн |
| ародна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих и |
| !{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако |
| аше да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и у |
| ића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у сам |
| очи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени |
| земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе ни |
| љани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће |
| н појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> |
| е видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к неб |
| кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато |
| остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упит |
| ље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудур |
| екорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата изв |
| пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић |
| одина подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке |
| убови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што |
| .{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{ |
| Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лел |
| </p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама пр |
| то Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над гла |
| аде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко м |
| ! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и с |
| ан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> < |
| а сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно |
| ћа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У |
| а друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одај |
| о Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас сво |
| {S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева ра |
| евих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколик |
| исту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и н |
| ше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред |
| </p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете па |
| њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко |
| руга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} |
| ца, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врат |
| осле купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасениј |
| ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — ре |
| и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише |
| тресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше нек |
| е, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSe |
| сије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура к |
| p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојл |
| о место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуш |
| , сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше с |
| рик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Ла |
| Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} |
| и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p |
| диковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби кој |
| p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пусти |
| Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако |
| <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> |
| се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, по |
| ароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> |
| ју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна |
| почето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода срп |
| ете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и з |
| но.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дво |
| а прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{ |
| мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Ус |
| тигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и о |
| p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и |
| а устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу за |
| Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} |
| јући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на |
| ма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва |
| крсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему см |
| , раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме |
| Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улиц |
| има.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га |
| > <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ног |
| луотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу л |
| аузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик |
| } И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш |
| Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и л |
| оска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.< |
| — Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кће |
| угом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халак |
| ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једни |
| шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit |
| изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, |
| им се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на |
| дије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} |
| а, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> |
| , осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет ст |
| ти из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ |
| Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомага |
| /p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пу |
| е, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из до |
| на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Ж |
| аци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле |
| е добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S |
| кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> < |
| Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жен |
| купимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> < |
| а загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се бр |
| х витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку сто |
| и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз к |
| зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n |
| ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.< |
| овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја |
| Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и |
| а раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а |
| о им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p |
| у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвод |
| е манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му |
| кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити т |
| би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Так |
| Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак. |
| ?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не |
| разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он ста |
| упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S |
| аву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="cha |
| p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, |
| ите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} К |
| ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ н |
| Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем |
| м.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица |
| </p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По |
| <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а |
| града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи с |
| се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и о |
| е га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци г |
| та се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ног |
| и.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе гре |
| ом шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринч |
| дише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под но |
| еро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко |
| до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни к |
| Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гре |
| присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Васи |
| војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} |
| стрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу |
| стрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам |
| е живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе |
| че на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште |
| с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S |
| ица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ш |
| ворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <mileston |
| >Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу |
| ске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p |
| и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним |
| раја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све ј |
| Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <mileston |
| се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само и |
| апљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се |
| а и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђу |
| ј јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаи |
| </p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до |
| амену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар |
| атраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом м |
| твори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше |
| никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он |
| у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p> |
| ом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шт |
| >Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Ов |
| S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <milestone |
| руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта ј |
| Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздиз |
| орило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити ус |
| им сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Б |
| ута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен |
| вор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отво |
| и ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отво |
| редба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав |
| града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, дра |
| </head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода |
| и.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} |
| на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>От |
| диже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="s |
| — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена по |
| себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе |
| ављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S |
| p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p |
| зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан |
| привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напр |
| оме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се |
| брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> |
| а и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, |
| — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако ка |
| удба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаш |
| — Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и суво |
| овори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapte |
| ку милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!.. |
| лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, пр |
| зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... |
| спијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми |
| и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, |
| огом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и |
| {S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу нек |
| /p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше |
| , не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираш |
| вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна ч |
| коше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграби |
| ажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, ка |
| имну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S |
| за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Ал |
| љене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</ |
| вати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже с |
| упљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута бе |
| и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погл |
| га Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут |
| о смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је |
| еч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори ш |
| пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и п |
| узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и т |
| аних за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и к |
| обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, |
| е пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испра |
| и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцим |
| е даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је кра |
| абоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијах |
| е и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Сп |
| питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чин |
| обом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри с |
| ином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стрич |
| и се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S |
| тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и |
| еноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit=" |
| Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајућ |
| p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима з |
| ази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочиш |
| ли на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф |
| ији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прику |
| да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <miles |
| ађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама |
| појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да |
| и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше пла |
| жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жа |
| и, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у |
| дрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.< |
| сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се |
| матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под |
| ојвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и |
| рци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, |
| ци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у бл |
| и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још с |
| це, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p |
| оше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све |
| у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Ди |
| и бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна н |
| ош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху |
| з уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала б |
| а Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још заж |
| ором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко до |
| /p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врат |
| детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прс |
| главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија |
| их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — |
| <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Г |
| и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те |
| двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше дворишт |
| и! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуц |
| одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у бр |
| у беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</ |
| а човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> < |
| ет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покре |
| и корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака |
| ма дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гроб |
| , опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n= |
| Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непр |
| лаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце |
| ... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Как |
| } Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељ |
| ко.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјек |
| } Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло п |
| се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружин |
| зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.< |
| те!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове |
| нике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по ок |
| лива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси |
| а име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше кр |
| > <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде |
| заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упита |
| ка сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла н |
| ико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и |
| ју.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подско |
| по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричин |
| > и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше |
| ло за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!.. |
| е се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах |
| ешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, р |
| ху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као с |
| <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док |
| живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> |
| о нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — ре |
| Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше оч |
| епаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из |
| рбије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. |
| , — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пуш |
| пасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Бор |
| ђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљ |
| знемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и |
| се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb |
| стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече а |
| ше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вра |
| живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тач |
| беђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарк |
| око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! |
| 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош? |
| охиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> |
| ле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</ |
| ом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хриш |
| у и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Једа |
| бити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратим |
| беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div type="chapter" |
| и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан лев |
| дне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све |
| а ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што |
| епријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке |
| тарац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.< |
| дговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи |
| ике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То |
| Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишав |
| се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! |
| јекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке п |
| , стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи |
| рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено. |
| скија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну сто |
| ед конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, |
| отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати т |
| судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној м |
| штај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у ст |
| 2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци |
| глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду |
| о десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би т |
| д би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки п |
| анитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа же |
| ше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове |
| абадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не прену |
| {S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, ж |
| илама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одуш |
| — Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> |
| ка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест |
| p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са |
| е нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p |
| опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијаве |
| Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома |
| ну.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старост |
| х и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па |
| Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле |
| њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо |
| тара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метар |
| , узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој |
| плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти |
| е рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, до |
| — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвал |
| н другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговор |
| утра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши |
| ме.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале |
| старији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> |
| е у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у |
| и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устан |
| S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачића |
| /p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди м |
| дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај ув |
| се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и мили |
| ечи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone unit="s |
| метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изг |
| познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се |
| јачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склониш |
| <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Прода |
| та, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ни |
| Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади. |
| ма.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> |
| p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветл |
| рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> |
| осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> |
| ична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумара |
| злазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</ |
| ам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p |
| еђу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад мах |
| звиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и дове |
| ицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па с |
| лости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне с |
| биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују ника |
| о низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој |
| о расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост уса |
| к се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узруја |
| ало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић |
| p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок узд |
| о сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теб |
| Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре.. |
| м и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са в |
| } Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="5 |
| лимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије с |
| и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слобод |
| ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милуј |
| ш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш. |
| савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околи |
| да!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго |
| тојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише наро |
| беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет |
| пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло д |
| згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо трен |
| усуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, |
| де онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све |
| о најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини |
| дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али |
| а.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело |
| окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га |
| етаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговар |
| Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па пот |
| заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде |
| е масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, |
| мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се кла |
| ина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p |
| ање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</ |
| мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ов |
| шко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још јед |
| лободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаг |
| та, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полете |
| Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах |
| соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, |
| p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да |
| незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и с |
| езено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душ |
| урци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за веро |
| S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи |
| час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоња |
| јника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Ст |
| S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, |
| ра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, |
| д мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бив |
| и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, |
| састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима сво |
| и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубиј |
| и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спре |
| .{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> < |
| :</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> |
| ња разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је |
| е му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из |
| p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила |
| тарицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата |
| чном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од |
| /p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он о |
| е главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он |
| г Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да |
| ужи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — нас |
| о нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна |
| и одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће прв |
| е две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту |
| клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <milestone unit="sub |
| од огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу свом |
| и вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он ж |
| а надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему |
| дије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n |
| и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па он |
| од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> < |
| .{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбин |
| > <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — |
| ори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:< |
| дајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска |
| Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худ |
| кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и |
| ам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њ |
| </p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид |
| ке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S |
| вати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог |
| на, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те ве |
| ла!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише |
| лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га |
| је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад |
| е, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска оста |
| испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се |
| он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше ник |
| менима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сва |
| отиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар |
| {S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет ошт |
| п. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Дим |
| е се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаос |
| едина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и с |
| у и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — п |
| отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина п |
| што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се ни |
| брзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку кој |
| враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p |
| Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, |
| ост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема |
| .</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бој |
| мнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече |
| ји сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађа |
| — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p |
| им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки ми |
| кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан н |
| ро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уз |
| тво ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По |
| тво ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, дв |
| упе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а н |
| иша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново |
| рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошк |
| ом.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p> |
| ена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали |
| аво у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдук |
| ту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир |
| p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као д |
| договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Р |
| удите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси |
| лај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, |
| ко врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.< |
| остројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p |
| пски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ови |
| е.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спа |
| е у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше п |
| последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста |
| ти зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераће |
| ше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија |
| S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлиј |
| скру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и ја |
| све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на |
| , већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и нев |
| ништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: ог |
| т.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше |
| да диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све па |
| е очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На |
| е.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе |
| старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска |
| бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути н |
| оји беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуг |
| очницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висок |
| једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појм |
| , одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовино |
| ахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га с |
| арања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, п |
| че. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — ре |
| /p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</ |
| селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. |
| Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упит |
| акуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти х |
| м хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да б |
| А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу! |
| ј, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и |
| епо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им |
| је</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </qu |
| ицима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактер |
| рду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p> |
| {S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она с |
| а судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној |
| се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беш |
| овратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на |
| дну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово |
| рину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> |
| неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| узе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето |
| ом.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божан |
| беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч |
| у Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити паш |
| Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази. |
| као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадиш |
| ђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема т |
| ђаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те ср |
| На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други |
| а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца с |
| p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова ку |
| обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити |
| и не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише вра |
| S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо |
| ад рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> < |
| ад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га м |
| м посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... |
| 55" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потур |
| нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку |
| ука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу |
| вуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве |
| терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с пост |
| Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би д |
| атке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због |
| молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј |
| лопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па е |
| и и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривач |
| кли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само шт |
| покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{ |
| аку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њ |
| тао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго |
| од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст |
| вски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повре |
| .</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и м |
| рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах ра |
| име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она |
| а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и с |
| .</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако |
| аше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} |
| у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам свак |
| идите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, |
| мницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: јед |
| не, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори |
| После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одсед |
| огу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, |
| нку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још. |
| бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово |
| сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну стр |
| то?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> |
| /p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напр |
| косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до ј |
| ека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв |
| аса пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беш |
| ђаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Б |
| ао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би |
| же наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </body> </t |
| — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме |
| <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола поруш |
| итачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусла |
| ираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко к |
| <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са |
| и и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке п |
| дију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у леп |
| и два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори глав |
| узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, |
| да, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а з |
| као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори |
| аво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви виш |
| црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слик |
| м.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра |
| прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробар |
| <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила м |
| собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на |
| приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| о ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што Ј |
| н, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p |
| м.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарс |
| b n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка |
| >Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, о |
| д, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p |
| последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан б |
| глу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко |
| из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шче |
| же пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то и |
| ржећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{ |
| и подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји |
| Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и как |
| турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p> |
| сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе н |
| ожје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па |
| ано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки своји |
| своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од |
| атле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо |
| зише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше пре |
| имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп |
| ече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замо |
| балом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим |
| врам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти н |
| мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSecti |
| и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до |
| емо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духов |
| ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија изда |
| Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зук |
| беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у |
| рчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и |
| највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Кни |
| лаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што ј |
| ј беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и уд |
| света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и једа |
| вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Тур |
| врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| ране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад гла |
| ?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали в |
| жњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на нога |
| обро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се |
| е их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете |
| ојој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том с |
| требан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајон |
| нчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уз |
| та ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти |
| стасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне |
| и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом ве |
| гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи в |
| им стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна |
| ушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p |
| S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> < |
| пне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изи |
| едња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, |
| њен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој рук |
| у сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жу |
| </p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало |
| ишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом |
| Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно |
| рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> |
| ако радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, |
| и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелиц |
| {S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.< |
| и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, |
| те љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жал |
| своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њем |
| .</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полуме |
| е оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, вој |
| За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један стола |
| n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико да |
| тиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превал |
| , испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сла |
| кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије |
| — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше |
| Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади < |
| хо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад ш |
| а, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, |
| >— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сач |
| {S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Борба б |
| речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по з |
| {S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се |
| аме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Х |
| ј пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири ч |
| изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака |
| лима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том о |
| {S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> |
| утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> |
| ти ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, |
| га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и пос |
| лаги зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане |
| па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете |
| светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем. |
| , од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће бех |
| адије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да |
| уци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - |
| листа војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и |
| де.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке |
| њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, пр |
| .{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтав |
| адије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div |
| ш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p |
| е и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица оз |
| це Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, с |
| p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука |
| у своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половин |
| се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> |
| у испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ниш |
| в, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потом |
| врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд |
| род, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе |
| дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама при |
| дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, |
| ади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али |
| н и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати |
| а утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни |
| </p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко св |
| {S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по го |
| p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше |
| из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и ч |
| беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег |
| једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лич |
| у Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</ |
| утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затво |
| чи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је ви |
| што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим |
| агачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и разм |
| јска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} |
| , а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</ |
| укара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се пол |
| ман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атан |
| .{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену г |
| извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаг |
| и обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" |
| p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива |
| а себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узв |
| p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да по |
| олико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу |
| <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection |
| > <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао |
| је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. из |
| ше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} |
| /p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прођ |
| копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> |
| пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> |
| ичар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за со |
| Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} И |
| ство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене по |
| упити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њим |
| ити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} |
| гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обоји |
| .</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степ |
| p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се |
| Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!., |
| /p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мор |
| <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| вић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени нар |
| p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече? |
| subSection" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горач |
| борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} |
| се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, |
| ече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке |
| бе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S |
| ином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> |
| се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За |
| тола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу раз |
| <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћ |
| а, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини м |
| си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се |
| ва, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, |
| >— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конак |
| — Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенади |
| } Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђ |
| ци и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.< |
| е ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се от |
| ића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} |
| нице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу |
| ути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у |
| ти спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот ил |
| ће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се |
| пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота ста |
| снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту сна |
| p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па о |
| лизу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом м |
| е да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чача |
| ћ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га |
| ше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаш |
| се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се н |
| е саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик з |
| светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе |
| рата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане |
| беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја |
| p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, |
| > <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се по |
| ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обра |
| ун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално про |
| сно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и к |
| тановаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, |
| ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде |
| тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше к |
| паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> |
| одене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом |
| а.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати иг |
| b n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет |
| дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S |
| аљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезвери |
| пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— |
| кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га п |
| уку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље |
| илице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ... |
| драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p |
| </p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше св |
| мете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то ш |
| еколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> < |
| нати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> < |
| му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао с |
| м је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p |
| .</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога да |
| зору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вече |
| љевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</ |
| </p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и |
| засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све про |
| ише пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, ка |
| иди Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> < |
| погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Ов |
| здатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Па |
| {S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви при |
| м буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јун |
| ак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према М |
| ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div |
| цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде с |
| p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени го |
| ничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао |
| три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах проте |
| ао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваш |
| лици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак |
| посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се д |
| о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примиц |
| } Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женс |
| којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђен |
| асја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густ |
| Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="6 |
| , узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb |
| ан.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступа |
| помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока |
| помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Бац |
| метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже с |
| <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише |
| стом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине |
| на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраш |
| зва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га ра |
| доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати |
| те Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у пом |
| раву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Кр |
| их.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S |
| ин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умир |
| угови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту |
| <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би гор |
| <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жар |
| е — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извид |
| </p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, |
| .</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развиш |
| о је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.< |
| коле; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну |
| ању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа |
| а има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; не |
| и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вис |
| /p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од д |
| <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, |
| а војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуш |
| ћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично |
| лави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по |
| небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по о |
| есна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаш |
| тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола |
| } Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више не |
| /head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све |
| во и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци |
| арено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби |
| види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже н |
| време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који д |
| во.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузм |
| > <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели г |
| /p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Дол |
| > <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то |
| своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Л |
| ровираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше |
| е Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— |
| ше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хуча |
| раси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харем |
| у никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ват |
| ог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових |
| пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше о |
| који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, |
| S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му ди |
| ојвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-ка |
| га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час |
| очео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом по |
| газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам д |
| унава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди с |
| {S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Срб |
| вице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене |
| о и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у ч |
| стављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребеним |
| S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: оч |
| >— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим ш |
| ћи се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSectio |
| ше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже гл |
| </p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb |
| њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски т |
| еше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S |
| "> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног по |
| мљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јес |
| , па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покуп |
| мр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр |
| јан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жарк |
| ђоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — |
| на.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Ов |
| и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.< |
| рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Жи |
| .{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Брки |
| нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи |
| .</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти |
| вом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} |
| ека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</ |
| n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, т |
| > <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — пр |
| <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се заг |
| .</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— |
| <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> |
| за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као зве |
| " xml:id="SRP18965_C2.4.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> |
| фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа |
| итрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше |
| ош двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље |
| <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| , али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с об |
| нђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност |
| >На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p> |
| ne unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</ |
| жаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад б |
| продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p |
| стали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ ог |
| S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побр |
| 66" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у зем |
| нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p |
| Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено т |
| <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела |
| тре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац |
| ецо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше з |
| и распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем |
| дан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, заден |
| скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и |
| и застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима сво |
| лог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, |
| ама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија |
| сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући |
| у духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} |
| у.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у |
| це.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше по |
| оба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху дв |
| сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— |
| демо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одгов |
| н што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући с |
| другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за с |
| > <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p |
| > Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде |
| младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она |
| чем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} |
| срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаћ |
| и бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута ме |
| час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p |
| а граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</ |
| може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — им |
| робова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је |
| оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало |
| } Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света |
| одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и |
| ј беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци пос |
| е; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподе |
| поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и от |
| <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кро |
| све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у ц |
| пази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из |
| тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На |
| големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила. |
| е саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} |
| S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.< |
| p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јун |
| } Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ват |
| Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један др |
| ника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врхо |
| а дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беш |
| и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — |
| азаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајит |
| незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му |
| ће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, |
| ен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обав |
| вори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник вид |
| звршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу |
| а се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти |
| могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да |
| >— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме на |
| на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> |
| мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају |
| и циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Во |
| борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> |
| еће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је т |
| S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком мук |
| беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце |
| пери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који ма |
| !..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} |
| Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако |
| е, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! |
| пним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јас |
| бузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p> |
| богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од у |
| ог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> |
| душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, ле |
| ја изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} |
| толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и |
| ласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapte |
| Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсц |
| узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, |
| <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одгов |
| да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада |
| м беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова у |
| рима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то |
| </p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</ |
| уваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде |
| ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S |
| унце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један чо |
| ге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет о |
| <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући пос |
| лази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, |
| Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар ре |
| Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не б |
| p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, |
| .</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... ост |
| исак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држ |
| коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с ди |
| у „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари |
| ревих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у пес |
| Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и п |
| што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, |
| сти, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога |
| вати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, х |
| ор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у то |
| противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се уп |
| {S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И |
| е се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у |
| S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које врем |
| ман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игум |
| ору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" |
| !</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S |
| љад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила... |
| устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са с |
| астави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и каме |
| те браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му |
| видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и |
| е примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са кул |
| и рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ |
| их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n=" |
| грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране |
| но.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не под |
| крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разгов |
| гаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се до |
| а га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S |
| раве у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља бл |
| ером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? |
| <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар шт |
| а предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан хо |
| и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој |
| и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у |
| сто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем. |
| >— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја |
| ћања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде |
| звуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече |
| ада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазе |
| "72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све. |
| Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — пон |
| 70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— |
| унце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами |
| че:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... |
| добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше до |
| склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, |
| >— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се вра |
| душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем |
| е, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један мл |
| <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> |
| у, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, |
| с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густи |
| раона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и н |
| као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава векови |
| жено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово н |
| рује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни |
| p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и |
| гоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражен |
| врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта |
| > <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се |
| менише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Дец |
| , старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p |
| у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелуј |
| ац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из |
| ки.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у глав |
| ње се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.< |
| а, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и у |
| крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне в |
| е!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно |
| о понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> |
| ети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији |
| знежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице С |
| гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари |
| овели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на |
| р-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ов |
| н имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи |
| пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају- |
| нине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стад |
| ше своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се тр |
| <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено |
| Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би |
| је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да |
| у, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, |
| неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му ј |
| буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом |
| је, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, |
| диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар |
| да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше |
| оверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, |
| p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А |
| о.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} К |
| .</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — реч |
| ру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, нос |
| и Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право |
| .</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове |
| </p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p> |
| .</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</ |
| к ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p> |
| <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се |
| свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а дв |
| е.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — реч |
| вца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему |
| илош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе |
| осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војск |
| узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађ |
| га неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи |
| .{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Ата |
| шко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешави |
| сенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Пет |
| ..</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{ |
| ити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и ч |
| каја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто г |
| упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> < |
| е Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> |
| е.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада |
| ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло ради |
| села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село |
| уга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко ко |
| жао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упи |
| кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше |
| е на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те из |
| омови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглу |
| а и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план |
| > <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљ |
| а њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попе |
| <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} |
| у.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зва |
| љаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и |
| сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге |
| ветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна |
| p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>Т |
| тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових мом |
| аша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо м |
| ић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p |
| мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p> |
| о им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај до |
| ржећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна стар |
| Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост во |
| лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаил |
| че Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — при |
| , пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе |
| ну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — б |
| та, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу |
| укавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> |
| ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Н |
| шећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи за |
| пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, |
| и.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обра |
| мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо |
| прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се |
| ј ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе мат |
| ом по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што у |
| омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовн |
| , и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га |
| ош горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ни |
| а ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога |
| p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Мил |
| јих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, п |
| рхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави |
| ојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело |
| а браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у |
| ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пр |
| емих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако умо |
| ку пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се то |
| ај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака љ |
| судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер |
| власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и уст |
| очасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ла |
| с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало з |
| су, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једн |
| , па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а |
| жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се |
| ти.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе |
| /head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази |
| манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старо |
| ју.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и ба |
| ада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет |
| тране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш |
| уке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па.. |
| лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га не |
| омку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} |
| платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} |
| Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ ра |
| подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Ш |
| г призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа |
| стадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада |
| ачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не |
| не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч |
| е што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан од |
| ебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, |
| рхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске за |
| — С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Ми |
| </p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} |
| чним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, в |
| /p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p |
| >Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, с |
| Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигу |
| и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> |
| ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико |
| ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и |
| <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! |
| авши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини б |
| а барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко |
| ху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, |
| на.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, |
| весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се гла |
| мна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда |
| , али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко ника |
| вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше х |
| карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније |
| астуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} |
| е погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продан |
| .{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до сел |
| <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југои |
| манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: |
| п!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </d |
| тио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Мили |
| ики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава по |
| лагих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да |
| мењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благове |
| у?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напуст |
| оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, шт |
| по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они |
| удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> |
| аница, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, |
| испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, |
| уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођа |
| /p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару |
| ла, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју п |
| т би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим п |
| </p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни |
| , пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаници |
| о, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и д |
| S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и |
| пи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p |
| } Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник куп |
| оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше м |
| , гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једн |
| е! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи |
| живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</ |
| n" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљах |
| еђе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасиш |
| лумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зл |
| ебно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати |
| а оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — |
| p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини б |
| к што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хвата |
| ва глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стоти |
| ону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој |
| .{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше. |
| сто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — н |
| метно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле м |
| а.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше десни |
| беси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</ |
| ла и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач св |
| адоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> |
| ш никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше кр |
| <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и |
| е да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из |
| ликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљ |
| рену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.< |
| .{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добр |
| се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Ма |
| овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и |
| риступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држ |
| <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у |
| .{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која |
| тници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитат |
| требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, за |
| а је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у п |
| он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова с |
| ку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погруж |
| слободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља |
| к.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беш |
| ом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку њ |
| арци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћерет |
| } По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад |
| >— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа |
| м очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да |
| Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у ко |
| да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укоп |
| а рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишт |
| аља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Тур |
| ладић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, |
| о крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви |
| ше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у гр |
| уће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Св |
| Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</ |
| оше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection |
| ом.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, |
| имари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!.... |
| према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица |
| Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздр |
| ању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла та |
| чко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час |
| дише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, с |
| ци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху у |
| у о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама |
| земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклет |
| и шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад |
| Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не има |
| чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затеко |
| ледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на дес |
| ра, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — ре |
| м и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и |
| дскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху |
| оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет |
| } Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати |
| арну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Р |
| це и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко |
| ни стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примич |
| лас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држе |
| S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p> |
| мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем |
| <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша траж |
| д на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div |
| бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p |
| , Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> |
| ти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила |
| у..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе м |
| где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беш |
| ћи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, |
| цама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачк |
| и.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљеви |
| а тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што ва |
| адић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> |
| </p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Б |
| <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаш |
| ушу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p |
| Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко |
| н и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба с |
| и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста |
| е одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одај |
| ло Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <d |
| игде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи п |
| аву и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{ |
| ивоту народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода ко |
| вој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} |
| скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сен |
| обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у |
| е ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S |
| } Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима с |
| дговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге |
| лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али о |
| као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милос |
| збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околи |
| а колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он гром |
| </p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што п |
| ?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по |
| едови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како с |
| манов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитр |
| умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко |
| егоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Ту |
| .</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете л |
| ом у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бош |
| {S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи н |
| и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба свет |
| оји час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S |
| ена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добр |
| уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај П |
| ени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине! |
| p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом |
| ђе за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S |
| p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</ |
| за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пук |
| же, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља |
| а и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је нај |
| есма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично |
| ожете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Ла |
| говима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p |
| га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе но |
| рана, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успе |
| лазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p> |
| ћи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпо |
| аше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекну |
| S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољ |
| не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине |
| на да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој неср |
| енија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори вра |
| ина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаш |
| се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пре |
| мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се |
| се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубић |
| се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиш |
| држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као |
| у као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се п |
| иве на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у роп |
| аше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста у |
| дабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим |
| испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и |
| ремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остав |
| а стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени д |
| </p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} |
| и оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| у беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван |
| /p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.< |
| ђе у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се нев |
| се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— |
| S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше |
| <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да з |
| /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Ка |
| рћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и про |
| ече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у |
| ман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али т |
| смејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше. |
| ута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> |
| е вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао |
| но.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са |
| ајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S |
| син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ма |
| олац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи разви |
| ворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се |
| ога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и други |
| љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и ми |
| у.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упи |
| жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, |
| ична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој им |
| Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотн |
| љства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У |
| ом и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мора |
| ко пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње |
| овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се |
| о два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова к |
| еху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| ne unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село |
| >— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — |
| сти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p> |
| , извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња в |
| мед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед |
| штољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Тр |
| м вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.< |
| подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да |
| борена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком |
| идано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута х |
| беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и нев |
| осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — |
| ер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти пр |
| претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на |
| саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и заг |
| о педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до |
| далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двој |
| м како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац р |
| пајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни |
| ца заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је т |
| продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаш |
| редња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} А |
| му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га к |
| рунама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са сва |
| а оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непом |
| ет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху |
| и остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш |
| ре.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, н |
| а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негв |
| рељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оц |
| ко се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског пос |
| за.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа |
| зимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег с |
| нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело |
| уци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа |
| маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јан |
| веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролева |
| ромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже |
| и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што гов |
| о и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{ |
| ешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га посл |
| брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај по |
| воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и м |
| се крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклет |
| не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховит |
| <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смел |
| , кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде |
| p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, ко |
| честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благо |
| <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — |
| беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гр |
| — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече |
| г пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему н |
| шко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — по |
| S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици оста |
| о.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је |
| е игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако |
| рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирен |
| ате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на ра |
| p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,.. |
| о том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушта |
| арковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крило |
| е нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у свак |
| p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи ру |
| жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи п |
| оду, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори |
| же се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не |
| инчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!... |
| вода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Прода |
| Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману л |
| дведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, из |
| p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгаче |
| Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да |
| , воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође |
| коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше св |
| вориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворен |
| и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, саб |
| сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлуч |
| ушу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се у |
| да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се пролив |
| е, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, пр |
| <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све ол |
| ло је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> |
| — Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околин |
| ољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху |
| > <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим реч |
| гне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p |
| арче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p |
| руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти так |
| дну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџ |
| кав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, к |
| син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошло |
| чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта |
| а оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? |
| уло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод вр |
| војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> |
| миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на |
| му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртв |
| амо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p |
| уден ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и до |
| Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не ум |
| дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости нас |
| раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p |
| ачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> |
| та Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— |
| Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао. |
| > <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре п |
| p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир |
| се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> |
| дости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.< |
| ично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије |
| више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу т |
| момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратни |
| це.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — од |
| </p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну рамени |
| хну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! |
| ста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе |
| ским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Ма |
| /p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Раши |
| ње.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, |
| Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам |
| p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ће |
| ад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S |
| дро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је с |
| приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид ман |
| к.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и испр |
| земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије |
| а Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} |
| ц Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћ |
| бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена. |
| /p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се |
| .{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?... |
| Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати |
| .</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан п |
| прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и остали |
| p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— |
| ај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче и |
| дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> |
| ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димит |
| о себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, |
| ш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.< |
| p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Иг |
| ар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по око |
| мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> |
| p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{ |
| <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што |
| едан, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо за |
| о усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S |
| римо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо |
| тепенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенади |
| а ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље |
| , а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, |
| конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не про |
| </p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добр |
| >— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе мана |
| е.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегун |
| јана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на |
| </p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете и |
| /p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте |
| чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Т |
| аговештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благов |
| ребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што |
| и се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и одне |
| ло је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома бри |
| један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече |
| S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{ |
| е писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и п |
| манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Бех |
| њаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло П |
| ж’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, је |
| не, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло |
| а човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Су |
| pb n="63" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум при |
| као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до |
| шина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешт |
| ано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један |
| едаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвиш |
| поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар |
| беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много т |
| у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише |
| рака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где |
| — Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније пр |
| очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар погл |
| .</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше бле |
| Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на коле |
| браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бр |
| отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у о |
| из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — дод |
| b n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита о |
| лепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса м |
| стане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— |
| <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како среди |
| е у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојл |
| >Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Б |
| ажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да |
| човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и нал |
| , скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи ф |
| .</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш |
| светљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он по |
| Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли |
| ећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и |
| ошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Ма |
| војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под |
| ено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху раз |
| Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и на |
| ек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци |
| — Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно |
| већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} С |
| лато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као |
| Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачек |
| му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} |
| један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— |
| ридода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! |
| ше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Па |
| итрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман |
| очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да |
| ико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, |
| слови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори и |
| , па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац |
| јајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и реч |
| Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо гот |
| ласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и |
| же глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их ј |
| ју.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пож |
| о ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треб |
| мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — реч |
| енуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и |
| еш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ов |
| рилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Ј |
| тави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} |
| , али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са с |
| пут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговор |
| се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ћ |
| знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упита |
| ира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите ору |
| пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити |
| рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капи |
| Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те |
| ћеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих |
| ио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па |
| до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Т |
| и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разбери |
| <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чача |
| есте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у |
| свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бо |
| еде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> < |
| ити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше ди |
| илика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се |
| е Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше |
| чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу |
| Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред коле |
| ушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да с |
| ан Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум |
| аша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколи |
| .{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{ |
| само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се |
| биђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше |
| стити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и науми |
| матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме |
| <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> |
| кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да |
| један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до поток |
| ху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина пр |
| с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p |
| а, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Мили |
| , али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чин |
| престано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаш |
| S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко п |
| <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и по |
| <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, за |
| како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> < |
| мену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и |
| ту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлина |
| мњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... |
| дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војво |
| тече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из |
| ет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим |
| омака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину. |
| ри на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се саст |
| елика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет дру |
| </p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе |
| Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, |
| рана високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије |
| вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разја |
| } Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p> |
| ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, |
| ели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз ј |
| вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из г |
| е и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајућ |
| м Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p |
| е? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p> |
| Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Раш |
| у.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и |
| ста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— |
| <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} |
| {S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непр |
| о к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к |
| <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> |
| га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће |
| душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p> |
| Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиш |
| луотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше си |
| > <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и |
| са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Ра |
| асом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти |
| иже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војв |
| главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазри |
| им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га сво |
| уши његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што |
| брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха |
| изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} О |
| чницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше и |
| нама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу на |
| веде у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за |
| м диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за ти |
| рад доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старц |
| рачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посмат |
| едан преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока |
| лада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око |
| Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Ста |
| Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није по |
| Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, оче |
| о у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> |
| — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> |
| пита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, |
| е распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео П |
| у други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше |
| еравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{ |
| протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше поза |
| пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче и |
| син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су он |
| ћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — п |
| камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</ |
| p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где с |
| исутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> < |
| за на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће |
| та вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и |
| и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам ред |
| и десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници за |
| час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и |
| кић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Треће |
| куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил |
| амцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div |
| а тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— |
| аде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућн |
| ња и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мрт |
| ећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ |
| онови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жа |
| ашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поно |
| ction" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов |
| е и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет ш |
| уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То |
| и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из |
| Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољуб |
| орише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слав |
| и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манас |
| мота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| /p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> |
| ницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад о |
| ређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и т |
| ути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело |
| n" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где |
| орби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, |
| већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши |
| ше је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше бо |
| римо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Ниј |
| ај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у овак |
| испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику |
| је.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрен |
| — Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба м |
| цише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци слож |
| та ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n |
| , теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на |
| {S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— |
| олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варн |
| све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи |
| е, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће в |
| — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђош |
| има.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поно |
| е овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p |
| ти таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не г |
| <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и |
| Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра з |
| тину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани |
| на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter |
| >— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало д |
| се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, под |
| да му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово с |
| дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену. |
| посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поск |
| .</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> |
| конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> |
| е смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што |
| умени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину н |
| беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гом |
| старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима |
| о исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, |
| ја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе |
| </p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол |
| на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце |
| се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> |
| и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — п |
| који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљава |
| мадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на н |
| е.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} |
| узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији |
| да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврт |
| ницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће. |
| ко заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — р |
| ко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази |
| ови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се |
| ле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а нек |
| страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослу |
| ружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Про |
| изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде з |
| /p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике |
| о духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово |
| акупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући оч |
| оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомич |
| би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отво |
| д 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право пот |
| дговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли |
| си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути |
| ?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, д |
| ник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коња |
| >— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи |
| у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!. |
| опљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Са |
| м.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само |
| жи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама облив |
| тују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рај |
| тарица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама па |
| ну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у |
| и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Тур |
| а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну р |
| .{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под |
| Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли |
| ити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече о |
| же и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— П |
| побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p |
| Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да |
| рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете |
| } Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш |
| у га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пр |
| али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџ |
| наше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу. |
| егове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{ |
| е за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Ју |
| љ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада |
| ...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и |
| Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовц |
| раг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| , а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и |
| ором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајси |
| га-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног |
| коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он о |
| d> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем |
| и.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Ш |
| ма.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, |
| > <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> < |
| о је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да |
| </p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p |
| се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини. |
| p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПА |
| , час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док јед |
| ћ, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова |
| ни се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ј |
| људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скре |
| ка даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> |
| од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са об |
| ека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!< |
| — Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како ис |
| , који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима наш |
| .{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај |
| ожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да б |
| рални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрско |
| кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се дог |
| кића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е |
| кса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега |
| Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и д |
| Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јос |
| } Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Р |
| ла, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху |
| другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче |
| да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, |
| p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p |
| че јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и ниј |
| огао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића |
| глед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трж |
| — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај |
| љу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, |
| есто једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме прича |
| једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави ф |
| <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака б |
| епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Ту |
| едни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Ро |
| д се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико за |
| p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче |
| је.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, та |
| чне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Чове |
| звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан |
| да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху посед |
| ш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то правед |
| им гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу |
| ахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће |
| брача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згод |
| <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одг |
| им чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужит |
| , постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде |
| неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и |
| видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, поглед |
| ну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — |
| твори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p |
| 0" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Дв |
| lepage"> <p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</ |
| аралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њо |
| ху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које в |
| но.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.< |
| из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полук |
| страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облац |
| ријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из С |
| ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад |
| емадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и по |
| На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> |
| обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се ма |
| беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> |
| бро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} |
| е глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе брад |
| ва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, |
| војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуб |
| околи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с кос |
| ац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше н |
| овици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две |
| једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине |
| смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Б |
| ктер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, |
| асположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену. |
| ставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, |
| Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везуј |
| анастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она повра |
| ише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авак |
| е куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обр |
| ну и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не вид |
| том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напре |
| /p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних око |
| е са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче |
| е.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово |
| ну да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас им |
| Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> < |
| е да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече |
| виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га о |
| нда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим |
| аснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „ |
| .</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити |
| моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи |
| матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мат |
| г је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и узд |
| у се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p |
| авити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} |
| кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Ста |
| савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе |
| ле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и в |
| ев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујт |
| триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, |
| окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, |
| Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у |
| о, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах |
| ти мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — |
| икада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жест |
| је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не оч |
| ста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постељ |
| S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху |
| ени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија и |
| .{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом и |
| иђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, сп |
| >У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шт |
| рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — |
| ко?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече |
| ориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да о |
| о! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише т |
| греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубок |
| де глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече |
| у одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена ст |
| > <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече же |
| на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави |
| епомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном др |
| ђака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за с |
| асења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да м |
| </p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} |
| личи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војв |
| Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p |
| у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошк |
| о ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи к |
| уче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он |
| " /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имен |
| а је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде. |
| p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p |
| е с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечк |
| овце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватр |
| <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</ |
| овић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Ми |
| беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> |
| јло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S |
| коли кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност |
| ово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештенико |
| што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опе |
| м ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, |
| "> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше п |
| "> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стеч |
| пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непоз |
| за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави |
| ри момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке од |
| них.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p |
| а њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Пре |
| .{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи стара |
| е лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним |
| паде их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишт |
| цу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> < |
| ште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст виш |
| о нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо |
| Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада |
| ху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури |
| гласом.</p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се п |
| ушу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Б |
| да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се п |
| , и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се |
| Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је |
| жни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и |
| ећ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше |
| пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питоми |
| ачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше |
| ђено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</ |
| шин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и |
| се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-б |
| својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p |
| шта се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све |
| b n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске бе |
| } Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошл |
| у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како |
| ва дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи д |
| срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће |
| p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собо |
| влу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, оч |
| кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> |
| на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> |
| ећ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше |
| Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се |
| лео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове кућ |
| /p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један |
| ли? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб |
| намење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мај |
| по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, т |
| опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!. |
| овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: гл |
| мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жма |
| весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме з |
| сам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p> |
| у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се |
| есту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том |
| и пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, ка |
| реле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљ |
| е ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по |
| Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждр |
| рилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест |
| .{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме |
| ану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже |
| беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељуст |
| , бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким |
| /p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испи |
| ви сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајни |
| небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јун |
| љаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато п |
| па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже рам |
| свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено рик |
| а би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и |
| на Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по |
| ра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бле |
| дан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на буду |
| стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и ка |
| а, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p |
| : „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по сво |
| омировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике п |
| скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, |
| ф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> |
| — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пусти |
| и се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без ч |
| } Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Су |
| гову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње њ |
| агрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамн |
| илице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, ње |
| а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на |
| и град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне. |
| лободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S |
| и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и |
| ан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада м |
| опе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, н |
| лепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, |
| усти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с де |
| ори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" |
| ђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну стран |
| су, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до јед |
| и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Л |
| ут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и ј |
| Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само |
| чуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све |
| ке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје. |
| и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролиће |
| образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аг |
| умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лак |
| и Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише |
| " /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што |
| лада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а т |
| еше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и де |
| S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух |
| обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени |
| храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једн |
| <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не прот |
| ити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције пр |
| м.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у |
| Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десн |
| ки стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близи |
| ла!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху н |
| лисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p |
| } Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на м |
| рио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{ |
| крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> |
| рме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — |
| ве у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благ |
| ник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пу |
| а последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} А |
| помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут |
| е се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="c |
| шадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} |
| {S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начин |
| ом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и по |
| док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из |
| .{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гуд |
| </p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, |
| /p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље |
| осподње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздраг |
| бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина. |
| труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно гов |
| ..{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао. |
| пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагље |
| Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p |
| Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, |
| у, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши д |
| очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околи |
| чке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} |
| му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђ |
| у, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="s |
| ћ, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђен |
| а се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> < |
| низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и т |
| преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита ј |
| "subSection" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, |
| о стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече |
| не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да о |
| главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit |
| иби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> |
| човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, |
| обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изи |
| и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе |
| > <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним р |
| ба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> |
| е, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="115" |
| Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на стра |
| е Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замоту |
| p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, т |
| 2" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све... |
| се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p |
| алени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник |
| рца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше прек |
| нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића |
| реба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац |
| т кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и |
| тиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.< |
| ићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једног |
| е и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао ку |
| о и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили |
| Section" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p> |
| ће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истин |
| ек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према ж |
| ана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни п |
| оват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кар |
| >Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше при |
| p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улаз |
| ири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> |
| и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм |
| .</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши |
| престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један млад |
| ица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Аг |
| t="subSection" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двоји |
| та ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што |
| ци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| нуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један |
| Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачиц |
| пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи жи |
| последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и д |
| се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зинд |
| их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху м |
| unit="subSection" /> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовник |
| ли веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријате |
| Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше |
| атанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, из |
| аљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се пр |
| вих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се о |
| ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види С |
| Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код ку |
| да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упут |
| а беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игум |
| ече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до |
| } Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По т |
| дговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточни |
| а наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их нећ |
| и биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, |
| раве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрх |
| S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти вит |
| ика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> |
| са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и ве |
| и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игума |
| и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit=" |
| ачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, д |
| е појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац |
| из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм |
| те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе |
| освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и |
| буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан |
| о косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака око |
| изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> |
| >Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију |
| ола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p |
| вена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и р |
| p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруг |
| м на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, је |
| це, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> |
| >Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток. |
| по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја ј |
| љад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</ |
| >Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> |
| пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђен |
| иш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја |
| >— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај |
| под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачић |
| наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће за |
| о, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Ма |
| ет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва ти |
| " /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> |
| басјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он |
| одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исук |
| сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше |
| м пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљ |
| њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{ |
| говим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „п |
| озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{ |
| кну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с п |
| /p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.< |
| ни од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече |
| м по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену. |
| зи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</ |
| мичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи П |
| опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо уп |
| </p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а кри |
| свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљ |
| изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Ав |
| и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да |
| а шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у |
| че зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране |
| ка нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовеште |
| ша, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше |
| наку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и ка |
| и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неим |
| уше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачв |
| ше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да |
| > <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери |
| а је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допр |
| д се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му р |
| ново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p |
| Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — |
| ина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђена |
| > <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, сед |
| ај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се поче |
| .</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — |
| граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили гра |
| } Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва им |
| нојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стен |
| но.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у м |
| иште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пл |
| униса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беш |
| отово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише |
| а у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет не |
| ј тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови бог |
| дији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у |
| о том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p |
| сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци сп |
| е.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих |
| и.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на ш |
| Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има све |
| прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — св |
| казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостас |
| .{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јау |
| p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div |
| и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p |
| <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни на |
| да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро позна |
| и главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли |
| <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било |
| ну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Па |
| в син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треб |
| н од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Чет |
| ни: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишар |
| што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади км |
| е се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима раз |
| буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру |
| {S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика д |
| да имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И |
| > — Праштај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S |
| >— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом в |
| p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже с |
| лаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</ |
| ако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у |
| кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type="chapt |
| ати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, бун |
| ..ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе р |
| рекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притис |
| ћ скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни |
| олико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топов |
| а сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из |
| најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милоше |
| ћима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа н |
| епо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље он |
| {S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће |
| Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она |
| " xml:id="SRP18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд |
| као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска |
| вану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила |
| застире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под ко |
| ук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређ |
| повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских ј |
| ни зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањ |
| едва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђен |
| па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И ка |
| </p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S |
| посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу т |
| ба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно |
| пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастир |
| машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, |
| а ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћено |
| чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему |
| сац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положај |
| иша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p |
| му да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војвод |
| и је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко п |
| настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно |
| вке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> |
| стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> |
| о ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Оп |
| Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица |
| вара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свач |
| нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђ |
| ку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше поче |
| аје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и ск |
| ш.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? |
| ратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе |
| , јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних |
| х један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Гора |
| Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Д |
| амоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и |
| дно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрач |
| личанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропст |
| Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— О |
| S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type=" |
| Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје луд |
| <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвал |
| м шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је |
| аније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре |
| по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Ка |
| > <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаш |
| е, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с |
| и и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спа |
| врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, |
| радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајањ |
| а где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајн |
| и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p> |
| ене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарк |
| .{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не |
| об!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зач |
| ну Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју |
| што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као |
| ам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="cha |
| огружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по ошт |
| љаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри и |
| омоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се |
| нице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко из |
| вечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захт |
| сларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То бех |
| српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их и |
| ћи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и |
| показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одју |
| ро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на по |
| риђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га о |
| оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| лажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискус |
| покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу с |
| ћа.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измир |
| здају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> |
| ет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па с |
| своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише |
| ошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p |
| ра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо |
| оградске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један |
| мљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати |
| ху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се |
| аху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прожд |
| и једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гут |
| закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршет |
| атимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу св |
| их страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S |
| ома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, шт |
| арише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар |
| p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске |
| њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац дон |
| шко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Веру |
| у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, |
| и заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које |
| м.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек |
| на корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} |
| и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S |
| > <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече |
| тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагу |
| у — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — |
| Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилу |
| питиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гут |
| пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да |
| имио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — |
| а и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који |
| на беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жар |
| об ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не |
| </p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У |
| сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} |
| колини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p |
| </p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија |
| S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини |
| м се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јун |
| ко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{ |
| у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, с |
| ден у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</ |
| овори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли |
| рше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> |
| изван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сј |
| седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина |
| забра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Бог |
| , а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> |
| еђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина |
| ро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов... |
| отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они |
| вљу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да с |
| шке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, шт |
| како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и |
| главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати |
| не ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.< |
| љицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крил |
| p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше м |
| има.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за се |
| d> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, ко |
| ни ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а п |
| д горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игум |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, за |
| а, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе п |
| трља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му жи |
| го што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S |
| </p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да п |
| јло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, |
| мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> |
| јло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од се |
| вориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је |
| .</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p |
| бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p |
| <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет |
| подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи |
| оста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Он |
| о је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{ |
| у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат |
| ир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Какв |
| ша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски нар |
| 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устана |
| дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почет |
| љно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, см |
| т’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намиг |
| енисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</ |
| /p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато поглед |
| ?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двес |
| лобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Он |
| а има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n= |
| ово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше |
| p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га |
| јином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p |
| родног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и |
| да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу тру |
| је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси ј |
| и на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и |
| д год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S |
| ма те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{ |
| га немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — р |
| он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушко |
| и пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола проју |
| .1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркос |
| 965_C2.2.9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што ст |
| први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје з |
| ad> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да и |
| емађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија |
| а очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајућ |
| ајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раз |
| се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузе |
| ло, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} Н |
| S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у ми |
| аваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредн |
| , којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, ка |
| е у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро уз |
| д вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза |
| У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата |
| ово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје за |
| се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 18 |
| улејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и |
| амо не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду с |
| краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, |
| аспоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде п |
| {S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан |
| азаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке |
| оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава |
| ачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврди |
| <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаро |
| их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, леп |
| лутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гла |
| у је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, вид |
| </p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Пр |
| изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага |
| У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сва |
| се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај до |
| акша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо |
| д хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи |
| говештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, му |
| ни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p |
| му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="9 |
| ести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше |
| и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред |
| државаше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разгова |
| " /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важ |
| на.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над гла |
| и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у дру |
| p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> |
| код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!< |
| p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџ |
| <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држ |
| иновче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека |
| мора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу |
| уђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично |
| дина, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Ту |
| лужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. |
| неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казн |
| {S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови |
| орило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу до |
| еко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обр |
| превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у нед |
| Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p> |
| да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да |
| о и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да |
| асом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд |
| амо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и |
| и?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршава |
| ану домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Кака |
| а су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, |
| Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по |
| баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о дл |
| ај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и же |
| родана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на мног |
| } О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Км |
| убио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу ж |
| тење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се св |
| вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почи |
| е бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако |
| кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опаснос |
| у, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, |
| ина бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за п |
| е беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Оста |
| а ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, |
| се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту |
| тем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скоч |
| сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?.. |
| о?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни св |
| уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се мо |
| е и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврат |
| S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажип |
| узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли ко |
| </p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло |
| , куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> < |
| атише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p |
| Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана сви |
| аву пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче и |
| еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положи |
| >— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричи |
| будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> < |
| ла дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Б |
| и целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{ |
| /p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћ |
| ома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, п |
| д данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде. |
| арко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p> |
| <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага |
| ју....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потр |
| аћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати |
| се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-П |
| Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> < |
| ј ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бег |
| ребаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} |
| ар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опрем |
| е жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом |
| — Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Рад |
| ћи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић |
| стем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али оп |
| еде своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена. |
| ше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибу |
| о парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Ва |
| гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одг |
| S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — од |
| n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља |
| ...{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тр |
| де први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Леп |
| год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није та |
| прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје |
| лостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством |
| овим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног иму |
| и све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| — Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — реч |
| ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни ве |
| ижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основ |
| оимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли. |
| ама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Не |
| зираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је врши |
| аигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну ку |
| .{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div type="c |
| p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} |
| себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} |
| е, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копат |
| рпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и ч |
| кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</ |
| p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше н |
| јан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да б |
| ишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p |
| надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Стан |
| .{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај б |
| ше одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци н |
| оји тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо с |
| ао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, |
| на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је за |
| платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!.. |
| вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка с |
| мислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погод |
| етог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко |
| } Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик исп |
| >Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— М |
| лазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске |
| И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Је |
| > <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побрат |
| беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по |
| те и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи |
| је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с |
| удске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.< |
| и на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их позна |
| пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p |
| али чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то |
| рним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска стар |
| зрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по зем |
| девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</ |
| ead> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S |
| > Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На л |
| На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен |
| устише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, иг |
| ријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар |
| љења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истино |
| Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне |
| оту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су |
| и је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ |
| , али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после н |
| /p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> < |
| скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Чет |
| рушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се |
| кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише |
| готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, п |
| ин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали |
| и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочил |
| азе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> |
| д низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им |
| ао мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке. |
| ље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад ра |
| амог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И |
| се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога с |
| а зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена |
| крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви ис |
| о чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, |
| у на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, |
| се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде з |
| аше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.< |
| се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, |
| лико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, О |
| — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, |
| за обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се |
| гато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне |
| д јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њем |
| крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те |
| старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној |
| ма уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се |
| ом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови ог |
| њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно д |
| p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја ос |
| да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да |
| одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасј |
| да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кмето |
| оз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> |
| неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му бе |
| та вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем |
| Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на ду |
| и град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се |
| <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="sub |
| арко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би м |
| ње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chap |
| помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chap |
| p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у |
| /p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> |
| педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до т |
| е Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај стар |
| milestone unit="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома. |
| теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом |
| а, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућиц |
| } Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф в |
| е.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— |
| t="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђе |
| им пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђ |
| "subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да прено |
| сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени поглед |
| наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{ |
| агло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена по |
| ћи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђ |
| склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше |
| све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собо |
| не са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом н |
| бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Ча |
| ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је |
| Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> |
| друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> < |
| итез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од |
| жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш цр |
| рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истре |
| мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачев |
| таше вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом |
| ма би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причув |
| ново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} |
| ј однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, сн |
| ћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држ |
| упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, п |
| елу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и п |
| рад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> |
| е с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упит |
| ше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји |
| Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p |
| ац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смир |
| ани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница ош |
| аше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Х |
| између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се к |
| урчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!... |
| и кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{ |
| икупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахн |
| же песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истр |
| а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Т |
| ебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци ос |
| ати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама |
| идода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се |
| учише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Ј |
| га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки |
| p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло пог |
| р, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео |
| цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{ |
| заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Ч |
| јка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!.. |
| колини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{ |
| брад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тр |
| уту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући |
| е, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно ор |
| овештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу н |
| се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљ |
| ац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, |
| ало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориш |
| p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p |
| себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвиш |
| воје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо |
| њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и доб |
| и дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу |
| оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слоб |
| p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху т |
| еше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, ал |
| војом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у ов |
| у твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби |
| ед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу |
| утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни ј |
| поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усре |
| м и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих |
| ојој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она |
| чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показ |
| драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за |
| о одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} |
| мо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отва |
| појише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>О |
| ди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и бори |
| {S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: |
| турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од при |
| пчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си на |
| по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} |
| апе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, |
| напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова бе |
| арко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Пок |
| , закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S |
| је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше мног |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема |
| P18965_C2.2.14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— |
| треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посет |
| а, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} А |
| тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више |
| високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачк |
| <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран ју |
| кад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светло |
| на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом до |
| арева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи меш |
| ижи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да роп |
| РИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИ |
| а Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благо |
| > <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори с |
| ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио |
| рте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи о |
| У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке п |
| феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и не |
| диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патњ |
| а један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Ср |
| у се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овча |
| ан од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — реч |
| а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кро |
| ља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше т |
| "71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Мил |
| p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се |
| иф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја м |
| грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год вол |
| — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци. |
| /p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече |
| .</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p> |
| > <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија |
| лупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — у |
| вима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље д |
| нку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се |
| а сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> < |
| ратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа пре |
| Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића. |
| их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Аш |
| не загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На По |
| љуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећ |
| .{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније |
| шевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је |
| утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пре |
| иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.< |
| стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваш |
| > <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игу |
| — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако |
| {S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То |
| е сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <mil |
| >— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{ |
| с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе н |
| Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, |
| ли.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грл |
| >— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледај |
| шила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо |
| е, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p |
| поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа дад |
| ч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време мл |
| том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху |
| S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и ч |
| таше да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвал |
| да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање. |
| рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жа |
| ше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> |
| су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</ |
| овео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, |
| гама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, |
| и и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам |
| јте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина |
| ати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај уск |
| арко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не |
| едеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{ |
| .</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му ј |
| дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> |
| , опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујан |
| стили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамн |
| смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из д |
| равити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи зак |
| окупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја |
| ише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јел |
| ших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка< |
| {S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега |
| >Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти |
| > <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} |
| ања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радо |
| за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледа |
| {S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{ |
| рковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} |
| p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено т |
| а се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је а |
| Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стр |
| спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p |
| .</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Ду |
| ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне |
| се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и |
| Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у |
| кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд |
| реко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад |
| } Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране |
| и и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да |
| Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Д |
| осувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>..... |
| > — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још дв |
| /p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад дв |
| е и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p |
| крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваш |
| ан метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за ча |
| Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изв |
| ала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу |
| своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати аг |
| и у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Веруј |
| <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше |
| реба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> |
| <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка зауз |
| ви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана |
| аху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се |
| алакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Та |
| {S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци |
| ише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута по |
| и, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху по |
| } Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| а свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, б |
| њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је ота |
| и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваш |
| и.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <m |
| Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</ |
| треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Руд |
| ружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахи |
| </p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У т |
| више се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске пр |
| сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да зб |
| , по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој н |
| уђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао |
| стељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На кол |
| Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прику |
| не о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добр |
| .{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Ра |
| ропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би |
| Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У такв |
| и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} П |
| Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћај |
| ве, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S |
| арица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки ј |
| изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга |
| ераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разле |
| це, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише |
| ребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| арод громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек ш |
| ут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погле |
| оја продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тра |
| што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — |
| мета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спаса |
| е кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто |
| Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да |
| а живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milesto |
| манет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник из |
| ...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.< |
| ше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачи |
| е он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> |
| н их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Ср |
| >— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у по |
| што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искуш |
| ло утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече |
| с по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</ |
| рци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне с |
| <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манас |
| дна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> |
| дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} |
| дељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Ста |
| анов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколи |
| м?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ни |
| дговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли |
| мену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац |
| Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То ре |
| S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе |
| жину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче прич |
| , војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Кој |
| Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— |
| елише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Иг |
| е и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово шт |
| Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник бла |
| Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} |
| и те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни з |
| азите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уве |
| рско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да |
| ше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоист |
| села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отм |
| главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, с |
| у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро |
| и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S |
| хова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— |
| ишта, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{ |
| начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго каме |
| терао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не м |
| Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече |
| ивну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се |
| лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио |
| ја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи |
| нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше з |
| би, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песн |
| скочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у ду |
| чна осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону |
| 8" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сун |
| а на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно по |
| ен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога девето |
| .{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају |
| топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> < |
| бљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{ |
| ка прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше |
| {S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, |
| т, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> |
| е стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он |
| беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се |
| н.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова сре |
| а и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен хр |
| њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока |
| о мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна д |
| кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кр |
| ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пу |
| јицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на дво |
| у? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је |
| тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у |
| ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса. |
| . осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И п |
| ном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!.. |
| раћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Ру |
| жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с |
| <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди же |
| Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на |
| Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, дец |
| оји губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта мо |
| !</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{ |
| га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, |
| на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p |
| ....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{ |
| орамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Прист |
| </p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</ |
| што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку к |
| рудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево |
| погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бит |
| о на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за ча |
| решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.< |
| мо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} |
| шчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љуби |
| — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе рук |
| <pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име ње |
| .</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошк |
| и, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> < |
| де човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом ре |
| о ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, |
| тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече |
| ојвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, |
| ића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан |
| </p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас си |
| ао човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} |
| о, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да зауз |
| чи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> < |
| ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не |
| м.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће |
| 79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клис |
| е глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада М |
| — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћ |
| пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с каба |
| н у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или |
| в као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шал |
| Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и |
| b n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку |
| , како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога |
| де плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се са |
| ено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиља |
| евићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди |
| ажи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а |
| и са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам пони |
| агослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па |
| на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Раји |
| ури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> |
| зда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам дво |
| /p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по р |
| им.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу с |
| горијевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} |
| и, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избав |
| нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— П |
| p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенад |
| Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и |
| срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> |
| .</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? |
| S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта зн |
| старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> < |
| дговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p> |
| </p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S |
| се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан |
| га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се |
| ?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу с |
| ... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај |
| руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чел |
| им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући кр |
| тећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет |
| </p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се о |
| рчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb |
| {S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече |
| у, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, |
| крашена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту |
| аходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни л |
| xml:id="SRP18965_C2.3.6"> <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, оче |
| тарац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> |
| се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — уп |
| аде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме о |
| 18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф р |
| уке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, |
| рко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и з |
| дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и пон |
| Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта |
| вика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њ |
| раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме д |
| <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Как |
| проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руко |
| ве жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страхов |
| — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, б |
| ко буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На по |
| само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> обл |
| г? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! |
| раву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упу |
| наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај |
| > <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чук |
| ан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p |
| и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духо |
| за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S |
| исар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих |
| p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? |
| се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како |
| и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројев |
| е могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} |
| ше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, |
| државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> По |
| Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари |
| арце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! |
| дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!< |
| > <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице д |
| ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим |
| ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста |
| ет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће |
| убрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Наро |
| срећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланац |
| , па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за т |
| га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на за |
| — А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах |
| оноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се |
| али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас к |
| лети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, св |
| обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одгов |
| од тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S |
| мљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетст |
| утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да |
| мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У |
| } Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> < |
| им један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Ка |
| ијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</ |
| а.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећ |
| је оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном |
| други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, се |
| у и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се |
| Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака пл |
| с.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш |
| ићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста жи |
| иђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући так |
| му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради? |
| ицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он о |
| брада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли ког |
| се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале |
| валила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Ст |
| ац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега |
| тојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} |
| талој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђен |
| амо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и |
| p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештен |
| /p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p |
| — За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> |
| <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче |
| им местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они од |
| орише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> |
| ! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p |
| дин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тре |
| ци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постар |
| и корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пу |
| .{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шт |
| Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам з |
| лико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који |
| ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости |
| ити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац свр |
| ре, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, дел |
| ту.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} |
| век уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — о |
| ком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати |
| и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p |
| ича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта п |
| за зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — р |
| авише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман дв |
| {S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S |
| </p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показ |
| > <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела |
| итним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од |
| еху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као |
| који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, |
| роз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољач |
| њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Ст |
| оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни херо |
| и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже |
| плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грче |
| она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, наста |
| е диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече так |
| и!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Л |
| спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда |
| спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гл |
| ено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу! |
| м руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поч |
| војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И |
| сио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром |
| вор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он у |
| а хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жа |
| оштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, кр |
| крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори |
| силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} |
| војим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубрав |
| и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила |
| вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други н |
| а граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у |
| /p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибр |
| рије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за та |
| имише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што доп |
| ама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, о |
| ника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбиј |
| оља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва |
| трахоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S |
| ачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и ост |
| диш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши |
| крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ни |
| већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо |
| сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Лас |
| Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан запо |
| ајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} С |
| <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути п |
| > <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и |
| у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пут |
| ити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рам |
| крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Раш |
| окренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позива |
| ања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бун |
| > <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — |
| <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, |
| станика огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} |
| {S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се расп |
| .{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</ |
| та и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и |
| н заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је |
| тајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош жив |
| ремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} В |
| о наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто б |
| .</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода бе |
| у три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да |
| и:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— |
| извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња вра |
| д..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед п |
| ољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три |
| вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p |
| одупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да с |
| е беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На гл |
| исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> |
| </p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у |
| е.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од |
| , известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговор |
| ака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> |
| ап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друк |
| /p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола |
| ш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добр |
| у шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> < |
| крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света |
| <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— |
| обанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што пита |
| не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Ф |
| је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, |
| су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p> |
| овори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Ст |
| је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе.. |
| умен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене |
| ри...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј |
| — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворен |
| S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, |
| ре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не с |
| ш нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф прен |
| — Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуб |
| а се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је |
| ечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићем |
| а да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити |
| л поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код к |
| та и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву |
| ка познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> < |
| оје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна |
| ки војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</ |
| рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи |
| То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише вр |
| аше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како |
| } Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Стани |
| Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По то |
| пале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близ |
| ог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вију |
| е, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.< |
| је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешт |
| лободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не н |
| гледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи |
| шући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>То |
| жаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Сп |
| е...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог |
| Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили |
| одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb |
| евића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељаде |
| све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкач |
| посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош |
| — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Ту |
| лучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни |
| прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тук |
| дија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као де |
| уца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада до |
| p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово |
| му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p |
| одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Си |
| Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из |
| прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> < |
| /p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отв |
| че Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо |
| и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> |
| крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с |
| га беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше |
| њи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле |
| развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Срет |
| ругог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} |
| охита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После |
| сведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко |
| виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> |
| би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S |
| и да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ ре |
| ед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упи |
| потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо |
| нојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме ја |
| а како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се |
| .7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p |
| стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег |
| умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</ |
| </p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — у |
| > <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па изд |
| ђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова |
| Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те бе |
| то уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>М |
| плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав з |
| .{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дуж |
| моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити. |
| Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира |
| p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Го |
| оћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска |
| оду златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вер |
| в што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено. |
| вори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег |
| децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} |
| а и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Мил |
| које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти. |
| не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина је |
| е и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе |
| окта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, |
| > — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — |
| ло?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену.. |
| м још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се с |
| p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде |
| смеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети |
| } Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> |
| </p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ах |
| p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија |
| старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе |
| и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, п |
| беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помол |
| /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак су |
| Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — за |
| ло да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова |
| да масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним |
| то и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест |
| <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчи |
| и низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљив |
| боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неум |
| нама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и |
| срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — |
| Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одст |
| лаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S |
| обро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бо |
| /p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она деј |
| оја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњиш |
| оду другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, оба |
| ужао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше |
| > <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху јед |
| све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озара |
| свећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода |
| је беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима |
| /p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— С |
| на прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је ог |
| моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њ |
| злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сат |
| .{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та |
| о некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се |
| аше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је по |
| е.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући |
| {S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводи |
| ша ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме през |
| о на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе м |
| а у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа |
| у?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</ |
| дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пру |
| аћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} |
| милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како |
| у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме |
| и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да с |
| .</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>В |
| ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и |
| дговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале |
| момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Ж |
| о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећал |
| S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div ty |
| .</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојл |
| > <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли бр |
| ребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ |
| /p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће ва |
| ти.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух пре |
| своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљ |
| иђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опк |
| p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</ |
| ка и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа. |
| ражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све н |
| ових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо нек |
| У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци нап |
| дговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" |
| То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одгов |
| ија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Ј |
| учак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седај |
| се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> |
| нојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд |
| у живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ о |
| војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Нећ |
| вео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год вид |
| ?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! |
| стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе |
| а уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да г |
| о твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не т |
| у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вар |
| гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окр |
| јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са сво |
| S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.< |
| оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, |
| er" xml:id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиград |
| рба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p |
| — Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје |
| ну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p |
| ободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор |
| градски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и т |
| аши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилиј |
| ст и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и др |
| и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узви |
| ма вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, шт |
| наш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, |
| за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори |
| м Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, |
| е Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку |
| ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!.. |
| и! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема |
| е веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За |
| а и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} С |
| {S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега |
| } Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ћ |
| миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> < |
| — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његов |
| гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће |
| еше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, |
| људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изглед |
| n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино |
| ца је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — р |
| Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — |
| > <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарк |
| > <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Кн |
| кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и |
| p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} |
| ли: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па г |
| итурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> |
| > <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те |
| де с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— |
| .{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ет |
| гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу |
| мљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, сам |
| и.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</ |
| и ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Бе |
| , Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јес |
| чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S |
| миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан |
| — Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само |
| е бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас ј |
| у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше к |
| у.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} |
| вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, а |
| уђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече с |
| бока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> < |
| и се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина |
| рије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекид |
| p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће там |
| .{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђ |
| Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од р |
| У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опрос |
| не окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на |
| позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су неприј |
| Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{ |
| понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба м |
| ати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} |
| а ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— |
| .</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> |
| саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} |
| {S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место |
| па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Пр |
| 5_C1.2.2"> <head>Стојан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним ист |
| љни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p> |
| шући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један др |
| стресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је тр |
| и се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; |
| добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев |
| ојску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га п |
| естаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце |
| кујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, |
| на кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</ |
| асао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пуст |
| в те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одгово |
| — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва про |
| </p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— |
| Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је |
| S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку о |
| зе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага свет |
| едуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде гд |
| ђаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде но |
| ири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу |
| <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилик |
| прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу. |
| онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.< |
| /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p |
| а....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} С |
| и сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, на |
| евојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, |
| е у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијин |
| бема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и |
| де на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он ка |
| и у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му п |
| > <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово рат |
| гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> |
| е дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да уз |
| Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је изв |
| Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве |
| еваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се |
| <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају |
| нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S |
| /p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламб |
| успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, угов |
| ладом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не мож |
| е ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају. |
| .{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, |
| род као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? |
| ебош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налази |
| Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме прв |
| аја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не |
| > <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли кр |
| и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој ку |
| еш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{ |
| е на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној с |
| n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш |
| главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још с |
| Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим мо |
| шинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — |
| е за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и б |
| се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p> |
| а на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење. |
| сеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Сам |
| ише ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обра |
| е кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову. |
| и и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — ре |
| а? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматр |
| задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам |
| ц немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Си |
| рхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{ |
| </p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри ча |
| ена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са з |
| осподства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов мо |
| и Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закмет |
| мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он. |
| кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — В |
| си ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дођ |
| римити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — о |
| јатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S |
| <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— А |
| е одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Н |
| о и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови |
| рећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја ч |
| , а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу |
| арцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} По |
| прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни се |
| салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде |
| о умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сир |
| ије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема повед |
| уману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Зај |
| евито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок |
| S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То реч |
| Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} О |
| то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку |
| че узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и о |
| уначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га |
| збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз |
| .</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и |
| отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си |
| али главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и |
| и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Б |
| /p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жар |
| нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Зби |
| /p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламено |
| .{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Ниг |
| аустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се в |
| диш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се п |
| оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упита |
| Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— |
| .</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њ |
| ласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у нев |
| >— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — у |
| е!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> |
| му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше. |
| на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим о |
| Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!< |
| p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, |
| ово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево |
| Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те |
| на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково |
| гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" / |
| хташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у г |
| екнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи про |
| ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} |
| <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се згран |
| те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S |
| ви.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи жив |
| ад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет |
| е, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>П |
| } Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, |
| ти и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза к |
| бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p |
| омаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим о |
| о диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена |
| , које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у |
| од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људ |
| /p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека ј |
| Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том с |
| ђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам |
| <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам т |
| p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па |
| кудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S |
| д Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли |
| о не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кум |
| > <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{ |
| растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, је |
| е с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истр |
| тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народн |
| <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свег |
| што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступ |
| на радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата |
| дан мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> |
| старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати г |
| њу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Н |
| <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем |
| во и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотр |
| одаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још |
| дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте обра |
| оре бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је |
| </p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p |
| ако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За ког |
| о вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио. |
| ас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им ис |
| етворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвал |
| , Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, |
| p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла ца |
| ћи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зг |
| о даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се |
| скупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p> |
| е о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо |
| е и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци |
| о у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом рук |
| Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Би |
| аша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обес |
| Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни |
| омировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци з |
| ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору н |
| ћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Сило |
| де се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна ж |
| огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapte |
| ског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исце |
| хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и го |
| авши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њих |
| ини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> < |
| </p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} |
| , добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се у |
| авом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и п |
| :</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их млад |
| ког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и је |
| ојава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, |
| колине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пре |
| ривуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му с |
| излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ов |
| х разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војв |
| — Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце |
| оја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлук |
| >— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Прод |
| удно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман пос |
| дић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, пок |
| бље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али мо |
| чени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кр |
| .{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</ |
| та фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, х |
| упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> |
| не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{ |
| Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему по |
| седаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p> |
| и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелос |
| укића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло |
| у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, неми |
| ући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личил |
| Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутит |
| p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим ж |
| нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљ |
| су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по |
| том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, за |
| ви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} |
| један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала |
| лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се |
| тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се |
| њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против |
| савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S |
| д и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; так |
| из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти са |
| њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивни |
| .4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту пост |
| У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гр |
| пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p> |
| ипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, ве |
| ш које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да |
| које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} О |
| предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну п |
| похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Пут |
| а задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да |
| није послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зим |
| а.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људ |
| је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупско |
| али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег |
| држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да бе |
| и-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута |
| , дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је ти |
| Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће а |
| стрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизмениц |
| а мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, с |
| вао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео |
| штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртв |
| у буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријеви |
| сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан ни |
| што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} |
| си сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шт |
| овек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако |
| ом у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић п |
| е.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник |
| упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А |
| , па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — |
| јаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га |
| уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића |
| амо, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не |
| сну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се мах |
| ахуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му треб |
| спехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху поту |
| <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрив |
| о је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и с |
| о и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће |
| беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вр |
| а помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој |
| тину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостај |
| набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђ |
| старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и |
| ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори |
| мње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| лост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју |
| е удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну с |
| p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се д |
| ци..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори деч |
| о се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед |
| о ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p |
| бзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div type="cha |
| увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беш |
| у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала |
| Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи дан |
| чића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долаз |
| ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле |
| Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде |
| з одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</ |
| <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — бе |
| <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан позна |
| ест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стај |
| к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу |
| о мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> |
| а питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је К |
| .</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко |
| вац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{ |
| рију од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања н |
| их, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити |
| тати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми умор |
| их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо |
| во ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће |
| аверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душ |
| p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, аг |
| руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта |
| е Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — о |
| да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху |
| бог оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војвод |
| еност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорил |
| <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а све |
| p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!.. |
| Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми ј |
| попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.< |
| {S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p |
| и — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ |
| разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— |
| дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну |
| — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?< |
| је.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног |
| о леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... |
| ваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — у |
| ији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га јо |
| јводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само. |
| га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се |
| Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> |
| лаву и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или |
| ала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— |
| .{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а |
| Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у гл |
| и, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се догово |
| ...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Са |
| Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бе |
| ..</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милиц |
| бро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић |
| иход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{ |
| аид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори |
| на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="c |
| А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оску |
| реши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — |
| мати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта ј |
| >Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно |
| ц и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p> |
| го, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше гла |
| уже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на та |
| у готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене |
| и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Км |
| p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Аг |
| > постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи |
| тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посавет |
| волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко |
| гледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Ма |
| ст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{ |
| утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</ |
| Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — |
| је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не пос |
| пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{ |
| n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{ |
| међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што |
| е и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега. |
| _C1.2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђ |
| напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три |
| кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече ју |
| Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо св |
| ...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема г |
| ру не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бит |
| а..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста |
| >— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S |
| с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У ма |
| народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Кра |
| пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, д |
| е не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је изм |
| и — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> |
| сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити |
| е не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглав |
| се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Ј |
| ава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје |
| b n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарк |
| ничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. |
| лу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека не |
| Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и ви |
| јући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Сп |
| {S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на |
| — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја о |
| шке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре |
| ране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше в |
| зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У т |
| сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица |
| од, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудо |
| зе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде побед |
| аја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се п |
| не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни ва |
| добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступ |
| о, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гас |
| роб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, а |
| али бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искр |
| љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда |
| сторији Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У пито |
| ушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p> |
| а?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> < |
| тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се б |
| > <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра |
| огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у ку |
| е жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренераж |
| аза једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и син |
| .</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у к |
| ја му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се |
| ст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје. |
| оји беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> |
| Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Де |
| Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> < |
| шу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру ре |
| а би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину |
| с Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Кара |
| току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне |
| се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али и |
| у и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, др |
| нова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече |
| /p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?.... |
| ше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се |
| гоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље |
| т, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опасни |
| рви срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да |
| да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћ |
| е се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за с |
| воје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S |
| <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, поруш |
| шаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тос |
| Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и |
| дбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што с |
| апије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се |
| <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S |
| га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступ |
| утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> |
| пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с т |
| вом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео си |
| Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа |
| аш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p |
| >— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} |
| и он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут |
| </p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра |
| {S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан |
| знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} О |
| род је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — |
| } На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка нов |
| :</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искр |
| ст очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако да |
| {S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премиш |
| о да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи порази |
| .{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p |
| , којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја |
| на Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се |
| а се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на |
| {S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ ука |
| </p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— П |
| :</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} |
| рат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} |
| њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, п |
| — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мир |
| сторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће бом |
| Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С ово |
| мо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да с |
| .{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајн |
| о — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, б |
| дук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, сре |
| риметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег беде |
| <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где |
| ти.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не угр |
| енадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мења |
| ом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Б |
| ена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> |
| ена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, слу |
| мо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покуш |
| Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће |
| -Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Сила |
| /p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што |
| оже.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Морав |
| ити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одг |
| 5_C2.2.16"> <head>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и |
| опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко ј |
| <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му |
| ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, т |
| невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, |
| душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива. |
| од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хт |
| рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у |
| а вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече |
| .{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђ |
| т.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> |
| кинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освет |
| а.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице |
| Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну |
| пати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То ре |
| тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сест |
| обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је в |
| браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пу |
| беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У мест |
| д.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, |
| ази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после о |
| астир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за бољ |
| ио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манасти |
| ело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога поти |
| је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, |
| ги други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше |
| нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су по |
| ло погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, |
| S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао |
| аће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> |
| - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— |
| ао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и и |
| — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> |
| кне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из |
| што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под |
| ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једн |
| И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ |
| анаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана |
| ења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци |
| в.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицин |
| Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грд |
| ратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије |
| estone unit="subSection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни по |
| брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се про |
| > <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — |
| ече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <miles |
| т.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истин |
| оју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не да |
| још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђа |
| и му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар |
| онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од ч |
| ка којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У че |
| говор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда ј |
| ковања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој |
| ца и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један |
| едњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној стр |
| бест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.< |
| векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни |
| е крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То б |
| њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Ку |
| а беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши д |
| бош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Брк |
| се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> |
| два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. |
| а целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умот |
| аде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и зауст |
| слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ к |
| колико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто б |
| до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градско |
| а овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, |
| p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> |
| ачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћ |
| Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, |
| .</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? |
| ше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} О |
| огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{ |
| и заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бо |
| сиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и преда |
| , како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ва |
| аџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одг |
| — Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Поз |
| оба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у |
| он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и |
| и сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслу |
| ом положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лу |
| рака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правц |
| од Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти с |
| а и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом св |
| <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби |
| дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заус |
| што пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> |
| е.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше |
| де чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да |
| ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>С |
| тише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> |
| Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у |
| у, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и |
| ху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S |
| /p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.< |
| ли трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне |
| и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука. |
| ече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на с |
| рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади |
| да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом |
| ренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост с |
| разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће |
| ребаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком т |
| рске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко уса |
| пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас |
| едно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а м |
| свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече О |
| нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зв |
| е и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Зн |
| > <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p |
| /p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> |
| <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати д |
| манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену |
| е у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Ж |
| > <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог з |
| е.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко о |
| </p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде н |
| од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — од |
| Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном пута |
| скију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p |
| Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повели |
| коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном |
| црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</ |
| танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у |
| и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја |
| ди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он и |
| а.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љ |
| о рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у |
| ту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, |
| се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — |
| .</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и д |
| ти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, с |
| на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући |
| p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко |
| к, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице |
| p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остал |
| на душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао |
| оће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="su |
| згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — |
| нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна ду |
| у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>Т |
| арко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слага |
| ац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са |
| ан празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто |
| на!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чел |
| " /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедош |
| е кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу јед |
| све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрав |
| беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанче |
| мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Па |
| уришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>У |
| јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци |
| у беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман |
| е упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он |
| је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домови |
| и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих |
| стином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мут |
| Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило |
| <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSection" |
| , окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће |
| десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече и |
| васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода наро |
| увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и |
| Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као |
| ади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаш |
| <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — ре |
| е се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Оч |
| ари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, д |
| риво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано нап |
| реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> < |
| лед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих |
| а часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују |
| иђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, |
| .{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо |
| е.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Бе |
| Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</ |
| ection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху |
| > Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за |
| p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше |
| ше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав у |
| ђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више мож |
| о четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благосл |
| сти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо? |
| е, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену застав |
| огађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p |
| пустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} |
| д Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне сло |
| ратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе и |
| м рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— П |
| точницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља |
| касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је |
| ака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долаза |
| ачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — у |
| ђаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ кос |
| око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{ |
| са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен о |
| че, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! ре |
| .</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одг |
| у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности си |
| атраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз |
| н.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој |
| и, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p |
| е.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Б |
| иниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре |
| бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вр |
| борена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђ |
| ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилост |
| Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> |
| а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови |
| одан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика |
| раво, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину први |
| е Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, |
| <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њем |
| у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, |
| одим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе |
| Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око |
| даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри ч |
| >Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Ј |
| >Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Гли |
| сврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> < |
| <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа |
| чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, |
| и.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, |
| о дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах |
| рича све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, к |
| како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дан |
| њен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, та |
| ко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу |
| сет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и |
| е читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужн |
| илно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n=" |
| тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасе |
| ра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу св |
| {S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха! |
| есвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јада |
| авом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Ст |
| раћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p |
| едајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи. |
| ни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадес |
| — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шт |
| прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милиц |
| над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, ко |
| се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупк |
| потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у |
| и се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку н |
| ише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава о |
| Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и |
| паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} |
| ста 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и |
| пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ п |
| хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не |
| рака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор. |
| г чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу |
| дети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — |
| че Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није пр |
| сећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невид |
| утра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, во |
| ештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и |
| се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престра |
| прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите |
| вори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога |
| <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ноша |
| а војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз |
| тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> < |
| шевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зе |
| лиже слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после |
| очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.< |
| <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је |
| аса.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу |
| за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху б |
| S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p |
| чки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше |
| >Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То бе |
| ругоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све |
| има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко |
| дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, јед |
| рећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима |
| сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисе |
| аза сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег |
| На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ж |
| овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека |
| но довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није |
| же бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, ра |
| очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и |
| ад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па |
| S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта |
| без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у на |
| предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи о |
| 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мра |
| риште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</ |
| </p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и ос |
| прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отм |
| ебо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање |
| апушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш некол |
| ш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради |
| лајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати д |
| жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у |
| тарац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p> |
| з једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико т |
| /p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> |
| а обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, јед |
| рад прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред |
| >Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђ |
| еколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређо |
| пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га |
| и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{ |
| ојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратни |
| родужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође |
| мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође у |
| етири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> |
| асуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</ |
| и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} |
| ше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бо |
| ..{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим |
| у само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају |
| е су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну ње |
| <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — св |
| олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, т |
| е се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други наз |
| уча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у нај |
| земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време о |
| тац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{ |
| оје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оц |
| Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и пл |
| <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш на |
| дно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична |
| рана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар |
| и, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спа |
| д и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S |
| </p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари |
| ка у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне |
| о уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{ |
| о су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из з |
| ниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> |
| S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестр |
| У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последиц |
| непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</ |
| .</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> |
| е зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре зауз |
| у тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пуш |
| аши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — ре |
| ан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Ра |
| ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p |
| редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно ју |
| } Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је |
| е плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец |
| векова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задово |
| ведништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Морав |
| видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу. |
| не, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> |
| део.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарк |
| >-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Х |
| жни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и |
| вот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жар |
| е воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет гото |
| руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине |
| езују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем. |
| устима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>.. |
| ме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, |
| /p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлуч |
| тарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Ч |
| е да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву |
| беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављ |
| егове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Срби |
| ено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.< |
| у застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у по |
| кићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добр |
| шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — пр |
| Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови: |
| сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу: |
| ојвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојур |
| ело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бо |
| Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син стар |
| а, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, об |
| ва.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо би |
| сли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не |
| p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p |
| двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода |
| је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба |
| ани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан |
| д беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{ |
| вља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама |
| их и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопр |
| олебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је |
| нски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на |
| — Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испре |
| p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби |
| апред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и о |
| и оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на |
| рила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше с |
| зама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>До |
| разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S |
| ири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на |
| век одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио н |
| ди.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору |
| оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта в |
| припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаш |
| тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом |
| и са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с порук |
| </p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — |
| >Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и ко |
| су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</ |
| вориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саж |
| т анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— |
| </p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Ра |
| .</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На |
| на!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом |
| томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој доби |
| е никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душ |
| .</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полум |
| tion" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљен |
| ц његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше ре |
| овој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, а |
| о год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, |
| ваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра да |
| узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледа |
| г храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче |
| очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље< |
| } Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде |
| Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговор |
| н од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> |
| тена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси |
| ање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте д |
| ајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште не |
| ше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари |
| игра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све |
| <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} |
| а беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мал |
| велико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати |
| тече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, |
| и ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако? |
| он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још ве |
| ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских |
| збуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш к |
| не</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, |
| дби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку бра |
| га беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом по |
| рљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Л |
| ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, и |
| ском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог ве |
| омуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на |
| и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен |
| <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори глав |
| аже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— М |
| неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пу |
| га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> |
| право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прок |
| ја, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p |
| и с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути |
| ви лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, при |
| ље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумара |
| ораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након |
| и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђа |
| p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе |
| прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори |
| ћи у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог. |
| само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" / |
| ледњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра |
| простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослоб |
| о.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими нова |
| загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанск |
| мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p> |
| Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мир |
| </p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело |
| копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако |
| ну коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим ч |
| ућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху т |
| аше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж б |
| ја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жен |
| евицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из |
| цу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице уда |
| окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући |
| ц је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад |
| поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он јед |
| у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, овапл |
| штене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га споп |
| т... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србиј |
| ицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у |
| и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="ch |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ д |
| пљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појав |
| леђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети руш |
| .{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака. |
| тиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине, |
| .</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту об |
| смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно ел |
| под колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на који |
| и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и пок |
| јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корача |
| а сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с |
| оље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, |
| ву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{ |
| зац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућа |
| .{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуца |
| е Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горач |
| тивну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на ист |
| 1"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планин |
| > <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава п |
| ћ.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p> |
| аву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олов |
| о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У час |
| ка</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне ве |
| p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а н |
| пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} |
| Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка |
| т му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе н |
| арко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита |
| , извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p> |
| ајнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> |
| ад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака |
| .{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше |
| на незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, |
| управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров уг |
| стима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђе |
| хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p |
| сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи м |
| превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнем |
| који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо вер |
| т царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају беспло |
| ..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих ск |
| .{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Из |
| и.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жар |
| а на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једн |
| аји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет |
| ра.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткива |
| ха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико |
| е лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир б |
| ше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе |
| у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо |
| прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост |
| варе.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас |
| непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у те |
| {S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се пр |
| римаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — |
| код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова |
| ебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да |
| ...{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — |
| та покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> |
| ече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћ |
| овора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Ј |
| и речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти |
| знајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> |
| ознавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веом |
| > <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестр |
| нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече С |
| ар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш? |
| на је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> |
| прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто |
| г и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу М |
| <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим |
| ојводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</ |
| дем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срц |
| у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јус |
| и памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> |
| А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног брест |
| } Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и од |
| потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{ |
| постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја неср |
| сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</ |
| ати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p |
| а.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> |
| нко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, |
| не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и |
| ци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам |
| и је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И т |
| момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код |
| и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам. |
| он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p> |
| кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што б |
| <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>С |
| стави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p |
| а? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> |
| рко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране |
| зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад |
| >— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јо |
| уђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Г |
| дим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто? |
| ана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> < |
| ош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p> |
| агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарк |
| ече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} |
| ни прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> |
| уме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</ |
| рлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му |
| и.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још неш |
| а.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> |
| у?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> |
| а се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде |
| војка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све |
| у ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему |
| /p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{ |
| е окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас |
| га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејз |
| ђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући |
| Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кме |
| 52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> |
| е ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — |
| Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.< |
| <p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p |
| ари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговори |
| и сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и |
| ецо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} |
| љаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!. |
| <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| /p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо |
| — Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби |
| >— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела му |
| ?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| > <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо |
| ило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter" x |
| S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећин |
| оје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се з |
| .</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац |
| ше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <p |
| рена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком д |
| ори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, вес |
| паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање |
| ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу |
| е диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Сп |
| збављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што |
| S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се |
| ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба |
| уне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и вас |
| ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за он |
| оново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше |
| ласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица |
| ајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познај |
| Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије. |
| се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јец |
| илика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, |
| мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p |
| се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако би |
| вели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико |
| е оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојн |
| арац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и з |
| тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задат |
| уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, к |
| да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} |
| иступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се исп |
| е.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! |
| е код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има |
| да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се на |
| ина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, |
| но... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та |
| а.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том с |
| мо напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> |
| довољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мат |
| па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p> |
| усти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, |
| агу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У |
| моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи р |
| ге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискива |
| меном обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, злато |
| ој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S |
| као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа би |
| назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је |
| с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с |
| </p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упу |
| е кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти |
| , и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мил |
| радини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n= |
| рад и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом |
| гледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње |
| ва јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што |
| све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је |
| е.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у соб |
| е и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна |
| моћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Т |
| S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} За |
| — Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, |
| телим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и дад |
| , снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоск |
| <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си ј |
| аше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу |
| ти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше ј |
| pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} |
| , ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори |
| подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости! |
| он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти |
| аћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и ос |
| > Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена. |
| верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад преко |
| знемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p |
| ац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!< |
| само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте |
| .</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих да |
| на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко б |
| е.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. |
| т, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори км |
| матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока т |
| му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закљ |
| бе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре |
| у и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није ш |
| шћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Срет |
| одгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне |
| ена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавиће |
| цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би прел |
| их је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет |
| ајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> |
| ћ из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— |
| За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.< |
| Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, т |
| капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамо |
| хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше зан |
| златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му и |
| раду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се |
| е ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар |
| ош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и |
| кташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца |
| и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Др |
| чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвал |
| а сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу? |
| еше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у |
| аху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће |
| е и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док |
| ала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе б |
| одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби с |
| пски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке изл |
| ?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, за |
| Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То бе |
| оришту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, |
| час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква ут |
| рца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче |
| .{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њи |
| ен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подиг |
| губљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" |
| не су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли |
| сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши г |
| иште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш. |
| на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата |
| ди десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— |
| ба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре саз |
| <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два |
| рохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћ |
| беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са |
| > <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашин |
| е Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову |
| ље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> |
| ада се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима ње |
| </p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују |
| ш куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободн |
| /p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место |
| атима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајс |
| жја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим ист |
| <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог пр |
| трах све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца се |
| та?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету з |
| е одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и др |
| Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвит |
| шко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показив |
| уселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно посл |
| било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p> |
| се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уни |
| е на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са о |
| p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у о |
| је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређ |
| е ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, стра |
| ренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по јед |
| p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше З |
| ћи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Н |
| жећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јун |
| и дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном |
| он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат |
| учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чам |
| златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурен |
| остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају |
| ла Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше |
| хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} |
| пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет |
| м.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пруж |
| ..{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Т |
| е смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не ве |
| лике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао |
| ћ намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запев |
| p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде |
| овече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти |
| тарче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте ш |
| /p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Уч |
| теше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — |
| и.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?! |
| авама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пус |
| уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да осв |
| куће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, удари |
| Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, |
| е и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потра |
| е пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста |
| p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских ко |
| поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши |
| све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши |
| рад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Тр |
| два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и |
| ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они |
| на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </ |
| је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p |
| ише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже |
| аву једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли ча |
| у гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измир |
| p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> |
| жа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави |
| .{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, |
| земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у |
| ње устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу |
| слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злот |
| си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чем |
| од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Зн |
| замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћ |
| </p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? |
| >— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{ |
| адске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један пон |
| та оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —ре |
| еви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије |
| еља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се |
| </p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и гре |
| во одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку |
| А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје |
| > — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако |
| Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам у |
| лео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— |
| и лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S |
| а и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници |
| е!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као с |
| доци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разноси |
| , не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, к |
| зом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темељ |
| к иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кур |
| шко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога |
| у навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и |
| бићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин. |
| блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови |
| ога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади |
| претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Некол |
| то се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријет |
| нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, не |
| ти Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Из |
| ојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулеј |
| лазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику д |
| ве куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што цело |
| стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове |
| .{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и после |
| ађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бо |
| ad> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трна |
| а јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p |
| </p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.< |
| поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одм |
| стаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајник |
| unit="subSection" /> <p> Освану 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према |
| ћ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спу |
| јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста в |
| елики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Бе |
| ко њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — од |
| рулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— |
| седласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче |
| окрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне |
| — Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> < |
| евиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека |
| еда у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко |
| ека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече зл |
| пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље о |
| рећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на против |
| разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> |
| банче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb |
| о ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{ |
| бра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лук |
| нуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и |
| та беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвик |
| 1.3.1"> <head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S |
| злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „ |
| ше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато |
| ше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, п |
| из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не |
| уди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати |
| и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли |
| н беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише д |
| ава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску |
| ше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, |
| час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласм |
| брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама |
| охе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек |
| о леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава с |
| а, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, |
| не хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извад |
| екамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? |
| дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове. |
| у, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чет |
| > <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши п |
| .</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSectio |
| ајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо с |
| ислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p |
| е слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију с |
| ао што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том |
| их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том прис |
| у народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше |
| ан на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их |
| , али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу |
| рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте л |
| ше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стој |
| на њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и је |
| p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Об |
| чки појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат |
| ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војво |
| о би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше м |
| ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> |
| вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до су |
| едове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце |
| м.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пр |
| <p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња |
| жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не |
| руго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију |
| на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, г |
| ци читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак б |
| жи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S |
| до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умо |
| и редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла |
| их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле шт |
| Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу л |
| ху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само д |
| а и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше з |
| шаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сук |
| Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, |
| аху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урви |
| ао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њих |
| ушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле |
| ачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше ве |
| на на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше |
| и, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише |
| шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и чет |
| оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће |
| о погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту глав |
| ши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом пораж |
| пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и уч |
| ине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпрати |
| њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у |
| куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, син |
| е!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, |
| ју — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде |
| вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се |
| p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Шт |
| У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, |
| ула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа |
| једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат- |
| шити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда дода |
| d> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно уша |
| > <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе |
| /p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих при |
| а се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двој |
| о од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, |
| </p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и |
| оји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчи |
| Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе |
| <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег с |
| у.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемов |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после |
| је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље |
| им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" |
| д куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку пр |
| куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у х |
| > <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жен |
| ови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} |
| ри жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној |
| ворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p |
| сти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> |
| — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушк |
| предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху зау |
| > <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— При |
| мела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> |
| куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако |
| , спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан са |
| ишта.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће |
| <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже |
| мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осу |
| рође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи |
| Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p |
| p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он с |
| <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— |
| е одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одм |
| тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије с |
| и глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче |
| о што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже |
| први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор |
| — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — |
| Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у ста |
| ше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, о |
| ву могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривиј |
| сле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам п |
| и и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и скл |
| би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело |
| у пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама ол |
| разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре |
| н и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак за |
| е игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S |
| е преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком прич |
| p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи |
| рац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђе |
| одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="12 |
| с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— |
| кићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А дол |
| — Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три |
| оше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше ср |
| Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај |
| нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан млад |
| та, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и с |
| војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је |
| рст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат |
| ке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе мол |
| ко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд |
| атраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен са |
| маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" / |
| </p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На је |
| оје народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећ |
| аше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а чет |
| тише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-В |
| примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окр |
| роде мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и |
| угачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде пр |
| деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслу |
| говори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> |
| аље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах с |
| ече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина. |
| тмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта |
| м Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма |
| p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево |
| аше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, о |
| к спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној с |
| капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљен |
| ече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био п |
| ом и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности пр |
| се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај |
| ити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Е |
| н крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и о |
| електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Госпо |
| бројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, з |
| >У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!< |
| рати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.< |
| тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образ |
| — У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи измеђ |
| атом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше |
| говори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не |
| твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p |
| .</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Мора |
| а је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — |
| у, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, |
| /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах јед |
| се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и нев |
| им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изју |
| ких.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су р |
| рати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им |
| Е СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела |
| стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> |
| ступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином на |
| лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кр |
| а и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се |
| ју, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у |
| о, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху неприј |
| спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрос |
| ше на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, обориш |
| ка Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен |
| како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати О |
| једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кр |
| ста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а |
| редина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека неприј |
| е стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пож |
| х један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш |
| повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чука |
| p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар |
| а виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикри |
| оше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих. |
| ај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!. |
| макли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше |
| му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самок |
| ви им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху пок |
| а... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече |
| >У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, ж |
| и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, р |
| једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим |
| она, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и нев |
| о два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима |
| отној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непо |
| риваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе в |
| да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше трист |
| први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет од |
| оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих стра |
| летаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дат |
| >— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p> |
| е он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прођ |
| у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас |
| га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Прода |
| Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољ |
| му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Ј |
| /p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} |
| </p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на си |
| м удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити |
| слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене |
| Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.< |
| и присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; |
| га да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један чове |
| сео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана |
| ом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један ма |
| омаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <p |
| има на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и покл |
| ода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од |
| м мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је би |
| .</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој. |
| ана, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам |
| и нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поста |
| а од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица из |
| о у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> < |
| ам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} |
| чаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му |
| ојих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређ |
| и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће сел |
| о пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ о |
| ше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци |
| ара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он |
| иште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше |
| али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} |
| ети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хте |
| осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и |
| вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хо |
| к га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф |
| то сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак |
| ељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старц |
| то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он |
| .{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца сви |
| воје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчин |
| дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи! |
| лице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше |
| свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и у |
| .</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обаз |
| ше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пош |
| <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као |
| хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј |
| остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градови |
| тив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Маркови |
| <pb n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност јед |
| >— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S |
| ажи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S |
| p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, има |
| ороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад пом |
| но жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећањ |
| виле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада б |
| и порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучнос |
| ад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде не |
| ше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> |
| и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а |
| узе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Т |
| Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на х |
| Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају |
| хиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на |
| римичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе л |
| ој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пр |
| Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! |
| тавише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младић |
| е на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде |
| потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право по |
| м својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, |
| <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и по |
| сна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, па |
| ше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турк |
| овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} |
| ани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, шт |
| <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави с |
| ући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао |
| та за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими |
| несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по |
| и пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборен |
| Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и ис |
| ва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу ма |
| своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, |
| </p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, |
| сота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се |
| рада, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледа |
| испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петр |
| пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на |
| ово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, пог |
| те сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину. |
| p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одај |
| S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа |
| га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и |
| га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у |
| и редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и д |
| емити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак. |
| душа даде веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише нек |
| Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо |
| љен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи |
| ама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а дру |
| </p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слаб |
| њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима уброј |
| учио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитат |
| и?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћ |
| енадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба |
| лати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које д |
| о ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе и |
| амо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — |
| руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p> |
| /p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено у |
| асеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као с |
| крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене |
| рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један |
| .</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита |
| иће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том |
| ене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Нес |
| ао људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђо |
| ио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напр |
| .{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко |
| оду, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бе |
| али силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{ |
| очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи |
| вара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе |
| о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђ |
| нало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима |
| а Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три |
| <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</ |
| гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу м |
| са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> |
| есајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је треба |
| — Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива ж |
| лава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета |
| ица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, |
| .</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примет |
| но враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, с |
| ретворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — |
| у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> |
| е.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови њ |
| ћи се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, об |
| је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра ј |
| ња.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњ |
| оворише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.< |
| једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> |
| понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> < |
| кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени |
| губише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робљ |
| .</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади |
| Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Срб |
| ајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без ду |
| икну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Ов |
| погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се |
| >Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> < |
| низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанов |
| о једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу |
| мична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи ча |
| пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, |
| прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешт |
| ше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи |
| леда, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— |
| ђе очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они |
| о да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и |
| ги се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси г |
| девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунл |
| о одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У |
| о, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трај |
| им слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети |
| раду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном |
| шно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која с |
| ина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и |
| журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у пр |
| од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па |
| радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у весел |
| сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу |
| рижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају |
| леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна |
| у се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва т |
| трчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета преје |
| огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, |
| а на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и со |
| у.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућур |
| ремена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше оба |
| ри ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово |
| огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме |
| склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђ |
| колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше |
| као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по под |
| е само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу. |
| Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> |
| и ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ д |
| мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очим |
| јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја д |
| оше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изг |
| у тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо ве |
| сном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> |
| /p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и ч |
| е ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта |
| сенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узвр |
| их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост |
| а.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори |
| S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Т |
| илу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебност |
| p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје С |
| ови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући |
| гледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, |
| рине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље |
| асност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку |
| ана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} |
| /p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост п |
| лом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напр |
| ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потму |
| рокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одгов |
| триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у |
| овараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са де |
| ту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по ц |
| наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се |
| у неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробо |
| з тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, стар |
| т Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече |
| руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спази |
| у патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овча |
| Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи р |
| борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и |
| г града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до ј |
| не куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, ста |
| е му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то бе |
| е капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спаз |
| у удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, об |
| <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} |
| да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно о |
| е у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?< |
| страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних љ |
| .</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и реч |
| клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче к |
| азговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвише |
| ди у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотл |
| ецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома |
| ubSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p |
| е.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђена |
| а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше |
| и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких плани |
| ска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече м |
| ојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, |
| могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед прем |
| у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, |
| напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као л |
| аци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко уз |
| о огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе |
| l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омал |
| а ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искр |
| е пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је |
| одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхов |
| е остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећ |
| оли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, свак |
| на, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зраци |
| се“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другом |
| зда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак |
| ш за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци оба |
| ада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му д |
| бланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећ |
| дошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирну |
| > <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постоја |
| ју у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} |
| Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> |
| азне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-тр |
| Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више |
| вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шес |
| ин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.< |
| p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диж |
| рекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} |
| ко је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну рамен |
| погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Доб |
| бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S |
| е.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</ |
| злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> |
| — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди |
| ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко |
| ића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и у |
| ама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесни |
| о се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење |
| а.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Ње |
| и слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</ |
| Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву |
| ојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и |
| деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и |
| ити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нар |
| } На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђа |
| поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном |
| .{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Н |
| зе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добр |
| ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше |
| се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— К |
| о зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови |
| ду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — прогово |
| згребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме ко |
| и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пре |
| .{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душан |
| земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Са |
| ече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу с |
| о... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже |
| крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побр |
| аља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> |
| е, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— О |
| после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљ |
| дговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо |
| још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, у |
| ише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старц |
| аустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</ |
| м ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Шт |
| лош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p |
| {S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држ |
| ршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да т |
| е у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, |
| Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћиц |
| ротрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} С |
| он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Как |
| еседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венце |
| p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе |
| на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, дои |
| >— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где б |
| о кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</ |
| >— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага |
| , и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ив |
| а.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али т |
| <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће бил |
| точиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, |
| >Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— |
| а је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано нати |
| и!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију |
| не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој |
| ше врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју |
| и више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— В |
| Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице |
| д Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где? |
| шка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра |
| е из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причува |
| ина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахн |
| рљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а це |
| е.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} |
| p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— |
| се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих |
| учи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада |
| у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу проп |
| урчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Б |
| вога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше |
| Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> |
| старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?< |
| о беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и |
| пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече а |
| е ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи? |
| о већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према |
| <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег |
| <pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана |
| агачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb |
| старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву |
| остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече П |
| иде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> < |
| Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориш |
| но говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — |
| шавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и |
| же.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> |
| з гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, |
| ву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S |
| о, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа |
| у ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, |
| о?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — |
| тифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маш |
| S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише. |
| ул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p |
| свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци |
| икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних д |
| ити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у |
| ће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Би |
| е!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам! |
| .{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S |
| му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву з |
| градску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу ус |
| — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо сл |
| лама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин |
| енију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд |
| ше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју та |
| се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско о |
| вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брд |
| часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе |
| к.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Рудн |
| леној шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво уг |
| шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред |
| као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у време |
| нима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је оз |
| ен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми т |
| отрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S |
| ако они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> |
| те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одгов |
| жар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти |
| оља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж |
| ..{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећ |
| Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране |
| таше.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш з |
| срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Ота |
| Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар |
| свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсиј |
| Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <p |
| /p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Как |
| е Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприч |
| ако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога |
| икова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима. |
| — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо |
| добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гор |
| ви.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p> |
| } Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p> |
| нам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће |
| унтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колик |
| сташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело ра |
| руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника. |
| Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} |
| — Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укрот |
| <p>— Што?</p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Р |
| </p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Км |
| <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> |
| у закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч |
| шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одгово |
| и...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја |
| киданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n |
| Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашуј |
| рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти |
| е!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Ми |
| ту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.< |
| S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и |
| — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у |
| А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} |
| Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу |
| ...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад о |
| коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и с |
| а:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну г |
| p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.< |
| стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, |
| зити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је бе |
| } Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у т |
| ода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, не |
| е.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђен |
| p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути |
| <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="113 |
| одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, |
| ијатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, |
| други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да ве |
| ли.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</ |
| /p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уре |
| одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Б |
| а остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајућ |
| збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> |
| а цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p |
| е леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко вр |
| у ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, бр |
| ита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви |
| родан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута на |
| S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гроба |
| па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!< |
| т ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збиве |
| о — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Ж |
| нија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без пове |
| а.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прег |
| >Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута ул |
| о се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p> |
| } Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас з |
| бро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не |
| о ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Дим |
| бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узр |
| бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... там |
| ше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беш |
| ажено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се свако |
| славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и |
| а, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га |
| е крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у н |
| је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> < |
| S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама. |
| том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> < |
| <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта в |
| зрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити с |
| ако од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — |
| исаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад. |
| ко се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито пролом |
| омрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кро |
| ја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јач |
| Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи |
| ма обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено |
| на, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S |
| Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</ |
| поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли к |
| тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Т |
| род се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{ |
| и се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми |
| ени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради в |
| ина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша. |
| де победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — С |
| срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} |
| али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" |
| у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полет |
| угим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држ |
| али?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! р |
| буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} |
| то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је. |
| повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Ш |
| еху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба п |
| срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — |
| !“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Сре |
| увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се го |
| .</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, |
| ло?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, мо |
| ну двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уз |
| сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p |
| глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане |
| у. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност |
| сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{ |
| д сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти |
| збиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, саст |
| Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила ток |
| .{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст |
| и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p |
| и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли |
| амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, у |
| дали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак д |
| иђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непом |
| , а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, |
| <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом бе |
| бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— |
| ји четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га |
| о сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, до |
| еимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја и |
| >Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а кап |
| .{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена го |
| шевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога уј |
| неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ око |
| леда праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко |
| Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Ј |
| ближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима |
| итаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв заплив |
| а сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жар |
| манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином |
| пео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игум |
| .</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, |
| пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.< |
| аше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ |
| цајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија |
| у а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се |
| са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази и |
| разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша |
| их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху |
| скопасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао |
| јне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се в |
| еће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је |
| — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Ј |
| лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жи |
| а очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери |
| е недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе |
| ти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</ |
| p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Ст |
| p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Вас |
| и да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Мил |
| рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како |
| м хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> |
| раној равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље |
| крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са |
| о Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо |
| живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, |
| паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршта |
| таше безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, |
| рилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше |
| е дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</ |
| није се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к прест |
| еше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде- |
| .</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Н |
| им тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, б |
| е</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и ут |
| ик, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устез |
| креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Прод |
| амо да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и к |
| у да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Ми |
| ени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти ст |
| Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> |
| овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Ха |
| тадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина |
| а спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај гени |
| о где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом на |
| радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољ |
| се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја с |
| о је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Пр |
| и.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше |
| у беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S |
| братиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратим |
| по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згода |
| док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити тр |
| му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ |
| у на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч |
| ане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продре |
| г Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, по |
| о струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и тан |
| Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све в |
| Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо... |
| а уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема |
| ру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на |
| ему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, |
| јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино. |
| уста магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним обла |
| то више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час уст |
| ти <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њих |
| ним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима те |
| це од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Т |
| пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама п |
| ао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме плам |
| p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбиј |
| свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вр |
| коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци рашириш |
| ада, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћни |
| питаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се пр |
| еда пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети С |
| његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега |
| Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче |
| ше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље нат |
| , Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли |
| а народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p> |
| ме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна. |
| Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рус |
| Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршим |
| ко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрен |
| ац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залога |
| са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продера |
| Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем б |
| њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у ода |
| {S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше ра |
| а смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, |
| дате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње с |
| пске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> |
| а пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај ст |
| очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и |
| — Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Чове |
| О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави |
| .{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се |
| се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никак |
| ме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја |
| чинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше |
| вац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добр |
| који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из |
| <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Там |
| мо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p |
| /p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S |
| ветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена |
| о, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом |
| ит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопља |
| /p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жи |
| </p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхт |
| оришта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p> |
| познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи |
| помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Т |
| се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па |
| 46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жер |
| ета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кме |
| алој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних |
| .{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да |
| .{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — |
| .{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одгово |
| а примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га чес |
| чише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко удар |
| доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси |
| аву.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску |
| у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Пр |
| ла своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад |
| тарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и ж |
| смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{ |
| пасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p> |
| лодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица |
| Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете л |
| ан понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад |
| га! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игу |
| ка према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образо |
| че издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> < |
| веде жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где |
| а, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамнича |
| твори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, ут |
| еше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграб |
| у му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и р |
| рац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} С |
| благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше < |
| а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У т |
| е, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, |
| ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли |
| претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан с |
| Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— |
| ју.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зу |
| браду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Вер |
| </p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успомен |
| главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у |
| S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> < |
| рашнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се прол |
| духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S |
| {S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни др |
| Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном |
| у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у |
| ше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само поло |
| ину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milest |
| га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица з |
| радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру. |
| пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију с |
| шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> < |
| епоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У је |
| обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p |
| Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе |
| p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, по |
| и Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p |
| ори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити ди |
| " /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчи |
| те..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што |
| жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га |
| рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта |
| пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све |
| Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, |
| а страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и поту |
| епомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им и |
| их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у |
| ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} |
| на мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега. |
| аде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговор |
| широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија пон |
| миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подига |
| спрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад с |
| еш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у |
| е малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где с |
| како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прил |
| <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужност |
| аду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти |
| адркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз |
| по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше ис |
| мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у |
| заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше па |
| зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи |
| на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а |
| еринским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку. |
| Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти |
| арене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{ |
| <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се н |
| ромакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..< |
| ише...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не |
| јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарап |
| ла све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне ч |
| ођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, |
| ободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вер |
| ојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим |
| и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања |
| вог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бо |
| ојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћај |
| д оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да н |
| спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} |
| p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби о |
| е воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбиј |
| асејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују |
| видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише дво |
| тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — ч |
| еса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не |
| овче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, син |
| жаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!. |
| идаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о ов |
| ламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних др |
| , по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" |
| о.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођ |
| во света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним |
| лаву и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— |
| љи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена |
| а длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, |
| — Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеш |
| говог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунц |
| одиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља дола |
| врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у |
| реко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци н |
| p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја |
| е крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје в |
| рагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S |
| тва!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</ |
| поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакуп |
| х на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше су |
| p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — пов |
| оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мр |
| се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода! |
| ива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се |
| о — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дру |
| .</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још к |
| рко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и она |
| На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, |
| о га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куд |
| повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> |
| али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти |
| На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узра |
| аре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</ |
| ти.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у дво |
| а три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки |
| а</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице сил |
| самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слабот |
| а Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију стра |
| гобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} |
| ође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве |
| дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не |
| уту налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и дес |
| је.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грај |
| азили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи. |
| а изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се |
| .</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степе |
| о у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно |
| S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и |
| ћан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спа |
| ати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у год |
| ожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија |
| бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са з |
| ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по |
| изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руко |
| ђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и т |
| овек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је о |
| , а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p |
| д и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упит |
| попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју п |
| > <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> |
| од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удар |
| му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Б |
| шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</ |
| апред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образова |
| ца идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Вој |
| е уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај |
| ага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама н |
| и у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, преруше |
| не камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па о |
| ижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од |
| велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав |
| ени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на ис |
| ападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу к |
| се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним з |
| прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и пр |
| очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе п |
| е-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, |
| м јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича |
| ном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у б |
| .{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанстве |
| но корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па |
| уком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да прист |
| </p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито |
| му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њег |
| и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Дв |
| тину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да |
| да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрсти |
| им, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо О |
| p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ з |
| . а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрс |
| ао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе |
| лицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шиба |
| зиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="chapte |
| ића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изриве |
| дговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му |
| имока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше |
| ?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} |
| </p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{ |
| ојом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, и |
| ост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се. |
| што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницим |
| разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обр |
| , и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} |
| и Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави п |
| ас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</ |
| се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама |
| сом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> |
| > </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> < |
| ојници изјурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака |
| му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} |
| инаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</ |
| е пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као |
| а југоисточној страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, дава |
| — Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милен |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.1"> <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задов |
| до моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје |
| /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> < |
| ђе да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Дух |
| е цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши |
| даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше т |
| ћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима. |
| зговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жар |
| p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.< |
| и — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без б |
| сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за па |
| новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљак |
| и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што |
| паху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош |
| правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби и |
| и Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он зауста |
| вори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — при |
| рло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и |
| .</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упит |
| У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— |
| о у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добр |
| т Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Наро |
| /p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука ч |
| е земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Ч |
| њана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном угл |
| х неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће неч |
| се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља. |
| њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац. |
| глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> < |
| /p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и у |
| т“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би |
| невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што с |
| јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без пок |
| ака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотл |
| </p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавај |
| им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павл |
| {S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова |
| ваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећни |
| } Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стад |
| } Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздра |
| ба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовц |
| , да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа |
| а на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан |
| , дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћоса |
| пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игу |
| чекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n |
| же дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње |
| /p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. |
| S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише |
| те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, д |
| крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадо |
| еколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу |
| овито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побрати |
| Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Б |
| арац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} |
| лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Ду |
| ве?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и в |
| рено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рук |
| /p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27 |
| ојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p> |
| /p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p> |
| и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{ |
| е на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза |
| низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у вазду |
| в задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренут |
| ца!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се п |
| понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — зах |
| као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека н |
| Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху |
| <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — |
| , и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Ста |
| појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p |
| .</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— |
| ори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и п |
| Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још |
| ?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и н |
| авла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурч |
| нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} |
| .</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милиц |
| и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али пог |
| аше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донаша |
| отајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови |
| тајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што |
| ог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповес |
| душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежнош |
| p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSect |
| ба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} |
| </p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и |
| иће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој удар |
| ратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спус |
| — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф |
| /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху с |
| пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи та |
| глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину |
| иф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разби |
| наде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад |
| рена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети |
| своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јаблан |
| те и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај |
| дња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пи |
| сети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену гл |
| одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади |
| Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... |
| Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узне |
| у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоће |
| apter" xml:id="SRP18965_C2.2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од ка |
| ви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку. |
| .</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе |
| ћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у |
| /p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она т |
| Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и ј |
| сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} О |
| и обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши рук |
| од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Јед |
| припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати |
| провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га |
| рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Прид |
| да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећа |
| алазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од ч |
| а како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p |
| ве нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} В |
| </p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано кв |
| </p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</ |
| ...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p |
| , покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло ум |
| p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер. |
| гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече... |
| срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му б |
| — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме км |
| од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли доб |
| омци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији мом |
| аше на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећав |
| one unit="subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по |
| — Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лу |
| ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p |
| е.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се длано |
| "> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху мо |
| То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} За |
| tone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а ова |
| остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћ |
| </p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Сило |
| <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јес |
| а погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет иск |
| .</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти гов |
| си се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! |
| — Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати |
| м.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови с |
| </p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се изв |
| ету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћ |
| ово.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе. |
| <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четвориц |
| тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> |
| војом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече |
| >— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! |
| е.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји |
| p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — |
| говори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па п |
| авио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад го |
| им климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <miles |
| p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> |
| уду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Ка |
| ема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само О |
| /p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S |
| "94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обр |
| Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дла |
| о....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p |
| иште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, |
| војим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мир |
| есте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момц |
| их и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се д |
| кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обр |
| </p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, к |
| Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад |
| му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича |
| /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у гла |
| затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе |
| н, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду зад |
| ихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаћ |
| ђу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуч |
| т у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он мет |
| а доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пор |
| и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и мах |
| кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у п |
| ознаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се гл |
| па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учи |
| >Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамне |
| утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе |
| маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да исприч |
| ше и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с |
| спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p |
| е им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n=" |
| " xml:id="SRP18965_C2.1.2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{ |
| иф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га |
| {S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не пл |
| ерићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, пода |
| ч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу |
| ах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је |
| ?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извад |
| <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из |
| и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак |
| пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Н |
| ж, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио |
| <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.< |
| их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено ве |
| и његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пр |
| <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се |
| ли јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у душ |
| одом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на вра |
| еш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито |
| — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Ј |
| ам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе к |
| ри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и р |
| ебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се и |
| Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу.. |
| а, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачиц |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико мес |
| а се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека |
| </p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! |
| ога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, |
| ко његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за њ |
| а одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше |
| аву.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по |
| p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> < |
| мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута |
| ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="1 |
| начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока |
| .</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакриш |
| — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Лати |
| ећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у дом |
| ка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— |
| марак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шума |
| — Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућ |
| у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p |
| угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наруч |
| си ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Уч |
| цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> < |
| > <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— |
| оска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се |
| хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Б |
| к, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{ |
| е неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђен |
| /p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја. |
| нко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су стариј |
| p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће т |
| а краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти |
| се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у ли |
| мка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момк |
| > <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павл |
| n" /> <p>Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p |
| у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, |
| глу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема р |
| своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом во |
| Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" |
| , набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="subSection" |
| до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... |
| међу њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф по |
| хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну г |
| а, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гнев |
| е.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— |
| то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало наро |
| p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаш |
| а је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи |
| међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу су |
| ај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се пра |
| ању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја исп |
| д видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> |
| одбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! |
| p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли с |
| вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} А |
| ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је пра |
| ече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди |
| ељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} С |
| елу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше |
| bSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим та |
| е.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 |
| реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере |
| све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра з |
| ion" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици це |
| тими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мисли |
| ом у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право |
| рати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, с |
| ше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до дру |
| мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p> |
| — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p> |
| д беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет |
| ! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо. |
| /p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са сво |
| /p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше |
| раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — |
| есним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p |
| на.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад к |
| ти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потруди |
| — Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велим |
| Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, |
| <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</ |
| ве му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било |
| p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прих |
| велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић |
| > Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Ка |
| м се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнут |
| буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — пот |
| ојводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> |
| .</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже свој |
| едан плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они с |
| до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњ |
| e="group" xml:id="SRP18965_P1.1"> <head>КЊИГА ПРВА.</head> <head>ЧЕТА</head> <div type="chapter |
| e="group" xml:id="SRP18965_P2.1"> <head>КЊИГА ЧЕТВРТА</head> <head>ПРЕОБРАЖАЈ</head> <div type= |
| e="group" xml:id="SRP18965_P1.2"> <head>КЊИГА ДРУГА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| e="group" xml:id="SRP18965_P2.2"> <head>КЊИГА ПЕТА</head> <head>ЂЕНАДИЈЕ</head> <div type="chap |
| e="group" xml:id="SRP18965_P1.3"> <head>КЊИГА ТРЕЋА</head> <head>НЕПОГОДА</head> <div type="cha |
| e="group" xml:id="SRP18965_P2.4"> <head>КЊИГА ОСМА</head> <head>ЗАШТИТНИК</head> <div type="cha |
| d="SRP18965_P2.3"> <pb n="165" /> <head>КЊИГА СЕДМА</head> <head>ТАКОВО</head> <div type="chapt |
| шко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спа |
| — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} У |
| буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p |
| S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога он |
| љи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — ре |
| одера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти |
| се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми в |
| тисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе. |
| нам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" / |
| се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњ |
| туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаб |
| колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и посто |
| Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и |
| анства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати на |
| га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је |
| p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син вој |
| рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p |
| — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад сти |
| /p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о |
| >— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет позна |
| а из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо |
| потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Ју |
| и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљ |
| и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, |
| /p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — |
| p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан по |
| Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У |
| — Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан с |
| аву к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и д |
| авом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</ |
| у се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" / |
| !?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... т |
| , тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, ку |
| рко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</ |
| p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бег |
| едио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?< |
| пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ниш |
| ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, от |
| ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га |
| .</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и ре |
| ад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> |
| ина ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.< |
| у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S |
| се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли |
| треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срц |
| ман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том с |
| се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху за |
| <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска изва |
| о да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да т |
| у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и ч |
| да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били лу |
| где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте |
| у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли |
| а протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу |
| но коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село |
| Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њи |
| p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Сил |
| а та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко ј |
| аје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p> |
| кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевк |
| сторију од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питањ |
| аваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускоме |
| твом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи |
| навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет год |
| постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере |
| И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им сам |
| Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, |
| сну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих стран |
| воје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Пот |
| доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А им |
| реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло |
| оше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојан |
| ошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан ме |
| Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема |
| е умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— |
| мо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо |
| n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа |
| <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко ј |
| си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајду |
| љевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо |
| .</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну |
| p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен. |
| p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм! |
| стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.< |
| м.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде |
| Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам |
| p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — |
| .</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јес |
| би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не |
| пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине луд |
| ричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб л |
| из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим на |
| /p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свест |
| е! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас ј |
| 0"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу |
| е!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам |
| Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p |
| е јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мал |
| је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила |
| покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртав |
| е мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chapter" x |
| њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама |
| ш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... зна |
| ема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак чове |
| , и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игум |
| } Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— |
| ? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се са |
| шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један |
| ар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете пра |
| реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> |
| знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом |
| , те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога ма |
| са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обр |
| Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} В |
| е нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартиј |
| <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што |
| ићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити д |
| се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако сл |
| </p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пус |
| тење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чет |
| корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је само |
| е су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донес |
| </p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p |
| а у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредб |
| тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи |
| оноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — |
| и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном |
| јише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.< |
| Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?< |
| <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к т |
| анову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознад |
| оп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи |
| } Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу м |
| о разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона. |
| ктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше |
| ојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас |
| у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а к |
| све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на о |
| Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчма |
| ска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> |
| им уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> |
| с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена |
| еси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— |
| е.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p |
| све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Руст |
| жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто п |
| таће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p |
| де у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p> |
| дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре |
| ере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздан |
| н беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-П |
| тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико п |
| и црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђ |
| у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} О |
| и.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу |
| о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га |
| јкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше ре |
| <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бе |
| ободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb |
| <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати |
| еви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобија |
| , на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува нап |
| гову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој. |
| и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој |
| лагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се гово |
| смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стај |
| ђају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан |
| нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасени |
| } Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} |
| } Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Ка |
| ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — о |
| ојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} |
| „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самост |
| у, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, друг |
| ете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p |
| јају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде |
| пи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У вре |
| аклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин |
| ом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, |
| ћи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а |
| астир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му |
| Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе |
| бом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{ |
| вуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, за |
| рхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне |
| {S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амб |
| зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сј |
| све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљах |
| ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за си |
| челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSectio |
| чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту ду |
| а.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив |
| ар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи |
| у рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p |
| ене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиг |
| гих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху |
| > би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај |
| се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S |
| коностаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која г |
| на је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског на |
| 1.2.8"> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То бе |
| другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасе |
| ени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>И |
| скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчис |
| амнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени про |
| замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага к |
| а што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су |
| што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер из |
| p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас |
| омном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Споља |
| xml:id="SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, |
| што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — од |
| и вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} |
| е да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе д |
| <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав поруме |
| Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око ше |
| > <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остал |
| , — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обел |
| над глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p |
| полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у једа |
| е десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; дру |
| ом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода приз |
| његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав к |
| једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губља |
| у о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и за |
| то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког си |
| станка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не о |
| } Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, как |
| 59" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га |
| ете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог |
| чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту? |
| .{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{ |
| те...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна |
| Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог таја |
| ње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова с |
| >— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, наст |
| лавом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре о |
| овник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче |
| маја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црв |
| и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се с |
| е крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли кри |
| анастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштв |
| p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му |
| ће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуц |
| ли његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свим |
| оложају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од они |
| же милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по |
| остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Х |
| д тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од њ |
| „Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртв |
| ни и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај спла |
| отови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једно |
| .</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац |
| девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, в |
| и другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на ко |
| > <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, нат |
| га се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он |
| се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети |
| же, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они |
| м угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који см |
| могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим с |
| ..{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје |
| јсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде с |
| еља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гл |
| /p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити. |
| зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је ут |
| , не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак т |
| е да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, |
| би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде пору |
| е, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p |
| на слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе |
| Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђук |
| ј разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се |
| сно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћ |
| </p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе |
| жи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{ |
| ти срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја. |
| ту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} О |
| уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, |
| >Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а |
| ема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће |
| .{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" |
| код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војвод |
| о ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла |
| и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово |
| ече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у |
| S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога |
| /p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава з |
| рушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим по |
| ошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.< |
| Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стој |
| забраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно |
| етредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се поту |
| и је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њем |
| који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у |
| да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену о |
| {S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> |
| ас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо |
| у моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад |
| По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> < |
| } Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе њего |
| о двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Ту |
| ево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не |
| ка ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="14 |
| ападу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их. |
| жасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у г |
| атицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде к |
| беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и |
| нили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Ха |
| о у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} З |
| ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов с |
| вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S |
| пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и с |
| г.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отв |
| и десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о В |
| S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душ |
| покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под |
| Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се |
| {S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дв |
| S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све ли |
| ском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} |
| а која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше |
| .</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану |
| та, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и о |
| ошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај ма |
| ере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац жи |
| {S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише ору |
| о рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти |
| ђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{ |
| {S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Теш |
| а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска |
| пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко |
| кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о мла |
| нак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога д |
| се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина |
| је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао би |
| не свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{ |
| на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле с |
| лине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја |
| аду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа |
| Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.< |
| оман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Уну |
| се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове к |
| дан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком |
| вде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека нап |
| нак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковиц |
| ажар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозап |
| ама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки по |
| n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузи |
| времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљ |
| оложајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како неш |
| де кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћели |
| оја га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз |
| чком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни |
| по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше бу |
| е упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође д |
| прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да в |
| ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав |
| бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је саста |
| дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на |
| ком поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше ве |
| </p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог д |
| пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже |
| олеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњани |
| и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље ра |
| би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једи |
| p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротиц |
| } Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној стран |
| н, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} |
| д, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога се |
| м?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко |
| е.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се |
| — Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — |
| Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко |
| пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отпра |
| урци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру |
| У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи г |
| , која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да |
| о, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти каже |
| b n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гу |
| га лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља на |
| ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, п |
| ?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа ру |
| оже пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, кој |
| околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара н |
| њу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — |
| и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху р |
| иве душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од по |
| ка.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку |
| ући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет |
| ладић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb |
| и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрп |
| Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} |
| ест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а о |
| а, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коњ |
| премно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? |
| и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред |
| ње, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића |
| егова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав |
| ријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке |
| мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглави |
| реба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потр |
| рамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— |
| стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замоту |
| ражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрц |
| од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше |
| сврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоња |
| Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти |
| Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту |
| рату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи ре |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p> |
| с напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је |
| S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње |
| дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше поди |
| м узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних поро |
| .</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</ |
| пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од њего |
| а-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну ду |
| отресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p |
| > <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стој |
| обра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p> |
| и, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у |
| плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p |
| те, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет б |
| еђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашин |
| су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним |
| звезена златом, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле |
| рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и |
| у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће |
| Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке |
| ахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и до |
| кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.< |
| е сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души м |
| ећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у |
| епенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </ |
| а, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад |
| им столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бај |
| н.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва |
| изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} |
| домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове ре |
| , када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад гот |
| јасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, ко |
| обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се о |
| што се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти т |
| свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, |
| аше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свеште |
| аће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац? |
| атиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојиц |
| мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се |
| > <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се |
| реко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десе |
| > <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, о |
| .</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он н |
| бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће |
| ео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стој |
| заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!.... |
| упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — од |
| ли је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на д |
| никовој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше к |
| Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше ј |
| огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима |
| ње права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посет |
| — Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће км |
| асава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Ко |
| зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њ |
| о пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече: |
| ти теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се |
| час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p |
| еште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру у |
| ху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претура |
| едати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у |
| охватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких |
| љу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочек |
| мове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје |
| ли и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе |
| оченика извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он по |
| ице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} |
| опадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p |
| гова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разн |
| амењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађ |
| о.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ћ |
| лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковље |
| но крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна |
| ан пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори |
| па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи |
| другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једн |
| ић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} |
| воље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љуби |
| — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Т |
| рушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, пр |
| ви обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, |
| е дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени ду |
| > <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.< |
| спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p |
| та?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се дол |
| бори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан |
| је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p |
| — Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Е |
| опрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</ |
| а гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крста |
| штитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског |
| доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало пр |
| јводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да ид |
| како у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смил |
| је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, шт |
| о.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— |
| не, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше |
| из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих |
| — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} |
| ња своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних |
| Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирск |
| р очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи |
| у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад |
| Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас и |
| е се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страш |
| ели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на д |
| Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова |
| сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У ј |
| !</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — понов |
| ужје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне |
| Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За |
| аку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p> |
| <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај ко |
| вори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кош |
| p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, |
| беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> |
| ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко за |
| гне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше ко |
| о?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> |
| каше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у гла |
| зубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када су |
| — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дођо |
| и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишт |
| жицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p |
| есмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док |
| том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва бла |
| трана да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> |
| е изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Бл |
| оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игум |
| {S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле бех |
| Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>К |
| хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p |
| растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војс |
| с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што бе |
| .</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> |
| ом! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.< |
| оше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> |
| топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласн |
| ? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p |
| тиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда бра |
| егу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати друг |
| игох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — |
| хну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По |
| ше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и |
| Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мор |
| анине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p |
| ирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, |
| тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше |
| ше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и |
| подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе |
| ња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p |
| ше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— |
| разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— |
| ј доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња с |
| околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде |
| јахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у дв |
| рестравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их пл |
| <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни пос |
| ирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори мома |
| </p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај с |
| ола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{ |
| затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узру |
| беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска с |
| ри хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре |
| ру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — |
| већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S |
| била, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рик |
| Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе пос |
| ош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са |
| Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>М |
| игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројез |
| иже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не |
| иви.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном |
| ежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху |
| ше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с теш |
| ан младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете |
| у, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затр |
| разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, зат |
| а три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну ша |
| На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; јо |
| трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везе |
| из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише |
| љ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> |
| и ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману |
| из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p |
| не манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У о |
| n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и де |
| е са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Тур |
| та, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са кона |
| ко да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше ј |
| иступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег |
| им узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узби |
| ај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> < |
| и и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчи |
| е слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао |
| златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до ко |
| поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, |
| ада растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, |
| д куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би |
| нагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у |
| па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче |
| во крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: ота |
| у и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, |
| а и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На д |
| ириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака |
| ом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи |
| ајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, гото |
| као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим |
| , још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада |
| ј страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад |
| о, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у боков |
| } Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> < |
| ешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско |
| писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, |
| икну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Ма |
| шинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Пота |
| Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у |
| малена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благо |
| аид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут од |
| алена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јеле |
| са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она к |
| <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико |
| ве што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</ |
| три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и п |
| иже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шум |
| уначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави м |
| родан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p |
| пали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече в |
| а куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаш |
| а плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у |
| <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се |
| а изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захват |
| врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се у |
| {S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч б |
| им очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим дод |
| <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Не |
| Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и |
| ђени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један |
| Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Не |
| ода.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђ |
| те Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш По |
| тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раш |
| све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је д |
| ај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.< |
| аху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем |
| аде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија бе |
| леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу |
| те у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше д |
| p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањ |
| а руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с мно |
| н, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па по |
| а пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p |
| ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неко |
| во, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, |
| Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу |
| /p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> |
| шка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он |
| селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да |
| са, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се пр |
| ко по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мр |
| једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог |
| јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену гу |
| " /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окруж |
| и зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срб |
| се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећ |
| рузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.< |
| сну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти |
| од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> |
| ену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у п |
| S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини нас |
| слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се с |
| Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке в |
| <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> |
| и се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш... |
| апша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај |
| } Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Борба бил |
| {S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{ |
| кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га |
| беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> |
| риво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах вр |
| е по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно |
| узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редови |
| S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, ц |
| уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво |
| и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке про |
| у.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаш |
| ите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а |
| отворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли |
| погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шу |
| чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто та |
| то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је |
| зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да мога |
| ци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том |
| Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра неп |
| то за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћ |
| штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павл |
| у крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што |
| </p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, |
| у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова свој |
| е мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише |
| крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубр |
| косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и |
| ах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, |
| одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то ј |
| седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, п |
| Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад го |
| {S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>В |
| ине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламе |
| с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред с |
| оја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у св |
| /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свеш |
| теве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон тво |
| е.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв |
| беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{ |
| Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} |
| {S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и д |
| не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где |
| S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извеш |
| у се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, ц |
| у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, до |
| на и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једн |
| наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и по |
| се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не |
| Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у ов |
| махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој |
| ао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на праг |
| овара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам по |
| лош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у та |
| а се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оруж |
| увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само |
| ало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> |
| ћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запла |
| у, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је ч |
| о одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина |
| оку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два ис |
| иков.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најза |
| о лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад |
| абије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих п |
| estone unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изг |
| да, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији х |
| дан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Пр |
| ја беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог |
| нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе |
| бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лаг |
| <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољ |
| ника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац ни |
| а Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом |
| p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и т |
| тра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од љу |
| м, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићен |
| столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и сл |
| ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} |
| ...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца |
| Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека р |
| иснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним. |
| на руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуб |
| p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купи |
| руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разба |
| > <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци |
| и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, |
| понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и с |
| p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше обо |
| њав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и |
| Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p |
| >— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детиња |
| p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље д |
| Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекат |
| >— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Ба |
| ољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зинд |
| ичке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Мило |
| 27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око |
| — Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар си |
| гледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаћ |
| ска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>То |
| мицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац |
| >— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... се |
| Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газд |
| е, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је |
| се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејат |
| коше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше ч |
| овек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама |
| опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громо |
| .</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и |
| но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики |
| ју.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> < |
| овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањени |
| Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, |
| ај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опиј |
| о смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, с |
| што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се |
| Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да г |
| сука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} О |
| кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{ |
| срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај п |
| а! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутн |
| ашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету |
| еда кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, пре |
| крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини шт |
| ши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсн |
| о не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и пре |
| <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — ре |
| <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ кл |
| српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што |
| се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближ |
| жасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а ј |
| </p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је но |
| гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Дра |
| “ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Ср |
| , тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте пад |
| це зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами по |
| ђе и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с ми |
| е.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе |
| утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Ору |
| > <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Н |
| од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, и |
| народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води |
| оље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред о |
| с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! |
| победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зра |
| ај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага |
| и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.< |
| бало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне з |
| очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку |
| е и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мрт |
| чето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвав |
| Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег |
| уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам жи |
| циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у з |
| ло неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p |
| и Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у цар |
| ише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, |
| продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и ш |
| пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њено |
| о, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, |
| пусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, так |
| и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу |
| некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лом |
| Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушат |
| богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у др |
| бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра в |
| 66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова |
| уштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко |
| , Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Д |
| на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиж |
| > <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пу |
| на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак. |
| , и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о п |
| у га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На |
| Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <mi |
| > <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опус |
| говора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" / |
| дјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> < |
| вода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калп |
| е за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртни |
| сти.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су |
| ама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пру |
| би!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игума |
| раних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте |
| не тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим |
| есец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приб |
| а, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неко |
| се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на |
| </p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише у |
| јим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж |
| ану њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па |
| ка сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S |
| шни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите из |
| уснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај н |
| Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо |
| на стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- п |
| <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али к |
| и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n= |
| коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде |
| додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p |
| рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, до |
| погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, ка |
| чини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни |
| општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до |
| <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тра |
| урци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, св |
| народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђ |
| ода свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљев |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.6"> <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планин |
| и, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што деве |
| p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> |
| одно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} |
| да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сур |
| S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко |
| оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, |
| ло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скр |
| </p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем |
| о, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак |
| се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати |
| је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S |
| од хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога |
| .{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S |
| е имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај |
| хове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безб |
| Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, |
| овори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци |
| .</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се |
| /p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначк |
| .{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сл |
| ом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с |
| аци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— |
| ка огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И ок |
| амнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спа |
| редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничк |
| ше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши |
| и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци |
| /p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја С |
| јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> |
| ењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n=" |
| драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти |
| м красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Сав |
| еше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао |
| ти.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче |
| Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај |
| ву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет |
| ила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше |
| а се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жест |
| ак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страх |
| шковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај |
| C1.2.11"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на |
| надије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како ј |
| p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што з |
| несе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загреј |
| ш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:< |
| похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу оста |
| погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и про |
| на тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с в |
| ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и т |
| ије од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица д |
| до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обр |
| е, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у ру |
| p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се узд |
| ..{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спас |
| Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да т |
| д’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахн |
| да престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и д |
| {S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива |
| ање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође огра |
| че старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p |
| ат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p> |
| мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> |
| ашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује |
| абом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каме |
| гледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници |
| , паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање. |
| </p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо вој |
| арода нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, једа |
| шке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, |
| >— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта |
| џи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> < |
| е од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део кр |
| .{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше неп |
| ке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овл |
| кинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред |
| > <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— З |
| убића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду |
| о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} О |
| их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати. |
| пац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенад |
| .{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га |
| ави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћи |
| рад, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, к |
| у.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се |
| ом сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице |
| p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше и |
| гоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град |
| <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> |
| ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навал |
| е, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне |
| > <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у д |
| а Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, |
| својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паш |
| S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| д и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="11 |
| ом косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата. |
| утове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Д |
| незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио |
| .</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и |
| ебо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} |
| једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>Н |
| свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} У |
| у у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубљ |
| густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гро |
| p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У коли |
| м, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуш |
| ку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њим |
| грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </ |
| .{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли сво |
| ес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске ша |
| мећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S |
| ром, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.< |
| одела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде а |
| ци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером |
| х овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна д |
| у застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и поз |
| е.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p |
| ску.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и нави |
| постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које т |
| роз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе |
| S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се |
| ицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.< |
| рпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изу |
| устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђ |
| и.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Стара |
| шију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше оста |
| Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Посл |
| ма би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака |
| од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и т |
| јући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што бех |
| влачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и поток |
| је који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоск |
| даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и |
| на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око |
| налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и ре |
| ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, |
| њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ в |
| ијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у ст |
| падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф |
| а зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, има |
| јнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по јед |
| х пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} |
| кнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама |
| етком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан |
| емљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> < |
| ткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет |
| ше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место д |
| зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу п |
| ало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Туж |
| азвијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе |
| езбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне |
| у своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> |
| догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Б |
| ађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана ду |
| уге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо |
| потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Ко |
| зући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све |
| и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје |
| писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} |
| роведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и по |
| ц пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише |
| >Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што |
| ше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, о |
| <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Ка |
| ом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега. |
| мо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.< |
| н исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чиј |
| Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се |
| ви име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје |
| ложише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Об |
| литву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p> |
| кума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан пр |
| а не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разго |
| чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече злово |
| ни.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође |
| е хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да с |
| не травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и |
| е, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред врати |
| стирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носе |
| цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за ти |
| са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — завр |
| неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних брков |
| нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сак |
| вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упа |
| ло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз |
| неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се |
| еобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама. |
| као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повије |
| е.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање |
| .{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, |
| а Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустош |
| е описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспр |
| аху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнеб |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра ч |
| — — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан треса |
| се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мос |
| , да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наред |
| ажније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, |
| — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и |
| ата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радо |
| а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, ст |
| Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула |
| ; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони |
| а супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми |
| уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из гр |
| ва оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој бе |
| ="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и |
| <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, сн |
| : оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свег |
| {S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасе |
| и, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пра |
| а међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Сп |
| ор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Л |
| тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па |
| цима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној |
| ћиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижу |
| "130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да п |
| мен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спа |
| ји и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, |
| ућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S |
| <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана! |
| !..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише а |
| зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибер |
| воде жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврта |
| све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако ј |
| рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли ра |
| његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Мили |
| сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, |
| зо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која |
| раћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> |
| о да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, ми |
| т... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема ру |
| /p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте |
| сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху |
| лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>К |
| исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки миши |
| д би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан ниј |
| S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног из |
| љних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозај |
| ина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени и |
| лио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и без |
| Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кро |
| а сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и п |
| размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} В |
| ојводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не |
| д враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј |
| ја се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у |
| Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити же |
| се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p |
| оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придод |
| шко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке |
| е с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и п |
| а час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита с |
| Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох по |
| .{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео ко |
| з гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и пос |
| на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{ |
| еди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио. |
| пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахиј |
| p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече |
| .</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас |
| — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке. |
| ше вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чу |
| анини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n |
| вест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протур |
| емо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви |
| смо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, ост |
| и Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p |
| — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да за |
| тпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се |
| Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси |
| Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати |
| пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме |
| једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — од |
| ше и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и е |
| емај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> |
| горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још |
| рсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као гро |
| Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још |
| риступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> |
| ело.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахме |
| н се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.< |
| ећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме с |
| Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> < |
| а-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и одн |
| ајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љ |
| олеми јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</ |
| и час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} |
| говора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p> |
| жности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући св |
| <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у п |
| манет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом |
| чу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> |
| е никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> |
| ? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} |
| омак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</ |
| Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и |
| би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То бе |
| .{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања оде |
| тарац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се |
| доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је |
| окове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p> |
| а бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни |
| 814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог |
| с ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из град |
| доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, |
| Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се на |
| коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се |
| огама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— |
| ђе до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, |
| ?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до п |
| брад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, |
| ило да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене д |
| n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’ |
| запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст |
| ам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом |
| и је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те в |
| у разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка? |
| — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије |
| аш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, ка |
| Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одгов |
| Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?< |
| > <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев шт |
| Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} |
| у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? |
| сле краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ |
| сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о то |
| првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone |
| к не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади ошт |
| али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зац |
| јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, де |
| едајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— |
| еше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На |
| амницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S |
| ницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и |
| упинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажавах |
| м ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима |
| их и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муко |
| у, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху ср |
| јом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у |
| ко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div |
| бали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече |
| и и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише |
| <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући |
| и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту |
| јој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви ра |
| омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани пр |
| ицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети С |
| вој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.< |
| га ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Косма |
| им вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну |
| Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарк |
| мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћ |
| ћу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> |
| ћ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад ов |
| тпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{ |
| ледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> |
| ђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно |
| лед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се |
| као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit |
| осле толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и дра |
| > <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе о |
| у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S |
| ца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све |
| бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачун |
| и у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на |
| ора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> < |
| — Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занем |
| о слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p |
| рпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу |
| биту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена. |
| би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једно |
| дски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело |
| pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Ан |
| еде у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага |
| ћ, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. авгу |
| S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што |
| рмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом |
| дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мр |
| кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подиг |
| па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе. |
| е до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ног |
| се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени |
| ану лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— |
| већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше п |
| {S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке пом |
| ак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјај |
| али смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учи |
| >У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се |
| ности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар за |
| на.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p> |
| часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано дову |
| у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње |
| ка даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Корео је самог се |
| од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> |
| адован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војв |
| им се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на |
| ца на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге нед |
| пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p |
| на високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној стран |
| p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресеље |
| , видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</ |
| тавио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се ре |
| у.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се |
| ад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} |
| ти Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> |
| >Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Ка |
| ти се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У т |
| е упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и у |
| леда попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до јед |
| е наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се ок |
| куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно.. |
| малена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, |
| и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва |
| на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, п |
| посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапа |
| сматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочи |
| поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беш |
| <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пуш |
| он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — про |
| а, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беш |
| Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</ |
| е и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче! |
| невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му |
| е, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не мо |
| беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> < |
| енадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p |
| неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао |
| ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се п |
| <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јес |
| , метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не м |
| раћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зар |
| стаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — так |
| е наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у коли |
| Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Момци су о |
| вао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мал |
| е, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, |
| При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изаз |
| му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме |
| е харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост |
| о важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо |
| Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се освр |
| а спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија го |
| огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на пред |
| > <milestone unit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ра |
| мет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све н |
| очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и |
| е Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој |
| чара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено |
| дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| лободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у |
| ко даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након д |
| у мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренута |
| лицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p> |
| та за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јус |
| упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који |
| била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово |
| цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p> |
| аху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по |
| о пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад не |
| сењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на дес |
| полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај |
| тогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи во |
| ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба от |
| кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, |
| демом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свито |
| елу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сес |
| ишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> |
| е једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</ |
| и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се бегови |
| ковац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А |
| сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и п |
| е брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу |
| да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p> |
| са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где о |
| иђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав з |
| S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.< |
| раше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са попо |
| о је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Заш |
| ве стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> < |
| оћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} |
| ма.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овла |
| иштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кро |
| — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу |
| се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше по |
| Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> < |
| ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше |
| /p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држе |
| невно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђена |
| >— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p |
| вну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху |
| е видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и дода |
| зи ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас поп |
| — Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћај |
| слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Как |
| срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му јо |
| арко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p> |
| <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече |
| иђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ п |
| ж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без |
| >— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Лат |
| {S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{ |
| ве.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и о |
| ело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту |
| >— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" / |
| p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p |
| Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би |
| азивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, |
| у његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђен |
| оћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, с |
| сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослуш |
| мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе |
| </p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p |
| на.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беш |
| човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, кој |
| јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који пр |
| кића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд |
| ме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи П |
| ..{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Те |
| ра, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</ |
| силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на кап |
| купљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пу |
| рко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се гла |
| шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p |
| благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама |
| </p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе |
| и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена |
| /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек ос |
| p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што с |
| и час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и с |
| } У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, |
| цање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</ |
| у.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и |
| искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се зауст |
| S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаш |
| — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} П |
| све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом |
| и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S |
| шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху нал |
| и нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их |
| а испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са |
| .{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња |
| души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>.. |
| ј равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бед |
| ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи |
| га виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!. |
| т, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и |
| Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћ |
| ење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде |
| ча од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе триде |
| поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, |
| се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у |
| сташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци пог |
| из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњат |
| ечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игу |
| илене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе некол |
| азни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити. |
| ку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вр |
| и то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјас |
| ст...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</ |
| у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековим |
| м мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај х |
| и, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У |
| прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше |
| јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— |
| ежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове р |
| {S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад |
| ре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љу |
| с овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговла |
| еном јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим |
| о му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Ст |
| Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} |
| ћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на м |
| а зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га |
| ви га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у |
| највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби |
| и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полу |
| ду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир |
| ке.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим |
| и мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Стр |
| вчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајн |
| рема оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао |
| , а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им б |
| >За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чук |
| оза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њи |
| лој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху |
| аче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>М |
| љачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" |
| ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и де |
| склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Круш |
| р беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSection |
| из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај г |
| боде српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и расте |
| ка.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и с |
| цније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва пород |
| еза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи ру |
| Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који н |
| врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима |
| новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он б |
| е имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико л |
| ка.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга. |
| мо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> |
| ак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаи |
| оде у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој |
| Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарал |
| ше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} На |
| ишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници |
| ог јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> |
| слу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника раз |
| ну руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише д |
| неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше |
| Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно |
| </p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} |
| Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима |
| ш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трж |
| и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује |
| Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на ру |
| ај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, м |
| на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p |
| вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по з |
| “ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Н |
| орачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше з |
| од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утица |
| толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Ње |
| ше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје |
| иликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не |
| ди, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима |
| о гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.< |
| ати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!... |
| тојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто за |
| , и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си пове |
| ?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p |
| Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-П |
| се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе к |
| ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друк |
| и тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се у |
| head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један дога |
| у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, |
| </p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</ |
| диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, ве |
| <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им |
| pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S |
| о га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти гла |
| не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још ј |
| им.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Не |
| м.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одго |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зи |
| .1"> <head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{ |
| узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и |
| пу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, с |
| ви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом раз |
| н попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из р |
| кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што |
| S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> < |
| Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај ма |
| ћани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегст |
| усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета |
| допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово |
| и крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p |
| >За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type |
| опашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буд |
| ашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који н |
| им држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги |
| упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, и |
| казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку? |
| у.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, з |
| .{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља |
| рци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — О |
| .{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учини |
| <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То бе |
| — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и ск |
| иш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да прес |
| > — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> О |
| у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Ж |
| и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у про |
| <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко сусе |
| х сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста са |
| .</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>На једа |
| } Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, о |
| е у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око |
| <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <di |
| аше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се |
| ћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољ |
| и.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и с |
| не ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју |
| деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити |
| ошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да с |
| м селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочека |
| е!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — |
| тку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> < |
| путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лоп |
| та Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их |
| >Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? |
| снуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну О |
| >— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <mile |
| е могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</ |
| нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јест |
| де у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латиф |
| свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone |
| узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече |
| момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чу |
| хаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју ве |
| ју хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у до |
| бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа п |
| ет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе и |
| двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учи |
| — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> |
| раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Ја |
| и Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва |
| ти и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?< |
| — Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се |
| хитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор- |
| е средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова |
| м се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задр |
| >У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чет |
| е, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ог |
| ре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени |
| а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до |
| Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод н |
| уман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, |
| а.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb |
| една десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све виш |
| араца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p |
| >Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и дв |
| и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, о |
| S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати |
| сно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с |
| усуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p> |
| а 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве д |
| Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна |
| .</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одсту |
| {S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуш |
| ле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе пл |
| гоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осм |
| де, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и уд |
| доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подзе |
| нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} У |
| <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не |
| , призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници |
| не капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу |
| е, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово |
| и очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу. |
| > <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз пла |
| е, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му |
| <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко по |
| изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред |
| ник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми |
| а, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној стран |
| знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} А |
| гови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити ј |
| шљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по двор |
| ић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њ |
| p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут ње |
| p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високи |
| у ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столет |
| диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито |
| миче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се |
| И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти кр |
| > <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи поче |
| Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти бу |
| н...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они ш |
| се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао. |
| чки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пош |
| вић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени |
| око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и |
| <pb n="67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња |
| шку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих ст |
| еше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан |
| /p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му |
| о потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p |
| >Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> |
| уде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце |
| има, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајн |
| вим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Б |
| .</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSect |
| не, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом сна |
| де Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече |
| , оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> |
| саше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немар |
| цу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као |
| ћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што |
| е велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазр |
| </p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а пр |
| , оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме до |
| уци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, п |
| уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погну |
| Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а |
| о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади н |
| небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели п |
| p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисл |
| своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се треп |
| стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука т |
| ћу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, бех |
| где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу |
| S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник на |
| ља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, |
| /p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба св |
| b n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све |
| арче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје х |
| гим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n |
| своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге њего |
| иже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше |
| њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; |
| мење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздравља |
| и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педес |
| рку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, иму |
| ко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син |
| што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан |
| о Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих оч |
| ју.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом |
| своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не |
| д њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу |
| а их... знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, т |
| да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи |
| сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!... |
| којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова |
| црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и |
| едан камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђ |
| сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд з |
| леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених |
| Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких цр |
| p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Ж |
| } Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће б |
| са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировић |
| мо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше с |
| а Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено |
| амо..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> |
| да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти |
| Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог |
| смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде |
| вче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом ни |
| н.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека |
| .{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с |
| своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој ш |
| дворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Не |
| је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево о |
| рите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, ка |
| то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову с |
| , црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— |
| ен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је п |
| ху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он |
| ика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке |
| низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој у |
| ог Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као шт |
| — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне к |
| , што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмер |
| а прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлач |
| ев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун све |
| ебеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га не |
| уге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p |
| озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта |
| радини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвук |
| > <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о н |
| p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест.. |
| остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља |
| на зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за др |
| ма понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова |
| дно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске ст |
| земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегош |
| мена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав |
| згодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна |
| p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То |
| брад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакош |
| големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове. |
| } Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни |
| кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> < |
| сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор пед |
| сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавра |
| у.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, |
| одо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</ |
| — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива |
| ати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко |
| ост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело |
| да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље |
| — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Ве |
| <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше б |
| ицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види он |
| а је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу. |
| гова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бе |
| кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало |
| хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и бл |
| сти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p |
| ију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одгово |
| че:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одгово |
| а.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше |
| ште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. и |
| .{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p |
| аху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — т |
| народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатеље |
| амршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита |
| гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође |
| у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се нал |
| е врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри прија |
| ом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно |
| манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — о |
| приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — р |
| некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> |
| ру пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само |
| и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p> |
| их — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 да |
| прави, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p |
| > <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у ср |
| /p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од ка |
| звестиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише |
| , дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — |
| .. — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче. |
| <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</ |
| и Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! |
| апатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— |
| в.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вер |
| — Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— По |
| нче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш з |
| знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејз |
| г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Х |
| кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Д |
| ри Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стоја |
| и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</ |
| ..{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шт |
| е, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четв |
| којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему |
| ор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је о |
| вали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бир |
| предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</ |
| {S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Ла |
| њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не н |
| .</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</ |
| ами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете л |
| } Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам |
| и длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што |
| рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Прист |
| Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> |
| у?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Веруј |
| повест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> |
| ља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S |
| Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба |
| хмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— |
| даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје |
| новато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивк |
| >— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Доб |
| неш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па п |
| ко ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њ |
| и Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет нема |
| акоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу |
| {S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се |
| бићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова |
| уман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо у |
| над и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклец |
| зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред о |
| н је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> < |
| запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — реч |
| едног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазн |
| ићанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихв |
| нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице |
| Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> |
| е жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <p |
| азао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој |
| ви.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се |
| ет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— |
| е живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p |
| и се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде пра |
| бно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Са |
| ље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећниц |
| на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p |
| /p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Та |
| > <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— |
| мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али |
| еше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као |
| тифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> |
| Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо ј |
| а.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обра |
| есну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> |
| лиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се |
| жно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почив |
| S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме |
| } Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:< |
| ражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, |
| , који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо |
| >— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не б |
| бурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb |
| } Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим |
| ко ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове |
| гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пун |
| већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бес |
| </p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли |
| песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали |
| брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када ве |
| ко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој |
| стави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живим |
| о — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети О |
| орамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињ |
| их згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо т |
| е, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти |
| камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше пр |
| врте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори др |
| натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар з |
| куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћари |
| а — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од |
| хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!. |
| кну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!. |
| ођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p |
| ишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што д |
| ц се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> < |
| Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— От |
| тукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише ст |
| це одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарад |
| дао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике |
| >Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по д |
| помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — |
| {S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</ |
| ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже |
| емо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p |
| ај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста. |
| .</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку н |
| баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</ |
| и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> < |
| гуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад |
| ејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> |
| — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш |
| ће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, |
| > <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави м |
| ече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина |
| преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То... |
| <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори |
| /p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чоба |
| мири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло п |
| по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p |
| соким фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погле |
| говора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче |
| .</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> |
| ће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не у |
| м гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одгов |
| у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Б |
| S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека |
| еде Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата м |
| .</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} |
| Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим? |
| ћи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлуч |
| сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну |
| а Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> < |
| а он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисм |
| /p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа ру |
| и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.< |
| ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p |
| -Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздр |
| у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар са |
| Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редо |
| опусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изве |
| стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што с |
| г и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукоти |
| а.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше о |
| гра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрско |
| анца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беш |
| један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше |
| уго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад з |
| ац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им |
| а и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање п |
| лије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} |
| на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану |
| не, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо |
| едаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине. |
| це беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> < |
| оспођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио |
| p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, к |
| иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — |
| Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и не |
| алена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, |
| е капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојно |
| ом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неб |
| љ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> |
| аше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим |
| лика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше |
| вим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широ |
| као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милиц |
| то изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Из |
| еху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и |
| ше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи круп |
| p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео |
| лно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> |
| тукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p> |
| рашан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> < |
| аше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи |
| {S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресени |
| дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју с |
| окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје н |
| ну.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста |
| се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе |
| узама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а |
| <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кр |
| ио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нек |
| , ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше за |
| е кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас |
| тарица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Сп |
| евуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} |
| нија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петри |
| анојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.< |
| p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се |
| p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p |
| допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један |
| ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећ |
| дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</ |
| .{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја |
| } Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, сок |
| ла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па ш |
| спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше |
| спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} |
| Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко н |
| душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... с |
| Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се ок |
| главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз |
| е говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запуши |
| ета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаш |
| о више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жа |
| а црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху |
| Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — пи |
| ку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стаја |
| руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и дв |
| је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.< |
| а душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче з |
| еш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчи |
| Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарк |
| радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ак |
| љен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и |
| обри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доб |
| p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак |
| црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, кр |
| Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше О |
| раху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала |
| ма њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће он |
| блар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио |
| Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одл |
| p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше |
| Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.< |
| ацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кме |
| ска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — ре |
| /p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада |
| ва строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} |
| — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након д |
| одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, |
| и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> < |
| ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути |
| Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку о |
| о успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спра |
| них брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене |
| ем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и ра |
| ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!. |
| рата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} |
| екла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала ис |
| Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, |
| више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> |
| и кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} |
| а пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци |
| ожа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <p |
| " xml:id="SRP18965_C1.2.8"> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стиг |
| е момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p |
| век стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе |
| имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају |
| <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут |
| иња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> |
| ујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Проки |
| јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по збо |
| а и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечн |
| на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна заф |
| оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га |
| ! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуш |
| Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} |
| лас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> |
| војисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра |
| у као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе |
| омо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци |
| Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући. |
| тајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег приз |
| у заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана |
| а, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много при |
| p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p> |
| махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — |
| према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше к |
| Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху о |
| и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак |
| из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ пр |
| а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњи |
| } Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи м |
| оје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим. |
| Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S |
| је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет б |
| ени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без |
| p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик |
| неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући |
| сећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих стран |
| — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</ |
| <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection |
| ак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још дв |
| до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Але |
| нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p> |
| ша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пу |
| ав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шт |
| смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Маној |
| ћи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Ха |
| оше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух сво |
| .</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како |
| <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам љ |
| <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше јед |
| <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одгово |
| Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, п |
| Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} |
| — Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила |
| едно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајућ |
| г угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић |
| , и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурб |
| — Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живе |
| гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринч |
| замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> |
| н од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су прома |
| својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици |
| ко буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и и |
| ом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и зау |
| <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоће |
| ића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраш |
| омци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> < |
| укић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> < |
| </p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашин |
| а згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој ј |
| ио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послуш |
| е.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а др |
| таде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде. |
| му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутк |
| ток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петров |
| тни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>О |
| есно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауст |
| скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и |
| 00 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку |
| ...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти |
| друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо |
| ујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га |
| {S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стај |
| ти Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ |
| можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{ |
| дравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мис |
| p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осир |
| у.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је |
| , душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се |
| че ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окр |
| ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако син |
| — Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка |
| <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га |
| аху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радови |
| {S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — преки |
| Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли |
| у повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— |
| </p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p> |
| ца доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро |
| ринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обр |
| е га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из ода |
| ебе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-П |
| ваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се |
| у кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Гро |
| кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, |
| ну се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p |
| ни старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи |
| и? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицал |
| а што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том |
| :id="SRP18965_C2.1.6"> <head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> < |
| и живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је |
| .</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</ |
| оја у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде |
| ебо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што чове |
| Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном |
| скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир |
| ћске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се вр |
| ија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој |
| воје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жарк |
| оз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верно |
| оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем с |
| е на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у |
| тељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само н |
| ош нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је има |
| и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најуз |
| им брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да ва |
| бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квас |
| живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врат |
| асенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, о |
| обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ гр |
| рех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне |
| ријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сме |
| благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себ |
| а.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступ |
| е лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — |
| {S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светите |
| она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!. |
| е диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђе |
| {S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова |
| Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.< |
| ече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Ка |
| bSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда |
| Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја |
| љево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се |
| и Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас з |
| преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Има побе |
| јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараш |
| ећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</ |
| </p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се |
| постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег г |
| к Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.5"> <head>Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламаци |
| разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S |
| тоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div typ |
| ше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе без |
| раве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже бе |
| unit="subSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час |
| е год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</ |
| е план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, |
| је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и о |
| загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, п |
| н је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац з |
| следица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито непо |
| и имају велика дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а |
| p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ак |
| ете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти |
| маћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе |
| и пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Ког |
| ажи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га м |
| што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S |
| Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима п |
| а.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздр |
| ундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, |
| д олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипа |
| анине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз у |
| и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још |
| Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она |
| висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи |
| <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву |
| н.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, |
| ао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, ал |
| рилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је од |
| ло њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Мано |
| их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како |
| нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и о |
| миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави. |
| бро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и |
| ној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих др |
| водо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — |
| нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан ча |
| у беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>С |
| високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, |
| ојимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова |
| е се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пишто |
| евносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпр |
| гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш |
| адатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стоти |
| ше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војво |
| иф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде бесни |
| и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> |
| зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> < |
| рвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаш |
| лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> |
| х из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Лат |
| матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече једа |
| и.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди |
| e unit="subSection" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још |
| 8965_C1.2.8"> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} |
| <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb |
| чу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и |
| Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти |
| да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане п |
| е готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо |
| тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком прос |
| 15, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући |
| иже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепо |
| миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог до |
| атраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и уп |
| d> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, зло |
| стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ла |
| м свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу |
| е, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога |
| беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> |
| Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, |
| надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему од |
| ом.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, |
| о и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</ |
| Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна ч |
| погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђакон |
| исто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини. |
| ила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше |
| боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Се |
| гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали |
| , а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу превр |
| /p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пу |
| дајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пусти |
| а се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, зауста |
| таде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, |
| еше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегов |
| рче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман п |
| диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој |
| ма душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кр |
| ерова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се |
| з страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио.. |
| ава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да о |
| — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше |
| — Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По т |
| тским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују |
| ешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам ог |
| преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним ве |
| оја беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то им |
| ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурва |
| гом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, оки |
| <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се раш |
| Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поч |
| обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака |
| пајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к вр |
| ровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице гото |
| првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер н |
| која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>По |
| Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на докса |
| шка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече |
| ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имај |
| бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу |
| ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато |
| во без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо поги |
| њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем кити |
| — Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече |
| , запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обра |
| .{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако б |
| ебе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред |
| пу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти |
| ед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један друг |
| рче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Рад |
| н.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова |
| лости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Попри |
| с танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој |
| беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два |
| ине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, |
| се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похит |
| а, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и пон |
| оћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У велики |
| авих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он |
| и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима |
| твом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саи |
| саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> О |
| био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се |
| обар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако |
| ши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљ |
| ете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из ус |
| Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одг |
| -бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високи |
| .{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У ово |
| могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са мило |
| а моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде! |
| ад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чиња |
| исока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања |
| ук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и зем |
| д год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Ра |
| иша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{ |
| рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гр |
| <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рука |
| p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p |
| м отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде км |
| ање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше |
| >У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбин |
| а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише |
| љине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да с |
| расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики с |
| , прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо |
| западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћ |
| и-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, |
| пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, |
| то Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји понов |
| у ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и после |
| век би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролаз |
| Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> |
| 07" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соб |
| — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опаснос |
| а остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах |
| Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару? |
| p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвиш |
| Каква крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаш |
| ’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} На |
| а, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошт |
| га сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше |
| ту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити у |
| его, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што да |
| че овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, пом |
| Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва троји |
| ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног в |
| руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Маној |
| боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Поз |
| p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај јо |
| ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> < |
| за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— |
| , мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час |
| но... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</ |
| о посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— |
| пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p |
| у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и |
| беху близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— |
| одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе |
| се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага То |
| /p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће С |
| чки нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну сво |
| авле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а м |
| у јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пу |
| грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву м |
| ..{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта б |
| прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љу |
| е јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видет |
| ени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта и |
| сенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p |
| рко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p |
| бе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} |
| крену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређ |
| добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, |
| оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Неб |
| анет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Ч |
| су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p> |
| тране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> |
| Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу |
| а капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик б |
| до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, |
| е Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стр |
| идосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте |
| а.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки хара |
| и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага |
| мет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута ода |
| е.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко др |
| креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три к |
| азио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек нап |
| испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извр |
| ечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто |
| стала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шум |
| господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кме |
| ну Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци с |
| упко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску. |
| би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар |
| руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чу |
| Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима |
| За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с ве |
| е кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђиј |
| додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат |
| .{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју има |
| ву, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и |
| среће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где |
| вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао ду |
| ="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народ |
| ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p> |
| ретурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекива |
| на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Ве |
| трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђе |
| онака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На кона |
| ан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је рад |
| како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на |
| 126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} |
| ки.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди |
| а обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене де |
| рдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењ |
| цем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше |
| идовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, |
| да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{ |
| ише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу |
| е у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко има |
| и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум з |
| ет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући ка |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.1"> <head>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје |
| васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен суза |
| а слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему не |
| а у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почи |
| } Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под је |
| м одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије |
| >Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше |
| епало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p |
| </p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Пла |
| > <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упи |
| сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У |
| и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима ње |
| суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи е |
| е пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и ев |
| пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазо |
| рсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омален |
| готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У око |
| једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред р |
| on" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.< |
| тац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <d |
| м, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један де |
| ци стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> |
| > <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој |
| икну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — р |
| нут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, |
| беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу |
| — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </ |
| ође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благове |
| ући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: с |
| > <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђ |
| јан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше пос |
| век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помо |
| о. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше как |
| ао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе |
| ји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важ |
| надије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се о |
| ection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{ |
| говор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> |
| > <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— |
| ко часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <d |
| ац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игу |
| ој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи |
| ма многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво т |
| /p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је |
| зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала |
| и кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p |
| паја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостр |
| тена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit="sub |
| .</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драг |
| ому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, кап |
| гор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се ск |
| ши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p |
| Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из |
| с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Ж |
| ну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p |
| е и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу |
| епо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и |
| ада Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и |
| </p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места. |
| беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са |
| p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жа |
| Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе |
| овек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше |
| Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да с |
| о да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му |
| а?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се ди |
| ема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хај |
| ише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дођ |
| <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... з |
| ађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из с |
| p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог |
| <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на се |
| и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим уза |
| изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.< |
| ма, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити |
| је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што |
| њу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?< |
| рити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестри |
| Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</ |
| >Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу. |
| не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне гра |
| азбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутр |
| сти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу |
| га се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час ле |
| — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ о |
| S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на јед |
| дно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, |
| искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>М |
| дан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Час |
| евојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као у |
| оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори |
| амеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу |
| рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две кру |
| доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и пр |
| кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што п |
| ведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, |
| -Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут |
| у.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} |
| обито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време ха |
| скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, |
| ажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече ст |
| ве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остал |
| у руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а оста |
| , па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, м |
| е.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати |
| p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} О |
| о крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе |
| се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> |
| ило их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагу |
| } Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један и |
| љицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у |
| — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву |
| зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз б |
| удар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточници |
| лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђе |
| .{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p> |
| е под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, пос |
| У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак |
| рећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он ра |
| .{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину ос |
| предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носи |
| јвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да |
| овори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не поз |
| од тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му св |
| и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — |
| p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, п |
| одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм... |
| дука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља зау |
| , ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш |
| у Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још д |
| аше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све з |
| ина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријате |
| едан иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, д |
| вијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, |
| Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лаг |
| потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да |
| ћу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Л |
| ници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p |
| у умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и |
| се јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он је |
| у.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSecti |
| ет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине |
| пропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p |
| е се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.< |
| Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо п |
| за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима |
| а и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из |
| ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>До |
| ћи.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже с |
| к, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p |
| >За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије р |
| сан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри |
| бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-К |
| кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште |
| ваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> |
| Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Как |
| телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихов |
| ,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати при |
| малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су |
| у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Букови |
| ошћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта |
| очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако |
| ладић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и |
| мађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n=" |
| — Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила з |
| Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да |
| p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у |
| иште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би бли |
| даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> |
| поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к неб |
| оље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срц |
| тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе осн |
| p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага |
| ши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, |
| p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— О |
| месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим при |
| га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Д |
| са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</ |
| а уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама н |
| рати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и и |
| о поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоск |
| сом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром матер |
| вој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би |
| ер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би от |
| њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p |
| да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из т |
| кова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, |
| узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, а |
| } Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милос |
| > <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и |
| зневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро при |
| рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли |
| че Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поч |
| е у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душе |
| рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде |
| цаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман ст |
| им иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста уз |
| а доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака |
| ...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати |
| а; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад с |
| ој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим |
| њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу |
| Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, |
| <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, |
| гатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> < |
| бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи |
| Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </di |
| летивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, |
| а и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војн |
| љи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој д |
| еше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше рук |
| S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а су |
| ута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутњ |
| се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад |
| је деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прику |
| {S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати |
| е.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!< |
| адовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцниј |
| е приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима ис |
| на да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазрив |
| кве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Пр |
| а има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити ве |
| мам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— От |
| рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина. |
| </p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, син |
| иво.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чуд |
| ану.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо п |
| — Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> < |
| ст, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином св |
| > <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, км |
| unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> |
| агрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> |
| потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и |
| реми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније п |
| Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; |
| — Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа о |
| у врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој |
| Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том по |
| авим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Ж |
| главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Н |
| у одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игум |
| та се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасениј |
| а столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га |
| из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — |
| ад који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не |
| па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> |
| зама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</ |
| , па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сва |
| е се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити споко |
| пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душ |
| ив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — |
| узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуш |
| ико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се |
| хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он по |
| <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуц |
| звади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се |
| рата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> |
| Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> |
| нише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.< |
| ећ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ов |
| у и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца за |
| ни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим ос |
| ше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке |
| аже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и с |
| и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p> |
| ја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p |
| Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве. |
| ш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из |
| снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђ |
| еше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p> |
| се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и |
| јући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара |
| p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — |
| лиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно л |
| вљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наст |
| захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти: |
| к ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котариц |
| као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као ук |
| д! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и |
| стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова сроз |
| и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завара |
| по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у ц |
| на, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се |
| но стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарк |
| ељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</ |
| рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један стар |
| пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко! |
| риште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену за |
| показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из с |
| ра, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и |
| им, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — реч |
| ожају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи рук |
| ћи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке. |
| во седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Гр |
| ти лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрен |
| је не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да ра |
| х одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} |
| о тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се |
| јекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто |
| И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отп |
| о је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p> |
| топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут |
| Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан. |
| Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз |
| {S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.< |
| ји и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудо |
| ubSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници |
| Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беш |
| е ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе дец |
| стали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! |
| е промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и п |
| ше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено. |
| /p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и |
| амо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Мно |
| <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста у |
| Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишља |
| ка је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулају |
| По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, из |
| њи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хо |
| рчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} П |
| еше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покре |
| чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вер |
| ну 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже |
| српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанч |
| уја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста |
| тве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра |
| ml:id="SRP18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дот |
| као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је т |
| рицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице ман |
| ?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их п |
| Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.< |
| ање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снаж |
| благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се о |
| идећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! |
| <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме |
| <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не позна |
| и на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, |
| адосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити. |
| д!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла в |
| — Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има не |
| ро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — |
| либа да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они кој |
| да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и л |
| речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радит |
| , што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко |
| сом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце тво |
| по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече |
| ће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <mil |
| оја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твоји |
| , нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матер |
| !{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се н |
| се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из к |
| одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се |
| еседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама |
| S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> |
| ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је |
| де Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим |
| ва....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p |
| ога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме |
| лака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти |
| :</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</ |
| ко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....с |
| и и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло позн |
| им фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, |
| оска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— |
| ве на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</ |
| лугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, т |
| узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S |
| ..{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> |
| аг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} |
| .</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Км |
| p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, си |
| а на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповес |
| <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнућ |
| раћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увеч |
| а реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{ |
| удо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да |
| и да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> |
| и, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем с |
| ву, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| аћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну д |
| а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрште |
| <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори ст |
| и то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послуша |
| ећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, |
| а радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуж |
| p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, |
| дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p |
| света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} |
| се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> < |
| љи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима |
| ва часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир |
| апрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити са |
| ладих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и |
| лар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводо |
| ришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> С |
| ло до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигорије |
| Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће |
| ита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У зб |
| имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасени |
| За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Ја |
| ешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај к |
| ста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови п |
| че старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте д |
| нас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> < |
| вори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи |
| енадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, с |
| и главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један друго |
| <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{ |
| <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пођ |
| чуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажа |
| а обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е |
| сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Ост |
| лише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча к |
| > <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Ш |
| еде, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресен |
| ново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а |
| ких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешава |
| .{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Бо |
| е, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићс |
| е тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је |
| луке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S |
| миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у свак |
| а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, |
| премајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њих |
| оваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше д |
| агда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу! |
| S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, о |
| } Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди |
| >— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће |
| а до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у о |
| није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли т |
| о је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жи |
| мировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.< |
| — Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђавола |
| е, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку прилич |
| повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа |
| <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним |
| е ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо |
| вај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја са |
| у...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> < |
| сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Т |
| Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу гла |
| огледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко пре |
| је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жа |
| а удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— |
| о да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огр |
| ујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> |
| ва, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарк |
| муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и как |
| /p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа гов |
| да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале |
| али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи п |
| /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег до |
| подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и |
| су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и пос |
| е се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираш |
| p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочет |
| ра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, о |
| ене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралн |
| његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко |
| увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, други |
| — Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Бо |
| ји.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не |
| ина, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте са |
| е ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али спомениц |
| к игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу сн |
| беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумади |
| каква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка |
| </head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момиро |
| На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} |
| , да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висов |
| астурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих оде |
| Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгаче |
| и-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| рови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељен |
| е поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци |
| p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликн |
| мр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пе |
| /p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бош |
| ањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све сл |
| ри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} |
| срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! |
| >Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га рад |
| метице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче с |
| ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају. |
| /p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али |
| о са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго |
| тамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јаг |
| е, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дуб |
| опан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш м |
| .{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а бун |
| /p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из |
| тао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мал |
| одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да |
| мо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње |
| е слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Све |
| у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају в |
| ји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Споп |
| рати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћ |
| p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и п |
| Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и |
| ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне |
| ијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— К |
| S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу |
| овелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при само |
| самљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога ујед |
| <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи |
| девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухв |
| најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе |
| ?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисл |
| ладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> < |
| је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петриј |
| ен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милиц |
| паје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неим |
| беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене |
| дар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисм |
| кине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашинов |
| страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман |
| какаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријат |
| ци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут |
| кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! |
| урске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> |
| е глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек |
| дговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даљ |
| е одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па м |
| ђоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одго |
| деше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске с |
| непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} |
| да опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Ту |
| > <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> |
| околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду пот |
| а војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У |
| че бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Де |
| p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђена |
| ечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишља |
| и главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти |
| их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи |
| равцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> |
| прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и ст |
| арко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно |
| се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце |
| ну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У с |
| руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко |
| обом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се раз |
| мо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</ |
| ршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} |
| ешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{ |
| али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену |
| </p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као |
| p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За |
| /p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} П |
| едње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, си |
| а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p> |
| ђу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповеди |
| брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Си |
| па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете |
| Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај по |
| се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — |
| p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Построји |
| а отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствар |
| у, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег д |
| тељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум |
| жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи св |
| им миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаш |
| он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота њего |
| не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га ни |
| асвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, кој |
| нати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посврш |
| олажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} |
| екати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знам |
| >— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} К |
| де сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, |
| рума, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по ра |
| еле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако |
| Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их |
| у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам |
| не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком п |
| петан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповес |
| S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца ос |
| — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — |
| додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже |
| и више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече О |
| верише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се ма |
| е?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чеп |
| просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгуби |
| таће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојло |
| ебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер |
| у од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Лат |
| </p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег |
| да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} |
| м дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врат |
| који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излић |
| рији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — |
| дија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посм |
| индан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> |
| Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се |
| а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, |
| е.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба |
| рко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећ |
| арац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— |
| че!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш... |
| и учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну ру |
| итам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме |
| и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кум |
| дајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} |
| би.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри |
| им и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обра |
| одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни |
| ало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одгов |
| па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S |
| ка и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече п |
| овестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога. |
| p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како |
| еже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кес |
| "57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хте |
| Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> |
| чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуд |
| омешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесан |
| p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудориј |
| — Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са к |
| м послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо |
| ти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је до |
| а Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> |
| ву и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На ш |
| у; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад не |
| ласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> < |
| ићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их |
| >Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прст |
| ша ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} |
| е:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме |
| у; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме и |
| о? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што |
| > <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде г |
| ом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} Н |
| ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пре |
| {S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Аг |
| p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуб |
| носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прок |
| ро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи |
| , нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије С |
| ми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пеша |
| ећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо |
| Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли |
| задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један |
| љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и м |
| н!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не пре |
| ору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Мано |
| а на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и п |
| гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори |
| буђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ с |
| и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов |
| вори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме зак |
| е и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити |
| ачинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p> |
| ла кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> |
| Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и |
| е примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима |
| пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех |
| да у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жар |
| га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> |
| ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том |
| /p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p> |
| /p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, а |
| и Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јел |
| /p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај |
| ом почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хај |
| а не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S |
| ђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихо |
| илими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стоја |
| више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све |
| ећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај м |
| >— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих |
| то вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> < |
| несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ј |
| род, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је стар |
| старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} |
| /p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивц |
| — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни |
| S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем. |
| ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е до |
| n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упи |
| их, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века |
| врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</ |
| иташ за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— |
| — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — ре |
| .</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, |
| га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Ж |
| ћеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш |
| Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> |
| у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све |
| ? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли рум |
| <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се |
| слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по |
| , подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div |
| многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико д |
| тицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> < |
| ијевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>А |
| главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загр |
| пет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши св |
| аше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да |
| ећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли |
| p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> < |
| додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест! |
| и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, |
| рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти |
| рајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трж |
| е уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава |
| простили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајш |
| ..{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не преста |
| и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="15 |
| у да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане |
| свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој м |
| ца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно по |
| апат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> |
| аба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, |
| агана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рук |
| о.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркић |
| т обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величан |
| } Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Сто |
| еца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи. |
| ни му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, п |
| неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи н |
| S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атана |
| ве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени |
| ма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично о |
| > <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жа |
| амаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко |
| родицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} |
| затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Не |
| таше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, л |
| г нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</ |
| нице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јец |
| гу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише? |
| p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник оста |
| ви спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко с |
| мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна |
| вом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњ |
| А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф при |
| даји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и |
| живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p> |
| м; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-ше |
| жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њ |
| енске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| еда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте |
| ја?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и А |
| p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Им |
| ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type= |
| показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је |
| S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долаз |
| еч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вар |
| кор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— |
| толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— |
| нело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жен |
| е сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе р |
| d>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и |
| о њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ сва |
| /p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду |
| брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој |
| ма</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радо |
| мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</ |
| > <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар од |
| очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће |
| е јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у кој |
| Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у |
| ојом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му |
| Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд з |
| p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла |
| .{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо г |
| ? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <p |
| потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови мла |
| сто гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека и |
| ико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Зна |
| то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по |
| </p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сре |
| петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи |
| упљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, |
| где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна |
| шко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и осв |
| добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од у |
| </p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица бе |
| а не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама |
| милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светл |
| ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српск |
| лости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више св |
| испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа |
| и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета |
| е сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не |
| лаго.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — |
| ече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> < |
| и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на коле |
| е! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од |
| {S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад стариц |
| са.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напу |
| духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} К |
| /p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли |
| рогошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се ду |
| <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта р |
| а?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, з |
| /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што доч |
| и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па пос |
| и покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти |
| p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом и |
| веду, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет гора |
| еће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће С |
| а жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} |
| S} Доста је било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити |
| мањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег срп |
| друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава |
| Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њих |
| о, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> |
| и, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао |
| а, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као |
| <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пет |
| ра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта к |
| е нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би |
| разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први |
| силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у |
| у шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише |
| од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кре |
| у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи с |
| ша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Кара |
| ди су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, в |
| ише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха |
| четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он н |
| .</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазид |
| н победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! |
| га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добис |
| <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово рас |
| е белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори |
| оје време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да уд |
| ш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Б |
| д.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа не |
| глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</ |
| /p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војв |
| од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи |
| /p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше |
| Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчисти |
| <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се |
| Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шу |
| /p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и В |
| ицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Д |
| , а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} |
| Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војвод |
| <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да |
| ...{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да ок |
| ћ.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спуст |
| ге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те |
| е прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну б |
| еста.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} |
| без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици |
| > — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</ |
| аја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, |
| рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Мил |
| Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај ма |
| едног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да |
| јводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и н |
| бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати |
| ор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — у |
| >— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — при |
| ијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју п |
| p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху п |
| Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>- |
| — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунац |
| иберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} |
| ја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Кнић |
| {S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> < |
| н...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Ка |
| средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од |
| бе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сутрад |
| њевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} |
| 1.3.5"> <head>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да |
| е.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и |
| иђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену сна |
| ла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разн |
| ступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, |
| оде раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Ср |
| таше са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — р |
| ако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пош |
| уршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не т |
| ри Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Р |
| on" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне с |
| ктерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније муд |
| на, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слобода |
| лед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је з |
| >— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасениј |
| очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! |
| беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Хер |
| очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На ме |
| ужу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што |
| живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!.. |
| спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме. |
| рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... |
| Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије |
| два сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, |
| му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић по |
| ме ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека |
| ела.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну мог |
| сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са |
| и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он |
| орати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти |
| ду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и ка |
| пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Ту |
| ли га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога |
| /p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, |
| -бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} |
| > <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољ |
| >Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, |
| ењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори |
| о се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинц |
| богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше нас |
| остраној, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната |
| е и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p |
| , пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалн |
| <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо |
| пех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре |
| и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа о |
| — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши |
| Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неим |
| е рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у |
| у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше пох |
| угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљо |
| понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју г |
| како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек |
| вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> |
| одар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1 |
| ml:id="SRP18965_C2.4.1"> <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе |
| а.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{ |
| колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе при |
| ше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да р |
| ра потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жац |
| у јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год |
| у народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћава |
| са са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ов |
| им; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом в |
| ги зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по |
| екох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци |
| ош толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дри |
| творише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p> |
| и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n= |
| ао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад л |
| е главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Т |
| би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и дух |
| вито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удара |
| и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе приј |
| ланине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше |
| чић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, пре |
| е се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки об |
| ћи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше. |
| {S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само |
| и.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца к |
| тира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине |
| >— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова |
| .{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и |
| извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Ј |
| } Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, |
| ог.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на докс |
| ремена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја |
| атвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p> |
| као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу прими |
| атру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стад |
| е.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије |
| он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако |
| ше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе |
| у управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас |
| Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасени |
| више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у |
| ино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p> |
| побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива с |
| а борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности... |
| би.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> |
| е у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче |
| } Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђива |
| } Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њ |
| тениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободн |
| ирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење |
| ..{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне ги |
| аве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстариј |
| и у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, о |
| еху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} |
| дби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> |
| икако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{ |
| челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из тем |
| сно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и п |
| би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је ла |
| Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли |
| разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мо |
| лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — П |
| е из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишин |
| би.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никој |
| право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилик |
| е порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" |
| им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетај |
| Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет п |
| уме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, |
| а и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— К |
| синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче |
| S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} |
| ру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} |
| " /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква |
| По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> |
| сприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одгово |
| > <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, |
| тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p> |
| >Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао |
| ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — од |
| риступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, м |
| } Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </div> <div typ |
| цом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз |
| им Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић |
| /p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p> |
| p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — |
| траховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја дол |
| јсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Из |
| укић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Б |
| кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пу |
| /p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена |
| игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој |
| е не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је |
| овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> |
| е чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — п |
| растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле град |
| ој хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај |
| еког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу |
| јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p |
| виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витез |
| мед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у уш |
| ди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он сил |
| е држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су св |
| ице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једин |
| на и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама |
| е ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста |
| ества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из је |
| ... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} |
| у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваниц |
| рад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насме |
| .</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — р |
| ебо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан |
| захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли ј |
| . знаш како је, куме?{S} Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи.. |
| ам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нах |
| жања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, |
| p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред |
| p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлов |
| м храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе |
| и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро |
| ивот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone |
| лава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </body> </text> </TE |
| ребаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова поја |
| /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху п |
| сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га |
| тиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да |
| овратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи |
| зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њем |
| ко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседа |
| а бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога |
| Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи < |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа чов |
| со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, ошт |
| бе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што |
| p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије |
| епа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраш |
| тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— |
| Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, |
| е.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли ср |
| стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му ј |
| остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> |
| еше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше по |
| .</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пишто |
| оваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озар |
| милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом. |
| у:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и заба |
| ећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а |
| елом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже |
| p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима |
| е — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теб |
| а, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, по |
| енске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{ |
| а.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то |
| час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и в |
| <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње в |
| ет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и прав |
| и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — пита |
| >Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Г |
| остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави же |
| де.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Бл |
| разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахи |
| војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из к |
| манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, |
| оста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што |
| прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања. |
| ојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију |
| /p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом тур |
| не; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли мате |
| ка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p> |
| их.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав |
| .</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: |
| Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и стариц |
| сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода? |
| оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сл |
| у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице |
| ђоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и по |
| Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђ |
| аше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише н |
| близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека |
| — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Б |
| е охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер |
| рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — |
| а и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, |
| да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Јед |
| ре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчеп |
| нај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... доб |
| рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет |
| вих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми |
| ад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поч |
| Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула в |
| рада.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта |
| мерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше ле |
| .{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и |
| p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се проме |
| <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> |
| лост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их реч |
| нија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.< |
| ad>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, д |
| ликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко |
| о даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио |
| душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште |
| Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху |
| — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!... |
| што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све шт |
| покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га |
| ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам |
| јући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из ода |
| ко су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.< |
| хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу о |
| Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се п |
| иштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако |
| г грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l |
| агум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњо |
| обише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се |
| иш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед |
| вих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особит |
| почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигориј |
| <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме |
| ead> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све ка |
| У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Др |
| .</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p> |
| да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, |
| разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где |
| и.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла |
| сија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све прост |
| , и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту оста |
| S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у други |
| познат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао ј |
| p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи д |
| ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газд |
| зврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време сл |
| би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређа |
| .</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче |
| шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном |
| е да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Б |
| очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! |
| д једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску си |
| покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико |
| нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један ист |
| ико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p> |
| азио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} К |
| ива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом махов |
| ридода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока |
| у на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> |
| .{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитра |
| ше и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је с |
| ин згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошк |
| авље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари |
| ре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му |
| јица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду |
| олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека ва |
| у.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са м |
| ћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да прено |
| да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— |
| чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу... |
| о у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи |
| о имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијен |
| — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војвод |
| утра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци погле |
| и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да у |
| оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре д |
| заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p |
| и својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да |
| } Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло до |
| ом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одг |
| слуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан |
| ше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, |
| те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и |
| што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрч |
| ји се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху б |
| је огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је би |
| гуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— |
| коше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао |
| ет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Велико |
| ња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за ју |
| дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на бре |
| у.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и умес |
| еоград и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покуш |
| енадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, |
| вртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио |
| да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан о |
| и Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Мн |
| им му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би |
| е у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за |
| беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмо |
| {S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека |
| <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби |
| , да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" / |
| да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у |
| То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како м |
| аде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица п |
| <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додиј |
| учан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак |
| радову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Лат |
| — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, че |
| наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових |
| р на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> < |
| простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за |
| постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Об |
| уже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости |
| ?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n |
| зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и |
| , у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је м |
| е ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља д |
| бока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капи |
| ајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва ти |
| 4" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Гд |
| > <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — |
| абим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти |
| стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута |
| ег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— |
| це тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p |
| ицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком. |
| ...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па кам |
| е?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече от |
| воје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одм |
| ини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се |
| т припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="3 |
| S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустаја |
| и тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиш |
| ити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га |
| показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са св |
| } Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, кој |
| а...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, |
| бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> |
| вода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало |
| ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Из |
| пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, |
| ж’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа |
| заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који дол |
| {S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то |
| и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} |
| опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло |
| са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука |
| рај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љ |
| дица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> < |
| ри главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чуднов |
| p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох |
| огледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p> |
| цу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се ра |
| газиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго п |
| ах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеж |
| ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо |
| збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p |
| е то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире |
| вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паш |
| оца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на ј |
| уги моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали п |
| сто разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из |
| може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p |
| а ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— К |
| е може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.< |
| на му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p |
| кли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар |
| по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} |
| <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели |
| ио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; |
| то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ј |
| ао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> |
| иш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава ј |
| >Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи |
| познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заје |
| рат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сва |
| ље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нек |
| врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам |
| кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без мил |
| а се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрез |
| зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p |
| ћи по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљи |
| омењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио о |
| и.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} |
| S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p |
| зира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, |
| p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће |
| сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо гла |
| Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори О |
| говорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</ |
| и потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђено |
| кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — |
| вској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Сам |
| ца.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад ос |
| вче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, сино |
| добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p |
| ин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Р |
| љак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p |
| рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће |
| ута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пр |
| златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпез |
| } Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} |
| Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече С |
| говори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.< |
| ите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете |
| </p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p |
| им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих. |
| с је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> |
| а.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете. |
| } Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> |
| у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отвара |
| т твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени стар |
| а?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жар |
| но ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.< |
| <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст тво |
| ће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте |
| бацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у т |
| у ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... |
| ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе |
| е у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта дру |
| на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— О |
| ћа.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши з |
| међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је |
| е Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју д |
| сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако |
| тојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајш |
| аше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} |
| аби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драг |
| !?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на м |
| и сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и д |
| или су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чу |
| Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући |
| уби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> |
| учим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Госп |
| ор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ј |
| милуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу не |
| да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаћ |
| а се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — ре |
| таће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече |
| невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са |
| ече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери |
| скиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} |
| дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам ј |
| ва из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ |
| се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше |
| аву стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубрав |
| /p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће ми |
| Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и |
| оже бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— |
| Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> < |
| тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послуш |
| нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом к |
| а твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благосло |
| дића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} П |
| оклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путев |
| а у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Прокле |
| Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића... |
| нде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову! |
| м на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>По |
| отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ |
| беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске |
| м.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} С |
| како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса |
| ш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрет |
| Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p |
| мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе п |
| <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S |
| ори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче |
| тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко п |
| рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестр |
| p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момц |
| Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и по |
| беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Ст |
| ог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се н |
| т.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жа |
| е постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће! |
| свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер с |
| </p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми |
| ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му св |
| ече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосн |
| да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{ |
| Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна |
| /p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— |
| тиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој |
| да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?. |
| а, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо мол |
| уше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Вој |
| беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо |
| лош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће по |
| већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и позд |
| уму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, |
| громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што с |
| опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дањ |
| г да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p |
| ем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Са |
| -Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђ |
| ке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, |
| клопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.< |
| p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову! |
| рекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети |
| ред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} |
| бе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} |
| >— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одго |
| ко ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> |
| /p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молит |
| пи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што |
| ше га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом |
| д икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе |
| да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, ш |
| ави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох |
| везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са |
| а глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ће |
| аменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} |
| е, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> |
| >— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три |
| p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан |
| е му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и |
| <p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчи |
| старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се ум |
| ре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> |
| >У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро |
| } Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p |
| од кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше |
| > <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за |
| о! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коњ |
| кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И мо |
| а му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Лат |
| Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у П |
| стира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И т |
| да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жар |
| ште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу з |
| Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? |
| у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинов |
| еваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатств |
| рочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> <p>— |
| са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — ре |
| Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алек |
| седству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој окол |
| се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Об |
| milestone unit="subSection" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кућ |
| <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p> |
| а око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече |
| сташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћ |
| лицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше |
| а нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Ра |
| .</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> |
| омиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — |
| ске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а |
| } Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаш |
| и веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је н |
| е. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харе |
| гоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног двор |
| иће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи о |
| е гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> <div type="c |
| запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврт |
| и.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <p |
| тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле о |
| о исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> <p>Н |
| се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</ |
| њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S |
| > <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p |
| уће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро ра |
| почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошар |
| че Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шест оруж |
| е кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућ |
| p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момц |
| Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и |
| > <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву |
| е у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права б |
| .</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се |
| <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му |
| у.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Уж |
| <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Ста |
| де, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо т |
| у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани |
| , ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише |
| ће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора |
| !</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим |
| чесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху св |
| ци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За м |
| је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици |
| баше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, о |
| ћи међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учи |
| тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама. |
| зио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— |
| ња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вреб |
| /p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше |
| ом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед |
| .</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружј |
| ом треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — в |
| /p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> |
| тали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из к |
| че му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p> |
| Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, каз |
| о пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се зат |
| а.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и зал |
| /p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> |
| ног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, зна |
| обро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже |
| Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима |
| .{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} За |
| очише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахме |
| и тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се |
| Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости |
| , затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би г |
| а?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} |
| мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде |
| ити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одг |
| Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи с |
| } Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер дал |
| ни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара |
| <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако |
| е у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна |
| ске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута г |
| — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— |
| аид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— |
| и.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каб |
| дином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова |
| Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> |
| зир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.< |
| и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У |
| неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Сел |
| аше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> |
| опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неко |
| а; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, у |
| зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком |
| то.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, |
| ла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну |
| иво и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде по |
| иште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође на |
| учне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, |
| ави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а п |
| есомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и |
| е беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути |
| лумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара |
| текоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Г |
| S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше |
| ема којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пир |
| десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</ |
| апред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p |
| својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар |
| главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољ |
| но одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Вид |
| предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на |
| равцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скр |
| но.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се з |
| удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до |
| Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али |
| ли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Ст |
| се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави |
| као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бист |
| ху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Мил |
| е кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева |
| у, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд. |
| рти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одго |
| Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми о |
| ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки |
| <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и |
| У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између |
| ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он насту |
| не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку |
| исну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{ |
| овицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа н |
| олима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> |
| што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не |
| , кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, ве |
| .{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, на |
| ше да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не |
| потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p> |
| поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да пр |
| му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p |
| сле големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и |
| ст.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути с |
| ваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврт |
| у.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље |
| оња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне |
| <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} |
| ше у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Б |
| ови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглуши |
| .{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше |
| имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као уко |
| же и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврш |
| е мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, а |
| Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</ |
| у и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз поро |
| вати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и сме |
| } Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за м |
| авати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> |
| н грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њ |
| } Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужнос |
| ви Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} |
| , снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо |
| чање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> < |
| , а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, |
| обиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све |
| {S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао |
| ако не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одг |
| све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, |
| ли се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и за |
| љ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — |
| астави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S |
| р.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} М |
| да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми и |
| } Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збор |
| и Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p |
| беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — р |
| просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p |
| ни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Ло |
| е до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> |
| >— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне |
| атиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жен |
| кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе |
| </p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабра |
| ако је?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— |
| — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква |
| ени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Ж |
| е врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она |
| њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — |
| умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе |
| но машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се јед |
| Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога |
| ано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери г |
| p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројани |
| а руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, т |
| аху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до |
| кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и г |
| им гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, вел |
| цен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти |
| ижује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> |
| дузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Некол |
| тави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спу |
| ну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пре |
| хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би |
| азити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> |
| чињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Поста |
| оји долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — |
| обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохва |
| ше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори г |
| штити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га зау |
| похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> < |
| , пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тера |
| ече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе |
| е!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p |
| јмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропств |
| ко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушава |
| >Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана? |
| арта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер на |
| у народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да срп |
| освећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{ |
| ати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које |
| е, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она п |
| ости.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} |
| ри ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам да |
| е авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу |
| ораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и |
| лости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одје |
| ега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући сва |
| леда, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске |
| спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и раст |
| ерин.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ства |
| сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачк |
| новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крв |
| вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља |
| ебан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонет |
| таваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа |
| — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, п |
| ужећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га састав |
| дне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа |
| ет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаш |
| Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти |
| имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, |
| ступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчати нећ |
| це, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, |
| и се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у н |
| ба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{ |
| собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>С |
| ле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српс |
| атанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге |
| једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни кот |
| ишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшн |
| ...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме |
| азјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а д |
| p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Ср |
| стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче |
| о, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вра |
| а и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану |
| и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се зг |
| рича ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојано |
| има.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се ма |
| /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу |
| и с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, |
| личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о |
| срђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која |
| братимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И пос |
| е свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, |
| ше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова |
| ито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па |
| атифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратио |
| де.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</ |
| окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, |
| рца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће |
| тучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи |
| љства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше он |
| ан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови уско |
| мној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише с |
| се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по |
| да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред ик |
| астадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и |
| ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући |
| самљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би |
| ubSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина ман |
| ине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним |
| е бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман |
| е се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећ |
| >Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне с |
| > Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone |
| /p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде |
| оја звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да |
| не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече |
| мнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, |
| ре и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас оза |
| ици похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук |
| еравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места. |
| а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се |
| Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док о |
| патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је |
| из образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с поко |
| } Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад по |
| RP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному |
| уховно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је |
| ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, |
| вој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги |
| нет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S |
| орби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, н |
| да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, о |
| док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И к |
| ата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза ко |
| осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу. |
| p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— |
| ке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва |
| стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p |
| p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стре |
| ане и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} А |
| Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на б |
| ="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— С |
| бре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одази |
| ни се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у |
| ан од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не |
| ј ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао |
| ф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беш |
| во за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb |
| деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... |
| ти кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи |
| да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... д |
| .</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврат |
| Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа п |
| ! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше |
| о љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> |
| к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p> |
| поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</ |
| а се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се |
| меша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="ch |
| ше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон |
| ламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, |
| ше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S |
| о што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, св |
| Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p |
| обро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му |
| лити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да |
| породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:< |
| адости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као д |
| и лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се |
| еме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу |
| } Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — |
| у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p> |
| тарцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— |
| <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре по |
| ве му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, |
| челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> < |
| воме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је н |
| ен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима бе |
| гледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје п |
| и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије |
| о да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — ре |
| дну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и ш |
| враћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна |
| познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Об |
| отово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо п |
| и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом ста |
| дије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} О |
| } Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе |
| ина, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком |
| арчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата |
| познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и |
| подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру ос |
| ..{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна му дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — реч |
| зио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се |
| хаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p |
| едан угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судб |
| а.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово ис |
| е, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ћ |
| тна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и ут |
| <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале ј |
| синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не |
| S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} |
| {S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{ |
| љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:< |
| трије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чек |
| за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и |
| таше, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; |
| уму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређ |
| раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се ос |
| ти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} |
| зивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом по |
| > <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гл |
| еца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, |
| сто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им о |
| ска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дан |
| ст све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку бех |
| ти зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници |
| и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о зло |
| у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе ди |
| Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Ра |
| ст доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти |
| жива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа ли |
| радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово в |
| пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прођ |
| го снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S |
| бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га |
| јка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врат |
| че бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milesto |
| га Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! |
| Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> |
| е година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у км |
| у људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прег |
| је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му уда |
| е Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаћ |
| ође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо с |
| ом.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тр |
| хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За |
| <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти |
| p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздрављ |
| е си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода |
| <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико |
| н сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похит |
| попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} |
| ме он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало. |
| асипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То |
| Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви слав |
| </p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмеја |
| топлену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не |
| мет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се п |
| мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} |
| тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поч |
| ске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше |
| — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, преда |
| као један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше св |
| и, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} |
| ла ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорит |
| а још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања но |
| ла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На |
| једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу |
| о диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</ |
| ди кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и зад |
| адимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>То |
| о.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старач |
| p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и тр |
| зневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зе |
| </p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине |
| рад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— |
| ико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше |
| ки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} О |
| </p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђин |
| >Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђ |
| >Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и |
| из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не |
| зи.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би д |
| један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? |
| у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збу |
| одне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Т |
| шну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тос |
| ршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи |
| ор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе |
| стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до те |
| ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p> |
| Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом св |
| срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад г |
| ег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Су |
| говарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што |
| е од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На |
| и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добро |
| их и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе |
| се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми |
| лико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хори |
| рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошара |
| } Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би |
| беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим к |
| ало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претр |
| } Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? |
| о и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, |
| кушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} |
| одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више |
| е, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови |
| обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, пос |
| .</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи |
| Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, |
| ше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздише |
| /p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава |
| обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их |
| дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поно |
| троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесе |
| бари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена к |
| недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му |
| — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Т |
| глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и пон |
| а, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима ко |
| , крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ног |
| чно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше пр |
| искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час |
| хвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter |
| чно и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и пр |
| јеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} О |
| оже.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} |
| овори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где с |
| синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших |
| Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно |
| } Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенад |
| > <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — реч |
| пе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија. |
| > <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да |
| опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фе |
| в?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве во |
| гоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће |
| ку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Ње |
| гњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — |
| арко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру |
| Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба |
| вала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће |
| деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — пр |
| на тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, с |
| не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он ј |
| а их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Д |
| <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све |
| токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше вид |
| .</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљин |
| авам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице. |
| сенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у |
| Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{ |
| p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше н |
| еде браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је |
| ="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>К |
| ога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком. |
| т Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подст |
| ирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лиц |
| а искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његов |
| ве разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милос |
| је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Бла |
| , тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, |
| ста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> |
| као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше |
| д као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећи |
| .</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из |
| овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Д |
| главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен понов |
| кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годи |
| а.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито |
| осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — |
| зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да |
| } Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из заж |
| ахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана |
| > <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</ |
| >— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— |
| <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p> |
| шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију |
| паше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред с |
| у завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог |
| ?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што |
| управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се ка |
| љско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи лев |
| да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија г |
| е Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до с |
| /p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођош |
| љу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вих |
| p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд |
| иновче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његов |
| код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у дворишт |
| т немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бо |
| о постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} |
| S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p> |
| се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блис |
| риђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p |
| га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас |
| <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изв |
| аше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало |
| ако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p> |
| е.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Ла |
| евка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојан |
| иви.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Ду |
| .{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намерав |
| м Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупк |
| гледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га прен |
| рдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђен |
| .{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за |
| а нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он |
| добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Свак |
| колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му |
| е након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S |
| p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, |
| маче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — у |
| ти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, |
| не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У м |
| пред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стра |
| да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и |
| </p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчев |
| беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.< |
| и, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступ |
| авом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — |
| планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу |
| а Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Зн |
| ар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“< |
| {S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} |
| билази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, посл |
| подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну |
| манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за |
| напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе |
| Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао грани |
| ше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Б |
| </p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошени |
| веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти |
| октима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из у |
| ти.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>По |
| јети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову |
| ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај |
| борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Мана |
| ослом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђ |
| пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и су |
| им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на |
| и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога п |
| и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> |
| знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} |
| , расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казу |
| а да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, пре |
| очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљиц |
| седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежно |
| >У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмеј |
| подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> < |
| ав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Де |
| н ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нек |
| пасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша р |
| е подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи |
| ад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађ |
| игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако ц |
| Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан |
| о посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после |
| у дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа њ |
| ог дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају |
| } Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бој |
| потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше |
| орђе беше геније витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничк |
| тво беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу ос |
| ости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p |
| е и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ра |
| Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p> |
| е пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре па |
| протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра |
| p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Н |
| нији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гро |
| оком гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огр |
| и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њем |
| {S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испи |
| тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја те |
| ку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити |
| један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помр |
| } Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо |
| се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна в |
| ког поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва |
| се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав р |
| загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одгова |
| олумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови |
| е одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и при |
| џи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене |
| з руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> |
| а?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђ |
| ошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми |
| те.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако |
| и ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она |
| рагачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источи |
| Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натра |
| ом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четир |
| .{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војск |
| линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан |
| пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — |
| ћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и по |
| у, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све |
| о свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља |
| паше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше |
| >Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока д |
| сти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег |
| Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили |
| де га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бе |
| еши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где |
| раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да ш |
| ома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се на |
| .{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално проди |
| , тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, |
| ћ обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Ос |
| Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p |
| на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних |
| Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напр |
| дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{ |
| p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која |
| отово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа н |
| да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто |
| Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац у |
| {S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети |
| и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покрену |
| о, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна |
| ка.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколи |
| му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао че |
| ко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и зашти |
| Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с |
| .{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао |
| рче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душ |
| оспода, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Бож |
| е се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— |
| учна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми |
| уману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</ |
| душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p |
| и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству |
| чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џин |
| А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздан |
| <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., |
| беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када по |
| реведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игума |
| ајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код |
| рши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху м |
| пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђе |
| окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима |
| кло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог о |
| свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину. |
| } Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удара |
| левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чел |
| ићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за |
| црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зрак |
| тви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не |
| елика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и вел |
| а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, к |
| рема гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли кр |
| и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злат |
| з образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </di |
| заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српс |
| /head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Т |
| — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела зем |
| ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни |
| главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше вели |
| /p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, |
| ом углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де! |
| а, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савиј |
| беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек об |
| , застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Гл |
| ма?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако ум |
| е похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубо |
| о нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одгов |
| ја!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишен |
| ан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Прод |
| ади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаш |
| спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} |
| P18965_C2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око |
| n" /> <p> Освану 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, ово |
| раву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Беогр |
| тифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са це |
| већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тре |
| > <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше своји |
| ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} |
| а опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство |
| зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на кр |
| си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— |
| у сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обара |
| ..{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли |
| Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и њ |
| ијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сва |
| еви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, |
| се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских ви |
| еше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га пр |
| таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и |
| ива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену ра |
| му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и з |
| комешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим |
| ише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не прест |
| гледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изн |
| од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом пр |
| грбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину |
| ..</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, а |
| рлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да |
| сало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и дра |
| потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре |
| е блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичиц |
| теше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и |
| } Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога у |
| прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је |
| и добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко |
| споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на спо |
| укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платиће |
| поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} |
| Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже |
| оца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До |
| Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила |
| м куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше |
| .</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се л |
| дети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни |
| ти шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не изби |
| ни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, |
| ртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше |
| ш већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше п |
| ици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на |
| Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, д |
| жице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три |
| вода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а г |
| ају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а |
| лу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.< |
| Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаниц |
| ао гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да |
| Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева б |
| се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце так |
| ли на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} Н |
| сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољим |
| али.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> |
| </p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и С |
| оје доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало |
| — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— П |
| си ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену |
| Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се пр |
| >— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, сп |
| На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четник |
| о добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> |
| — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} |
| ше и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — реч |
| у, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше уста |
| ш код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини т |
| а и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb |
| ош кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежу |
| Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сес |
| {S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беш |
| м улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечј |
| сти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало |
| гњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, |
| .</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше |
| се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим т |
| ом.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а |
| ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране |
| дижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу О |
| обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на в |
| све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашков |
| граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, |
| дјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветар |
| дног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници уста |
| се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на кр |
| реноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да |
| притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чу |
| свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благове |
| ан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече |
| дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме |
| пане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и санду |
| отући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и посл |
| — То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је х |
| У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> млад |
| д би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међ |
| ...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се |
| мељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и ве |
| уку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али |
| >То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је б |
| добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и вр |
| — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, син |
| боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, |
| уша му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гусл |
| Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако |
| а војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не |
| а права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и |
| мера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић |
| имети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} |
| потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекну |
| га не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право |
| Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да м |
| Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По |
| и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра |
| р што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и |
| ори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синов |
| ов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено С |
| а се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— |
| моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај |
| усти мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је нар |
| еше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се н |
| рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда н |
| бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> < |
| д самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше мла |
| нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јасту |
| ти као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу пр |
| и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом г |
| куша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме! |
| ете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p |
| ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Тур |
| а се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У т |
| > <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња |
| у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе пад |
| По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n= |
| пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан |
| ило на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би |
| .</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће О |
| и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваш |
| љених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице |
| леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатск |
| х коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељ |
| ност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном пови |
| еко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вр |
| и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру |
| На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, н |
| лио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докоп |
| ретешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрс |
| ало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> |
| ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави с |
| тави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углав |
| удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гус |
| аде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и |
| ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прек |
| — Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испо |
| дан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три |
| едној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху |
| никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навла |
| </p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Мом |
| ај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> < |
| двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Су |
| е!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуц |
| /p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори г |
| сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро |
| } Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по |
| {S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџ |
| одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарк |
| јвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> |
| чан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, |
| рижног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више |
| <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, |
| б српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону |
| и дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу о |
| арко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Ж |
| ати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо п |
| ма нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.< |
| м положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и |
| >Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до |
| љевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души |
| е главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— |
| додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Ком |
| ника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, |
| а грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник |
| га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет друг |
| позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и |
| уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? |
| <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} |
| !...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носе |
| груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да без |
| дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве до |
| Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи св |
| е што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке |
| ашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео пре |
| гов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанц |
| жи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред деси |
| ог Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести |
| , и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста |
| рочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути с |
| х.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пођ |
| тави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кр |
| зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p> |
| У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обр |
| p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Ј |
| дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном ру |
| p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једн |
| овори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе об |
| е удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижа |
| родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхо |
| ишта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом |
| а Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> |
| — Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— |
| По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва |
| љи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до минд |
| ика и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три |
| из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и друг |
| ку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си |
| ници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом |
| амо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме |
| родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах жив |
| p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад пр |
| су, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се з |
| p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Н |
| >Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.< |
| десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</ |
| {S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone un |
| Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некад |
| е врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет н |
| снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p> |
| сним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко |
| ше срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти н |
| >Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе |
| — Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грм |
| заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— |
| -Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови обор |
| сто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p |
| ше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величан |
| "subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Беогр |
| уку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— |
| м!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби с |
| а незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало |
| Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type= |
| ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не до |
| аше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху |
| а и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле |
| е најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога вр |
| ао муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{ |
| <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаш |
| на погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и |
| Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пр |
| свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана ста |
| ..{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} |
| еда брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рука |
| ећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те |
| гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропа |
| ом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p> |
| ш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пет |
| ро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{ |
| срћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише |
| но добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост тво |
| отајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали ка |
| .{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куд |
| н.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јун |
| заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у ве |
| толац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти во |
| ице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subS |
| два, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме |
| не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже |
| е ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што ц |
| ису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин |
| селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије |
| арод, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двад |
| да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих |
| м улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџик |
| нову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек по |
| чиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Б |
| се.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа |
| а моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Б |
| ла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гом |
| рисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> |
| и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи |
| бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином |
| е између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Лат |
| екада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Ка |
| планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, п |
| са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде |
| p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран |
| ед други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навал |
| целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, |
| н сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а |
| По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хла |
| удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад |
| боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, ка |
| вијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи. |
| граби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p |
| заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p |
| испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Се |
| одне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми с |
| шке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше |
| ода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пуко |
| виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко |
| ђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milesto |
| је.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ве |
| ао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им треба |
| Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сулејм |
| нио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га тол |
| од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и |
| у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као о |
| ј глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле |
| оведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, |
| Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бр |
| То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њи |
| диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и р |
| аустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, |
| жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> |
| аше.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољ |
| тарцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p |
| сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри ч |
| ф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зл |
| це пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, от |
| ања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.< |
| а моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила тв |
| д код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу |
| ву међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p |
| је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — з |
| трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штит |
| ....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рање |
| ри Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не од |
| коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S |
| сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши |
| противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се |
| нство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калп |
| говери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, за |
| , сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са |
| још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли |
| ише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, |
| Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као |
| авише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта |
| Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} |
| .</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>М |
| ахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, по |
| гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе |
| иће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старц |
| сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше |
| е на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђо |
| а.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</ |
| слити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам |
| ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах |
| јим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} |
| ојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по |
| е у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Ж |
| осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и пакле |
| на поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу |
| пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позна |
| му.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} |
| има и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар н |
| опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе о |
| оба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да |
| ем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спус |
| беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с |
| чи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у г |
| и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се |
| ево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за д |
| То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви у |
| е и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припо |
| к она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму |
| халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p |
| само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обич |
| ne unit="subSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један ч |
| на високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од каме |
| ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути |
| о, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше |
| год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припозна |
| /p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у се |
| реста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише |
| шено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помуће |
| куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, |
| p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> |
| гуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила пот |
| е у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере |
| ажније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тиц |
| } Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића |
| <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесн |
| > <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак з |
| о зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> |
| <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев п |
| о ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они с |
| урци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад |
| устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер ве |
| Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} О |
| и.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у |
| у кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Н |
| м, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благод |
| лати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" |
| енесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге ал |
| све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> < |
| упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> < |
| ступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Мил |
| се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудо |
| е с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> |
| кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кме |
| ојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, с |
| .{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} |
| ја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спрем |
| гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, |
| ао леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла це |
| тише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купинов |
| ction" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, има |
| један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и |
| је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвод |
| ад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби и |
| <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по тре |
| е овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци |
| аузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што |
| таде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста |
| ad> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана |
| ојници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела с |
| авише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави |
| шаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Ж |
| ка, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узама |
| силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, |
| ицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отвор |
| пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> |
| ена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над з |
| ом крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој д |
| ова.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав си |
| дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.< |
| рпски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте бех |
| /p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице |
| <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде |
| његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему р |
| у мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један д |
| чак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља |
| , наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p> |
| љаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше |
| оде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху |
| ивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га сп |
| јете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска на |
| ена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама |
| ога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две |
| рема аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је |
| е на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропст |
| <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речим |
| Последње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> < |
| бићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачк |
| по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с |
| ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска |
| и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страхови |
| ! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватр |
| и срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо изл |
| едина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.< |
| јаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђен |
| Вас двојица идите на Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.< |
| е ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешина |
| их планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако |
| ију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} |
| ићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њихо |
| .</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се вра |
| о да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њихо |
| ем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости те |
| ам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и |
| ече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> |
| ио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из |
| де, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва |
| и пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му |
| белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгл |
| .</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушт |
| ју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> |
| тарци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврш |
| х једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагр |
| озна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p |
| м беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Не |
| ја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном |
| p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све |
| аповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са најв |
| један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је д |
| ше узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгл |
| колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се |
| рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Осо |
| једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколик |
| емље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенад |
| свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSect |
| која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У |
| у.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна гра |
| че он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа н |
| у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач |
| а — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете и |
| и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одм |
| је, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани |
| ном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се |
| лоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова с |
| заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он |
| аџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог осл |
| <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо |
| .{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало ум |
| , и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, на |
| ог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојиц |
| учић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} |
| p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све |
| е морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта |
| изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста не |
| наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и |
| ко пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p>....{S |
| тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију |
| му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коњ |
| падне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, п |
| д њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху |
| ло, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Стар |
| ане своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поч |
| p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кро |
| е, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{ |
| ја стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p> |
| се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапур |
| p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до |
| му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} К |
| кче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицк |
| оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео д |
| } Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ват |
| ело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом уб |
| ан вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.< |
| ше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, тав |
| их шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и |
| лепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{ |
| S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно |
| пираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им |
| у Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда уда |
| да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> |
| црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.< |
| м обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом из |
| ни, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" |
| о Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жен |
| ље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђош |
| мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе. |
| поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше ро |
| едном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расип |
| стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху |
| ај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај |
| дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p |
| е резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} |
| унава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се |
| им одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше об |
| охитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли |
| <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? |
| братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави чи |
| 14....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би |
| } А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу |
| вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе |
| ој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој не |
| о, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што |
| и се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са с |
| > <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у |
| и! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћани |
| где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић |
| >Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош |
| у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он ст |
| сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — о |
| и.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— |
| на Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо пр |
| паваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да |
| и и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као |
| е претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очек |
| .</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљ |
| ешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му |
| е, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један зам |
| ву!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије |
| ате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — |
| p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене з |
| о по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча. |
| их типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас с |
| жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко ви |
| аку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у се |
| вати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игума |
| <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам |
| <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а гла |
| Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са о |
| ше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме |
| ештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђ |
| вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљен |
| заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек |
| Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно б |
| он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и обла |
| в</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> |
| м сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше пра |
| ђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У душ |
| а, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p |
| н о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој д |
| небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се с |
| не, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се |
| ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш |
| рачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара |
| азан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине |
| } Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега до |
| и си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> < |
| истао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти на |
| id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше о |
| да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега |
| звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јес |
| е да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко. |
| Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо |
| к!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} |
| д његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, |
| мо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам |
| /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо |
| ости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја вр |
| p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, |
| Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем друго |
| /p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пу |
| .{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p |
| а.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са |
| тери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! |
| ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од кој |
| р о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што бе |
| нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој т |
| ити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доц |
| ими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше |
| p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекин |
| један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — |
| S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си м |
| и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи- |
| да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о |
| ли.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у зе |
| И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србиј |
| некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После све |
| ута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање |
| н се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| {S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има |
| он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече |
| ђе до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом њ |
| /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> |
| ад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p> |
| вадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, с |
| Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он |
| радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Прите |
| би наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци |
| — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кме |
| Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још кој |
| — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и поглед |
| с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и |
| ше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, |
| очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, к |
| пкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора при |
| т.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</ |
| .</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> |
| то рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, |
| } Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје |
| о, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она поле |
| надијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се пр |
| оразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Мо |
| асенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад |
| — Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тр |
| гледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увр |
| у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се д |
| и, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и п |
| — Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико сто |
| и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага |
| p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им |
| аље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надо |
| онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игума |
| гу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се |
| кче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће |
| рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p |
| нуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сус |
| беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћа |
| p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осеч |
| земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу |
| Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти т |
| сти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S |
| же, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече |
| беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику |
| де, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Ч |
| азимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће п |
| ше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југ |
| {S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} |
| растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти |
| сном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, |
| ти с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — од |
| <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S |
| времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> |
| е, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повиј |
| је и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Це |
| ед конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали |
| измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од о |
| едије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећ |
| Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро. |
| било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозниц |
| пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише |
| и замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они и |
| говим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућо |
| ка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове полож |
| т, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћај |
| ше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p> |
| оцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Куп |
| ру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше |
| , а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они про |
| обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окрша |
| лете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Н |
| ..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се |
| иђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и |
| укама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће |
| просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јаша |
| >То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело |
| че Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде в |
| <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и |
| ошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше ј |
| дован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупиш |
| ојводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која в |
| та ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стрич |
| Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче |
| >— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде н |
| apter" xml:id="SRP18965_C2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> |
| се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко |
| еше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} |
| та и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена злато |
| беху везана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села |
| ш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опуст |
| паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{ |
| о и зло долазе из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> |
| едбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ |
| е домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по једа |
| нство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда |
| аврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манаст |
| нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше |
| ње.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он |
| га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Ман |
| ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обр |
| раве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} |
| аше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Н |
| Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице. |
| опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безброј |
| ао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека му |
| — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху н |
| е закључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кри |
| Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div type="c |
| у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> |
| ано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких узда |
| ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гл |
| и број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге |
| ди кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погл |
| p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито де |
| та да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— В |
| браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Ра |
| , који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> < |
| Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде зап |
| и игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и ср |
| ва, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорас |
| </p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као ст |
| се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у го |
| .{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кро |
| проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекив |
| оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху |
| му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попус |
| никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре |
| } Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој |
| велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточ |
| милост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} |
| ка невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук |
| бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <di |
| ну неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један |
| .{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да |
| лазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би п |
| {S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоће |
| Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> |
| попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} К |
| p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и св |
| , кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју пам |
| 813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} С |
| са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав б |
| ко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бо |
| ожјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена на |
| пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт. |
| <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p> |
| Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да с |
| Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе |
| их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гом |
| ево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђа |
| > <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше д |
| е очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну |
| да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, |
| пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад |
| еља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се |
| одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близ |
| редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не |
| о рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевин |
| и беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p |
| војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, |
| одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борб |
| ђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на |
| ашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p |
| су, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, сна |
| <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах |
| о вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олт |
| лико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, |
| у турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна |
| !</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метар |
| и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру с |
| на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нек |
| ости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Ж |
| ачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило |
| ито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима |
| Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молит |
| протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви |
| зе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с |
| естрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже р |
| уку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, |
| зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Д |
| колико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| еликодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p |
| оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тре |
| са небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и по |
| ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се ка |
| оше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{ |
| да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан |
| ити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обу |
| <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} |
| ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и |
| ховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их |
| слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет мо |
| скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце |
| ци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе |
| скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога д |
| тајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаш |
| и ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Срп |
| ће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као |
| рић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лак |
| о беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p |
| да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> |
| одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>- |
| чи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем. |
| , нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља. |
| том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе |
| а ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се |
| сеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стр |
| и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана о |
| е!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суд |
| рода беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”.. |
| у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јам |
| еч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</ |
| а!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимар |
| на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, |
| сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благов |
| Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупа |
| <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигу |
| сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас млад |
| <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све у |
| еже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страша |
| следњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p> |
| бол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p> |
| свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлу |
| сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију |
| емља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе |
| рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче |
| које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, об |
| pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је |
| рши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! как |
| едну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>П |
| .{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки |
| реће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе |
| S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скоч |
| оше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија п |
| ћине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} |
| исмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} |
| Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри |
| ш Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од |
| н циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор нес |
| о за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и |
| руз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њи |
| > <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога? |
| вори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — |
| оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић |
| дану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, |
| о беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милиј |
| стали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде |
| , из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Б |
| т да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се изма |
| евет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један дру |
| насију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <miles |
| вему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо пев |
| свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div ty |
| још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београ |
| ући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико |
| са не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Гли |
| ј дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У п |
| их глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак |
| Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроб |
| а сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противн |
| апита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесм |
| ерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и |
| ни који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше |
| а.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Нај |
| ог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше у |
| тоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} |
| једине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> К |
| својише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и |
| S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покрив |
| даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому |
| љао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети бри |
| ац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се п |
| а.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> < |
| г сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на дру |
| ода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и |
| не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази |
| знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се м |
| — Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово |
| пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз |
| енут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и |
| , жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре из |
| сну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи |
| ше вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече о |
| па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>С |
| , прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу б |
| доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p |
| ама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је |
| е одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам поже |
| ше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p |
| ше десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} З |
| ећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на ист |
| е лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <p |
| у игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз |
| урака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли |
| не гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко |
| евојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен |
| ачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се изм |
| стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} |
| кочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке |
| во без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се јед |
| леба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, |
| >Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без о |
| и његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> |
| Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака |
| е беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да з |
| је се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виши |
| почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то шт |
| ле и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} |
| чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати п |
| једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече |
| што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али |
| {S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испу |
| тно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрај |
| Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што каж |
| ету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђ |
| а га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, прегов |
| дузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради. |
| S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоће |
| н, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S |
| чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њ |
| рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— |
| , према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара |
| је, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у |
| ваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени о |
| ило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га |
| естиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када |
| егунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху та |
| е и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ |
| дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно |
| се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом |
| ите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор |
| том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претр |
| Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрв |
| ако ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За |
| спириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ |
| окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет |
| понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити |
| а може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај |
| Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све |
| умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> |
| </p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Ман |
| } Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> |
| стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предад |
| зио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста дру |
| ма силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој |
| , за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.< |
| бесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече |
| е улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одеље |
| <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>О |
| 3.5"> <head>Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на у |
| х страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туг |
| лу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. о |
| ати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали праз |
| RP18965_C2.3.5"> <head>Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад |
| <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и |
| помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер треб |
| домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових н |
| ла њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кме |
| а дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} |
| >Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе |
| /p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестад |
| се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада |
| тем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} |
| лињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; д |
| д осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S |
| нија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени |
| е главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и к |
| ест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постај |
| засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже мор |
| и је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе т |
| оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе |
| ме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висов |
| ши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По |
| чи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало |
| Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима сле |
| ечи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погле |
| а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Ч |
| мет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p |
| /p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — д |
| ке пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају |
| и, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ |
| ди, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То с |
| ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} |
| обротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узви |
| м То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мат |
| је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у том |
| д благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су он |
| ко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима |
| је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То бе |
| у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не |
| лази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи тур |
| крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не |
| > <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} |
| е ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p |
| еш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — О |
| , заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манасти |
| ограда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрад |
| . тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p |
| !{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу у |
| >— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> |
| то ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се у |
| /p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> < |
| — Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, по |
| p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — реч |
| имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p> |
| тињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара ож |
| ера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак |
| је не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред он |
| н-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна висо |
| а градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је |
| нине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећн |
| оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема прав |
| </p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окрш |
| на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући гл |
| <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташ |
| ића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Бо |
| <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Ст |
| Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапк |
| г дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу. |
| руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Ју |
| и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђа |
| кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} |
| освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се на |
| Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој |
| S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица |
| де, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници |
| {S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче једа |
| едној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мора |
| <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражит |
| ласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обаз |
| збројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума б |
| p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} |
| мо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све |
| слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S |
| редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} |
| брача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да |
| Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том |
| ве онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекр |
| ошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> |
| .</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина |
| је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. |
| Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака ра |
| Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> |
| >— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мр |
| адоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, |
| >— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о краји |
| ема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља |
| Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузет |
| авом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли ве |
| Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страх |
| ањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа |
| дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</ |
| скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, с |
| , да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђена |
| колико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови б |
| де искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> |
| та ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће на |
| /p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац. |
| > <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па с |
| због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим |
| ш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од р |
| мој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја |
| усти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита ота |
| рег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага |
| ју.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, ко |
| су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је л |
| асник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњ |
| не се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ б |
| /p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта реч |
| помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} |
| ковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> |
| зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде из |
| борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S |
| оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, сл |
| јсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о |
| , ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом |
| речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „ |
| један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p> |
| <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p> |
| о! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — |
| рагачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — |
| и, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и |
| етке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{ |
| <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме в |
| жети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p> |
| питати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> |
| чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ах |
| и број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" |
| ад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Тур |
| ..{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не |
| разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Уд |
| ави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, |
| вету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и ос |
| аве.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо |
| је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи з |
| не! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу |
| наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити о |
| еста Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне р |
| о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље |
| вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да |
| вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила |
| је?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти |
| вом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, ал |
| само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... ни |
| > <p>— Е... мила моја!... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног |
| вето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја и |
| дицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустр |
| вест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} |
| ословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119 |
| о би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној в |
| њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле |
| омишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи |
| користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, тру |
| ана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту м |
| .</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заи |
| е, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, |
| о огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> < |
| су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташ |
| <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А ко |
| његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову на |
| Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој к |
| ошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изро |
| зора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> |
| као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жа |
| е пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није б |
| ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти |
| Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жа |
| е...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ват |
| есеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на |
| це дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, син |
| </p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> |
| p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n= |
| Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стоја |
| ати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази |
| ваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Н |
| је кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочн |
| ој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Бо |
| ркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — ре |
| амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p> |
| , одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} В |
| /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна р |
| јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милош |
| ваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{ |
| узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, п |
| и снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> |
| ревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пож |
| знаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.< |
| кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погиб |
| а, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ла |
| вић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како |
| , да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, сао |
| алеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојиц |
| p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у |
| у околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге с |
| пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџ |
| отпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} О |
| е брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње. |
| жност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се |
| душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српс |
| рв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врл |
| е и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по с |
| на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и |
| е упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаш |
| <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојан |
| е догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ва |
| н ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се р |
| и трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован |
| Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз уну |
| ра, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — реч |
| се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му ду |
| p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се за |
| p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> |
| ружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак с |
| атницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> < |
| куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им в |
| и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко |
| Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу |
| арка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне |
| Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> |
| ! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна сна |
| /p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одшт |
| еху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушта |
| "18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана |
| о, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по |
| здрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, |
| е глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се |
| орба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново зат |
| рујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се н |
| голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Ус |
| ко га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно |
| нца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> |
| {S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То бе |
| дговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Гром |
| утон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Пота |
| руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <milestone unit="subSection" |
| сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" |
| ава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом |
| , понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p> |
| н се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осет |
| Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на ком |
| Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит |
| ачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, |
| <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со |
| p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из го |
| <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тос |
| } Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше |
| наци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пу |
| се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да |
| се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је |
| и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јач |
| леко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га |
| ребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Ус |
| ише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи трес |
| доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније |
| елиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже |
| рби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново обори |
| > <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратим |
| од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остал |
| Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту. |
| окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{ |
| <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у |
| и јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по т |
| но их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p> |
| ше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два злик |
| Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— |
| ави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже |
| близу Горачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда |
| свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па д |
| његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено |
| к и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том |
| и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, |
| ви сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Запов |
| адаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и зауст |
| ња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега по |
| те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске в |
| н сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај |
| единац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} |
| <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p |
| есак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њи |
| ток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме |
| е.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштит |
| >Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у к |
| исмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на јед |
| гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсим |
| у.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да на |
| аше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Гре |
| бна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p> |
| страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их |
| оцвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не ос |
| ожији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на |
| b n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за |
| ла, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, ок |
| отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу мо |
| евољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казив |
| зидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> < |
| и зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из каме |
| аши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да б |
| у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми |
| бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем н |
| <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућ |
| цу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ни |
| {S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Ју |
| ти:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Ју |
| /p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Труба |
| >— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од |
| </p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-б |
| apter" xml:id="SRP18965_C2.2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из |
| бро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни ча |
| аид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина |
| дох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с м |
| отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</ |
| охита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, |
| цу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом пут |
| зир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевц |
| их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново у |
| вено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа |
| </p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSec |
| ош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе по |
| ше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год уко |
| ризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу |
| о к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би изврше |
| <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допа |
| } А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> < |
| <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бе |
| е као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и |
| , Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусу |
| ај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора.</p> |
| Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише |
| еко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око |
| бгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, ц |
| а јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milesto |
| у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава |
| х једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним |
| мовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша |
| се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште |
| ружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и н |
| тењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама |
| а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и м |
| анас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> |
| дељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђај |
| ша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињ |
| — Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето |
| уту Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и |
| дорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане |
| много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу |
| чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода П |
| еву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?...{S} Додијаше зулу |
| тиви.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој |
| — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много преми |
| ечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. < |
| S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим |
| о Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Р |
| елазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ра |
| торију катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Ј |
| о том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, ал |
| с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да |
| к не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изу |
| е са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији |
| ве знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, |
| Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> < |
| чекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са во |
| ошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа |
| олаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали. |
| ебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} |
| ава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди сво |
| нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје позд |
| рсонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту пос |
| ње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанств |
| тин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуриша |
| ево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игу |
| седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам |
| еше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече |
| азасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког д |
| ене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у |
| задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умр |
| к, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{ |
| а озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне |
| .</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и ув |
| ините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и |
| сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се |
| аговештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад |
| м, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије |
| pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он |
| ретрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ |
| вач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ре |
| S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не миров |
| и: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она |
| ањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки |
| ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца сво |
| јих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након нес |
| озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много век |
| раштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се |
| оме, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџ |
| часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} |
| ну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> |
| томио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветничк |
| трана.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у |
| кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а све |
| е војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, извед |
| же Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Срп |
| вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, |
| ећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов |
| су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник |
| ду.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.< |
| ачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена |
| еше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе |
| нак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} |
| рода доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћн |
| дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потреб |
| а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста |
| есто.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, али имају и велике људе.</p> |
| дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отвар |
| ти, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их |
| 814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, ка |
| не су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све |
| као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пи |
| горео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером |
| амосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше пово |
| 804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избија |
| а срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, |
| тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости |
| неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| рбин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само х |
| ом.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? п |
| себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је |
| родност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара о |
| у је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нар |
| >Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из водениц |
| ојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогод |
| енија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Вит |
| нажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла поз |
| ве што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пор |
| једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом |
| >Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трп |
| и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све ун |
| а боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно |
| јло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи |
| ушманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и |
| Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на |
| а неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног л |
| е, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину |
| х излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица |
| жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} |
| али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког |
| <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — у |
| добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не вид |
| и.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело |
| око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред веч |
| оја је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше вера |
| /p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.< |
| рнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купино |
| је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, |
| прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се |
| ободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулум |
| > <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p |
| долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.< |
| S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где |
| у заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог |
| } Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће |
| у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи т |
| урени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све |
| ас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним ср |
| ете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, |
| {S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С |
| трже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљив |
| чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> < |
| ину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш |
| вати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље |
| <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та |
| Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима |
| ећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела |
| јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади к |
| ри!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она ул |
| ше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нера |
| е..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— |
| бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо |
| а бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — |
| смо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Ви |
| се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| } Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца на |
| Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — ре |
| Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и ду |
| ф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На По |
| — Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати |
| упан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Не |
| се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам |
| Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаил |
| У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад |
| апиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> |
| часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} |
| Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не |
| ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком |
| ? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p |
| рко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Гор |
| чинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а најви |
| рило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротно |
| кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим ре |
| вршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а |
| er" xml:id="SRP18965_C2.1.1"> <head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају у |
| мора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!.. |
| савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <div type=" |
| p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше |
| еђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом |
| и право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца |
| са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p> |
| p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгоре |
| ти злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа с |
| арајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" / |
| Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред ср |
| ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> |
| после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да ни |
| вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак |
| Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чуднова |
| зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара |
| за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S |
| >— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади |
| он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала |
| жење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знамен |
| срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као |
| иведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{ |
| бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш како је?.. |
| њиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, к |
| их Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембр |
| м.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће |
| тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаш |
| а запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, друг |
| и, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше п |
| сак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, |
| ху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одст |
| у душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћем |
| гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане! |
| вши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоће |
| .</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витеш |
| вите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа |
| исутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево пра |
| на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спас |
| е.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истр |
| даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра |
| гледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} |
| — Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и о |
| гледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} |
| /p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим ч |
| Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што замет |
| ....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезн |
| /p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— |
| ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита |
| аше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је |
| </p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко |
| поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или гла |
| <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва у |
| <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p |
| еље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што п |
| p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, |
| пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб иско |
| је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила у |
| да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попали |
| >— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је |
| Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Бо |
| ече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком |
| ановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се |
| у, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </d |
| а у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, поте |
| и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека |
| </p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде |
| ебу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре |
| орност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је ствар |
| 65_C1.1.5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз |
| у гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, кој |
| ледње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особит |
| ка остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и |
| ојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови бић |
| вору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност |
| поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече: |
| т опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанк |
| оји не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| д, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p |
| аном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угл |
| дова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не |
| рковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице |
| обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљиш |
| ема Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше |
| и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, |
| западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нес |
| — Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па ост |
| заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи ту |
| ерку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху |
| ! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с прија |
| з дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врат |
| тао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла пр |
| ћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачв |
| урци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај сл |
| у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да б |
| p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се |
| Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.< |
| листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко |
| јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на н |
| а у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети |
| за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</ |
| ни који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити |
| о ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p |
| а.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен |
| брада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жа |
| p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и |
| о пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише ње |
| ичувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — ут |
| одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер с |
| Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим |
| Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку |
| ласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} О |
| ољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гусл |
| е ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p> |
| p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај |
| земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он |
| с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениково |
| ед.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружани |
| два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој з |
| тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки |
| .{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо т |
| рали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче |
| је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припре |
| ше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p> |
| Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће |
| , по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поу |
| а лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао |
| што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећн |
| а!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага посл |
| јури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их |
| јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим у |
| е Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже рамени |
| триче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ј |
| емена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p> |
| није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађа |
| аше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом же |
| продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се |
| {S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих стр |
| јан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ |
| о? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш |
| е напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегу |
| ше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</ |
| Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као б |
| S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{ |
| исном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне |
| ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отво |
| нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном |
| у своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке н |
| и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце. |
| поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, |
| из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те |
| на, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и нај |
| мо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам виш |
| .{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и по |
| ејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разгра |
| својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљ |
| лити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече... |
| p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече к |
| ху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу |
| ети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи |
| } У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!. |
| један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под миш |
| ша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти в |
| њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се |
| — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци свој |
| е длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст |
| а, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрам |
| ам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља о |
| га тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће н |
| оре ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих изла |
| } Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и |
| настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве о |
| .</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици |
| ива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Тур |
| него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, сн |
| S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади |
| лети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, |
| асмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позн |
| једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и |
| <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо уве |
| ободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и |
| и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управ |
| ке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо с |
| с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} |
| е, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе |
| ковима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што уда |
| бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним п |
| живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела. |
| те?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама? |
| м га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја |
| свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! |
| p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} |
| ици, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, |
| виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.< |
| стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и ја |
| у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше по |
| а себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече |
| оја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— |
| <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се раст |
| и, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље |
| ц, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше шт |
| гом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Н |
| ост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пиј |
| ше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сиша |
| на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и |
| а, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну км |
| пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Ман |
| .</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћа |
| рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци |
| е...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени |
| аве до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S |
| в за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми |
| е за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти гла |
| чи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, о |
| вамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине |
| се бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одб |
| и је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет |
| али смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — п |
| асна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишени |
| рестрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријате |
| > <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У |
| две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбо |
| рочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па јо |
| ве обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест |
| етан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше то |
| огост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточ |
| храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом оки |
| у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастир |
| p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Ст |
| би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он |
| ритицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну рук |
| пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују. |
| ца, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што зат |
| о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве ста |
| нцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линиј |
| а одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах |
| заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Ста |
| добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њем |
| да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не пок |
| и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води |
| а и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вре |
| главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми ј |
| ..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањ |
| ласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> |
| уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њег |
| јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој у |
| ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Р |
| p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога поб |
| а ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пр |
| често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч |
| и грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље |
| ено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па |
| дар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} |
| оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да |
| том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га |
| ка?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p> |
| ор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђе |
| Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и |
| ао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву |
| пријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, д |
| ка показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло |
| .{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, ч |
| .{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише |
| би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта |
| ти овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовник |
| пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка м |
| S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе |
| о теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу и |
| p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутури |
| Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и |
| ју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу |
| е устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну |
| четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излаз |
| јан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не |
| а.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стаја |
| сије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече |
| Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепрш |
| х — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb |
| као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на да |
| сећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да про |
| ђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро |
| пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их. |
| > <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме к |
| > На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у |
| > <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да с |
| г.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите споко |
| аху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко |
| уше, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан до |
| .{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> < |
| се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека в |
| процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не |
| </p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредб |
| је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људ |
| ече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — |
| ут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — |
| , — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Ж |
| , синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву цар |
| <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвал |
| ’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома. |
| остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменим |
| p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Чес |
| хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у о |
| Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> |
| це и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајућ |
| араш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и с |
| .{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп по |
| Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S |
| главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очево |
| ра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији |
| ако је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко. |
| Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> |
| на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— |
| мо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави |
| вилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n=" |
| н — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош. |
| сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још |
| пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осв |
| мља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> < |
| пита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p> |
| итаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p> |
| Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.< |
| Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је |
| S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> |
| главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још |
| S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Посла |
| кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> |
| ожеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milesto |
| <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се ди |
| о не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тест |
| ? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече к |
| нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p |
| одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не |
| емо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив |
| аче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Прода |
| ушманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама |
| је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</ |
| .. знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу |
| тража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца |
| богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p |
| <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> |
| а игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p |
| адоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милос |
| о своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и |
| па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — у |
| и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p |
| — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у о |
| че кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</ |
| о лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само поче |
| ража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— |
| тљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ош |
| ?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — |
| азумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} |
| цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p |
| :</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први доб |
| </p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се н |
| њем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све ст |
| х што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашко |
| имиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води н |
| ховниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И пос |
| н.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p |
| ат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и п |
| ..{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Прв |
| ла...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд |
| старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без |
| .</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> < |
| > <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{ |
| } Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Д |
| м.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече ј |
| један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате как |
| .{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротност |
| авек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри |
| сто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере |
| Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type="group" xml:i |
| е тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра да |
| а Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па заку |
| осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{ |
| head>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи |
| } Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмул |
| х слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим |
| погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти: |
| Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p |
| } Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на ш |
| <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Та |
| Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире |
| , који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| } Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати. |
| ити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души н |
| .</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти број |
| цом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} |
| толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>О |
| p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи р |
| ар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца |
| РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе |
| у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати ж |
| ећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</ |
| езекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури |
| ли никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p |
| допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је |
| е га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је било крвопролића.{S} Буд |
| Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{ |
| дам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Н |
| примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е леп |
| ових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће |
| повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</ |
| .</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> < |
| Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалу |
| отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p |
| издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти не |
| ше светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло |
| што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потм |
| .{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} То |
| Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="subSection |
| ећ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни мла |
| Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} |
| и <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила све |
| {S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу стра |
| ијевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта |
| p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — |
| промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лу |
| стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може |
| а, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ уд |
| ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се |
| и.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, о |
| шту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не |
| трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњ |
| з све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогн |
| у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога |
| траха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} |
| метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом п |
| се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p |
| p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу п |
| омакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си доб |
| {S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, син |
| ан, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породиц |
| ита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, |
| аповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и уп |
| римицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране |
| ....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, |
| 14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајах |
| ров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња. |
| прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене. |
| увај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну гл |
| Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, |
| селим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, |
| е Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе |
| страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њ |
| ко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</ |
| губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настад |
| ху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, о |
| еш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> < |
| јину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад |
| поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сип |
| пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{ |
| .</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похит |
| ици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S |
| ући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови. |
| ожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, |
| p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Кнића |
| е сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и прене |
| ше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{ |
| уховник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенади |
| ратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не |
| ело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} |
| стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз там |
| у се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је |
| тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и нава |
| >Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори стара |
| оже што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајс |
| се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет посл |
| p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем пресели |
| материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова |
| p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, в |
| ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навик |
| да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и |
| >— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то |
| ам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S |
| љали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} |
| то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, о |
| него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — От |
| ово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад |
| диш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хо |
| о само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, |
| !{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне кр |
| /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека |
| <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове наме |
| а.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име тач |
| је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, |
| ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грм |
| па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора |
| исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мор |
| о и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, д |
| <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља. |
| Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</ |
| ма.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо ч |
| пијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо |
| ити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код |
| оји му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да |
| јући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га стари |
| т га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска |
| иша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња пре |
| да у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта |
| зираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и |
| ља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану |
| мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далек |
| ма у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође |
| обрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један |
| p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p |
| Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, |
| ском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени |
| Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиљ |
| S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешт |
| где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, |
| и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Стр |
| а у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и |
| црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Ов |
| S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде |
| кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обр |
| у неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом к |
| атру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече |
| и, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле г |
| етујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p> |
| ом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри ста |
| Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда |
| ико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу с |
| шина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као |
| ша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> < |
| у тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и |
| ви читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по др |
| се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" |
| е се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је так |
| несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толи |
| н му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман |
| сталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — од |
| Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{ |
| рише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се пр |
| почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето |
| е сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p |
| беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што с |
| им нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања ч |
| у је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи. |
| не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она так |
| не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче! |
| ни буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они пров |
| ећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> |
| очивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради |
| /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се суко |
| поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривц |
| ма и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра ко |
| ти и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" / |
| аше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169 |
| умадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар |
| тваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у |
| ако јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај уве |
| ена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће а |
| и.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага.. |
| ље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој реч |
| е почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају |
| у у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димит |
| И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нов |
| {S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ |
| ише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи |
| д главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф |
| ...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} |
| и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, |
| ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том дод |
| е.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко двориш |
| се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Ста |
| е повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно |
| пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној ја |
| ислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</ |
| } Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми |
| <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо |
| ше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска |
| ? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за ко |
| опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n |
| пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече |
| то буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше |
| алише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих ст |
| га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо |
| <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и как |
| и освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекош |
| и и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буд |
| <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад о |
| S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољ |
| гао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — |
| ?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова. |
| алажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави вој |
| вор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва че |
| ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се |
| е, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — |
| дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врх |
| , и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд |
| ро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва мом |
| има отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на пољ |
| ја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама |
| — Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пу |
| Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.< |
| ветовања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Л |
| ност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева |
| и све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div type= |
| .</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше об |
| чаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно |
| S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној но |
| род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би |
| ваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и о |
| г дома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше пр |
| ли се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма |
| исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стој |
| > <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, п |
| рко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се |
| а, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачк |
| слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови О |
| S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбив |
| о је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како дру |
| Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву свој |
| ови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, шт |
| ом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кме |
| > <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она ку |
| остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породиц |
| S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скр |
| ло вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па |
| а по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и д |
| е.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, |
| ише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игум |
| {S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуње |
| којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сре |
| они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца |
| а тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у з |
| S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претур |
| врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не п |
| бе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведеш...</p> <p>— Кога?< |
| ?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметн |
| ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Л |
| што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кме |
| — Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Изб |
| адесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита |
| да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом |
| аљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} |
| како.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако си |
| аш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n=" |
| велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морав |
| е кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов. |
| > <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом |
| то што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p |
| ? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад |
| ама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу |
| аче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених р |
| прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он ја |
| ј ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрх |
| ападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом сил |
| — Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p |
| и.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко |
| зрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста н |
| дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифов |
| , сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> |
| јатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препо |
| ?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва. |
| нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима. |
| куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата |
| <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га |
| овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носит |
| ви, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумњ |
| сто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{ |
| заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, |
| а више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да г |
| је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је з |
| би их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, п |
| пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху |
| иф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама |
| н.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p> |
| вете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше ж |
| з јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније |
| ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове р |
| S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по |
| >За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Рад |
| {S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p> |
| та.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељ |
| мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у |
| где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра |
| м.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се |
| Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па |
| у хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{ |
| .{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да на |
| боких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури |
| p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— До |
| заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мал |
| Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погле |
| здена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гут |
| тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно |
| Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на |
| код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле п |
| оникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ сти |
| аше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде к |
| диже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Л |
| и обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мрт |
| вавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| есу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага |
| д. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</ |
| <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type= |
| твори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца |
| треса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје! |
| о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру у |
| а онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>С |
| беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше п |
| /p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш. |
| јаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-З |
| >Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S |
| Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али |
| 6"> <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних |
| го и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска вој |
| а разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака. |
| велики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Чет |
| ака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене изм |
| жаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{ |
| е невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се |
| по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p> |
| p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије |
| арац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опаз |
| гружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је |
| јша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвоји |
| а.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> < |
| <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не да |
| отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> < |
| ветлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред |
| ћаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито |
| пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скот |
| у прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Н |
| рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, |
| барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с ви |
| и је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изу |
| .</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и свет |
| ај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под т |
| аве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе ок |
| ше како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Вас |
| аду под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима |
| м и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као л |
| к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирс |
| га.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, |
| ајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S |
| "61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/ |
| њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишч |
| правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости. |
| девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога на |
| /head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено |
| а се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, |
| о превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{ |
| вијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једно |
| град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и |
| наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} |
| и муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше и |
| и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плавља |
| {S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околин |
| авлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Мно |
| поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после општ |
| обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако |
| разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко. |
| е.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како ог |
| {S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште ц |
| љину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па |
| у, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ |
| е пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до по |
| и.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Доб |
| p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p |
| , попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало |
| спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда п |
| јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Мор |
| вац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> |
| пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник |
| >У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обаз |
| </p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.< |
| ну.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење ко |
| ира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће |
| >Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних С |
| дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође н |
| з Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан |
| — Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> |
| ужину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <miles |
| ину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери о |
| упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца |
| пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и уми |
| .</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па |
| епта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојиш |
| еца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслуша |
| е Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</ |
| уло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћ |
| Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма бе |
| апљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене |
| ојено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, зап |
| тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p |
| пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, ов |
| > и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна |
| х.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су реб |
| љко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин < |
| не августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобн |
| b n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедем |
| арјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; гро |
| акав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глоби |
| задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди |
| деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицо |
| да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у т |
| истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могућ |
| место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока |
| настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, |
| о обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служ |
| енутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун |
| ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} |
| шти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} |
| упи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годин |
| аш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долаза |
| рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагњ |
| ом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи |
| ...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког |
| >— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше та |
| јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешк |
| х прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарк |
| ио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога |
| војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза |
| оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак. |
| а вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ |
| ући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, с |
| > <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, наш |
| гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, де |
| икао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{ |
| и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше сила |
| што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на б |
| одна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих ист |
| S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако т |
| е да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и уда |
| а.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћ |
| сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; пот |
| ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријате |
| ен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, б |
| и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство на |
| ше браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Прот |
| Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранит |
| и нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвал |
| ш тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} |
| Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дел |
| ст турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материн |
| свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак по |
| ошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади к |
| S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се |
| дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта |
| — Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, |
| .{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни |
| азагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача |
| за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-П |
| њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца |
| чак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код |
| шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац |
| једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му |
| х људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац |
| е кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови ј |
| во.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Л |
| е?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — пре |
| да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S |
| з Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихват |
| али!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими к |
| — Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади ј |
| Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} |
| {S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне. |
| рећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа |
| по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а |
| !...{S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гла |
| ни се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у ч |
| је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађу |
| века.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p> |
| темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Ж |
| тезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима свој |
| беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напуш |
| , усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагоро |
| се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава |
| ључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве с |
| одица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пр |
| ије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њег |
| ола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад |
| 2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планин |
| ни и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на п |
| жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најд |
| <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме |
| </p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— |
| ми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавал |
| да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</ |
| 1"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градск |
| рем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запи |
| авоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зид |
| а усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу |
| , па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко |
| и се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад |
| кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и |
| латну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p |
| >— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? |
| српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када |
| а.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> |
| и, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, п |
| ра!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђ |
| , очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасут |
| природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} |
| говори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n= |
| даше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десни |
| {S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе д |
| осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слат |
| х негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која |
| се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сва |
| и и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих |
| аху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши |
| ле силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо д |
| , које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаш |
| мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, |
| у, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори с |
| собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — про |
| присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и ди |
| ачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларе |
| ому пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног |
| леке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог |
| вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са |
| Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спу |
| а, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величан |
| и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, |
| е се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобо |
| азлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим |
| ве супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и |
| 15. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се своји |
| мом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај |
| Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду |
| да, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </ |
| ови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланц |
| чарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са је |
| ранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод згр |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</ |
| 18965_C2.1.5"> <head>Повратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилон |
| са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отво |
| у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца |
| .{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без |
| p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к |
| дно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права |
| по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Наст |
| стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, па |
| еш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, |
| осрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше прим |
| задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај н |
| ећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти ј |
| оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одеље |
| е набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> |
| ти ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> |
| >— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p |
| о? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p |
| p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да |
| му Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се ме |
| че она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори в |
| S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— |
| ји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага |
| код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — |
| овори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да |
| се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и |
| и Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?. |
| еже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и прот |
| ог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су нево |
| од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{ |
| {S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— |
| иде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Не |
| очи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Ду |
| азори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нек |
| м гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро дец |
| а?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="1 |
| S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нек |
| стаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-К |
| Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том раши |
| ими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми н |
| ћан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> |
| ви Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд в |
| и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.< |
| } На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са ис |
| ећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="su |
| аго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type |
| иже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} |
| , а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру |
| тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом |
| ајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он зад |
| и, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме н |
| променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека с |
| {S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете |
| обро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— |
| > <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Б |
| је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рам |
| е ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — |
| ависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! |
| иховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како |
| /p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је |
| оји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и |
| {S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одг |
| /p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} |
| а, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за |
| и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div |
| ко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — при |
| мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а |
| ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Х |
| они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов |
| /p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Ж |
| а си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Б |
| ећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврт |
| ече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку. |
| отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — |
| исутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милош |
| ...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку |
| брад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{ |
| Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Чов |
| у његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од |
| та за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? |
| ува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над |
| , па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна д |
| ој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац п |
| ...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Ж |
| пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид. |
| о — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана |
| и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које нар |
| и подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а |
| ћи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробив |
| Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете с |
| дба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе сло |
| сти, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да с |
| е спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лу |
| е све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} |
| мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> |
| <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком |
| ше стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше |
| </p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упита |
| аде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио к |
| усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо п |
| а на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њен |
| адоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, трин |
| ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Ст |
| е загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> |
| ата, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око к |
| примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико |
| ричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?< |
| при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, л |
| целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} |
| пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> |
| приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета |
| е неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; ба |
| ам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко |
| ри кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у го |
| е га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве стар |
| де, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо |
| вати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као |
| > <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да зна |
| олила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На ли |
| уди.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо |
| уже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет |
| е смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Мил |
| Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Т |
| ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса. |
| р и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> |
| то не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима |
| аше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и |
| у у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— |
| јесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, д |
| а у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра п |
| али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник ве |
| аде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му |
| диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p |
| што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одвр |
| it="subSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Н |
| хтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светит |
| /p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— С |
| ста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног |
| нких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разн |
| урао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој |
| еху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше |
| уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо н |
| еше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче т |
| ле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чи |
| Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и |
| целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврт |
| стити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он |
| тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад.. |
| вечера, кад већ намераваше лећи, закуца неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</ |
| се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Ч |
| пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момиро |
| даде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> < |
| д.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.< |
| се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрв |
| >А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све олич |
| ебо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора б |
| .</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} |
| p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше с |
| рли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По то |
| ама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</ |
| и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке. |
| да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> С |
| Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајућ |
| аког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из |
| зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред ко |
| >Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" xml |
| <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> < |
| иво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га |
| ше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта |
| ом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, д |
| ше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кук |
| нака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и заустав |
| ма да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струј |
| гу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше. |
| и.</p> <p>— Каква невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— |
| свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти за |
| ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присети |
| /p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> |
| игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— |
| га и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А ост |
| том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се прету |
| и речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је |
| е изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачи |
| орена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се по |
| отргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на з |
| браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удруж |
| упно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p |
| ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p |
| <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи напер |
| је свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S |
| м тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише га за рамена. |
| } До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејти |
| их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и |
| како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати |
| облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризо |
| како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S |
| <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гр |
| аше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва бе |
| нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и |
| о на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? |
| наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, |
| е прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.< |
| ом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаш |
| ши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру |
| цу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија |
| диже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим г |
| киде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ о |
| тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци п |
| гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна п |
| спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на л |
| у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кме |
| немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> |
| арац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндер |
| ећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Јед |
| а рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и пос |
| порима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пут |
| p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрсни |
| е и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску |
| т у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрад |
| ске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети. |
| гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше |
| одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар |
| тране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p |
| сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter" x |
| /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двоји |
| } Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве |
| ко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и |
| а Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби |
| и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми |
| тарац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је |
| и врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p |
| ед, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројн |
| азбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, о |
| рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади |
| у.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за |
| > <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb |
| <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац |
| — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне |
| {S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} В |
| дан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко |
| Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на |
| естан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?< |
| але јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој тре |
| Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко |
| у и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и реч |
| коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали |
| колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p |
| ојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} |
| гњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> |
| и чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и пон |
| е на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Гос |
| бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе |
| кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири ч |
| > <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зли |
| онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамниц |
| рекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана< |
| но десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје |
| и град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, |
| акво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком |
| } Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хла |
| ква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висок |
| де према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови бе |
| Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и да |
| запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Су |
| на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим. |
| сто да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} |
| ђе до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Ста |
| вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Та |
| кан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, |
| рећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се как |
| м хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и с |
| Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{ |
| Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавн |
| арцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — |
| .,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа цр |
| јину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће им |
| аву, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, п |
| се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. |
| је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа |
| еног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— |
| допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћем |
| синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> |
| упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— |
| млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</ |
| упам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — п |
| не људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш посла |
| дној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотин |
| че!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали за |
| етиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, |
| Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Н |
| S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње |
| ...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— У |
| ..</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима р |
| .{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, |
| овнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се |
| Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у |
| а бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p |
| у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису ро |
| а душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <div type="chapt |
| свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламт |
| чни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудв |
| пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, р |
| одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих напере |
| ојводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што туж |
| шкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби |
| уташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} С |
| злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из т |
| притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p> |
| p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам нес |
| зини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{ |
| Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд |
| распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклет |
| S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше п |
| н повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> |
| беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако про |
| Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто м |
| о харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице |
| јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја |
| ијатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече н |
| рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је ш |
| скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће |
| , прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Б |
| и ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену. |
| све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима |
| етири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав ч |
| ар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташ |
| игде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне |
| S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори |
| </p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца |
| жаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом |
| мо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће проп |
| мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} |
| е и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута со |
| одсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упи |
| и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спас |
| примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле |
| самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у ка |
| >— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече |
| и то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Мил |
| разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговор |
| у натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја |
| на одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и |
| д ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати а |
| но.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>Т |
| и се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{ |
| ила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да |
| укаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p> |
| вијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв |
| и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко до |
| рибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам ре |
| ев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — ре |
| Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на |
| говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p |
| Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу |
| лно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе |
| пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} |
| nit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема. |
| се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, поглед |
| анастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајс |
| едаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не бер |
| Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет |
| дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у |
| . би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од |
| црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама пон |
| 5_P1.3"> <head>КЊИГА ТРЕЋА</head> <head>НЕПОГОДА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1 |
| стош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је |
| адија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p |
| /p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати |
| обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар м |
| још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p |
| једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко |
| ати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Ом |
| представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити |
| а жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђа |
| навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ |
| остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к |
| љена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај ди |
| гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их |
| оје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, д |
| <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да ве |
| љивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца. |
| робијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} |
| } Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртн |
| знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наст |
| беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт |
| дуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и госпо |
| не, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху |
| ко даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола ч |
| > Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на мир |
| ђутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Г |
| тићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне |
| ромицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час нап |
| е што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашков |
| Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се |
| ет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако беге |
| непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по нера |
| азну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати |
| ици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде зн |
| S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у па |
| и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{ |
| ошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топо |
| ао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а |
| а и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима |
| гоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се |
| Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, С |
| прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јач |
| оју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар |
| и шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, |
| у у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!.. |
| </p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Ми |
| ачини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакањ |
| а свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђ |
| и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој по |
| се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 80 |
| ти се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врли |
| јући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички ре |
| четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљ |
| зеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се неб |
| ј живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да |
| наке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српс |
| } У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он |
| ече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узне |
| леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Прод |
| удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се пос |
| еви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза |
| устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Лати |
| наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене |
| у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То |
| свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне |
| ода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; |
| ужбу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, о |
| аветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту до |
| p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једну кућу али |
| шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, не |
| атеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара |
| језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропо |
| остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у |
| с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отр |
| </p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те |
| али.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, си |
| — Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустриј |
| Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једв |
| те како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучем |
| ожда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игум |
| их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; ка |
| и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је доби |
| и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност и |
| олазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</ |
| има важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трна |
| а крајина, какви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта |
| о црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђ |
| сије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што |
| ли у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диж |
| напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која л |
| {S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, |
| ви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свиле |
| ком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе |
| е село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској н |
| души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И |
| невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} |
| тство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе свој |
| Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиро |
| је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече |
| ему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још н |
| , сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што |
| олебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, м |
| леко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се |
| по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p |
| моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прат |
| и пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза |
| ?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га |
| чува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере св |
| вога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не |
| оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија |
| ете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> |
| е.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — реч |
| женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>На |
| Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука с |
| рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Н |
| ......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно |
| бови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па с |
| утак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечи |
| жи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој С |
| дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са вр |
| алило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко до |
| траг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се |
| харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и чет |
| на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, п |
| .</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> |
| p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими на |
| децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена |
| Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани |
| повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашав |
| кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.< |
| ега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко с |
| и је доведеш...</p> <p>— Кога?</p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га |
| се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигн |
| и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} |
| што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси |
| Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајин |
| добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима |
| ан од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и |
| .,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} |
| уци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испр |
| {S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи |
| {S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме |
| га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири. |
| ћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпо |
| јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарк |
| ће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p> |
| сије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позв |
| одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето |
| оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад на |
| ера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као д |
| ни нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да |
| и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко |
| лостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како ве |
| Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згар |
| то више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што мог |
| p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели? |
| <p>— Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p |
| ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипа |
| та још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погиб |
| Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да пра |
| за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{ |
| ом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи над |
| аменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако бу |
| оклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала с |
| Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега то |
| Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} |
| робова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца и |
| и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их не |
| вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано. |
| дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном каз |
| згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S |
| наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{ |
| ратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А |
| и хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај |
| Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу к |
| лити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и |
| а, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин |
| ка! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Нема |
| о наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни |
| чавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Милошева ог |
| буди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше п |
| S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет |
| одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, ка |
| на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муњ |
| Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све пре |
| вог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе |
| Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита иг |
| зе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се |
| звишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та |
| и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да с |
| асак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже поч |
| еца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова |
| зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што ул |
| {S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванре |
| е са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем |
| > <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кра |
| своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она |
| беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњ |
| одене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p |
| ади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву тур |
| p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На |
| окрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти кап |
| мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као |
| >— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?< |
| бо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно нади |
| ше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права б |
| p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— |
| боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће |
| колине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, ко |
| По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешт |
| у, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: |
| } Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. р |
| .{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај м |
| шин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под запов |
| нијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата. |
| и се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратим |
| то и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То |
| сећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, |
| аш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и |
| погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разу |
| дног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, |
| {S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади км |
| 6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у |
| 4. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игума |
| ио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на |
| неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи н |
| јић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p |
| стеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи с |
| тиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног |
| је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљ |
| арац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац |
| на, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а |
| тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати |
| трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као ов |
| ва те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не м |
| рат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обр |
| е.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова на |
| љан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — |
| азујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјуриш |
| е деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опко |
| пије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тач |
| ј не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрим |
| се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже |
| маћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху |
| а Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мра |
| на, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут |
| </p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кљу |
| ом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с |
| , погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — |
| — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они пот |
| кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спа |
| етну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — на |
| ставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потреб |
| красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни |
| анствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси |
| <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе |
| их и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоц |
| и, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромнос |
| на кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни |
| ава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на |
| мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живопи |
| ићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјај |
| у.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке |
| т додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" |
| дати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Из |
| сницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92 |
| а, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из |
| Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше |
| о ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{ |
| зише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p> |
| p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пуша |
| че!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре |
| ришта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са к |
| и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
| ајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p |
| шко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над |
| е, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p> |
| ност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је |
| да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави н |
| За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш. |
| је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на |
| ене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале ка |
| тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше |
| {S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати н |
| ога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси |
| икако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беш |
| приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњ |
| и од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, |
| д радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игум |
| Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бо |
| тресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло |
| /p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не |
| кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је к |
| не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Дес |
| 157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па |
| ешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој ј |
| тим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о наглас |
| о? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад |
| — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне. |
| } Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо гр |
| салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S |
| обе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он нап |
| хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? |
| дмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на |
| свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предр |
| здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не |
| /p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у ј |
| јнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну |
| ивен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени проп |
| твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај |
| овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" |
| во...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле на |
| Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} С |
| n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Ум |
| идно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше ве |
| ву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} |
| ој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у |
| служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га сас |
| то се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, ко |
| ућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гост |
| свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздраг |
| ву, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спу |
| се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="group" |
| хове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено |
| војим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром у |
| апред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобр |
| в имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајс |
| уђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад |
| његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове ра |
| рнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак |
| одаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш |
| ајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обр |
| ебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војво |
| а и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла |
| , прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког |
| даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку |
| а се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.< |
| се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и об |
| увај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као |
| онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p |
| Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нок |
| p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тра |
| у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће |
| за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учин |
| уми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, б |
| ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одгово |
| ку и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и о |
| ра!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— |
| опати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на |
| треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по обра |
| јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен пре |
| ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага |
| м их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад т |
| {S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кул |
| поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p |
| у кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже гр |
| b n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгод |
| о напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш не |
| сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се п |
| Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гра |
| > <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђе |
| це твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пу |
| <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игу |
| p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све |
| икад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и н |
| {S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби |
| а манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије |
| } Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по окол |
| злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{ |
| аву.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молил |
| у тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се след |
| отерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не д |
| p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{ |
| ина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз гу |
| ушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одра |
| то буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни реч |
| т времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен |
| ија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и |
| мни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже ј |
| ним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац |
| до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" / |
| мо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с |
| гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и |
| гуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, п |
| p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па |
| руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са св |
| степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> |
| пусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и у |
| дговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, |
| х вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ д |
| леди.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића |
| оле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим. |
| купи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију |
| дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се |
| најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој |
| нака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом с |
| >Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте п |
| оше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на се |
| ети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између |
| ић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На гла |
| е Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом г |
| е лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један |
| ојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно |
| граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беш |
| и заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за |
| ечи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту |
| узела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му там |
| ш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајник |
| н наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! ц |
| p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узи |
| <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> < |
| чка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У ок |
| <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на |
| тољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома виш |
| на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око по |
| а превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи. |
| и бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из |
| еше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Ка |
| .</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до ј |
| у у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p> |
| има.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додирива |
| </p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан |
| S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p |
| Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци бе |
| паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! |
| омоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погру |
| Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по јед |
| изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше |
| а стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика м |
| е пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници ост |
| м руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их пр |
| p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави |
| еха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему |
| а изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му па |
| а, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S |
| о послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку? |
| е потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p> |
| кох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео |
| ј синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да мо |
| остала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши м |
| ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па |
| стрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему д |
| ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} |
| изиђе из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у с |
| т гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добр |
| > <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћ |
| p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p |
| ти тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ва |
| овек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад |
| је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш с |
| гурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фе |
| и детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришо |
| е — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрп |
| те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај не |
| кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их дв |
| е:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и |
| , а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше т |
| </p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p |
| — Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено г |
| ошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у в |
| а не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гр |
| ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} |
| <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци |
| О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радоз |
| на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори де |
| дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је ми |
| та, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медв |
| и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изрод |
| {S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код с |
| леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти |
| пасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</ |
| га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Р |
| p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко |
| бовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</ |
| лањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, н |
| ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта |
| сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини пр |
| да, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и |
| побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о |
| да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и |
| p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — р |
| p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече |
| ш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} |
| 18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом |
| к буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, н |
| о веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба дете |
| ти у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог |
| ћи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S |
| велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се |
| гу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> |
| војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Осван |
| ко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, |
| стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога ж |
| мљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p> |
| тотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{ |
| све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септем |
| ава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права |
| и-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљев |
| стави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко у |
| и тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — |
| питаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једв |
| г присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако леп |
| <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би д |
| та би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их с |
| ба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестр |
| одао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрп |
| се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио |
| еше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био ник |
| требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готов |
| Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он с |
| .{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћ |
| му искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и ка |
| већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— М |
| уши нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победи |
| тељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душ |
| куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље |
| товима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуње |
| снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Ш |
| Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротво |
| ега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жа |
| и промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p |
| раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редо |
| ником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови |
| <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ |
| — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрште |
| У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subS |
| ајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се |
| {S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</ |
| иње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар т |
| дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> < |
| Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фал |
| а до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти де |
| p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам |
| ска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше |
| атнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врат |
| сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још |
| p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и нево |
| ико је ђаурских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чек |
| е захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} |
| ети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред |
| p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, поле |
| ак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање |
| пајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и |
| са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху |
| аји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилиц |
| жући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Са |
| Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави |
| доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p |
| е пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему паш |
| >Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаш |
| ш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — |
| етрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Же |
| Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — у |
| ини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могах |
| а треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф об |
| авом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде м |
| > <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.< |
| сти, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко с |
| ко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p> |
| , протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — реч |
| Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита вој |
| у седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па ш |
| желео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у К |
| јводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти вел |
| који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за |
| .{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, |
| е главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим |
| е чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напа |
| ћи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.< |
| Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресал |
| — Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи |
| а вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, гриц |
| же очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима бего |
| p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто |
| " /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пу |
| а твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш |
| оред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад |
| шта више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их о |
| ну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губ |
| заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</ |
| рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радит |
| — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео с |
| таће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нис |
| у и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Н |
| ени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, стро |
| >— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта? |
| азре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— |
| прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљ |
| е различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То бе |
| аше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунц |
| смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, мани |
| ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи |
| осто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, |
| >— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, |
| > <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нек |
| сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако как |
| само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку |
| ша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице |
| е?</p> <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихв |
| } Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко |
| е беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи |
| н и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: |
| оде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти от |
| у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде |
| и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем |
| ете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.< |
| <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља по |
| и својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро |
| тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише |
| соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зв |
| прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје де |
| на.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад |
| Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разгр |
| је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су |
| си усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само пам |
| азећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи |
| приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као |
| рено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жен |
| т и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смел |
| аспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час в |
| и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> |
| о дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном у |
| че, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше |
| одајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен г |
| му једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно |
| Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{ |
| г, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ |
| и, који не изумиру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p |
| ске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} |
| окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зг |
| вно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по ра |
| им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињал |
| ћи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко г |
| бавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рек |
| се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и |
| рого испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Д |
| ече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи г |
| ови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, с |
| рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Лати |
| к везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе |
| ако се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — |
| брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А |
| одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p> |
| а се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скоп |
| сто, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку б |
| аосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{ |
| да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} |
| пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а |
| то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше без |
| {S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарски |
| у ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом.. |
| и ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с т |
| старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају. |
| ш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жерави |
| е пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том |
| Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то бу |
| матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго ис |
| итисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> |
| стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у |
| низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</ |
| Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кме |
| pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им ништа ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бе |
| .{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена кли |
| а да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори гл |
| и?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак |
| вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} |
| рава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српско |
| ош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над |
| и као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на оп |
| е заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга |
| рисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душман |
| у.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и |
| сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и |
| Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера |
| вно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори глав |
| ле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> <p>Јусу |
| нађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног |
| ше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који |
| и у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, син |
| роз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов за |
| ољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и |
| луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико |
| и оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Посе |
| ње народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и |
| стог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у |
| разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под |
| устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од не |
| енадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за |
| теља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не с |
| ука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита То |
| и ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ак |
| раше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{ |
| .</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Ла |
| аде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и |
| ве.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, |
| даје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се |
| у, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — |
| ти се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>При |
| ару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело о |
| ла ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p> |
| блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима |
| послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га преда |
| о им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он |
| јасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јав |
| ече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак ску |
| unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше |
| с слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху н |
| ељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша |
| е у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за пет |
| age"> <p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> |
| е тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што |
| се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, |
| ек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе. |
| дају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше |
| што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, про |
| то се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво |
| ари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</ |
| Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести м |
| Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пу |
| на.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне |
| а.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли |
| ка шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики |
| них и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког |
| а.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — |
| лама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p> |
| цима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> < |
| а за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри чове |
| ас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај злико |
| кољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи |
| му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да пр |
| шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти |
| поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу |
| да.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, изд |
| о.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница б |
| аху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силног |
| .{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како узди |
| .</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, |
| земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад |
| ала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} |
| оље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p |
| у се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадош |
| ети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оруж |
| ужаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претв |
| е сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?< |
| писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, |
| полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светло |
| не уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и ј |
| ?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју |
| актио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, уст |
| е сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке |
| > <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли |
| силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p |
| рипрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Мла |
| <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јата |
| <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> <pb n="1 |
| ! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављ |
| ружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Ру |
| младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко |
| — Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко |
| чаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и ре |
| ена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страх |
| устити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се |
| Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Бла |
| ери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде м |
| јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица у |
| изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, |
| и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну |
| иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше |
| анци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на послед |
| м је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> < |
| ако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа |
| <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и при |
| а.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије |
| е натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођ |
| краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се |
| , пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану ј |
| је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гла |
| тена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p |
| чевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде! |
| е, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.< |
| ушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душ |
| лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — |
| усте и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и рум |
| S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Бо |
| ица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучно |
| ла лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног |
| , црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква б |
| лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима |
| амо да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва |
| ву.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла |
| .</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак д |
| </p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</ |
| анђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастир |
| е пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше п |
| је, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо |
| .{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Бе |
| ри жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се |
| — Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за м |
| га! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само па |
| — Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</p> <p>— |
| реши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбу |
| доше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> |
| га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Та |
| аше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у |
| {S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари! |
| е главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старц |
| зустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса |
| Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код М |
| ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — |
| војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мос |
| иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово |
| а кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упит |
| срет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела |
| ебо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} |
| оновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се ј |
| ов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам |
| а осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова раза |
| обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" / |
| је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на врати |
| ст.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попр |
| грли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба ди |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањах |
| иниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} П |
| а! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последње |
| на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p> |
| нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — За |
| одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори А |
| стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде. |
| S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по |
| ставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP18 |
| селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се нед |
| ону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећ |
| и у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска пока |
| олико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци |
| ојводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дуж |
| То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, |
| "subSection" /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да с |
| утоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахиј |
| > <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови ре |
| одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Пон |
| p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| и стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отвориш |
| ог пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову |
| наку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан с |
| о испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше |
| ресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али |
| ичка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с ог |
| ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће до |
| е.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимље |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.8"> <head>Ноћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу |
| .3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За |
| .{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући |
| е се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше |
| се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, б |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стиг |
| оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаш |
| аница!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син |
| слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, |
| ло за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад |
| сти.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, гол |
| нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час |
| {S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи |
| /p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> < |
| ово засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми ус |
| неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> |
| и пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда- |
| д некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жа |
| е од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да прод |
| ажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене |
| ри Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Тур |
| ри Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обоји |
| , да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико |
| отивну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не |
| Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему |
| ознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> |
| га себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Т |
| <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло |
| мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S |
| му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и св |
| рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} |
| Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе |
| !.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мрж |
| риво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S |
| ју.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, |
| јајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање |
| и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад м |
| оменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је |
| е, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дет |
| пасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p> |
| заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p |
| му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољн |
| лаве.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је |
| то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га преко |
| мо једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне |
| да пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређе |
| риђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дође |
| м био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир уд |
| </p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи |
| упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, п |
| горијевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег ч |
| Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не |
| Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдук |
| ?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p |
| чито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјагли |
| нце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и т |
| бра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она |
| им приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>З |
| Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} То |
| ћа! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то |
| ољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна в |
| џи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; д |
| а белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а |
| душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" |
| одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњ |
| сли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он |
| >Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="14 |
| и Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се |
| } Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чо |
| е под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме ко |
| а.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувиш |
| ?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не ра |
| аже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум п |
| пу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</ |
| мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудно |
| овара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчино |
| жу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског им |
| дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ће |
| <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветује |
| му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — |
| рачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан. |
| дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до |
| д сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и зад |
| главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца |
| орите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учин |
| напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком гл |
| е на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузо |
| ...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ |
| и Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо превр |
| и Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно |
| нем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно не |
| т.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} |
| > <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отво |
| е аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није води |
| лан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску |
| ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше |
| е од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху |
| аше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{ |
| добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У до |
| пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не |
| е је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачн |
| ица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размешт |
| а дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми |
| а кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху |
| Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде суд |
| и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећ |
| ава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет |
| и кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави |
| а неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску зад |
| {S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и пред |
| 9" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше. |
| говом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачу |
| истином.{S} Наш је живот дело и милост његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање в |
| ма развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза з |
| ена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом |
| с чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да |
| сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је |
| и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и ук |
| Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на |
| </p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања |
| ем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом стр |
| <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} |
| беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјав |
| храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род ч |
| писи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривај |
| а српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уто |
| ку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Н |
| дио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци ве |
| } Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не |
| а Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет |
| м — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У |
| оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари |
| а, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати св |
| хорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше |
| ет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и је |
| једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Пра |
| цима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и ми |
| ово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; пор |
| ви витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цв |
| авити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутк |
| чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и јед |
| оста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Ње |
| на.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} |
| чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличк |
| релећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и посл |
| е оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се к |
| ете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Лати |
| аше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше |
| ремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаћ |
| > <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и вик |
| } То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она соб |
| идети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу |
| старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— |
| ти по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" / |
| нији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у к |
| т!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви н |
| ртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, км |
| , његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрост |
| показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и |
| него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч |
| {S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху и |
| Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његов |
| о припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су с |
| рачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се ко |
| ег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољск |
| лу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} О |
| са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борисла |
| нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет горачићски б |
| ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не дад |
| } Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> |
| {S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно про |
| старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— |
| ова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином ду |
| очу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ |
| ише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који |
| је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче |
| е беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жуп |
| во, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак |
| одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не |
| састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија п |
| а склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> |
| аше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зл |
| шу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша |
| — Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима |
| вим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени жив |
| ата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упит |
| аштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се ро |
| Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима. |
| е Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши б |
| ужаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{ |
| ли више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су |
| е да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Но |
| ва.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све ш |
| p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} У |
| буђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?. |
| и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цв |
| ако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Ч |
| е Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живо |
| >Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког |
| — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S |
| аће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкав |
| стина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често с |
| зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беш |
| а тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кр |
| души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића |
| {S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сет |
| , а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и велич |
| че он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам |
| д свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше к |
| на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху сме |
| ући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише по |
| адоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весел |
| крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два- |
| <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, б |
| и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, |
| ку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> < |
| едино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасе |
| рага моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не греши, мила моја! |
| тео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше |
| е народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни |
| спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној сте |
| м је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутр |
| здисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво д |
| , која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекл |
| оље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напас |
| атрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и |
| лагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев нас |
| аменом.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад |
| и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што |
| <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше |
| је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито |
| њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега |
| сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове нев |
| евоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава њег |
| ен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> |
| ости свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <d |
| стави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, њег |
| {S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулеј |
| } Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом оми |
| ћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зид |
| јим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> |
| у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког жи |
| иново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби про |
| роз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше са |
| S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид |
| у подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријат |
| у могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.< |
| рка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој верен |
| се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у пала |
| Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи р |
| се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог д |
| ово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Он |
| ош само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљах |
| о ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и зла |
| терине.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата |
| а срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде |
| есто Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображава |
| санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне м |
| ше у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један млади |
| ј беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнел |
| едо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, |
| Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> |
| аћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; |
| пи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од |
| на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хри |
| рко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих |
| е, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан. |
| /p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мил |
| уни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којим |
| и је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно |
| ој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S |
| ила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увел |
| :{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан.. |
| у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невер |
| даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму. |
| их синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушк |
| свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби кр |
| S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неим |
| твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља |
| снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, д |
| ине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма з |
| играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела бело |
| една рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ |
| изини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не б |
| > <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак |
| где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па |
| зађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p |
| прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} |
| /p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} Н |
| е.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној |
| и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — |
| у бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:< |
| путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1 |
| завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи |
| е Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се |
| и град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава- |
| ти реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„За |
| к.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи. |
| ахну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне |
| <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред |
| ође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа ру |
| ицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он. |
| з олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појур |
| па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гле |
| огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и ж |
| се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </ |
| ја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још не |
| у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, и |
| рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p> |
| , ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p |
| еше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљава |
| нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSec |
| и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских |
| у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Њ |
| једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ен |
| ше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да на |
| Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Б |
| е и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, кос |
| и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, ка |
| чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена |
| ео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветр |
| е, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану |
| убић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево. |
| лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се мо |
| Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће |
| а пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарк |
| од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом св |
| човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда оч |
| о стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type |
| > <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну к |
| отока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше |
| ка.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</ |
| } Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што |
| .{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О и |
| } Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection |
| а ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам с |
| е ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и |
| смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачи |
| а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, |
| игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, А |
| д и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се |
| словише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошк |
| ја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и оста |
| десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се прими |
| надије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођ |
| не најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да про |
| виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слати |
| Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га |
| , па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као он |
| јника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад поз |
| неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обно |
| ан.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они прист |
| рци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Бо |
| ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друг |
| пе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> |
| посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и свет |
| ији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света |
| ="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш к |
| S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситни |
| ча својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} |
| ћи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоск |
| одитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке |
| прати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан б |
| свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомен |
| и речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше |
| са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гу |
| о стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p |
| > Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он |
| нима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба |
| стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.< |
| ада, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Б |
| аху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S |
| {S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, а |
| у до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали с |
| се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, |
| сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаш |
| знају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног |
| ди или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, из |
| рагачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се из |
| о да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— |
| м чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу про |
| е.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манасти |
| али бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома ра |
| тиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу обла |
| е до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> |
| е, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и |
| Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, ко |
| тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} |
| ни се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне от |
| <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколик |
| Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте гл |
| уче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу |
| оше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну |
| S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Де |
| обови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ват |
| дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу з |
| село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убије |
| } Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за |
| ових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста |
| и, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадо |
| у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — |
| <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гини |
| наку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас |
| Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутов |
| а човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне к |
| на!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јун |
| неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да том |
| Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.. |
| ми, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> |
| > — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ов |
| </p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шип |
| Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби? |
| тајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и С |
| све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући ј |
| отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> < |
| еху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Ха |
| мена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија |
| ху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко. |
| беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић |
| Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из |
| >— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се. |
| еше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже |
| без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душ |
| рај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десн |
| му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Са |
| <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шума |
| стало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и |
| адујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда |
| у своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, ста |
| снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромн |
| уверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога |
| ко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он |
| нати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога обл |
| .</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узвр |
| Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како |
| миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и п |
| мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> |
| тити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи св |
| е и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а ју |
| е.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаш |
| с охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Ост |
| Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан |
| ма и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјеку |
| облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У |
| иваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу њ |
| ..{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не д |
| ко речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| мству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и послед |
| ше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и да |
| чићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Ју |
| младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред |
| ђ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У јед |
| са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стра |
| пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} К |
| у земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србиј |
| } Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима иску |
| нтеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоск |
| оси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са сре |
| и гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене |
| Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; а |
| p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" |
| Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, ис |
| снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да |
| а се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} |
| већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам душу |
| p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога до |
| , и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће |
| аблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном ду |
| аћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и |
| /p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, зар |
| мо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p |
| } То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам прко |
| {S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} |
| га, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасени |
| ији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.< |
| ост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јун |
| н се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је доса |
| о величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или |
| а зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест |
| бамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} |
| час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова |
| n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Там |
| одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на ви |
| S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих нећ |
| ву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања о |
| онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози. |
| с господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, |
| купљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се |
| да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{ |
| у дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе |
| Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгр |
| .{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе мин |
| и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао |
| шег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече |
| ога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како |
| , та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, |
| ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} |
| p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p |
| Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p |
| слим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у ха |
| лас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</ |
| ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше н |
| и: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара до |
| се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, |
| и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог |
| Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p |
| пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говор |
| војчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је про |
| ред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи н |
| ено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p |
| бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше о |
| нага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља |
| их прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} По |
| у као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала |
| и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, |
| а, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаков |
| клетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе с |
| ине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну н |
| .</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова ј |
| оникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један |
| вори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак ман |
| а ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S |
| p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до х |
| ње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом бла |
| .. знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну кр |
| <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, ко |
| јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и |
| ва.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ по |
| већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Маној |
| и.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише нач |
| жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без кр |
| Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду |
| ку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</ |
| араш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не мо |
| ори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас |
| ес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ кос |
| сао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Миса |
| копа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Пр |
| не — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове |
| ута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се |
| е он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па а |
| ице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p> |
| е.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе |
| ости, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он |
| ида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи при |
| "SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојном |
| брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; |
| S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти |
| издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво |
| ја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она прите |
| иновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим |
| м је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи |
| Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и |
| рављен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли |
| јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> |
| У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом |
| д и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопц |
| <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним |
| .4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хлада |
| че кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о вели |
| ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што |
| ако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар цен |
| окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртар |
| прам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни |
| додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</ |
| вој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда |
| лица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре ду |
| n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш |
| преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на |
| ма радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да с |
| } Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љ |
| сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и А |
| стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одб |
| Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.< |
| беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуб |
| плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одм |
| C1.3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} З |
| и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевито |
| иваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбу |
| му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину н |
| и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву служ |
| Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p> |
| ном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко по |
| <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Как |
| буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провира |
| чу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне жив |
| том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке. |
| т Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажах |
| јући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а |
| } Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S |
| посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов д |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђ |
| е јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што ств |
| стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш |
| раћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку зап |
| е беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину с |
| п појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и |
| смо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић |
| , брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и ста |
| ојводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! |
| т више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ |
| , смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд д |
| раше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, |
| римети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрва |
| е оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са |
| и жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено |
| ешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образим |
| вори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не ув |
| војим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> |
| је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А |
| е пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невеш |
| ти агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фа |
| е с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p> |
| га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже |
| а пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> < |
| нојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Је |
| еше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по |
| вцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре с |
| отајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као лана |
| е збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић |
| ало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — |
| свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" |
| једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својима:{ |
| А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стој |
| е, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</ |
| ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у |
| положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају |
| p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се из |
| дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући. |
| ти.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као |
| с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стоти |
| S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе проле |
| бић!...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> |
| идом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на североза |
| н Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} |
| отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ о |
| , и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са |
| бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав |
| шчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилиш |
| ка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и |
| па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својим |
| ни мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустош |
| е мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>О |
| з пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Мар |
| јем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манасти |
| небес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прел |
| а се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно теш |
| озор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињам |
| еколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху |
| бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас и |
| ви даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То бех |
| <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} |
| јући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше |
| нахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као г |
| и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{ |
| p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p> |
| усти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела л |
| ви филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом |
| ежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> < |
| стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше |
| Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџа |
| .</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ ма |
| му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </d |
| p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Н |
| не.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадож |
| /p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни... |
| притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n=" |
| Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, |
| е пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и уз |
| се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост |
| ух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумар |
| ли ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне |
| о морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што |
| <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</ |
| есла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— |
| ав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше д |
| Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја |
| Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењ |
| обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Су |
| .{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше к |
| загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано. |
| редини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше |
| оју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљ |
| пкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије..... |
| ндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан сл |
| час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напр |
| ! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, |
| це се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један чове |
| ну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Руд |
| ад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си л |
| ом се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и по |
| /p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку |
| <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже. |
| у.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га |
| општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она ј |
| зе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гуду |
| рачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколи |
| еше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се п |
| слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални с |
| ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз |
| аци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада |
| рац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p |
| и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни С |
| зиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике у |
| беном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се ле |
| е захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја сво |
| тресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Т |
| е.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} М |
| аг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, |
| е ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се ј |
| p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап п |
| боши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама |
| — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара |
| а Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима |
| . ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} |
| те Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка |
| S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо п |
| е сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери |
| {S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не мо |
| досну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну |
| марци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећ |
| е ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточн |
| разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Р |
| сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађа |
| ти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладн |
| ече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трна |
| отресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али |
| и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљ |
| ни беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ |
| е чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до те |
| пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спо |
| ићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пу |
| Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко пог |
| > <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже |
| рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер |
| чи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихв |
| најмилије, нога некрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и д |
| ша моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је свети |
| ема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак па |
| о.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збо |
| — Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> |
| ве црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај све |
| а мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек пр |
| аше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} |
| етила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота? |
| ена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овч |
| арод, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх |
| ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— |
| — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како |
| су и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасав |
| даху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пр |
| то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и би |
| естрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан |
| ху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га М |
| ући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе н |
| пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речиц |
| н са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>Н |
| .{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у |
| , и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим у |
| е спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са к |
| њи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле |
| ишаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, со |
| ше оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под нога |
| недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} |
| !....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми ш |
| <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо дос |
| да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би за |
| некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год п |
| што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p |
| оје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народ |
| p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети б |
| ом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш |
| рипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем оч |
| р у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега бри |
| етета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро |
| Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли с |
| едаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чи |
| ће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакв |
| духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у с |
| т, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњ |
| јно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ |
| p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је |
| ана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турц |
| ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа м |
| до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху. |
| } Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p |
| се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад |
| ог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црн |
| олитичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари |
| убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо сп |
| паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренута |
| ебо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и |
| аше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се |
| еше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Д |
| буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> |
| рилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То |
| и...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећ |
| икну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— |
| десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадиј |
| еринске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — |
| убок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена |
| ко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници |
| са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, |
| откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражим |
| и и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p |
| >Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-плани |
| уста магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа г |
| е натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље |
| <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним једин |
| еним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пасти |
| слобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим |
| 16. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву |
| стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на ј |
| та је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек |
| пажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид |
| За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за |
| {S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, |
| , а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други и |
| p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра пог |
| ..{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без гла |
| зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока д |
| .</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће и |
| и су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп |
| и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове |
| ке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко ск |
| еше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</ |
| лече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубиш |
| А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно с |
| јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и злат |
| орака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да |
| мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јави |
| <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше од |
| до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на в |
| путила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} О |
| а млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те неста |
| браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасм |
| S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко |
| е и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме ра |
| .{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији |
| е време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у |
| ка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку. |
| га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа. |
| постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе |
| ђе до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и |
| к?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— |
| обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p |
| што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи |
| к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— |
| рко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћ |
| Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде н |
| адога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она им |
| >Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи |
| едема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> |
| они.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше |
| а око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — |
| ог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од |
| од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити |
| Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старч |
| ?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој р |
| {S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био ј |
| како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити |
| /p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи |
| и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврн |
| а.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb |
| </p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговориш |
| овори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?< |
| ина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за |
| се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно |
| гнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чет |
| кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> |
| рци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још за мало |
| <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео по |
| ше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до де |
| рко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Г |
| падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, н |
| га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић...</p> |
| — Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вра |
| и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} |
| неражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на зем |
| е на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријате |
| ви, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учиниш |
| .{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, |
| поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића |
| пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб! |
| че Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему |
| и часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Км |
| еше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи |
| и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом |
| <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> |
| p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С |
| тајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S |
| .</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта |
| ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба не |
| ш — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с |
| дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p |
| /p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после |
| м... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати м |
| и Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жар |
| </p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приве |
| p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаил |
| p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да |
| аснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад |
| <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља |
| урцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> |
| њиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде |
| приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> |
| е и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кме |
| } Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш |
| д очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Зна |
| вори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно. |
| ружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit |
| гу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— |
| .</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упит |
| и, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У |
| вода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по с |
| p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала к |
| .</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</ |
| сприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку! |
| укоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одгово |
| Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам нико |
| е.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца |
| </p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах.... |
| урке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га |
| е згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше |
| p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у цело |
| Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> |
| Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</ |
| .</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмет |
| Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре |
| и.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жа |
| /p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попрек |
| руги слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба оче |
| ванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас |
| Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш |
| !</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — |
| и?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући. |
| имети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и ре |
| > <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" |
| > <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и ме |
| е Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p |
| е.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти б |
| рења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, а |
| на...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, бо |
| дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет ст |
| > <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше |
| што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихва |
| лавом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. — Гвожђе |
| се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— О |
| с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ћ |
| а њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>М |
| другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — при |
| приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим |
| — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Мило |
| Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремн |
| Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.< |
| дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Р |
| амо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па д |
| у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и с |
| рши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај пр |
| ено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта |
| у.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> |
| о.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</ |
| p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, п |
| /p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде |
| штољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера |
| о укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и зад |
| шанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати |
| > <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти с |
| де!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече |
| брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми при |
| о беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са п |
| S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снеби |
| ече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени у |
| даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и |
| они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе ор |
| могао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Д |
| .{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Ву |
| им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме и |
| аће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мрг |
| е у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест.. |
| Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p |
| p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</ |
| е чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они |
| ошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а о |
| есану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не п |
| било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> |
| "51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.< |
| — Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше |
| з Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> < |
| забрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} |
| погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? |
| ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и |
| "subSection" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случ |
| е.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p |
| беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва свој |
| у! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који |
| беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и |
| S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — |
| и је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што т |
| о?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Срби ос |
| ше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађа |
| >— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Об |
| апетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови п |
| ље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке |
| и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> |
| } Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори вра |
| ко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајт |
| са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговор |
| их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази к |
| ини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест |
| p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, |
| <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> |
| тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде |
| изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стаја |
| <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш с |
| у?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ |
| неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, на |
| отов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђ |
| {S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p |
| бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими |
| >— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— |
| г видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше |
| на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“< |
| ог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, |
| ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет |
| ше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно |
| о ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одгов |
| тра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> < |
| правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> < |
| јвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} А |
| и се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSectio |
| — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p |
| есеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и о |
| ож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Не |
| вицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Ман |
| је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он |
| покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> |
| ?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздр |
| оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: |
| , соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и бл |
| вори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се |
| заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро по |
| па удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће б |
| збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p> |
| — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него |
| Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по мо |
| >Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са |
| уман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих брк |
| лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припрем |
| испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’ |
| у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога |
| {S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не б |
| га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно сте |
| у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се |
| Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице |
| дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка |
| ом нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници бех |
| стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не |
| нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла б |
| и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један |
| ла, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај |
| аревину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздрав |
| едан многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и дес |
| е падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков |
| а Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече |
| у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, |
| p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и по |
| ин старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману |
| е.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p |
| {S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље нич |
| одинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше јед |
| оте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Но |
| м?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Ш |
| карактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати силу, |
| ше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик |
| ши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беш |
| неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> |
| р Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори |
| оси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све. |
| ра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.< |
| руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове |
| ите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити |
| еза, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се ра |
| пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца |
| е надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати |
| у..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, |
| згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше ога |
| S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећ |
| а и непријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело |
| узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мрт |
| ати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађа |
| ности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила по |
| лазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица диго |
| и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено рук |
| ре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| , колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ћ |
| н угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба б |
| има раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста |
| ћи борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној м |
| е ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмича |
| > <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи |
| one unit="subSection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поузд |
| ди.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суд |
| хмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и ст |
| оби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> < |
| напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снег |
| ога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тва |
| мениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дуб |
| ати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињ |
| јави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага |
| ји, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати. |
| пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети. |
| ромисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и |
| осрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, |
| г држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше оборена, а ду |
| p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних |
| о се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше |
| ећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривен |
| ојствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше |
| ираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверо |
| S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бес |
| се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} З |
| е Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не |
| оје рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се с |
| аџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше |
| и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> < |
| >Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар |
| е допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} Т |
| и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, |
| добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајн |
| Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сједи |
| ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападн |
| проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду |
| питати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговор |
| иће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и |
| д свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство |
| једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић |
| апред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто м |
| дну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атан |
| уга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше |
| запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шље |
| цу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Т |
| пови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Мол |
| леда, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше |
| аху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође оч |
| Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла о |
| то не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас ср |
| рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, доша |
| енијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> |
| у похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, |
| > — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста |
| ромуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на |
| уф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, п |
| чина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек |
| ање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху го |
| цу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе р |
| ваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и раз |
| глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокта |
| старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Б |
| ћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S |
| е жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељск |
| едаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, |
| — Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— |
| е је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепоти |
| зујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше ра |
| одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} С |
| куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно он |
| > <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скамениш |
| </p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах с |
| атиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред ути |
| и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога |
| ти над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва с |
| а.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, лута |
| чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима н |
| одари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се же |
| Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом до |
| </p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и д |
| чати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже г |
| д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кр |
| рајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи |
| м повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се |
| </p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе н |
| их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде д |
| S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S |
| аше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима с |
| задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија |
| ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, |
| > <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћ |
| — Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па |
| таро и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук м |
| место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко |
| Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Так |
| еше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У |
| Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан бе |
| !...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли н |
| никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено.</p> |
| тубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Св |
| да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Бу |
| а као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, п |
| небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — |
| Латиф ми диже кров над главом, али неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p> |
| и у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не бе |
| сли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и |
| блаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило |
| рове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> |
| емамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних |
| нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би |
| т и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, једа |
| завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже |
| е саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p |
| је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све |
| ављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, |
| аће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} |
| с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави. |
| растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана пр |
| јима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, |
| ва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> У |
| одијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> |
| планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Т |
| p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста |
| велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapte |
| ка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока |
| несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад |
| ну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погл |
| реко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се с |
| {S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи с |
| аше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног да |
| нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паш |
| леже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриље |
| а хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у |
| учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива бл |
| већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале. |
| да Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођ |
| — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му с |
| дговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер |
| итање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва |
| гано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену |
| /p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окрену |
| своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживе |
| нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће |
| уше.{S} Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће |
| чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф |
| и чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> |
| Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p> |
| е, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по на |
| ..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућ |
| жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</ |
| спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се у |
| аше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко прис |
| ка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано п |
| ="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђ |
| озора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко диже главу.</p> < |
| постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније вит |
| ме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узв |
| и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше |
| је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке бех |
| рпске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у нас |
| оуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш |
| > <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— |
| аним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на |
| своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу |
| емно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност. |
| а ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и мет |
| тени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно |
| ево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз |
| старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика пре |
| — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Но |
| једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће |
| ше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико с |
| ори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, т |
| обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — ре |
| им ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде к |
| питаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко испр |
| рца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> |
| но запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Б |
| стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица |
| >Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше |
| итања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара |
| амо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица |
| че се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, |
| платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метн |
| та.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> |
| оданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — |
| оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже гла |
| че:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим |
| <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. |
| је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S |
| Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, ш |
| ко је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и ос |
| у, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац про |
| у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути |
| <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивк |
| <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скор |
| дништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио |
| ког.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше |
| ца.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зи |
| личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мер |
| тећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу. |
| попала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и ум |
| и, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} |
| Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, ост |
| и Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико д |
| редња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију |
| једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута |
| рађена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној с |
| иће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих |
| река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом ј |
| момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци |
| кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће дубраве ове; наши гробови биће п |
| а ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и |
| и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто |
| рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, |
| ринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђе |
| е:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пре |
| колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p |
| це к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене ми |
| мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потрес |
| !...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} |
| ле кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање дов |
| овори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, |
| већа, видети горњи део крова.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидо |
| вог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то |
| крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за пој |
| вора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову |
| често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На г |
| од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.< |
| еће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветији |
| нила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рук |
| и веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колен |
| клињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама |
| удећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу проме |
| и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Д |
| >— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну р |
| p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и ч |
| ..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то оков |
| ог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, |
| и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Мла |
| жина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.< |
| 2" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пу |
| > <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p> |
| лагодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите. |
| јске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се |
| враму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узби |
| .2.9"> <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци |
| али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрч |
| у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на кри |
| ише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, |
| рашном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковско |
| ја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских |
| .{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ |
| збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу п |
| вић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субје |
| жјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb |
| о Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српс |
| г по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом п |
| им и непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се |
| ћ и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их |
| таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Не губи |
| Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што |
| угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помам |
| зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и |
| ћем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Книћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчен |
| ужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју |
| еније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, хр |
| отле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у |
| а се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После |
| пи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху запо |
| > Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше |
| се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вр |
| е измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војвод |
| ваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и |
| губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад |
| е што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, н |
| одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> < |
| а дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} |
| ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone |
| а чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски |
| икну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече аг |
| } Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, ал |
| /p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p |
| и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутр |
| натно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што |
| . беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из |
| ри кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прог |
| се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага л |
| ше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан |
| вом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> |
| народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију му |
| /p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је |
| ове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— В |
| војио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово б |
| авом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — |
| руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Млад |
| чивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духо |
| о? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p> |
| .. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на |
| вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов |
| стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чува |
| нуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— И |
| ајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковље |
| аме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у |
| дговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја од |
| о тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити |
| > оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p> |
| а место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Не |
| рце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсиј |
| ош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури пр |
| ерни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изги |
| годарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи |
| што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнск |
| S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседст |
| на, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезн |
| е од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарк |
| у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Т |
| , окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се зг |
| угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, к |
| у и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p |
| ику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распореди |
| неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! реч |
| колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} |
| Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb |
| дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном |
| пно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.< |
| старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p |
| аложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све б |
| рећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> < |
| — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по |
| ду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између њ |
| , осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше |
| беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи п |
| учемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени |
| Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> |
| ање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> < |
| спира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда рад |
| а суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раз |
| ом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосм |
| ндуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше свак |
| јим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Ку |
| јводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта |
| божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што |
| лоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ |
| са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф |
| ве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> |
| уга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У |
| и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи |
| гачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Т |
| ћи брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојл |
| у и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш о |
| здравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенади |
| има.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — |
| и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> |
| </p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а |
| це!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од |
| реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по |
| бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у |
| Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престравље |
| Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> |
| — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.< |
| ознају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и |
| ј Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слобо |
| н у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беш |
| м и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајси |
| /p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и |
| ешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а с |
| нава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем |
| орен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве. |
| и јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван |
| м чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, |
| > <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> < |
| атио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> |
| ираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изуст |
| ћ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и |
| део, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у |
| > <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадо |
| људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше |
| по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту с |
| Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и сло |
| зовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по виш |
| но, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајник |
| ужбу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију |
| атром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде ра |
| Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев |
| дана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стај |
| омовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обил |
| и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када јо |
| ажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје мла |
| у Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, |
| његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, |
| шту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са |
| ало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрве |
| а војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у с |
| ше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и |
| окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S |
| О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар |
| аху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни |
| } Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Т |
| > <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој? |
| таше.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Сто |
| усти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, б |
| и пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и |
| н беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у |
| и главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</ |
| , обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху |
| воде напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, к |
| вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељ |
| познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта. |
| је! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— |
| , стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи дв |
| ика беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола |
| е; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три ка |
| p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња по |
| кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодари |
| <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене закл |
| ући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи |
| имом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситн |
| гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће ос |
| пљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, |
| је и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше |
| окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћ |
| ни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p |
| — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић исприча.</p> <p> — Где је Вој |
| ране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они |
| кренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре |
| Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љуп |
| же одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрчат |
| на пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, |
| војих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себ |
| д Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше |
| p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског? |
| аву Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада |
| даше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа раз |
| ше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, дес |
| борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи |
| е.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно М |
| небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са гл |
| раду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p |
| ен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах |
| цом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што и |
| </p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем п |
| во мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прега |
| ц донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их |
| ; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше н |
| диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут |
| иђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а ма |
| и гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Т |
| убави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати ма |
| у косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете |
| бесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога жив |
| премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он |
| зборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и ве |
| ена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо |
| илош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача од |
| и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и |
| лих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хо |
| уман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне |
| Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!... |
| /p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што |
| а се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, |
| изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> < |
| и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором? |
| <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p |
| > — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ов |
| па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— |
| ен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он |
| и.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена бори |
| аклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље |
| цем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу |
| них фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују пат |
| рани, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава |
| ојом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве |
| е Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, |
| чким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске в |
| баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са п |
| <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са |
| </p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор |
| у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone u |
| >Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом |
| бе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире |
| .{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ов |
| очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, ви |
| улкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци |
| рашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Гд |
| светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на св |
| опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута ст |
| , у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шума |
| .{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Св |
| певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а |
| лепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, оче |
| неспособних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српско |
| .</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја за |
| ијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p |
| одан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисм |
| /p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — |
| ка је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо с |
| .{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело по |
| </p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак груб |
| осе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p |
| одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Бог |
| , Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима |
| Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — |
| лијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска поја |
| <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="su |
| же.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Не |
| {S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште |
| над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још |
| издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачно |
| е морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осет |
| тлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт |
| .</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше зау |
| а диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео |
| че — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и |
| е.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и о |
| SRP18965_C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купи |
| ом крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше |
| ма, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да |
| .{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га к |
| беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} О |
| то даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, |
| о.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулум |
| ло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави |
| дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава |
| ићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо |
| озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послу |
| устош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| шаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше |
| астве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беш |
| <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута. |
| оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу сл |
| ml:id="SRP18965_C2.4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све |
| ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p> |
| Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија |
| ићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћет |
| реме за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан |
| отово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на |
| е околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пуст |
| не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, д |
| Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрве |
| ече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки сту |
| че.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова шт |
| ораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> |
| ка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази |
| прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше углед |
| куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и |
| p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све с |
| снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Же |
| ши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беш |
| с.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У |
| <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У ок |
| пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> |
| ично дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућ |
| њи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамље |
| <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће опис |
| у привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом |
| за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Вид |
| од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама |
| надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! |
| квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба ова дворишта има |
| </p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До П |
| >У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У |
| обра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је а |
| е, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци |
| н.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p |
| вати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још др |
| еди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга н |
| ?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли |
| а бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове |
| и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела |
| > <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — р |
| беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа |
| S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше |
| осно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себ |
| изао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да |
| им пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чуд |
| ац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</ |
| Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима странама, |
| сте и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висов |
| шњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите б |
| адијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чо |
| /p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбин |
| <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрт |
| нике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе н |
| спростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових |
| чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком запад |
| огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p> |
| мом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златн |
| рене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; |
| зе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ов |
| Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршет |
| , овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека |
| и знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марко |
| Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутн |
| стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица на југо |
| за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} |
| оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера на |
| огло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употре |
| 2.10"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовешт |
| собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода п |
| службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенад |
| риче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе |
| атно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не |
| ву челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, |
| д 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата з |
| ника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно |
| па.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, н |
| ка.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Ма |
| да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само |
| плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блаж |
| </p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узр |
| ести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Лат |
| лас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> < |
| Кара-Ђорђе?</p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и |
| стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се |
| чима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упит |
| е она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије. |
| дознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко при |
| тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља |
| >Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре |
| S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох |
| Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепше |
| че Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке. |
| /p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи |
| у нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p |
| уку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с |
| ваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се |
| че поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А |
| у позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спа |
| о из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p |
| руги.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне р |
| е му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пол |
| војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{ |
| ња и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овд |
| но је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јури |
| ..{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и ун |
| кују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, |
| вала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се |
| Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побр |
| ужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весе |
| га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како |
| уши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у |
| и Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да про |
| упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв зап |
| вор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сједин |
| ше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и |
| овреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликов |
| падоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше |
| ића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дас |
| а је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко о |
| ка...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у с |
| као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунак |
| ље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </div> <div type="chapter |
| r" xml:id="SRP18965_C2.2.8"> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно |
| >— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што |
| а од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку |
| <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање |
| , рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> |
| ене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке |
| оже каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, о |
| адаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, бог |
| аспитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у м |
| p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви г |
| <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђав |
| таше крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степе |
| чи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомц |
| ња зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману рук |
| то одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих з |
| а обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветн |
| главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рука |
| пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ла |
| гурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар |
| Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> |
| рт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано д |
| ом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећ |
| ве што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Са |
| > <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и |
| о име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> |
| јиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе |
| p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потера |
| на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p |
| пљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у |
| је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома |
| тајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у о |
| рпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и п |
| спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упи |
| ело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, к |
| ута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му |
| — Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије п |
| <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и |
| повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповест |
| S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар ј |
| p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на в |
| ше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Чет |
| лила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће |
| <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — |
| ије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у су |
| p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно |
| буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку при |
| ? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</ |
| <head>Повратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Те |
| ешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадов |
| сађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, бе |
| њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к н |
| горијевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачић |
| у да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име до |
| <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим |
| и је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко |
| светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, зас |
| што извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко |
| рко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад ст |
| одиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њи |
| е стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од |
| к собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косо |
| апева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,< |
| о брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} |
| p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто |
| — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и к |
| еје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање |
| а нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене га |
| и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни ула |
| ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ни |
| у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где г |
| це, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и |
| за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црн |
| милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их |
| лом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" |
| жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним |
| а му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа |
| еше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад |
| утак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} |
| м прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужас |
| ре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кунд |
| .{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе |
| , ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаш |
| се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен |
| ок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања |
| <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе |
| сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гроб |
| змисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он |
| су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, кр |
| похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Г |
| ?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе ни |
| ма беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из |
| сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама ово |
| S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, |
| вина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођош |
| , све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када |
| {S} Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p |
| .{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше |
| ела, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село т |
| а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зи |
| ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше чове |
| е игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духн |
| може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добр |
| конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На гл |
| S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колу |
| и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати о |
| p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу н |
| гом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече друг |
| ји њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће с |
| е!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сур |
| </p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} |
| Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салети |
| мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p> |
| у одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> < |
| ећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и ник |
| p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да н |
| љаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— |
| пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> |
| помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи м |
| тио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родит |
| че! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> |
| нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и |
| ad>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше |
| ени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висин |
| а, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомага |
| и нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним |
| још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им |
| оје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бу |
| ај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не |
| ој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које р |
| на.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени он |
| га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} |
| .</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица |
| све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода |
| и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводс |
| лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене |
| дна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако до |
| лена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три |
| ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се |
| ед големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихоро |
| оживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> < |
| ш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући. |
| <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образова |
| ста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и |
| Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> < |
| де кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши |
| </p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и |
| два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једн |
| одана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори |
| се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш |
| оји обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, |
| ише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да |
| — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> |
| >— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— |
| Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.< |
| <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати |
| p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драг |
| е.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори |
| на.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у |
| бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p> |
| е до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода С |
| ма паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти ј |
| е, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то уз |
| упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Ла |
| уховник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше каме |
| њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду |
| од тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старц |
| један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито с |
| ? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима |
| ици беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, |
| Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је |
| околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Х |
| окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати |
| врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било |
| комцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а на |
| е, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и |
| н суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима с |
| и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>От |
| Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.< |
| еше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет П |
| ти?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и |
| ори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око |
| рема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице |
| азва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> |
| 04. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његов |
| рише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола ста |
| ad>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, |
| S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, де |
| } Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, једа |
| га.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беш |
| е средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са сви |
| p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се ј |
| им рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{ |
| густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше пр |
| и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим |
| Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни једног |
| <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи ок |
| а собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не за |
| че:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди |
| зведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах |
| пљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац м |
| пасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни |
| за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с в |
| еличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турск |
| хиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сат |
| ив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју |
| надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши |
| ед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабу |
| му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} |
| е речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и по |
| Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — |
| тајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи |
| рабише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
| на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више |
| ретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине има |
| јени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у од |
| за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква аве |
| беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу |
| /p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па |
| доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Ку |
| о ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој в |
| заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — пр |
| аву, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине |
| ог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, |
| p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> < |
| од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једн |
| бе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S |
| " xml:id="SRP18965_C2.2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије |
| p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужн |
| <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују пос |
| 5_C1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са с |
| чујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци оста |
| је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> |
| стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срце |
| тао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Па |
| амку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се |
| не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну! |
| ажаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на виш |
| неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-т |
| крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече |
| омена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као во |
| муче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше |
| аду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви х |
| стом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче |
| ће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се |
| дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да т |
| Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко |
| дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан |
| бљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворен |
| на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он. |
| на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних |
| ви.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко |
| ним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново |
| <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p> |
| а децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту о |
| сто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, ур |
| у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} |
| унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано ди |
| одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p |
| освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндер |
| </p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом |
| лено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| стао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> < |
| ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио |
| вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који |
| плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са п |
| ак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" |
| ешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отв |
| Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обр |
| p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из од |
| > <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не б |
| и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— |
| > <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се мо |
| > <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и |
| — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи |
| ли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Дец |
| праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три |
| /p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с |
| старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина из |
| ан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> |
| смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Проп |
| се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура |
| Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p |
| Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па п |
| се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, |
| задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леж |
| бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том |
| изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ |
| купљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами |
| ете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познаје |
| /p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо |
| ђаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче |
| у јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабу |
| . рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле тво |
| Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јеено |
| е утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опа |
| је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су |
| сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у п |
| дњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих врата, и ту наз |
| ево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одгово |
| ије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и |
| под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а пог |
| суф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се |
| леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овд |
| ораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави |
| оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Тур |
| њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и |
| , уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, |
| и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Го |
| <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То реч |
| ре.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је |
| а радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина |
| на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, |
| знаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо |
| ојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — |
| окушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} |
| {S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша |
| прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане |
| кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде |
| ла је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди |
| Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљах |
| м и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола |
| сраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме о |
| на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би |
| е.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од имућних и милостивих домаћина.{S} Не беше ни ј |
| и понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, ка |
| а би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, |
| довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, |
| који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та |
| сто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дан |
| пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с |
| p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У до |
| , Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше |
| те!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, |
| </p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком |
| рачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ан |
| ућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да б |
| соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p |
| p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измах |
| и ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово |
| екиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше |
| е? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена |
| — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш з |
| и у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гл |
| јатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме |
| улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је миса |
| ка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се |
| уга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога |
| досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце кл |
| би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „ |
| рској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љуби |
| ности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и |
| а.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново д |
| гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби |
| ласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе св |
| никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се де |
| томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше |
| иваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали |
| адог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p |
| <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу пове |
| у остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} С |
| .</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате |
| пљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У |
| и вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се с |
| тне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Љу |
| .</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно до |
| — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто н |
| е?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарк |
| мо она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну на души.</p> <p>— Нар |
| ? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш бом |
| након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се ок |
| p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би одговор.</p> <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— То |
| трофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли Кара-Ђо |
| ри девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољ |
| и.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце |
| ш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковиц |
| бацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочад |
| задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби |
| оба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав б |
| што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадиј |
| ет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> |
| питујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро... |
| — Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> |
| ари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А с |
| ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а |
| у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— И |
| — А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Б |
| пљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале н |
| /p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор р |
| рских лешева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> < |
| <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</ |
| ше.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде |
| Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div typ |
| Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p>Заћуташе |
| аће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са сви |
| о и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?< |
| <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S |
| .</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оруж |
| Ко?...{S} Зар ја?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Шт |
| о... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би к |
| </p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља нек |
| крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се |
| ну.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се уда |
| никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало |
| што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p> |
| едном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. |
| помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре |
| ом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра с |
| амљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type= |
| аше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с |
| а кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти ј |
| рад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> |
| </p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватр |
| па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјек |
| <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p |
| же чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакл |
| /p> <p>— Знам...{S} Како не бих знао! — одговори Обрад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па |
| глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — ре |
| тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе |
| упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и г |
| p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</ |
| н?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морав |
| ас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се |
| ражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? |
| ње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман |
| ајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, |
| и?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — реч |
| што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, с |
| ина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено т |
| прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p>— На Љубић!...{S} Какав Љубић? — |
| снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са св |
| леда у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам |
| не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако т |
| што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— |
| двојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар |
| у?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, |
| син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Б |
| ку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф |
| вот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа |
| } Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља |
| о је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, кој |
| .</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — р |
| о певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p |
| </p> <p> — Није белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти |
| гинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не |
| еко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који |
| >— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p> |
| беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у сел |
| ећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p |
| он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чел |
| а жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пр |
| ећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, |
| дба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Феј |
| тву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поли |
| пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ран |
| енадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син |
| цкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи |
| ије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град.. |
| е потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="ch |
| Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија пон |
| p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах |
| е Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче |
| а ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће ва |
| мићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да нећ |
| Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— |
| >— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, |
| !{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељани |
| и Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох |
| и деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p |
| упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{ |
| n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="su |
| тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља |
| ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе! |
| <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> < |
| ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је кућ |
| <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — |
| све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и бл |
| ко...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јуна |
| е му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да |
| т и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже с |
| м у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У |
| уђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — |
| е познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{ |
| лаву.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој влас |
| Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> |
| итаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си |
| умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему ов |
| > <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, син |
| се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса |
| правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога син |
| за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. |
| >— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, |
| рат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... |
| рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — ут |
| ве ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у н |
| } Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> |
| .{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф исп |
| .{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.< |
| .{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> < |
| да Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Бо |
| че бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p |
| кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добр |
| родан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> |
| м? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Д |
| пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И |
| <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Би |
| Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност |
| а Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — уп |
| p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— |
| ом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — П |
| е од добра...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, друг |
| са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — |
| p>— Да не беше вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом м |
| таће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.< |
| да након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду |
| те ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му |
| Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, |
| рије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ак |
| .</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим |
| што, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво д |
| ?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није |
| p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитри |
| јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у |
| рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћани |
| тника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша |
| сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</ |
| ија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздра |
| Великој Госпођи напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је у |
| Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу |
| ен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом |
| <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немо |
| испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синов |
| често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> < |
| Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у |
| да ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се |
| што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ с |
| земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох |
| име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је |
| /p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Ш |
| ..{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, д |
| упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</ |
| ко се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, |
| г?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> < |
| оривши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше |
| S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето |
| ко, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — |
| чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter |
| рко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Ла |
| ? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше |
| ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџ |
| ово оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипају |
| е ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се прибл |
| тукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друг |
| е бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се у |
| агрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} |
| ивите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</ |
| Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опр |
| } Ово им беше загонетка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до пот |
| ох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече је |
| па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупиш |
| заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" |
| У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе |
| он овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рус |
| настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоск |
| ошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и |
| ј.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе |
| требне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n= |
| , беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> |
| лази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у к |
| дер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Ш |
| лаго, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја п |
| и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, |
| азрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше |
| ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је о |
| збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} К |
| кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| м, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше изма |
| то живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и |
| ела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" |
| ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C2 |
| к, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Лати |
| ка узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p |
| азумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде |
| питам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} |
| и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никог |
| ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што Јус |
| о га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовни |
| ару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се |
| во Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> |
| о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, |
| ужје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у у |
| повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти приз |
| и.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба ст |
| а.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њи |
| , Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји |
| је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики каме |
| /p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прош |
| ш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави ус |
| н се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb |
| {S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч приј |
| зре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничког, о |
| припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на ј |
| <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузе |
| е и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га ка |
| етрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрест |
| е овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и |
| година.{S} На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако сед |
| {S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје де |
| уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, постр |
| свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, б |
| сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које |
| ори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Мил |
| ри жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> < |
| па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у |
| > <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постој |
| малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли м |
| </p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Про |
| заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.< |
| ајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престра |
| ској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више сто |
| че се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, |
| раво Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>Н |
| .</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна гру |
| То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мораве. |
| јводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У |
| ид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовоља |
| и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђун |
| ше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде |
| сти не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="s |
| продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на испосничке ћели |
| е — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу |
| не, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и |
| /p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} |
| а — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђ |
| ечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> |
| ?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце |
| врти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате |
| сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије ж |
| сат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви при |
| /p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> |
| милни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане н |
| а и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и пр |
| ужби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и огла |
| у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно доче |
| и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаћ |
| службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> |
| ше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још |
| гуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div ty |
| зговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише. |
| прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи П |
| Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.< |
| Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дот |
| у.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борб |
| ни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борб |
| <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи |
| о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{ |
| труне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омла |
| е жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, п |
| .</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У двори |
| уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и |
| сврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска |
| оња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На |
| еуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи сна |
| здаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и |
| во говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачка |
| о миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</ |
| уку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће за |
| >— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет з |
| иди шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури |
| они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има |
| ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и |
| да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p |
| и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскос |
| , која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиља |
| .{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву д |
| ђе до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да су |
| шност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово оту |
| а понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превал |
| њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и |
| умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај |
| сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше сам |
| ти ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћ |
| знути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Ча |
| у озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста |
| е присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвише |
| S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и великодушности? |
| и беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги |
| дино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмит |
| ати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Пу |
| ubSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујев |
| лу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин |
| о више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз гу |
| опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га ст |
| Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, |
| и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диж |
| ах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ус |
| ласник.</p> <p>— Иди живо и кажи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може |
| свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби |
| лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзу |
| ај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније вра |
| p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том |
| чку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Л |
| Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти наху |
| ћа.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што в |
| > <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало лакну |
| ави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb |
| } Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— |
| у у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обуз |
| а дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p |
| е у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана. |
| аш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече |
| знаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и ка |
| брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Т |
| ... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| авно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{ |
| војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми |
| емо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад. |
| огу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да бр |
| жећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> |
| естином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако |
| одиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта |
| е.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није П |
| ! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type= |
| еху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало |
| То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> |
| а.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се с |
| .{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће |
| уби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом с |
| Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци погле |
| и, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у душ |
| брати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући су |
| .</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p |
| вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и ра |
| ка, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један |
| S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлуч |
| омка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| опају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпоч |
| аже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрл |
| > — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што б |
| а је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витешт |
| ше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збива |
| вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја |
| што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти |
| притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем |
| — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрца |
| рај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, |
| е, а међу њима и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Ж |
| Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Ј |
| м и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломо |
| оше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око п |
| </p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </div |
| даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одоше.</p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабу |
| вите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста н |
| ubSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад |
| покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док |
| за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бац |
| чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњи |
| о.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог х |
| род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Заповест је |
| ост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост дод |
| и и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Он |
| "156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.< |
| узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредб |
| пази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко |
| је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у пом |
| estone unit="subSection" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој |
| т питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не |
| p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Пи |
| Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да |
| ан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше |
| крштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све ред |
| .{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Пр |
| јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаило |
| же у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалил |
| ло се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у во |
| Миличино.</p> <p>— Ништа, одговори жена одсечно.</p> <pb n="157" /> <p>— Добро...{S} Немој им н |
| подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жар |
| лим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и ду |
| оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радост |
| леђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљ |
| беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} |
| стиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена.{S} Народ је већ излазио из манастира и разил |
| се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов |
| ћ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од |
| е заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече об |
| ..{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</ |
| Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдат |
| , обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је хр |
| е непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, к |
| о дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и по |
| након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> < |
| о другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустист |
| о окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, |
| Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим |
| адоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко р |
| дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, |
| мишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не п |
| беху закрчени, а војводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблист |
| S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих ш |
| тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо ог |
| 1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бој |
| беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује никада...</p> <milestone unit="subSection" / |
| итати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а нар |
| ове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па |
| ше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад др |
| рошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и к |
| ати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S |
| ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стот |
| завидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријате |
| кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продир |
| а диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> |
| му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Го |
| роз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужас |
| <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИК |
| </p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше |
| омним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са |
| вавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и су |
| > <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубље |
| ва се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира |
| мној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже |
| , ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској |
| гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори |
| гаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нов |
| Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се |
| са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на сво |
| љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздво |
| да још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слета |
| испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, |
| Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својо |
| } Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а |
| 2. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан |
| .{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и |
| > <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених у |
| о више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, с |
| неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</ |
| лост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне |
| као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се про |
| S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непри |
| њак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p> |
| на бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, |
| упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редо |
| жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су |
| трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору |
| тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је |
| <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојил |
| пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и о |
| гове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички н |
| рсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи |
| ново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак мо |
| > <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше м |
| ховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба г |
| о.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упу |
| ије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, |
| дговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, |
| јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осв |
| ше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњан |
| требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађен |
| да капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> < |
| нчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно п |
| брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" |
| екидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</ |
| оје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> |
| иф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића |
| наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, |
| а сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, |
| из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле |
| пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше |
| Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина по |
| .. — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учи |
| /p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се де |
| /l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p |
| најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набив |
| ви шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе. |
| јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљен |
| исла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густо |
| есно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исп |
| високе куле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанств |
| .</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Де |
| воје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Лат |
| рушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пр |
| p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-П |
| ова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини. |
| ојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар з |
| ле пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упад |
| ници, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њ |
| мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Ш |
| скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанин |
| етвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојш |
| аваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</ |
| везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> < |
| е његовом кућом, којима беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле про |
| ре, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и пог |
| о! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што |
| тило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S |
| — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стој |
| е измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Об |
| крише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о з |
| .2.5"> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше |
| иван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, нар |
| а мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише |
| {S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а |
| <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из о |
| укање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> < |
| > <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n |
| е Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће |
| лакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомич |
| стави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па |
| одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњи |
| наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста |
| д и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући с |
| жно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p |
| 5_C1.1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу |
| на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман мана |
| у.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapt |
| } По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жми |
| асност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, |
| <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко |
| да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противн |
| да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, |
| е на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и по |
| таше обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— |
| радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слоб |
| p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се позд |
| е прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу |
| стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Ба |
| учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је у |
| нао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на |
| грли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште |
| рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! |
| огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> < |
| ва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, |
| по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави |
| еома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојил |
| аспаше одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, |
| у.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиж |
| су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном уп |
| одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесм |
| кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за |
| ти у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обр |
| и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска |
| адића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто |
| а златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јат |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.< |
| мка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту за |
| удоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} |
| {S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше на |
| то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише с |
| е да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{ |
| м поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Т |
| пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гариле, а в |
| тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејма |
| ече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја. |
| би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа т |
| е и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и |
| персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О |
| ији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кме |
| агла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} |
| утња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, |
| сак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше |
| /p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се |
| S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви на |
| кити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни |
| епота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше |
| својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је малени прос |
| p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу па |
| обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано корак по корак, дођ |
| рикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађ |
| аваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само |
| асише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланц |
| маше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави |
| а облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим |
| светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и цр |
| добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обр |
| између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо и |
| и.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде |
| упише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, пад |
| p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње |
| не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра |
| <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chapter |
| агрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пл |
| ед рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени |
| косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи је |
| >Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p |
| ури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе прек |
| забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо |
| очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Нек |
| уће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и |
| те се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомичн |
| ци беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше ј |
| сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци на |
| кривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно б |
| посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умируј |
| S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, |
| сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмич |
| у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут |
| е земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац запове |
| и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух |
| више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све |
| лико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха |
| Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} |
| ље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч |
| /p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — прим |
| тпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко |
| нагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна! |
| а у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он |
| а часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпо |
| итомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа дал |
| -бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S |
| Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, нал |
| зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{ |
| у оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div ty |
| 47" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каме |
| д рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.< |
| еш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да |
| етури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и |
| !...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури |
| с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајни |
| дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> < |
| Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куд |
| . <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи |
| њаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на проти |
| а.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стот |
| мни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, |
| ор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p |
| имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгу |
| што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовц |
| пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} |
| на, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећ |
| ле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потре |
| е спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта. |
| јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Бу |
| Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} |
| м крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно |
| обро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу |
| <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега о |
| оси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!< |
| милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— К |
| јник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти |
| це.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Расте |
| Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p |
| у његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p |
| </p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо |
| олико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</ |
| рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се це |
| n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет о |
| >— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| !...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећ |
| о! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — нас |
| ладић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај |
| ладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Сме |
| се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко |
| остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испр |
| а гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег |
| кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност |
| тог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут вел |
| ена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше св |
| ок се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита и |
| би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на |
| уставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и |
| глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> |
| <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела ш |
| ајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манас |
| оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац |
| <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на |
| анца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неко |
| осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно п |
| вата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као |
| друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу |
| </p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз једа |
| } Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, п |
| де.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с трећ |
| >— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одв |
| се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на своји |
| јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници |
| </p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — ре |
| гачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред |
| с Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пу |
| то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Филос |
| наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље пре |
| 12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то |
| ковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S |
| Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жене, деца |
| енадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку је |
| За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из |
| м.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше |
| о снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будил |
| у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старч |
| жба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, |
| ше се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава т |
| трахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци |
| прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авак |
| х страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци |
| ху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815 |
| ху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше |
| одгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| ас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, |
| рани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде |
| јекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Д |
| } Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ра |
| </p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом |
| он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један |
| виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци |
| своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ |
| ке и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред |
| обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S |
| буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и |
| лучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге се |
| јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>Т |
| цем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтав |
| а и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамн |
| радске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Јед |
| <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{ |
| м тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином |
| /p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца |
| } Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њи |
| воје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен |
| .</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S |
| нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побр |
| подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се прене |
| е до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p> |
| Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати |
| е.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му трго |
| и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p> |
| улама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра поглед |
| Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</ |
| 2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остад |
| 2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он |
| d>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен пр |
| н-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} |
| ше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да и |
| н и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p |
| ђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до |
| ворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} |
| је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем |
| ="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника. |
| н посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — нас |
| талом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене |
| је, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Г |
| — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека |
| ама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </d |
| надијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи |
| себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше и |
| } Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читави |
| изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри |
| ћан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у б |
| или чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је |
| енутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и напа |
| држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</ |
| мет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице. |
| заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, сна |
| Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> |
| а Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Маној |
| учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ кос |
| уга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, н |
| мајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би ли |
| кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде |
| ш-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети |
| од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место |
| <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — |
| раво је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како |
| } Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у |
| нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— |
| <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и |
| есеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а земљу је дао н |
| заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити |
| <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у |
| но против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гиба |
| а се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа виш |
| >— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љу |
| зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џами |
| .{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, ко |
| њег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чиј |
| сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Ка |
| руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постељ |
| м никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и с |
| уман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не |
| кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и за |
| а избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</ |
| га је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беш |
| ружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене |
| ивне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повик |
| а за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре |
| ука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно по |
| уби нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад |
| .</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је сви |
| радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не одсуствује ни |
| е.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба |
| p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час |
| а.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> |
| леда му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} |
| <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, |
| Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут |
| пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко згр |
| а му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала д |
| у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кро |
| <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</ |
| се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и |
| лизу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се по |
| оследње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, |
| та скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех |
| ва борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити |
| S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла |
| нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p |
| Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то |
| хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидн |
| потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопам |
| ђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p> |
| {S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху исток |
| } Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</ |
| , и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на з |
| <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш л |
| већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, о |
| указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако т |
| мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком з |
| ста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p> |
| једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, за |
| т, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила |
| а угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разас |
| с испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То г |
| ог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресе |
| она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме п |
| не њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговор |
| ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му |
| ега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар |
| у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} По |
| преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше |
| нагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муњ |
| е опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи |
| , и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих де |
| и- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једно |
| ла.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> |
| и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, |
| бузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше је |
| ори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} |
| ше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву с |
| подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуб |
| му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се д |
| ви жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у к |
| </head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје |
| има странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошло |
| е.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</ |
| се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађ |
| рво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да врем |
| тирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зид |
| ице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вр |
| да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ |
| ло, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви |
| крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{ |
| а и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Пот |
| јатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба |
| а.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви |
| p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p |
| > <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На |
| ошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена сло |
| бивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овим |
| бе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи разди |
| не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упозн |
| ародну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на ор |
| као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у ис |
| е вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, м |
| срећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове не |
| сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} |
| Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелост |
| оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а о |
| ду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај ју |
| и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што ј |
| олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно ст |
| ромови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, |
| у не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како д |
| пуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, ка |
| ше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту |
| ти, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са врат |
| Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да |
| Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага ра |
| ав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу |
| у.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>З |
| о Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} |
| .{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све л |
| а. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игума |
| S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, п |
| оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше |
| силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, |
| на струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага То |
| p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се про |
| е и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више с |
| ник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи прво |
| у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се прот |
| {S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драг |
| коваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку по |
| <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, |
| та милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе |
| ви савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша |
| "subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим |
| би, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> |
| и кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибиј |
| ојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.< |
| окушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа.</p> </div> <d |
| " /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она |
| и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубић |
| 133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви ве |
| тар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>Т |
| , да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спус |
| труја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупи |
| n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у |
| оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Је |
| шева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њ |
| ди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаћ |
| , да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где за |
| и у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене |
| плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је л |
| ице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад г |
| ше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: |
| драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> |
| ?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb |
| дну од најсветијих дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете би |
| пасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може би |
| брад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; |
| — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</ |
| ање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> < |
| чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме пор |
| ла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти |
| та га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар |
| ва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаш |
| бро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незго |
| то буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, в |
| постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на |
| нила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што г |
| кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Ж |
| тправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ н |
| </p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнут |
| рава на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на грудима |
| } Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете |
| ка га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у |
| нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо? |
| пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> < |
| даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим сту |
| з Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не |
| ф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> |
| >— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да |
| се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код |
| ... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђенос |
| </p> <p>Ко је Кара-Ђорђе?{S} Од куда је он?{S} Где му је колевка?{S} Ко га одниха и однегова?{S |
| p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.< |
| > <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врл |
| а спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној стра |
| в усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица... |
| ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.< |
| </p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, блед |
| злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту |
| а:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из |
| " /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта в |
| двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и ј |
| p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игум |
| .</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори |
| p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — |
| пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — приме |
| у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као |
| ег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само би |
| </p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} Одступис |
| е на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи |
| е.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и |
| хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> |
| атима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Ко |
| аво на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко по |
| <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из |
| /p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима. |
| ера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p |
| <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори |
| ући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки |
| ље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бри |
| пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме дру |
| ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога |
| стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђ |
| > <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бо |
| </p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> |
| .</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</ |
| е потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> |
| сата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати |
| урицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благослове |
| <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>К |
| повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара |
| рко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!.. |
| се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим ч |
| ати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко ј |
| 03" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је ми |
| <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба г |
| ленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter |
| окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезв |
| ет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> < |
| p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Ник |
| > <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске ни |
| рну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p |
| ву и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> |
| а не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примет |
| ади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само г |
| p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп |
| само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку |
| p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помоз |
| .</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана! |
| р-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо д |
| — Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ |
| </p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и д |
| <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси ш |
| „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то н |
| едног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакће |
| лико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше |
| а.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нит |
| исли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром |
| ац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S |
| S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је ст |
| . — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и |
| својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га |
| ед њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са ди |
| ост.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих |
| ео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун г |
| тати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Оч |
| да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те |
| д.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога. |
| тојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре |
| жасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> |
| вићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењ |
| {S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа |
| .{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изаша |
| и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу др |
| према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом б |
| ка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ј |
| ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних поро |
| и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих |
| {S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се |
| беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота |
| т, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> |
| Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашк |
| ебало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, зате |
| {S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита |
| илица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p> |
| .</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обр |
| ест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Њ |
| а.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он |
| дузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљ |
| а сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем |
| једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничк |
| не, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се |
| тених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стрич |
| ју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</ |
| удало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, |
| о је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један |
| непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако коле |
| ну, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица ста |
| е, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S |
| и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола |
| а...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и нап |
| матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По |
| ан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p |
| ош из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове |
| чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Кака |
| p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не |
| три и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обра |
| пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако |
| та.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше |
| , кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити т |
| ина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не |
| уст дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који ч |
| врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и пред |
| целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице |
| а као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти: |
| у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна вел |
| егова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone uni |
| сли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се с |
| коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на пр |
| а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова |
| 2.3.4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту п |
| мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколик |
| дом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком |
| је, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази |
| Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и о |
| просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слоб |
| га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално |
| <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф з |
| , које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточниц |
| му?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p |
| о, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слобод |
| ом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она ј |
| а хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прил |
| чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица ја |
| чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и |
| упка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она |
| ена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љу |
| права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S |
| Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Ј |
| иту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{ |
| беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са |
| Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је |
| ори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не |
| ољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{ |
| S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нари |
| p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} |
| груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори вр |
| >Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубав |
| тав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који |
| оцвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију п |
| <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учи |
| ловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти |
| нији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> п |
| уха и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква др |
| .</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је теш |
| , и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Ма |
| несен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природн |
| ци — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бит |
| <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да и |
| нију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буд |
| p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкоље |
| ем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако |
| е, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да |
| змишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и пок |
| пала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, |
| .</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Баб |
| тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мен |
| он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?. |
| вођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> |
| </p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа |
| брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и н |
| бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— П |
| ву.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато по |
| ерила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пођ |
| питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она ј |
| и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени |
| <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и друг |
| мове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — |
| лигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p> |
| оново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле |
| /p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и |
| онапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Каракте |
| икад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у |
| то се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, |
| д’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} |
| — Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговиц |
| Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! |
| — Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју мил |
| звезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по |
| е; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет |
| е набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше она |
| же се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледа |
| , уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо! |
| у беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста |
| никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта |
| крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> |
| ренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p |
| бре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добр |
| у....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она |
| војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злоб |
| , ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{ |
| нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Ју |
| а њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, ал |
| е како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул нак |
| авати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} За |
| ла пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоб |
| — Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата с |
| ежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено по |
| враћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S |
| беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти |
| с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{ |
| длази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околи |
| адани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побој |
| обро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд |
| {S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да |
| >Кад беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p |
| Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — |
| ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па |
| њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} |
| ена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено |
| новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Та |
| .</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлача |
| добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже |
| жа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Брки |
| ви, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— |
| о казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{ |
| га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} З |
| — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си |
| ху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> |
| ни онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народн |
| беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срц |
| {S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан |
| p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид ј |
| тарац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бег |
| Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац ње |
| ово.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> < |
| оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав зн |
| ед лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са д |
| они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијан |
| , Мирко!.. запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> |
| ретресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у пом |
| и ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{ |
| старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бе |
| {S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше је |
| е.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни |
| ако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се |
| ај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи |
| .</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу |
| </p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Нар |
| кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— |
| p>— Како не? одговоре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу |
| е ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} За |
| /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и |
| сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан |
| е лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има |
| ="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нес |
| или сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив з |
| провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, |
| ледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, ж |
| и не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живим |
| амен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху так |
| мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељу |
| S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше... |
| шу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Стр |
| ожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</ |
| тери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p |
| ша узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакос |
| , а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне с |
| ар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У |
| p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошк |
| — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> < |
| тио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Го |
| мнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би тре |
| не, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће и |
| је од вере његове.{S} Кроз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Де |
| >— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p |
| <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, |
| о не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна |
| рила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа д |
| крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријате |
| S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио |
| еразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p> |
| <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душ |
| овијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним |
| та је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му с |
| говор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а |
| е и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> < |
| емљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се ис |
| светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са |
| — одговори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана. |
| <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком |
| авном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се кап |
| p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</ |
| те Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> <p>Мла |
| му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син |
| беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да с |
| арко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p |
| — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном |
| а.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе |
| гачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прих |
| рба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако |
| <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Мано |
| нственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расеј |
| ом двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше мет |
| {S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и б |
| којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} |
| успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> |
| {S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима страна |
| чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени |
| ноћ, и кад за њом долажаше кобно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнур |
| погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво н |
| м плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише |
| та велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта бра |
| Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху свој |
| ом.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.< |
| а Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им |
| м положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријат |
| о као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше о |
| ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже |
| као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број |
| Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распит |
| руги се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај о |
| и и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у |
| ну, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p |
| окрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише с |
| старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема п |
| S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада |
| 77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на ко |
| ар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови |
| > <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p |
| p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрме |
| /p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то бе |
| еху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> < |
| </p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по |
| ћи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико сто |
| Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У |
| рци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише |
| одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Не |
| ан рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и тре |
| иру.{S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену |
| своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељств |
| е.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> |
| ије витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше: |
| шише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима |
| сије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— П |
| /p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јако |
| нка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.< |
| а.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> |
| ме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се |
| на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и пости |
| p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</ |
| .</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори д |
| ни.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше |
| а.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се |
| мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред то |
| </p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} |
| љских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху |
| <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине. |
| расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Т |
| .{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а |
| , војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, |
| тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мрт |
| .{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у стру |
| } Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србад |
| и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем |
| Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи |
| летаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Е |
| јој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо |
| ни у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купин |
| ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, т |
| стави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе |
| ка се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, н |
| и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад б |
| њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа |
| н наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како |
| редину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад го |
| учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихо |
| им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви |
| о ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола з |
| ко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху |
| еколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазби |
| во опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије. |
| вору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb |
| дише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} |
| вим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара |
| ан догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Ла |
| ...</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђ |
| знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника |
| рима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У |
| , примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алк |
| одан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао |
| овом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији |
| це.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточн |
| <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чи |
| што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p |
| а уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само |
| Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, |
| ња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му уте |
| држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која |
| кају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек н |
| кова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У о |
| е предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душ |
| да.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.< |
| еља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни о |
| ађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, |
| оче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећ |
| -бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на |
| арко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најм |
| а други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стр |
| послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нек |
| .{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума |
| не учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основн |
| причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ |
| ато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p |
| и сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, |
| је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о проми |
| ет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па |
| ледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борав |
| овде ми већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Мано |
| ике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдук |
| Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли |
| д девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, |
| <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзи |
| вакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларе |
| м, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, |
| ав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда од |
| му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се уп |
| п.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бр |
| У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих вас |
| > <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-п |
| и главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђен |
| ета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се поврати |
| b n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледа |
| <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> < |
| ло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је |
| е се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио сво |
| гу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> < |
| се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу |
| себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагов |
| рунама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани |
| , сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више |
| гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са п |
| ке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понес |
| воја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узру |
| у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и |
| ева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Т |
| собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у који |
| алости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте |
| ти се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у душ |
| Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најст |
| обро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше |
| праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, |
| ретураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић |
| се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не |
| каза руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и |
| ина?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет годи |
| иковца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо г |
| ајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Пр |
| наш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко |
| /p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти це |
| /p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, |
| елу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима |
| се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" /> младића.{S} Лич |
| ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То |
| расте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, |
| /p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и |
| и које како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђуки |
| .</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и |
| једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S |
| раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти |
| ече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта |
| да и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> |
| .</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај |
| и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упи |
| } Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири |
| ти Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p |
| ажара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше |
| ишући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Там |
| <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену об |
| ост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— |
| дили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притесни |
| који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, рас |
| е поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— |
| о радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, о |
| радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су |
| уша била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад об |
| ремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам |
| он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} П |
| на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па |
| одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му д |
| , по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под обл |
| ељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, |
| гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> |
| да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше само |
| > <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="5 |
| је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпр |
| из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из |
| узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан с |
| и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p |
| у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини позн |
| назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху с |
| сни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачн |
| бузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, |
| Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на |
| ом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде |
| читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други |
| у додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман ве |
| густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на |
| игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајн |
| рати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништ |
| сјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком че |
| опе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и гус |
| могуће да њу гледам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за |
| тричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у л |
| иће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни б |
| беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеж |
| допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену |
| надије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, с |
| ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање. |
| еш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не |
| те године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у лево |
| снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, |
| та,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и ч |
| икну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на |
| јвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са |
| гли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>О |
| ош већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Кни |
| пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде до |
| хитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где |
| плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>З |
| смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд дец |
| а остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем. |
| — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рек |
| нагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу |
| анац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и |
| S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S |
| јање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато ш |
| и лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!. |
| који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф |
| јавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ |
| , и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Н |
| А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утач |
| </p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Ми |
| поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, |
| и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, с |
| главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{ |
| рену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за д |
| исебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; уме |
| ба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње |
| е душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваљ |
| у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвода беше одлучи |
| оји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га |
| <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смил |
| громним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61 |
| лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — |
| аде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше |
| ив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, уте |
| ад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бит |
| {S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово |
| та Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност |
| — Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на |
| е једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред |
| ју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!.. |
| о и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" |
| инићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече |
| <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духов |
| ани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи |
| њ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, ни |
| ка неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том |
| беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху. |
| гаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Ре |
| да се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, |
| пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим |
| соким зидом.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни нед |
| еру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</ |
| добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више с |
| је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У по |
| али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најст |
| <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готов |
| ога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још |
| ропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и |
| х врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Св |
| живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун |
| о неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, |
| > Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и с |
| у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љ |
| раћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци |
| Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше |
| >Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору |
| рзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни |
| настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћ |
| тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах |
| он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на ј |
| — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и |
| че кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дођоше у |
| /p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стоја |
| е рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за |
| } Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи св |
| Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мисли |
| њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Благослови кћер с |
| дао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се треси |
| тим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлиш |
| саветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, доб |
| } Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> |
| ненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и гла |
| Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно |
| и сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић |
| не моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја дес |
| ти, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже ста |
| се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже |
| зе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прс |
| а наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћ |
| околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком. |
| атише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место пи |
| Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење |
| ас доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко ис |
| ликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што на |
| овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне |
| , Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору. |
| {S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и прос |
| аког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> |
| а: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у С |
| ки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, |
| , тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта ј |
| душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надуве |
| захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од |
| Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака и |
| ушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— |
| , ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — е |
| а, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему с |
| е из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко |
| познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — |
| аде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе п |
| х на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру |
| а, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави в |
| е пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{ |
| е капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара. |
| лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — п |
| а; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуци |
| за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мир |
| мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, |
| ло и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла |
| За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не |
| рња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до |
| м беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са |
| -Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</ |
| ну Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам д |
| се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ |
| еснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гоми |
| тиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке |
| да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се г |
| У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху |
| о остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — |
| и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гу |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага |
| рати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци по |
| Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни л |
| е згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше |
| бом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Ма |
| сла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове |
| зиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за |
| на.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом |
| па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.< |
| љака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде г |
| а од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> < |
| и Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, |
| S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Па |
| раси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о ми |
| </p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разо |
| ини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} |
| ријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n= |
| нак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— |
| лас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва тр |
| знесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвор |
| .{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше пост |
| адоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, |
| и приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху бли |
| нити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, |
| страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Н |
| бар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром ок |
| По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалић |
| нскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче |
| . то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Милица... дв |
| аше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им ру |
| уче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну |
| > <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по |
| рвих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом в |
| дахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, рас |
| и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нем |
| да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу |
| И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> Освану 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској |
| 5_C2.4.3"> <head>Преображење</head> <p> Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа н |
| трпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не мог |
| а браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, |
| се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} |
| илошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у кор |
| е.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он пр |
| Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, |
| , манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да п |
| {S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и су |
| а гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше |
| .</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци |
| че?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радос |
| Манојлова обесвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преч |
| ра! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарк |
| 2.3.2"> <head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и ск |
| е жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, |
| шимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> < |
| ства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрс |
| манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} |
| рко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се |
| /p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Об |
| леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div typ |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.2"> <head>Осветници</head> <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзино |
| евољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи нево |
| , у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p> |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост |
| мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p |
| е Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p |
| и свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и |
| estone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространо |
| и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Ј |
| тра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи |
| ан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их н |
| ан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четни |
| <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријат |
| То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, о |
| S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски |
| р’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... |
| аја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се |
| Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића |
| че.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што |
| суф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <p |
| .</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</ |
| и, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p |
| жаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни р |
| уће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећ |
| о хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу |
| околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи |
| који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и |
| p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="1 |
| о соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— |
| тлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече |
| ибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — |
| ак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају |
| ападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Т |
| исутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име |
| макли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива за |
| у.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он |
| испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> |
| рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољни |
| , и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пре |
| уде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ла |
| p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребл |
| — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије |
| >— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— |
| потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави с |
| ку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жи |
| зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} |
| а и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа |
| апију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p> |
| И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?! |
| .</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, |
| аја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше т |
| Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Св |
| терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек ш |
| посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја с |
| дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно |
| ошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n= |
| и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам. |
| а срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним в |
| паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.< |
| одбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална |
| пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — |
| е се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свим |
| узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се по |
| изаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао об |
| колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови |
| То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни пр |
| .{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза |
| ћи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} У |
| и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледа |
| е у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад |
| n" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стањ |
| аше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколи |
| у и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} |
| , и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и |
| тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите ду |
| а.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као ла |
| еви се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше |
| смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је к |
| беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како |
| посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше н |
| стирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} |
| же се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече |
| еху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најваж |
| Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му ми |
| странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, |
| којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире |
| } Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакш |
| дби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="16 |
| p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p |
| ми ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше |
| пите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци с |
| домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај ш |
| ад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти з |
| .</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се б |
| ура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош |
| ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— |
| е.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабу |
| осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стај |
| о у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука. |
| пљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако ј |
| } Није му време за крајину.{S} Народ је осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето ј |
| ав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не ум |
| ђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> |
| ива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дип |
| удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави |
| носи, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, гд |
| ком Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу |
| на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дођ |
| асја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених дом |
| први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Је |
| већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слобо |
| д његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху |
| пског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме об |
| и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипло |
| о, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је к |
| ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одг |
| ана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, бр |
| /p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и с |
| га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топ |
| вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави м |
| ека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, |
| се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с к |
| ше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљал |
| одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први. |
| up" xml:id="SRP18965_P2.4"> <head>КЊИГА ОСМА</head> <head>ЗАШТИТНИК</head> <div type="chapter" |
| .{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са т |
| е глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Позн |
| фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Пос |
| јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>А |
| сузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и |
| е радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед |
| воје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све |
| ас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што дет |
| и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и |
| уморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост |
| > <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага |
| у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њи |
| за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То бе |
| г Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима зас |
| Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="135 |
| се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њим |
| јајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беш |
| о следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави |
| аху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвор |
| еда, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај ум |
| е, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Ј |
| /p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прок |
| путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом |
| рнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи ми |
| беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је |
| ш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад |
| мови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога н |
| неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим кл |
| за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Г |
| а, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су св |
| едњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, шт |
| Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, ниј |
| {S} На место гробова, оста дело њихово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{ |
| и!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се ут |
| нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и |
| та главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је |
| итаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више краји |
| вчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</ |
| земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и о |
| ими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на |
| следњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени |
| срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружј |
| о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе |
| ше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ће |
| према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, |
| !....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, |
| , пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице |
| ави матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ неде |
| ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не при |
| естро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајиц |
| > <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар |
| ове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пи |
| .1"> <head>Квасац 1815.</head> <p>Жарку оста да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са |
| аша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да |
| крстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у нек |
| ече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходат |
| е умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се п |
| камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p |
| и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани п |
| таву своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошк |
| >Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" / |
| Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p |
| е и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину мора |
| беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачк |
| >Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марков |
| не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за оста |
| сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на о |
| ји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— |
| ца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>С |
| на буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давн |
| {S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађ |
| емо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— |
| јава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати се дома |
| љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по т |
| Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов |
| /p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита д |
| ици остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на земљу једног по једног зат |
| дним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Т |
| чета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на |
| ом? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Пав |
| и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Бла |
| длучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане |
| >— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пут |
| ревукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко сл |
| м.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без |
| <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву. |
| ак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну з |
| и новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко |
| — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у о |
| .</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упа |
| ава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад |
| е дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад |
| ао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац. |
| ше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци |
| p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче |
| емо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша свет |
| Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или |
| децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истреса |
| доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трља |
| и Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p> |
| Народ је озлојеђен, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било |
| <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусу |
| ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу за |
| одама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је л |
| суф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени |
| ек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртв |
| гуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тр |
| а.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> До |
| ми над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасава |
| шевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, д |
| ом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близ |
| ала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! |
| је Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скида |
| непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке. |
| је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="sub |
| смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а |
| 2.3.3"> <head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, |
| лавом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенади |
| ше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</ |
| и пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђи |
| ије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви |
| е и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време је збр |
| беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар по |
| их топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Раји |
| p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и по |
| доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних п |
| дножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од |
| Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћем |
| д дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похи |
| у.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта се |
| твене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, р |
| д хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећ |
| столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двес |
| земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на |
| бно јутро, они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећ |
| је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и |
| малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихов |
| ека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бе |
| и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а |
| кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увез |
| час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе по |
| не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути с |
| /p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која |
| врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ока с |
| >— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} |
| ва Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</p> <p> Момак о |
| бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гор |
| рачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и он |
| змакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и оба |
| ла.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг к |
| е Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не п |
| Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> < |
| бледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на |
| е брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</ |
| p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жал |
| и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је |
| р и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} |
| е примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја |
| коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно |
| ћа?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета |
| е беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у |
| трпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> < |
| трија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — бом |
| Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно |
| ке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе |
| живу главу.{S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> < |
| ледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као ст |
| >Ахмед, Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа км |
| — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димит |
| два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућ |
| пиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у г |
| рстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и |
| ап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше. |
| дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродни |
| руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>За |
| отераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>О |
| ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво пр |
| <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, |
| , замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као |
| у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифов |
| , окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S |
| ри, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамље |
| на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и |
| мак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, д |
| смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше |
| сти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, |
| уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву |
| е нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у |
| двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и |
| и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве |
| пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и |
| влада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се д |
| ам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и краг |
| њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Госпо |
| ти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан |
| бојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али је на |
| заше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде та |
| и на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је |
| имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у < |
| ј кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, повед |
| нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш... |
| ихаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком |
| Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, |
| /p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесе |
| } Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> < |
| <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све исп |
| е да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз |
| те —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху в |
| ја.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" /> <p>— Збогом вој |
| до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече |
| >— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} |
| /p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу њих крв и нож. |
| е чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p |
| >Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женски |
| и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="1 |
| ево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беш |
| p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стре |
| е нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div |
| >Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — |
| оји су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, |
| оговоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Раш |
| друкче, војводо.{S} Не могу ни ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> |
| е наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, с |
| е Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он |
| е, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} |
| омозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово с |
| ратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на с |
| есет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и пос |
| .{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из кам |
| .. — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили |
| Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? |
| ео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђун |
| је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих |
| таје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном. |
| рчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оч |
| Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је поче |
| дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало |
| <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам би |
| 37" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и мат |
| p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под висо |
| акав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман м |
| их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!.. |
| ам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко п |
| у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани |
| екини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подн |
| ..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, |
| их за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше висок и кош |
| milestone unit="subSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на |
| вих и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од г |
| омични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, |
| ко Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Срп |
| као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се н |
| спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи |
| јећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком |
| <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припр |
| викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а дв |
| роби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, |
| ва шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, ал |
| ворише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док нај |
| чима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити к |
| е да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у нед |
| /p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будућ |
| S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни |
| .{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу оду |
| грнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно |
| кнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобн |
| е низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву |
| комцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} |
| во и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али ова |
| о и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену. |
| Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војв |
| ерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на докс |
| Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи- |
| е такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастир |
| е цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p> |
| етрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића.. |
| се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и под |
| у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беш |
| том поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснат |
| стиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се |
| , здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{ |
| у <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из |
| мио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече |
| {S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Свак |
| лед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама не |
| м висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са р |
| више Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестр |
| е у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, с |
| војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну ст |
| овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер дал |
| е свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.< |
| налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци св |
| што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S |
| да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} |
| <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} С |
| и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са з |
| <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не у |
| мо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упи |
| евинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао |
| главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења.</p> <p> |
| . Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намер |
| ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, |
| јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и ужива |
| а службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим остав |
| прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице манастирске от |
| азио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужн |
| ага Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>А |
| уздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо |
| може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где |
| ц раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они им |
| ати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио |
| му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{ |
| старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, |
| > <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати |
| и прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече |
| укић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — |
| а силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, |
| ан, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му бех |
| и овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њ |
| >— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! |
| ема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и п |
| да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ов |
| а дела, али имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе |
| о да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух прему |
| о веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} |
| </p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да |
| је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, |
| кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том То |
| ојводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето |
| ригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке. |
| асенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше ча |
| аху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор |
| <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са ос |
| к на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече же |
| ано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни г |
| место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем |
| се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куд |
| шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да на |
| pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих о |
| а Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове див |
| уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="10 |
| нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога пр |
| >Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} |
| ључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвор |
| е пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу |
| уга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Ј |
| уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори |
| чи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да и |
| еху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим |
| тијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и п |
| > <p>Нашавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За соб |
| у, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— |
| ра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим г |
| дне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог. |
| иштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S |
| Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> |
| ући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека |
| и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гом |
| иђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчеп |
| /p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно |
| p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стр |
| p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело |
| в пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манасти |
| ић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— |
| а Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи |
| нише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, |
| се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати |
| ас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште |
| же и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час д |
| ед вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе |
| ласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, у |
| дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина |
| у момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, виде |
| </p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише о |
| та витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребе |
| it="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче јед |
| оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и |
| беху на коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="cha |
| а узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На л |
| ху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу |
| .</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђ |
| <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — р |
| ац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав |
| уке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прен |
| ица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шап |
| Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше |
| омаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита к |
| > <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} К |
| </p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је |
| ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже прек |
| уд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> < |
| и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с кр |
| гушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То бех |
| ог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Б |
| pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руц |
| рпске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи д |
| а деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно |
| з очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син.. |
| рекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не |
| ти — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио д |
| еколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачк |
| ебацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцв |
| упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру прожи |
| .{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и |
| и се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сест |
| прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туго |
| подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у п |
| <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кме |
| ала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group" x |
| есларима.</p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас |
| је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је а |
| азасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану |
| {S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћет |
| > <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Сел |
| ати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко ни |
| кон кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Б |
| /p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана |
| > <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо |
| живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе до |
| ог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>П |
| гову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме с |
| има беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себ |
| .</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио |
| се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <p |
| ена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} |
| воља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се н |
| стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, кој |
| . — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога |
| таше.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> |
| е и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој ру |
| ођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село |
| твори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасност, измакоше напред и потераше |
| у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и д |
| } Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Бо |
| но исто осећање и они одлучише да казне отмичаре.</p> <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сус |
| </p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p |
| .{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> |
| ратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ос |
| их.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах се |
| у.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати |
| На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје |
| , разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} |
| отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планин |
| везда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} П |
| са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше |
| а беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не до |
| о, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуња |
| е и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, пре |
| .{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Ј |
| земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} |
| одрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске |
| рану.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спре |
| же главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="sub |
| рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати |
| ао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не мога |
| Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала |
| га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, о |
| — У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече |
| за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у вели |
| че збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и пока |
| итељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!.. |
| аде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је р |
| вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>С |
| > <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно т |
| ?...{S} Да не да Бог! — одговори Милош, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> |
| рави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора |
| рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у |
| ...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам до |
| ерским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на свагда! |
| ом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p> |
| и сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу с |
| пају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, сле |
| ку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше |
| <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, од |
| беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>В |
| } Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>З |
| их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S |
| } Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико о |
| ца високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна |
| момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода |
| вима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну гла |
| S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле ж |
| арац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подиго |
| ди парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћа |
| ћу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од зако |
| е Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> < |
| јаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибр |
| шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помози |
| они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину < |
| И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи |
| асавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је л |
| <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче! |
| м беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први до |
| ... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш |
| етити.{S} Зар је једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му дра |
| некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40 |
| езили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрз |
| је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вал |
| уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху с |
| каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обуч |
| S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва |
| е дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Ку |
| светла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи б |
| ="SRP18965_C2.1.1"> <head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и в |
| пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изгов |
| ад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче об |
| Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио |
| таће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш |
| ромени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја во |
| рча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и |
| грлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — по |
| жба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} |
| ошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone |
| тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђе |
| мали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и ота |
| ветину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, |
| вануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{ |
| Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Ос |
| а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсиј |
| је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не |
| а матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Је |
| ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне |
| слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихове.{S} Нараштају |
| дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S |
| ркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се две |
| га дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он |
| шћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тос |
| <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бри |
| како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лиц |
| шко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвод |
| из камена, мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од |
| настир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у к |
| иса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и кад за њом до |
| х породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе.. |
| на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, п |
| ећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би ова ноћ, и |
| евине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и гор |
| оследице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајин |
| рзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети про |
| ђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију |
| > <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два |
| пи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове |
| ани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не з |
| ађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у ј |
| указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се |
| ве.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски |
| ити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од |
| ? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — |
| е Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О св |
| буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, |
| о, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} О |
| ола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме |
| p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право |
| приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправ |
| и му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, пр |
| у.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом |
| ћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> |
| ише заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну о |
| ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Продан |
| есом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па |
| бро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврт |
| војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, от |
| ар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепи |
| емо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох |
| шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не |
| иносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсиј |
| и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благослов |
| у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да с |
| ад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па проду |
| и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу з |
| ? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Б |
| ет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Км |
| Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газд |
| ен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} |
| мој војводо!....</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} |
| се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Шт |
| ао да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <di |
| се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Ш |
| ри духовник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас н |
| им.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платит |
| си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, |
| ће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије |
| и кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог м |
| нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, бр |
| е осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косов |
| Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу |
| он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, |
| е! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком... |
| з Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог |
| а, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оста |
| аће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа. |
| Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама |
| <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} |
| S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два чов |
| родан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— |
| } Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</ |
| ву очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушуј |
| ш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p> |
| му у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Па |
| де?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да |
| емудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често |
| мети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору |
| беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па н |
| о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у п |
| упи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за дол |
| влада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и по |
| аточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише |
| ло пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој. |
| ечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекн |
| ме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака кој |
| .{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз |
| tone unit="subSection" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног |
| > Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше |
| во Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бе |
| p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога |
| рац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећин |
| ајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="174 |
| /p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:< |
| рекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</ |
| Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвод |
| а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамнич |
| > <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, те |
| .{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се |
| bSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зор |
| и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена |
| лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан |
| ело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном по |
| {S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, |
| ратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држа |
| вима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистот |
| диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен п |
| ади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је |
| ајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грче |
| и и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме |
| вито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као |
| у.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из |
| уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Сто |
| > <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљ |
| .</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом реч |
| њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом |
| > <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> |
| е.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије |
| .</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио с |
| ко.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и |
| о?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ов |
| прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наре |
| ук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег н |
| </p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> |
| на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теб |
| , али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише |
| ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.< |
| о у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p> <pb n=" |
| за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, г |
| дбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривц |
| ана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засу |
| ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему та |
| , и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота |
| протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и |
| и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душ |
| > <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прос |
| >— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборави |
| p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на |
| Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, изби |
| у јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху пота |
| Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије. |
| е, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи |
| упне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а |
| и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не в |
| нет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи |
| ка, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице |
| г.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груд |
| ом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома р |
| с устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>О |
| це гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изглед |
| леда матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећи |
| е низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S |
| а свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер н |
| же над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</ |
| е котарицу и оде.</p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — ви |
| S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој |
| асенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли раз |
| ака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, леп |
| и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па |
| ош? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра. |
| — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p |
| {S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p> |
| мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Па |
| > <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.< |
| в и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p |
| оше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече |
| ледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— У |
| цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јеца |
| еме, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђ |
| а.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху вео |
| редња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> |
| ена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичних уста, — у |
| кћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо с |
| ерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког |
| е у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде |
| Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с |
| о беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и |
| џи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта |
| ши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p |
| р далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је |
| .{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по |
| тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже глав |
| изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар |
| .</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жен |
| жаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешави |
| ед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети |
| ти по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, |
| ово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро |
| мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одго |
| и сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у ку |
| повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро |
| ф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и у |
| и ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и з |
| оје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пу |
| одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово пр |
| на, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беш |
| две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p |
| умену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна тво |
| года.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у |
| ме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</ |
| утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} |
| p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш ли брата |
| рже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај поса |
| е Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на |
| бода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из м |
| .{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова. |
| а не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> |
| но.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не |
| кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху о |
| н Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђ |
| е, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху гу |
| Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра |
| њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полуп |
| а, изривени зидови, изгребени живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које |
| дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска осваја |
| р.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а оср |
| а повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови |
| е одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад |
| <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи |
| спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Р |
| <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не д |
| се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак |
| рка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други |
| онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташ |
| РПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)< |
| овори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p |
| } Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.< |
| ади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико групис |
| сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарк |
| p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити |
| ело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си с |
| јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p> |
| /p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасн |
| ема аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два- |
| им...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p> |
| жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо д |
| ће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упит |
| рамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу |
| ифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит |
| ни што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој та |
| брала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Бех |
| ораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и ос |
| Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа |
| а ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче. |
| <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и |
| у помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва |
| <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам |
| леда у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ниш |
| one unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> |
| ек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру |
| се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо |
| } Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали |
| , као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ |
| аше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио б |
| е потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до н |
| ала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово |
| ва прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син |
| и.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Г |
| седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} |
| ћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Бож |
| бричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и |
| ак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Кнића |
| /p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из |
| руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман |
| а рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, друг |
| анојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игум |
| Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p |
| џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, поп |
| е.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на |
| > <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А |
| је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.< |
| док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима д |
| Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрс |
| спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо п |
| .{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз |
| едом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку |
| Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да и |
| ош да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беш |
| убима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се при |
| , а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> < |
| ошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} |
| > <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор тр |
| <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У то |
| <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Ч |
| та.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p> |
| , па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и |
| " /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу ја |
| ута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стра |
| љи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћ |
| тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу б |
| <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа ума |
| о никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће |
| љу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је о |
| <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој С |
| ти — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши |
| сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и |
| S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива оград |
| S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освој |
| Јусуф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова би |
| већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из ср |
| у звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро за |
| трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али |
| криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Ма |
| домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле. |
| , да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше гла |
| а брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зач |
| оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутни |
| а крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви оста |
| "128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутр |
| ето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S |
| "69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш |
| че поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А шт |
| Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропуст |
| оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе о |
| међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом ј |
| н, ма не знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца |
| n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо |
| — Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали глав |
| тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји. |
| ..{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневе |
| да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце |
| — Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milest |
| распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материн |
| ери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са с |
| гне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="s |
| ="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под к |
| осом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне т |
| ти обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ |
| миче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> < |
| — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мир |
| , крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На је |
| крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете.. |
| врдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а дру |
| а.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} |
| д Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p> |
| ах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску? |
| а Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.< |
| Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, бр |
| .... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна. |
| ђам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, ј |
| мљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у прав |
| га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к |
| риш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто ме |
| ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш к |
| е му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да мога |
| бити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — |
| онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се д |
| /p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече |
| подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> |
| уф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
| и бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућ |
| сао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одју |
| пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат |
| — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на |
| Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа |
| на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим |
| стаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседит |
| вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо о |
| жим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, ла |
| .</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остад |
| ошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца |
| > <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут |
| а.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара |
| >— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко |
| наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>И |
| дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час п |
| ати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће |
| Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта |
| знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше наза |
| /p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф |
| /p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p |
| </p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде |
| усте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је |
| ...</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета |
| >— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу во |
| ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone uni |
| Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро ј |
| угу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га |
| рећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, с |
| ти и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p> |
| > <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| н нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто прос |
| сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па д |
| сам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Ма |
| е погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми |
| {S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</ |
| рити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, |
| аву кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке |
| шташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{ |
| спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му |
| и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где н |
| Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> |
| оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ва |
| ало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраш |
| тојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко ј |
| та ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, мет |
| приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га в |
| последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихор |
| и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — |
| {S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Ост |
| p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим |
| мну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone u |
| — Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— |
| ати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет у |
| лове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођо |
| да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мо |
| им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја |
| </p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ства |
| гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту ку |
| .</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонс |
| ој деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше з |
| а од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече и |
| в.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јако |
| гледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> |
| и право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину п |
| м левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом |
| е моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> |
| а то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чуд |
| .{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, |
| S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори |
| >Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова н |
| че закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борав |
| за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај т |
| ритеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед |
| и.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, с |
| главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, |
| Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и |
| <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари |
| <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.< |
| та стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пу |
| јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метн |
| ече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брин |
| p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало |
| адо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље. |
| попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још |
| а:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за |
| Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — р |
| ака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца |
| о.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш |
| о ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} |
| ад и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p> |
| аку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у св |
| н!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, |
| /p> <p>— И Капетан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> |
| е?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— Па где би ми, куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву по |
| два промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајућ |
| шко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.< |
| хмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — р |
| брад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше име?</p> <p>— Коме |
| ше кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p |
| /p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</ |
| >Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајду |
| деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} |
| ?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Ст |
| их било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> |
| на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игу |
| S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада узда |
| е к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прек |
| ри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља |
| мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — о |
| Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. |
| е. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка. |
| о јој беше име?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија. |
| .</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Ро |
| а?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим |
| его ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на П |
| биљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном п |
| мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити шт |
| .{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.< |
| атог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска п |
| надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце |
| овадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај |
| уке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прек |
| нак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељс |
| ше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха |
| .</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га с |
| ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад |
| > <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p |
| је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијс |
| обићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја међу |
| де и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како д |
| >— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! |
| ођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као |
| јим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!... |
| да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје мат |
| и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом. |
| ни, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледиште не беше без основа.{S} Они им |
| Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равн |
| триче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погину |
| бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{ |
| е! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p |
| о је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право ј |
| а се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} Непрестано је долазио |
| пријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имај |
| Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Д |
| p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да од |
| е к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у |
| {S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна |
| жати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не мо |
| ије ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш |
| , да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> < |
| апшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Ве |
| </p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone |
| ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим. |
| ди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад |
| м једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — п |
| ар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пру |
| бро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— З |
| {S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека |
| > <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, шт |
| године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмек |
| сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — |
| pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Ла |
| зи кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> |
| </p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио |
| говори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се |
| ћ.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда н |
| вршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{ |
| а њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, |
| ху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађен |
| unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је |
| осило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; |
| гледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну ру |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кмет Павле очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} |
| гова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његово |
| у, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> |
| на да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раст |
| тифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле |
| и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и |
| еш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је п |
| дера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и п |
| задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— |
| рме један из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону |
| донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у ми |
| ричувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S |
| и Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не |
| дан по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! |
| о беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић. |
| себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и |
| ку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мал |
| ога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко и ба |
| не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Ж |
| тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвилеше он |
| ој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удв |
| а нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је б |
| Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p |
| арка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жера |
| ицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаш |
| S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игуман изврши ово де |
| е-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље |
| ац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>О |
| му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{ |
| не, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p |
| примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад |
| дараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Ба |
| S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо пр |
| ху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> |
| аше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> |
| ући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше јо |
| дрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> |
| кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p |
| евина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p> |
| опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, |
| Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="1 |
| једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему |
| а више не беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и б |
| продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и |
| еше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше |
| ма Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе |
| таде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p> |
| у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав |
| ољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не |
| овите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељењ |
| ман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и уп |
| га судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} М |
| ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода |
| а Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у |
| руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешит |
| еже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? |
| ће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с |
| ом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, |
| ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели |
| .</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећ |
| Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</ |
| везано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> |
| ше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у че |
| виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху |
| илост, кмете, милост! — зацвилеше оне и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — р |
| им са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Пр |
| сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Крушевац |
| ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настав |
| , трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градин |
| о и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у |
| оји би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <p |
| е јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше ра |
| га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно.{S} Не би за дуго, а на десном вису, иза По |
| <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Пот |
| војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p |
| о са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на р |
| глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и шт |
| овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај ка |
| још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу |
| рата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутил |
| с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" |
| се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> |
| ш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити.. |
| .{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{ |
| е на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше р |
| припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крва |
| </p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— |
| <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова брата, и о |
| роб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице |
| — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Шт |
| х? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први б |
| тече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште ј |
| а игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђен |
| Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> |
| .</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Св |
| <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене с |
| аше зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p |
| главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет П |
| илије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{S} Не могу ни ј |
| уша ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> |
| постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху ка |
| пасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и не |
| умана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — |
| ко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико из |
| е срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове тво |
| а беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад |
| p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Игуман Пајсије, отац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђах |
| </p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S} Вратнице мана |
| престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, б |
| столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, |
| ењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенск |
| ко половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и з |
| ра и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху злово |
| 3" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише |
| иваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед њего |
| ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} |
| ромко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрл |
| не — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опа |
| дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и |
| рсеније Ломо, а до Лома Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глиго |
| дијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајсијев; Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан |
| мим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце јо |
| оведише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их |
| е, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</ |
| беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, по |
| У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p |
| >— Не губи наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем нећ |
| ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што и |
| </p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сам |
| , оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> < |
| Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачић |
| е димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају |
| их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави |
| дузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> |
| ати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој |
| а хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти |
| азговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једв |
| лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и |
| у се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе б |
| бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Ј |
| .</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже глав |
| би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би с |
| нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и |
| добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице беогр |
| свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом |
| испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаш |
| /p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— |
| сети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на |
| ао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</ |
| <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p |
| head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беш |
| ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горач |
| ин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори вра |
| а.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појав |
| глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, во |
| узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb |
| А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?< |
| S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно оти |
| и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, |
| мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на к |
| ава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цвети |
| Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ |
| зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, п |
| амену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> < |
| чке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он в |
| .{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, п |
| осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као м |
| црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је |
| а.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затр |
| {S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настав |
| иђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише |
| </p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спр |
| де га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с |
| него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не |
| илош и заврти главом. — Већ остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Тур |
| ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! |
| срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела? |
| зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага нем |
| > <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија се |
| ми, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, |
| /p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брин |
| аво да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару |
| е!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="chap |
| без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и оп |
| на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> |
| ећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и најве |
| ш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац |
| велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— |
| > <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> |
| оде се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p>— Как |
| он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како ве |
| ти — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к с |
| Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они о |
| ајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове |
| а беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и са |
| рац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-З |
| надија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друг |
| ше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> |
| p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свил |
| посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> < |
| е обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. војничк |
| и налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</ |
| беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања об |
| сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт њего |
| е изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>И |
| рвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} |
| лити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово |
| — Не... никако!...{S} Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и |
| ни исти, међу које кмет Павле, за добре паре, беше метнуо крв и нож.{S} Завађени дођоше игуману |
| ампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 д |
| на и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцим |
| >— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам |
| а си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Пр |
| жу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на мир |
| селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p |
| оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лом |
| и! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и |
| то га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на ви |
| атним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган |
| око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још |
| чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби |
| и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима с |
| е глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — р |
| кабаница, на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свита |
| оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још |
| о, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, |
| тада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мирио, заблуделе изводио на прав |
| ротић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образо |
| манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху |
| с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за |
| прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир |
| Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како |
| ога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — р |
| вота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из |
| и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости |
| старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{ |
| и живописи, оштећени иконостаси, казују патње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га с |
| ар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јели |
| > младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе |
| кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се око |
| осне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила сво |
| и главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почив |
| а, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да из |
| устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете ус |
| прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега |
| /p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске вој |
| се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не |
| колике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрен |
| пре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког д |
| nit="subSection" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-п |
| родица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{ |
| а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> |
| ме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу |
| ве мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај задатак изврше. |
| и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући |
| одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Св |
| е вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операц |
| рећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави |
| посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: |
| међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се н |
| </p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступа |
| ђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољно.</p> <p>— |
| и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиж |
| ове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</ |
| ве две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе |
| врди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> < |
| аш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он |
| овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле по |
| <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он |
| глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхта |
| е — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ва |
| — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска ту |
| спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле н |
| .{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му оба |
| старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— |
| ва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стра |
| и задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке н |
| па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="11 |
| та земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунто |
| метоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — |
| уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се прип |
| аља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</ |
| средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а д |
| ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> |
| Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу.{S} |
| у.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? |
| јеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага |
| ., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће |
| у њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну |
| а дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Истог |
| Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одговори Обрад.</ |
| иш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим ру |
| на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне бо |
| хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како он |
| ојој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Ка |
| ри пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах |
| сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> <div ty |
| ада свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. |
| Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак в |
| а умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговар |
| Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом т |
| ра, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два |
| <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак |
| Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет |
| рише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој |
| {S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заред |
| олину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише |
| раве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса. |
| м поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Ова |
| но магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околин |
| /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.< |
| } Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај хра |
| .</p> <p>— Не очајавај, оче игумане!{S} Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често |
| е изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој в |
| дбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад иско |
| аде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, г |
| ојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у ст |
| мучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p |
| вилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми с |
| аној соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и |
| енија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше ка |
| раше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} |
| .</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затр |
| > <p>Јунаци осташе и даље непомични.{S} Песма гусларева и јека од гусала беше их занела.</p> </ |
| хвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, так |
| веше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преоб |
| усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њ |
| сни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни п |
| рад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад о |
| но и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу |
| упља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо |
| и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из |
| жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико |
| је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалости |
| еда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{ |
| жја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!.. |
| мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ П |
| ! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p> |
| о на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њ |
| ина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед н |
| одан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише |
| ебена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" |
| е крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степениц |
| дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста |
| > <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— |
| аџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сад |
| утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који м |
| up" xml:id="SRP18965_P2.2"> <head>КЊИГА ПЕТА</head> <head>ЂЕНАДИЈЕ</head> <div type="chapter" x |
| вгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а |
| дуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како с |
| и.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало |
| >Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p> |
| p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да п |
| упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена |
| S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одз |
| е Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре |
| а.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужа |
| ва, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове кобне ноћи осветлаше образ.{S} Војвод |
| ру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је зајед |
| их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије |
| исто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — у |
| то тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом |
| ул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> |
| смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрез |
| Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћ |
| Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не |
| се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — |
| и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и ра |
| уби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и д |
| ло и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Ус |
| аљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја |
| е га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> |
| 65_C3.1.4"> <pb n="96" /> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се |
| <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напустише, да би не |
| висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и |
| густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу |
| здахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове |
| у с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше |
| не и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог |
| тресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети прв |
| асјавају брда и долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гус |
| ве смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} |
| >— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> |
| и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећни |
| ц играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија д |
| ишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјаха |
| ји час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... |
| обођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на |
| е бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци |
| раму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко и |
| ржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је по |
| н.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо нас |
| } Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али п |
| овим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дошавши бл |
| изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као |
| у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже |
| е како је ко могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола |
| ст његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најла |
| и иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова бе |
| шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и на |
| рило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двор |
| е кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времен |
| у се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{ |
| роза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвод |
| ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу ор |
| м тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред ју |
| даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе |
| је срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламе |
| е ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с пра |
| два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу |
| о да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори в |
| до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундако |
| омови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом. |
| на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!.. |
| све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче пра |
| амтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра м |
| ликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину |
| од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо |
| езика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.< |
| Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и |
| чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S |
| е несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца |
| > <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко и окрете главу.</p> |
| — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> |
| ина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> < |
| .</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стран |
| — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле |
| адрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, бр |
| е.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави с |
| учио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</ |
| сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговор |
| ="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан |
| вор.</p> <p> — Зар Латифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — |
| је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено г |
| и Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад б |
| ли не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли ил |
| збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не пр |
| /p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p |
| ина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодо |
| у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори |
| дави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— |
| <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к |
| о восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ниш |
| о.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{ |
| ј добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} |
| до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си уз |
| } Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; д |
| коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаш |
| Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је к |
| Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од |
| p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По т |
| му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћ |
| а прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њем |
| аговештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме |
| е, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несре |
| а спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће т |
| p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напр |
| зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као |
| ро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} М |
| моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђ |
| ну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Пол |
| >Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме један из гомиле |
| с Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи |
| лаве на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, |
| </p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори в |
| че Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто. |
| н као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу |
| ваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.< |
| , виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, проре |
| > <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писк |
| кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и |
| се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људ |
| и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учини |
| нажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Вез |
| дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху до |
| p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу с |
| вати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба |
| притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} |
| се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мат |
| p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му оч |
| огом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њ |
| торија, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а л |
| а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом |
| ашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих |
| ове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у ле |
| лаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док на |
| S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати |
| еном панорамом.{S} Она висока брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани |
| у густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она и |
| узимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха ко |
| адић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчић |
| ко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране сн |
| брнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на исто |
| цима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ов |
| једно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понаш |
| и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник. |
| љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалос |
| м, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на јастук, и док ј |
| у Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две |
| кмет беше згранут.{S} Бледило ишчезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста |
| пријатељству.</p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на рук |
| камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугах |
| не деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако го |
| зи неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, п |
| ри угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— |
| елости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ |
| лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива в |
| нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружен |
| о седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби време |
| ош две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени |
| али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале иск |
| баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову неви |
| уо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.< |
| ик народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода |
| лан, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног |
| у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвод |
| >Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одговори де |
| у на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. з |
| но и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и |
| раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше в |
| Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазареви |
| осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страхов |
| од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се се |
| свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан |
| S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледн |
| ше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Око под |
| ad>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар |
| одан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У т |
| обише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за |
| , јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше |
| {S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, д |
| гу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу |
| е.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испад |
| ед савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Ха |
| се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше с |
| </p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <milestone u |
| а положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава ос |
| Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у п |
| аговештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта |
| закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову ост |
| тника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљаче, а на леђима |
| скочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.< |
| а!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом ч |
| анине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, прек |
| им братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Аш |
| очекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних С |
| к!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одгов |
| ице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором |
| прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S |
| тиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збор |
| виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> |
| .{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше |
| појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде ка |
| {S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељају |
| p>— Оног Павловог.</p> <p>Газда Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, испр |
| и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из д |
| о захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ уз |
| у борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кр |
| они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као |
| , окићено зеленим бреговима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" |
| а ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="chapter" |
| ако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... н |
| ја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Л |
| овори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, |
| ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно х |
| жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </ |
| је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа к |
| он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста м |
| еше кротка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру |
| масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, ок |
| , како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима |
| ђе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте |
| р на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p |
| , нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти |
| оје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у |
| се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, ш |
| муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Ж |
| на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља ре |
| творише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенији |
| басута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извез |
| оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и |
| .</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаш |
| е се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опу |
| .{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опанци, а за па |
| врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше. |
| мне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше |
| еније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије |
| једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огреза |
| а својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреш |
| млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род |
| лност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Го |
| ра, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим о |
| паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране заг |
| .</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p |
| али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> |
| оше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| рпских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше |
| е уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба с |
| ад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за друго |
| ајвећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, а до ових Кнића |
| е устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам. |
| одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наи |
| за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци |
| кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Г |
| p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко |
| Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Треб |
| а одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— А |
| есило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољство |
| олико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири уско |
| блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно |
| им папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га |
| </p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не |
| еде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> |
| м, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први |
| > <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Госп |
| паше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не |
| рући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми |
| ишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше |
| <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зац |
| а, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без |
| Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спуст |
| ас устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb |
| ке горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађ |
| беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Авр |
| пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну |
| х уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од раз |
| доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављају.</p> <p>Млади кмет г |
| а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој |
| е оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаш |
| тражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и |
| плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p |
| ане, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је |
| рхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише |
| цу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјур |
| му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хај |
| пољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те каз |
| уком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача ре |
| танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца.{S} Ове р |
| и.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Зб |
| ше.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш? |
| <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, н |
| /p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> |
| говори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — у |
| чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушк |
| ону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе |
| понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђ |
| > <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— |
| ширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> < |
| ци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— |
| агрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаш |
| обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спа |
| жу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S |
| аби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласо |
| — Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Н |
| их људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху оста |
| е Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— |
| адије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добр |
| нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и ус |
| о би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке |
| <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их |
| ив, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и пи |
| а се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’ |
| ање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Н |
| ече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p |
| игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{ |
| асије очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Пр |
| скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p |
| аза јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Ст |
| га, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите |
| ем — одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> < |
| тве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} |
| тарца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прат |
| — Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио |
| — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајс |
| Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p |
| сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању д |
| Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка |
| ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми |
| ано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војв |
| уда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, |
| ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити |
| ите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Ус |
| оздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко п |
| {S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где гд |
| прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид бе |
| има и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> |
| пасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.< |
| упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p |
| се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком |
| е гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону |
| ом и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од кој |
| ени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта |
| ловина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и |
| у.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачи |
| онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намест |
| ква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху |
| ако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији греш |
| рећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну. |
| <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи |
| рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он гр |
| егве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху |
| тави оружје и обарајући на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред |
| {S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишч |
| небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишин |
| } Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, |
| ћи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске жив |
| ости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије во |
| девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но ик |
| е.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе |
| /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде |
| ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} При |
| диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих гред |
| ју умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну |
| коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У |
| ава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у з |
| ?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, |
| аја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S |
| Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи с |
| > — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега п |
| јдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага |
| } Латив је за нама!...{S} Опасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник! |
| ; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; |
| ову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те б |
| p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.< |
| испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност врем |
| {S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби |
| Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Ве |
| </p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници |
| ава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у ш |
| доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} |
| иступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, |
| е ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на неприј |
| !“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна |
| их родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу по |
| илни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чоба |
| с.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све ж |
| али.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова |
| рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, |
| ељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањ |
| рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне |
| ук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву сна |
| сече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, |
| ш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> < |
| та се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште |
| .</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вече |
| н несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек |
| ље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, в |
| у, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу глав |
| жаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пушт |
| подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жа |
| е.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку си |
| ац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи два доб |
| ица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p |
| идео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими н |
| жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и |
| ве Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно кри |
| S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше |
| и издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Њего |
| ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, по |
| > <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, |
| треши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, |
| се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и с |
| прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха |
| га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћа |
| тара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгуб |
| у с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не |
| осматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диж |
| анастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост |
| а врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у раз |
| ао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у |
| p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му ша |
| ећином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и к |
| закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче |
| егови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништ |
| издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Ча |
| они огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше |
| кидани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла |
| ста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похита |
| лица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан б |
| х похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у ве |
| и у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изо |
| о прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избо |
| , оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде |
| шимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Та |
| звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Бо |
| громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га бл |
| би хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бо |
| Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добр |
| одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусу |
| колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| брад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам.. |
| p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их |
| у погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И ка |
| >Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град |
| твори овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чеља |
| шено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S |
| човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{ |
| олине манастирске, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> |
| ам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с |
| бро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје |
| н.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све |
| </p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећ |
| а! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча |
| ерујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у |
| носа, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од к |
| о, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p |
| брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријев |
| , покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од з |
| у царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Позд |
| p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу |
| ан мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег пр |
| p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <milestone unit="subSecti |
| аше, окренуше, главом одмахнуше и један по један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи |
| сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше в |
| вски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзи |
| у мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет с |
| ић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је с |
| <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико |
| конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Прода |
| што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застад |
| стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} А |
| је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} |
| аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића |
| да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> |
| {S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби хода |
| p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се о |
| еће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око о |
| а јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом ку |
| а да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија |
| радском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе. |
| ко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесни |
| .{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима тв |
| дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме |
| тру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и у |
| д устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p |
| , па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако. |
| а занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и |
| мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и бо |
| жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} |
| еше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <p |
| хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, труде |
| } Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризо |
| } Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, ча |
| а разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, |
| ек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу |
| косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као |
| их копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратни |
| Благовештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и п |
| p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи вечерње.</p> </div> <div type="chap |
| а под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p> |
| — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— |
| тифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.< |
| лободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе |
| ељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} С |
| метоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беш |
| е под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда |
| е..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице |
| p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, |
| а сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, који |
| пи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја То |
| ха, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва б |
| изонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен |
| на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — реч |
| дступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако |
| се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом ре |
| га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:< |
| ђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време А |
| Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</ |
| — Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину |
| о у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву д |
| суф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име |
| т.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од на |
| , тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по руш |
| сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћ |
| нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и |
| реташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли м |
| иђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на п |
| и то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију |
| а вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка преск |
| <milestone unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузет |
| што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.5"> <head>Победа</head> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српск |
| ше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба. |
| ражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се |
| зуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бе |
| ао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже |
| subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, п |
| да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо располож |
| _C2.4.1"> <head>Гранчица мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан |
| нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У |
| што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи |
| у беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљ |
| ма!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћ |
| ерет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише рук |
| љена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен |
| ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и |
| Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли п |
| те соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да |
| недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> < |
| поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати о |
| азазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игум |
| p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу |
| престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, |
| а, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну |
| Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с |
| зме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> |
| > <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше ни |
| но.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се п |
| у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо има |
| Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} |
| е у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>На |
| харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а |
| це рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће О |
| ...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> |
| мом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... |
| да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} |
| гоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У око |
| и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема |
| p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... праштај! |
| би наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни ви |
| ебледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— |
| тојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом по |
| рошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! |
| на прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан |
| му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, |
| а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, прис |
| загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом |
| беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и |
| ново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије прес |
| о и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стоја |
| >Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.2"> <head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он иск |
| , из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше |
| Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло при |
| Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју т |
| ше ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запечаћено.</p> <p>Жа |
| арко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом т |
| оби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његов |
| p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице |
| нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>З |
| Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заб |
| . — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице |
| в.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас |
| омци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до |
| остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, пов |
| /p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као |
| Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близин |
| зиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти повер |
| своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се |
| ила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке |
| наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> </div> </div> </body> </tex |
| лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф по |
| ете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат о |
| ?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сре |
| м домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родите |
| не људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан |
| шла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из |
| ши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и |
| ршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из |
| предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у |
| ај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Л |
| арији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> < |
| ице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p> <p>Кућа л |
| "125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица. |
| даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше ик |
| е.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја ду |
| зан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се оба |
| а камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају |
| цом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако |
| говори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p> |
| о.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војс |
| , они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S |
| иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба |
| лошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигура |
| ланини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети ос |
| страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — о |
| човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на |
| тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунче |
| шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико п |
| лабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Не |
| ..{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну н |
| шта.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури глав |
| челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гре |
| ога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и пр |
| ек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше вед |
| низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спа |
| виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p |
| јника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш |
| р на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а дру |
| им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>В |
| т оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.< |
| згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Ка |
| едином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и |
| пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црн |
| ле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не |
| иже, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја. |
| ла снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.< |
| пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови р |
| суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко |
| и.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> < |
| благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме |
| а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом п |
| уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p> |
| S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> |
| и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине |
| мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог |
| иф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже гл |
| с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са срп |
| ше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — о |
| рснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шуб |
| аво дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се |
| крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — освр |
| </p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисл |
| иђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобра |
| , Манојлом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати |
| p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Пост |
| и и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен |
| г закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је д |
| ама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега |
| ајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.5"> <head>Повратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судб |
| а Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још ж |
| >— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још јед |
| ара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 5 |
| народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, |
| ши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стриц |
| ушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Ж |
| еш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај |
| ве речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет ста |
| ion" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да пр |
| е стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравње |
| и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S |
| анојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, |
| хо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као |
| опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека |
| ошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутр |
| ом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p |
| га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених ру |
| ника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} |
| ад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост |
| ђу две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замер |
| упског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.< |
| гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и |
| еко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде |
| упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Поги |
| ела му мајка! — одговори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз це |
| ста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p> |
| S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро |
| /p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђен |
| говори овај.</p> <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p |
| изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са ког |
| о беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртн |
| ој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон пад |
| с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прик |
| } Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то |
| и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружј |
| приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћ |
| може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не ј |
| шаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека послед |
| савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стој |
| ad>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— С |
| ан пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</ |
| Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад з |
| ито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Неготин <pb n="17" / |
| ли то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, |
| ушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Шт |
| ли каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија ч |
| ојанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаш |
| ницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би г |
| угу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведр |
| Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Сели |
| колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем. |
| себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172 |
| аше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p |
| .</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p |
| а шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања |
| самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да |
| <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</ |
| , стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове вој |
| ница, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, |
| <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме и опасно, — додаде |
| но љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, |
| } По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи |
| Божја воља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера с |
| </p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дош |
| да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — при |
| е Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом |
| рихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова разви |
| м одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</ |
| тина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p |
| стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не б |
| рам неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и в |
| проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколике боре на његовом лицу казиваху озбиљно |
| ије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очију блуђаше по даљини.{S} Отац Ђенадиј |
| цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> |
| маче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо п |
| >Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око с |
| и и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изг |
| аноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има |
| елим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ог |
| је на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео |
| мер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е |
| ице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Пр |
| ли затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се м |
| тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> М |
| уби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две круп |
| ан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Мома |
| а нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над г |
| но те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Ко |
| толицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Ра |
| арку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, |
| арно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Как |
| и ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на ср |
| ? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А т |
| а, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p> |
| миле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи р |
| .</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко |
| То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње б |
| ки, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Он |
| х очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, |
| лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по |
| ке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти |
| , сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то бе |
| бра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу |
| , рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љ |
| Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p |
| ог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави |
| аљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пај |
| ево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га аг |
| брад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, |
| Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милиц |
| х дужности његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па |
| прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за |
| Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p |
| у прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> |
| је... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је ја |
| ко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p |
| S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Бо |
| ол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно |
| разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, |
| Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска. |
| p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за |
| и ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— |
| Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" |
| мену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, |
| ет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе |
| уче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што |
| г од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има преч |
| тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировић |
| д би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим за |
| Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Ника |
| као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— |
| p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> < |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.6"> <head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плака |
| д осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, |
| е.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — |
| <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</ |
| у мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху |
| расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</ |
| мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p |
| ликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p |
| !</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове п |
| За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљин |
| — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упита |
| енадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила.. |
| е испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> <p> Момци одош |
| араху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} У |
| вакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчев |
| као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено |
| теже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!.. |
| е, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тоска, |
| ховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</ |
| > Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе |
| S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га |
| стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке |
| луђаше по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрн |
| би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га муч |
| г.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад |
| стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би с |
| ек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица |
| <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.< |
| ући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> |
| де, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово |
| ну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут гла |
| више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ов |
| овнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом врат |
| да ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их? |
| е.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одго |
| е потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на |
| </p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Тек ш |
| о заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом пок |
| е народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слобо |
| , које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су |
| сведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех ди |
| ма њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стој |
| Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва |
| Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се |
| /p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p |
| поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Прип |
| !...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који нок |
| з тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође мног |
| за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, |
| о Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окр |
| !..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> < |
| и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ ум |
| и се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинам |
| — Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај |
| ј нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде хо |
| — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не б |
| /head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђукића, ове к |
| на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, |
| опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p> <pb n= |
| и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико да |
| .......</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом |
| од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а |
| атних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од коле |
| Пепео је кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи |
| јаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и |
| — Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</ |
| Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут |
| међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, о |
| Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо |
| нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз |
| има!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} |
| рештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од си |
| спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час |
| беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину свој |
| евину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S |
| Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких гл |
| боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ |
| теде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле гу |
| тири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а ду |
| а и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево к |
| јвишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу |
| једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При раста |
| ко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поу |
| тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути |
| мо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и |
| е!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како |
| S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Ха |
| и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три сто |
| нила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и |
| изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скр |
| , скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше про |
| на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље мој |
| који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе бож |
| p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута гла |
| Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколи |
| Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола |
| но!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бити.{S} Мајке на њих |
| и, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S |
| ма напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако |
| аклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остај |
| n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Ка |
| им се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море ј |
| Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама. |
| раћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче |
| амен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спа |
| p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <mil |
| Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упит |
| и се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, |
| > <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} |
| .</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити ч |
| сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу |
| жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p |
| и и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима иску |
| је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он лича |
| оследњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, кој |
| души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који чет |
| икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} |
| ик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к з |
| особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и п |
| чићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њ |
| простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је |
| н и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </d |
| S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову |
| ја чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео т |
| :</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — |
| — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се |
| беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и д |
| /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове |
| ори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брз |
| у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и |
| клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним |
| емишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пр |
| опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и зарумен |
| редни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанств |
| рцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави |
| воје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођ |
| е на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допи |
| ребаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт |
| данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим |
| у оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да п |
| човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се от |
| једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну рук |
| војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастир |
| стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва |
| прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — п |
| се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он |
| лед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе р |
| аше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продан |
| ође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milesto |
| неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чу |
| ли моћна и душебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза с |
| ећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи |
| .</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало |
| >Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у к |
| и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p>— Ко је |
| е <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p> |
| рла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му ду |
| грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши дес |
| ма...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Г |
| <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Пот |
| аше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</ |
| сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} |
| ој равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дел |
| смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног гр |
| ој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде т |
| S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у |
| виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији. |
| p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оц |
| међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком ч |
| ниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, |
| ћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кр |
| граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</ |
| Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Ш |
| ђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</ |
| — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће |
| </p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога з |
| .</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> <p>— Енија ј |
| Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.< |
| је, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кро |
| сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Бож |
| у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест од |
| мом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
| ошавши до кућних врата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова |
| испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламк |
| >— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговор |
| сно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко |
| и неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе сла |
| вши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— |
| <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> < |
| бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни ка |
| у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвор |
| ...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кме |
| на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Пр |
| .</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђ |
| е Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — по |
| <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се пром |
| ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себ |
| че се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} |
| е рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инстиктивно |
| нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и з |
| <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређ |
| гледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама боловао.{S} Изгледа |
| дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које на |
| и га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало |
| града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Д |
| лово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне. |
| немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуб |
| авио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву рум |
| p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapter" |
| то пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној с |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> |
| Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ |
| г дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у на |
| зе брзо као авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се р |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукар |
| RP18965_C1.2.2"> <head>Стојан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под он |
| сенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, |
| ојвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} О |
| кршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>М |
| ијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља |
| вих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући з |
| напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осе |
| душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња подножје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придол |
| представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба к |
| а Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу откло |
| ви огромне капије, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као |
| оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром |
| У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се ускол |
| града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраш |
| е и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> |
| г све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његов |
| Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, |
| уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те |
| ка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> |
| </p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p> |
| егове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што |
| ов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите |
| на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена на |
| Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти |
| у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотин |
| > <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташ |
| у пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду |
| дигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко |
| затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше |
| њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да к |
| , спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним ч |
| Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У та |
| је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То б |
| е жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој т |
| Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А и |
| <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош |
| лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сет |
| ђе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућ |
| се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне две куће, ограђене з |
| ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </di |
| Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p |
| Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Бла |
| {S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се |
| а.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, н |
| ке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, |
| >— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори вој |
| тара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p |
| </p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неко |
| p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| .{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја изм |
| на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} |
| и да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ |
| b n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— |
| ажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанк |
| чели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на докс |
| њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ в |
| <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо |
| ра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши а |
| ?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p |
| Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме н |
| ну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— |
| Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манастирски излете из конака. |
| се тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapter" |
| старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>С |
| кочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху н |
| емљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше |
| у Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три о |
| </p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до куће и закуца на врата.</p> <p>Ник |
| ше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко |
| и једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</ |
| н, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао |
| </p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момц |
| аша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, |
| га.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} |
| S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколи |
| упимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова |
| вори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре д |
| ни на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чет |
| он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузни |
| осе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише |
| и.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну ста |
| /p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад их ветро |
| из брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у је |
| <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом |
| во и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p |
| ву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв |
| таде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са син |
| ици</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати |
| , а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу нас |
| p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, понов |
| се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и |
| мет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Ч |
| су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе |
| као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <p |
| веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> |
| светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.< |
| <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p |
| ражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се |
| S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> |
| {S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је готов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али теш |
| ћи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да с |
| аглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланц |
| apter" xml:id="SRP18965_C2.2.16"> <head>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{ |
| p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ с |
| азара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Сре |
| , разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек ш |
| и Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турк |
| ојску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу |
| распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народн |
| хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, ра |
| х живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p |
| куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испу |
| оне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских си |
| брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се о |
| , а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низам |
| S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах ре |
| упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим ст |
| {S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, |
| града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, |
| ојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мо |
| а нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога |
| зостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви |
| је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p |
| ожо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{ |
| е почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> < |
| н, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а |
| њаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Вој |
| један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег |
| изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе би |
| ј! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки |
| у, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, |
| S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја и |
| у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну О |
| , хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и наза |
| бајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај а |
| ече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах рази |
| p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection" |
| p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бош |
| а потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поздрав већ оштар н |
| ва оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу |
| Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?. |
| — - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — од |
| дија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радоста |
| /p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Ж |
| оше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаћ |
| /p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће |
| и.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупи |
| 0 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</ |
| кну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке про |
| се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p> |
| ху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и ота |
| рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на |
| к стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га ј |
| <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Ми |
| ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђе |
| одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — реч |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.4"> <head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласн |
| јекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> |
| својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут |
| p>— Какав збор?</p> <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу л |
| ћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажа |
| ромови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише |
| подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност |
| ло му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Ус |
| седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — |
| зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници ст |
| ошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> |
| у се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића?</p> <p>— Јесам.</p> <p> |
| о је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама |
| ерчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, |
| инка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, к |
| .</p> <p>Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га |
| ојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом г |
| у се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.< |
| е Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже |
| адом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S |
| шковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојач |
| дан из гомиле и исука нож.</p> <p>Павле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пишт |
| д колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>И |
| спаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се о |
| >— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево Палалић |
| г Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жар |
| те га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше к |
| кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де! |
| Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спас |
| удновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, о |
| ..{S} Бошко!..{S} О Бошко!</p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку |
| ће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак |
| <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>Млади кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип |
| ! — загрме неко из гомиле.</p> <p>Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> |
| трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, пат |
| неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићск |
| ан и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све |
| е! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо |
| упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p |
| ајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостручени старац.{S} По том до |
| о у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти |
| евуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> < |
| ника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — |
| и, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — у |
| том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p> |
| и, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у |
| елу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац |
| вом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! |
| надије подиже главу.</p> <p>— Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац с |
| лима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одгов |
| {S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити. |
| S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче с |
| не и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} |
| а душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскиц |
| дној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом ки |
| уцима повећи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху |
| м.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у кош |
| о затајити од деце њихове.{S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао пот |
| лико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} |
| цене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси...... |
| дно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што |
| страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима з |
| диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и к |
| беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао |
| стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориш |
| ва момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дуга |
| е манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поск |
| кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и ск |
| аху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и |
| чној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, ма |
| згуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} К |
| ла још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђах |
| — Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{ |
| ри човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно |
| S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из јед |
| н, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу. |
| цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је |
| не значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске д |
| одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</ |
| спех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви зас |
| апу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бо |
| еливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S |
| водо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — ре |
| Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ с |
| и пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе |
| иди манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга |
| и у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапар |
| ме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви п |
| p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p |
| епашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па |
| Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим. |
| !{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до кра |
| > <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се вр |
| p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труд |
| ега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесе |
| зу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сас |
| две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледају |
| > <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, с |
| и тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Г |
| p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за т |
| p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу испод витих |
| Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседлас |
| Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање |
| /p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не з |
| > — Ено ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен |
| у.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље л |
| ећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна стариц |
| ћи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажа |
| аши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка |
| едидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, изда |
| се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се |
| кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дош |
| камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и |
| јеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче |
| Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад ј |
| у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пр |
| Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то |
| најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини не |
| воју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, |
| осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо г |
| селим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се |
| Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{ |
| вратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо |
| е Латифу подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утиц |
| горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} |
| ро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему с |
| теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотворе, али Лома више жива не видесмо.</p> < |
| ниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, |
| а је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по |
| стити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благове |
| оји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} У |
| ека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је |
| .</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја |
| : да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне |
| отвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка |
| там те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти |
| чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Ма |
| м свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не од |
| су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван |
| ица још беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху нава |
| :{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом н |
| раћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Н |
| поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна с |
| м, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>Т |
| ра о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом |
| аше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снаг |
| есто стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена леш |
| аше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, раз |
| опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S |
| има, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који позн |
| /p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се ум |
| даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац про |
| </p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побрати |
| ти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко в |
| ти главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јур |
| , што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше |
| ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе матер |
| одина имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за |
| , гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само једн |
| уга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама |
| а његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке |
| кошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник бо |
| еоград тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа ма |
| Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од |
| и зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, т |
| ака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, |
| крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> |
| } Зидови манастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгле |
| сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем з |
| >После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и |
| тресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу |
| p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и о |
| ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> |
| ече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко |
| рати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији. |
| шљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у |
| етећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> |
| да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај |
| оже ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има |
| , али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никак |
| </p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Б |
| поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!. |
| га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — од |
| пасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му |
| мете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па усе |
| — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> < |
| никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај |
| бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домо |
| рини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> |
| на јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија |
| ападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громо |
| х! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњ |
| о гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ р |
| пораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној |
| е слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештен |
| } За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђен |
| цу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата сво |
| већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнил |
| овек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључ |
| >— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{ |
| е Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А в |
| мтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љу |
| стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дв |
| љи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опк |
| зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше |
| p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну ж |
| а страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вратима, али и ова беху заузета.</p> <p>— |
| о беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, ст |
| {S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну т |
| узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Мо |
| ице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг |
| аса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халака |
| е, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура |
| ицама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по једа |
| иже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага |
| p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— |
| Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</ |
| адићу око врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се |
| > <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, |
| Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — о |
| одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази д |
| исну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужа |
| лим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и д |
| иким и моћним народима војводе замењују политичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања |
| е, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима м |
| му родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше |
| око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Нас |
| а, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жиж |
| уд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служ |
| м урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном п |
| ситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ |
| там редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проло |
| "> <head>Одлагање</head> <p>Било је око половине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам |
| .1.1"> <head>Гласник</head> <p>Беше око половине августа 1813...</p> <p>На политичком небу Срби |
| звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</ |
| Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху ста |
| дан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске |
| низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не |
| ати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са |
| се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну |
| шта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стој |
| е крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше уз |
| он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде из |
| диоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на с |
| и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> < |
| адовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај |
| тавише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone uni |
| } Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје |
| ровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном р |
| Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву |
| Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место |
| ао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се |
| Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Б |
| ађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласка |
| ом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а п |
| <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци с |
| ром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с во |
| чита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.< |
| уман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама ј |
| да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да прего |
| p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе |
| <head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Планини.{S} Овчар |
| е.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</ |
| .</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђе |
| рише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <milestone |
| степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође |
| ајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Пр |
| и.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни крај допираше до Мораве.</p> < |
| за другим осуше још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе |
| сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Ха |
| а заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му |
| распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближав |
| ара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед г |
| ноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орош |
| ао кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погл |
| S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљив |
| {S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, поља и њиве оживеше.{S} На место писке и јаука, весела |
| говоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и по |
| , а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месе |
| риште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече ма |
| доше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у с |
| ови биће дубраве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањ |
| ише од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Пото |
| што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, так |
| овори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у |
| и Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта. |
| беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима |
| пе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p>М |
| неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више с |
| а, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{ |
| ибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заоде |
| аже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у |
| у.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенади |
| , и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спрема |
| илне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,< |
| но стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један |
| о, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанч |
| и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и грок |
| пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.. |
| .{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Н |
| ени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља |
| елуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме м |
| аук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још |
| оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је б |
| агог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стре |
| цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растој |
| ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p |
| 65_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна кр |
| губи се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Сел |
| још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На |
| да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише ва |
| 8965_C2.1.6"> <head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има јед |
| по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> |
| n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рук |
| има</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећ |
| се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спасит |
| спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} О |
| шавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало наз |
| старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри чове |
| обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њ |
| ружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакут |
| полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости.. |
| питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, ш |
| <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут |
| м очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше |
| ле купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија |
| н као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, |
| /p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, |
| ад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Ш |
| ежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спа |
| , она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече |
| збуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом |
| притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајец |
| ти духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, |
| устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу запе |
| погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина |
| иђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се |
| и отац му — одговори Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се п |
| главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја |
| паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан слободан!</p |
| нуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обу |
| .</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче |
| >Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, |
| тру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} |
| а што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар |
| } Зар је мало њих платило главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} |
| а и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— |
| вче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, његова б |
| Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелет |
| ра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове |
| оњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај |
| реском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни нап |
| milestone unit="subSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у |
| куме, душа била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, |
| ти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми |
| ху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч з |
| и, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збо |
| ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сет |
| аву, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је ц |
| је?...{S} Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p |
| вно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према |
| у изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу |
| 813. беше напунио двадесету, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову |
| понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> |
| све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После по |
| Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Ха |
| нак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> |
| Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! одговорише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко |
| е.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, |
| то премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, |
| срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и н |
| бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, |
| примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вре |
| у скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се н |
| мирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше |
| чући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти |
| до пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p> |
| Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину |
| жају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> < |
| , Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо |
| у:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, је |
| умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни |
| орише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, с |
| продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде |
| , старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине ма |
| која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора за |
| му беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се |
| /p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђен |
| ја и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p> |
| ја и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али |
| ри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испрати и врати |
| јлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p> |
| S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} |
| Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговора. |
| с, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јач |
| ебе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</ |
| нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја |
| Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Бо |
| .{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} |
| збуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с |
| у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече |
| ао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све |
| све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше |
| руда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до приј |
| и оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p> |
| посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Забл |
| м ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенади |
| ис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути с |
| цу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за о |
| српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њ |
| стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не |
| .</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је По |
| .</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{ |
| риповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да |
| дуге и мучне борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробов |
| народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни по |
| ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу в |
| ки беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине |
| смо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провл |
| е да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} З |
| ку заблиста још једна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, |
| е беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушча |
| {S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се |
| шу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци пог |
| будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно? |
| ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, |
| поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али свет |
| } Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти број |
| .{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободн |
| p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвр |
| урило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи |
| д свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на |
| се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S |
| ише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. |
| танце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан |
| е у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим н |
| вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно |
| казати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати пр |
| д је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одл |
| народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и мој |
| , ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тр |
| а му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће |
| погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју не могаху одго |
| ош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S |
| се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, суба |
| .</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђа |
| гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, |
| оз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p |
| /p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар ва |
| вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — |
| Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; |
| > <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле |
| а обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> |
| мараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина |
| х и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли с |
| ече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки нас |
| ерише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{ |
| на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесни |
| к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, ок |
| /p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! |
| и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спу |
| ше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син |
| не, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p |
| <p>Жарко диже главу.</p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p |
| .</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јаша |
| а рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар бу |
| њим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> |
| — Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му о |
| ледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:< |
| одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прих |
| рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко про |
| ено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај м |
| радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> < |
| е.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са св |
| сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђ |
| рко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Некол |
| ече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече А |
| својен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Руд |
| а за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге |
| ред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.< |
| је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, же |
| ут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаћ |
| ерене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> |
| .</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и |
| и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекива |
| зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к |
| вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише |
| ораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне |
| један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ж |
| <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро |
| p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову |
| {S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново од |
| p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке. |
| .</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> |
| ати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени |
| гањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам |
| бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће |
| /> <p>— Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се |
| <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говора |
| S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодб |
| <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, з |
| а.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен н |
| >— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни |
| и пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже |
| Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побрат |
| д! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново при |
| е после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где |
| диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим |
| <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњ |
| о затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> |
| але, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже |
| збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</ |
| х се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Н |
| орен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у |
| уше ка Небош-Планини.{S} Овчар и Каблар поново опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирућ |
| ндака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Са |
| .</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једнов |
| што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја |
| клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — |
| ц и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као |
| а.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Руши |
| фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А ш |
| већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољ |
| шти дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огње |
| {S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са |
| се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројен |
| а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капи |
| напуниће деветнаесту — одговори Манојло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— |
| помичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом б |
| >На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стан |
| у.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се уда |
| RP18965_C2.2.16"> <head>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} |
| гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо |
| било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба. |
| урба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави |
| еда у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руко |
| једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац |
| ораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у |
| так.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме месту?</p> <p>— Код Небојше.</ |
| Жарко леже и заспа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скоч |
| аца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учи |
| авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опу |
| — Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, си |
| њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који |
| уманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благосло |
| .</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> |
| твом не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У њего |
| шко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а оста |
| /p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он поз |
| b n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави |
| да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Шт |
| <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох |
| p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — |
| n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> < |
| овачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац |
| ку трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> |
| мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, |
| Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити.. |
| војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, |
| упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка |
| /p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шт |
| остати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S |
| оше по Драгачеву и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама д |
| ша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све ш |
| да погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљ |
| а група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође п |
| е шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у гл |
| <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку све |
| ?...{S} Додијаше зулуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како т |
| хоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина |
| Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздрав |
| p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и |
| сврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" / |
| е ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како ст |
| p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> |
| п и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи |
| p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} П |
| чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда на |
| че поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} |
| чивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за кра |
| одан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Ра |
| Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоће |
| давде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома н |
| десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p |
| Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Д |
| н и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње та |
| а.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку на |
| — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше |
| >Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд |
| <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{ |
| никову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасениј |
| дали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се |
| и ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да |
| и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што |
| > <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање |
| олико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беш |
| е с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше |
| {S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец |
| штовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ва |
| , преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чач |
| иже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћут |
| евито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше |
| који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљ |
| ејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по |
| упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— |
| це, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Ј |
| ћи на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А |
| гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутн |
| а времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а |
| лико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе |
| ик манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајућ |
| заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег |
| елатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не |
| злазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> < |
| S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтед |
| оја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обор |
| робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом |
| ије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} Н |
| ијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он с |
| е, како не би био никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а |
| у, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Пр |
| — Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да ту |
| p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и игр |
| своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и т |
| тутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зач |
| што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело ру |
| ја.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа кри |
| е постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, зат |
| одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраш |
| ред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадио |
| место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у |
| непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласка |
| да страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле с |
| ише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија |
| ом не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?... |
| и околини, опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погуби |
| Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} |
| беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} Т |
| утаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </div> |
| тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо |
| >Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћн |
| ије беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од |
| е ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— |
| ледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада |
| бош-Планине, беше збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља проб |
| и.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића. |
| ој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико |
| ори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — реч |
| ру, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Мил |
| у, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му б |
| ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави н |
| ада.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте о |
| — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и |
| тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво за |
| бражава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип каракте |
| о добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла до |
| осла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви |
| аваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала |
| е сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба |
| 18965_C1.3.5"> <head>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он п |
| во му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сва |
| мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и |
| а посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Сели |
| о беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не з |
| <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</ |
| не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! |
| није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекл |
| е он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби намен |
| мци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— |
| У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах по |
| у.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— Кад је збор? |
| ен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и п |
| је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!< |
| уком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добр |
| ше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори |
| се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгребени живописи, о |
| ога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре |
| ши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађош |
| н са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушев |
| разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је с |
| p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народ |
| ир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, т |
| се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Па |
| и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од |
| трудом и напорима зидано девет година, порушило је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке |
| ораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода |
| твари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је |
| ре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пе |
| побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; дана |
| ње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како |
| ари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па |
| а.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Н |
| здравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понов |
| стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да |
| ека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговори |
| ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коњ |
| Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спрем |
| и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Х |
| им са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу одел |
| долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца п |
| ници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сулејман |
| важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти каже |
| лаву и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> |
| лим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се мог |
| м, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?.... |
| бра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напре |
| да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и пре |
| ан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Н |
| ју од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пош |
| ћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста |
| и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће г |
| зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S |
| :</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га |
| м!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш |
| најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} |
| његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадиј |
| одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> |
| ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи с |
| села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе ман |
| — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — |
| рише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић наме |
| По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и |
| > <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаш |
| а, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игуман беше |
| <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарк |
| т радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало |
| гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с нек |
| да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Закл |
| у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљен |
| ешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да м |
| Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути звер |
| атраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би |
| вече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заје |
| тац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p |
| и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви бе |
| положише их на земљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку |
| ату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, |
| зали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и |
| /p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше из једног грла:</p> <p>— Живе |
| ома више жива не видесмо.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости! |
| дан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је оба |
| и удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се к |
| ече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање |
| и јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је |
| Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревн |
| то ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му до |
| </p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман.</p> <p>— Мучна, боме!</p> <p> |
| ише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше |
| ујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас ве |
| кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се ис |
| буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одг |
| с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Д |
| {S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} П |
| уши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут о |
| p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са запо |
| крепимо, осветљавамо, напајајмо, — ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведр |
| д сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пр |
| нам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — ре |
| својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства осло |
| :</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које до |
| p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се |
| одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— |
| — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћ |
| да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — |
| а и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— Ништа |
| ..{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваљ |
| војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p |
| ка, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи о |
| ту што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачу |
| досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: |
| татак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да с |
| ан — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не тре |
| ца.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе св |
| b n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити. |
| <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?< |
| ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти |
| ог његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђе |
| /p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену |
| ..</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана. |
| /p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци |
| овораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на мес |
| е испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отвориш |
| {S} Он беша весео и задовољан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> |
| не, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Кл |
| у кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, м |
| ри стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гне |
| тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати пог |
| атираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се о |
| ђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> |
| , али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазида |
| едак је мир, који не подгриза живот или после кога не наступа олуја.</p> </div> <div type="chap |
| ожен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше и |
| своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеник |
| } Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи- |
| ечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздра |
| е.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.< |
| паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.< |
| > <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта вели |
| </p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће |
| бом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што |
| > <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S |
| <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо д |
| 65_C1.2.3"> <head>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи ост |
| духовник манастира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не |
| етовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој: |
| ме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састаје |
| де до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењ |
| оку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малак |
| на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђенадије покропи цео наро |
| 14 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка |
| Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које до |
| утро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p |
| и војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак |
| ам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> < |
| е на посао и до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зор |
| а собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алек |
| да погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и када би на последњем ча |
| копава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би |
| зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку |
| све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На мес |
| S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> |
| в 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру |
| ом углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од ње |
| е нема — одговори бег.</p> <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> |
| ледње му добро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> |
| приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> |
| </p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— О |
| Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обас |
| } Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а к |
| син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још је |
| <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо |
| овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљ |
| ресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{ |
| војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p |
| о.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} |
| >Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из мана |
| као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече |
| им потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове По |
| г неимара.{S} Време је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а |
| и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врат |
| {S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— |
| /head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић. |
| </p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околин |
| злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше вес |
| ама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њоме опије и за јуначке подвиге одушев |
| ема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, оста дело њ |
| .{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад већ намераваше лећ |
| епркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> < |
| ? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> |
| ке уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по окол |
| у неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у |
| омоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n=" |
| на и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, д |
| id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски в |
| xml:id="SRP18965_C1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} |
| ећ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} О |
| могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашо |
| лав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Са |
| оралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права. |
| јег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, по |
| м рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше |
| — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски. |
| оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо ка |
| да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p> |
| а гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија.</p> <p>— Да послушамо, да послу |
| Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, д |
| а приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да |
| к изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, б |
| све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим |
| нахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављ |
| — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест а |
| главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p> |
| ти и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог ј |
| наче одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њ |
| > <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То |
| преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њему звезде |
| азумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја |
| зећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У |
| ети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, д |
| е постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} В |
| ..{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у те |
| , па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитр |
| их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, А |
| дајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— |
| е крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше.</p> <p>— Баш н |
| те.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и затвори в |
| овест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јау |
| ак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећ |
| одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отв |
| кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="10 |
| оше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће |
| као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и |
| јаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бо |
| еше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S |
| инуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше |
| аше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба пр |
| ца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући |
| дећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очај |
| p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде |
| ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг |
| и.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га н |
| магаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривц |
| ојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.< |
| ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезањ |
| ке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.< |
| приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! |
| даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, |
| беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обор |
| чар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до вр |
| вски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранам |
| дему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са |
| ну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици |
| ледица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове |
| засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још |
| дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растаја |
| копљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бе |
| а, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова |
| milestone unit="subSection" /> <p>Жарко поста кмет.{S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњ |
| се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се прибли |
| јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше |
| а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку ис |
| кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве |
| бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тре |
| аст утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устан |
| дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу иг |
| ви беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, је |
| аше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу |
| ва засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit=" |
| у, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци бе |
| Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба |
| Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скида |
| до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна пре |
| до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</ |
| ње зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} |
| .{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође |
| } Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да |
| косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љ |
| ?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} М |
| Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу н |
| ћима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди До |
| пасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити |
| ла.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У че |
| а.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разг |
| е посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и зем |
| а је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} |
| <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху д |
| ре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по сл |
| силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу |
| <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на з |
| , и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рус |
| вог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Т |
| ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупи |
| рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако ти |
| p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по |
| а постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p> |
| му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа п |
| изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац |
| аше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да св |
| јан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} |
| , умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </div> <d |
| <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што до |
| убину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањени |
| постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним |
| /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах р |
| едем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље раш |
| ј води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одб |
| раже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под стар |
| арица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби ј |
| освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом |
| ну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спр |
| Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његов |
| адар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђор |
| ићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окар |
| време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радоји |
| но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица |
| што се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам п |
| Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи разви |
| их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, по |
| оса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно |
| се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он саку |
| е које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење |
| дне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћав |
| е радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Разна |
| чану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте |
| >Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у к |
| гину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади |
| „Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пу |
| а Манојло плану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— |
| ила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и к |
| ави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и |
| сец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и долови зајеч |
| ама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по т |
| слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко пр |
| каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — |
| ких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је |
| укоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стоја |
| .{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јо |
| има, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са по |
| село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризв |
| и!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила |
| окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаниц |
| ому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударит |
| >По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} С |
| Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на ње |
| ске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих, а код са |
| вијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као |
| адоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и пос |
| S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Троји |
| сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и зау |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.3.5"> <head>Потајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Ха |
| S} Не би за дуго, а на десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> |
| тку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Т |
| енцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним кр |
| .{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се |
| о ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, |
| <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у |
| ен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S |
| ове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Р |
| ити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака прем |
| таху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве |
| повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова повијарца з |
| ече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођо |
| има, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и ра |
| поредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов |
| о средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обра |
| не и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово крета |
| иса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен |
| страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада |
| е ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста ме |
| ришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд |
| рко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ раст |
| барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и |
| рупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, |
| ако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице подмакло, бледо, као да је годинама бол |
| еше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гла |
| на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и |
| ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце |
| p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако т |
| уј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади... |
| Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију |
| " /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу |
| ко... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако с |
| ... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше |
| — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и |
| аш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паши или ком |
| јводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и поглед |
| м грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, |
| а.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— |
| Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Јест, Ану — потврди Палазић.</p> <p>— Ко је одведе?</p> <p>— Кмет П |
| > <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit="subSect |
| оће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће |
| о клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Ст |
| .</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи кор |
| Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} Он паде, а не д |
| p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопља |
| дије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати |
| јурише из домова, а војници из касарне, потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде |
| p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и наг |
| ање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше |
| ше народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и С |
| е коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали потекоше за њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја |
| пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и |
| Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.7"> <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војво |
| и још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни |
| ад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па пр |
| ра, видевши опасност, измакоше напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше |
| илом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и |
| > <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај |
| оше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p |
| >— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да к |
| то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и |
| к, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим ок |
| — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу |
| ва сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњиште и одбеже у |
| матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у |
| ама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по |
| , а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С |
| дераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земљ |
| де, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту |
| {S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђ |
| вога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да |
| ушу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме прич |
| о беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати |
| мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало |
| > <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго о |
| аћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су |
| ад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашл |
| азговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако |
| име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога из |
| их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја про |
| о.</p> <p>Јунаци поскидаше капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> |
| ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се план |
| двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен |
| напред и потераше повезано женскиње низ поток.{S} Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке |
| потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори. |
| <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати |
| .</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби |
| е кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадош |
| селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Је |
| зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек и |
| и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окруже |
| </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право друж |
| одно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова |
| и, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху п |
| оше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне з |
| <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неколико п |
| у.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! |
| иште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико |
| цу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> |
| добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер? |
| них витезова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигн |
| аве ове; наши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, |
| аши гробови биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити! |
| храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност |
| борбе.</p> <p> Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нем |
| сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заст |
| овде беше довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше |
| аћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и он |
| руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народ |
| ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се |
| у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро |
| јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузима |
| ојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се |
| зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обр |
| охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непри |
| <pb n="78" /> <p>Би још за мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, б |
| , диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњишт |
| ликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу. |
| .{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} С |
| и Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разб |
| ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Неб |
| дељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах зат |
| ики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири |
| како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи |
| — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке |
| тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јам |
| ста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним наро |
| S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипа |
| /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино оруђе од |
| едба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је изврши |
| <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац М |
| извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео |
| Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох |
| чекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четн |
| одаде Димитрије.</p> <p>— Држим да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је |
| > Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S |
| и требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту |
| облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде м |
| р је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире он |
| омишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање тур |
| аше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренута |
| диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote |
| ољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> < |
| тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час |
| <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — уп |
| овој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг р |
| стуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p |
| тем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеника изве |
| <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не |
| у.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека м |
| > <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми |
| арца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!. |
| > <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> < |
| <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, си |
| отамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p |
| </p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на ра |
| Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Ава |
| .. добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна нево |
| ли у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклеца |
| ву и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе рук |
| — То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том ч |
| /p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — |
| , Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с оста |
| ро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини |
| ка.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховн |
| ..{S} Попалисте доста, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш св |
| ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, |
| /p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. ци |
| ста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.< |
| стале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, |
| p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> < |
| .{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, |
| види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>М |
| авом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> < |
| <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан ј |
| м ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.< |
| емаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблаз |
| оме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од р |
| рсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само |
| руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасениј |
| Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири |
| е му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их |
| вих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше кол |
| зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село с |
| о пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода |
| пођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— |
| у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> |
| и и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једн |
| вуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи с |
| ко не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале |
| шка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше жив |
| е похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову |
| каћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Б |
| орбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> < |
| оска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Ра |
| аси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму о |
| >— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!.. |
| >— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан |
| атити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по један изиђоше из куће.</p> <miles |
| ву, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше оп |
| кама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче. |
| Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и и |
| .{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено. |
| илош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата |
| рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — |
| е нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, Бошко извади |
| Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домови |
| .{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до |
| пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима |
| е Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише. |
| сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — уп |
| ши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и |
| а се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затеч |
| } Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко м |
| ину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој |
| се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} Анин мора |
| једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p |
| рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се |
| ад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази |
| а се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријате |
| зиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми ја |
| одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} До |
| двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себ |
| S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</ |
| бор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склони |
| бор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> |
| /p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова. |
| пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p> |
| ковици.{S} Оба ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом. |
| ту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут |
| > Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око по |
| жише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва |
| } Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разј |
| ше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше |
| знесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.< |
| ој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <mileston |
| сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p |
| ј умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S |
| гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p |
| сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, |
| Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и околини, опљ |
| као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево |
| ас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у ца |
| ају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — у |
| <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} |
| би.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згранут.{S} Бле |
| уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, |
| аву кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа. |
| — Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Др |
| .</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — по |
| Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими |
| ах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Р |
| сак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урне |
| ко по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а |
| ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица |
| то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест |
| шадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху готово опкољени, |
| } Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да |
| посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али |
| ра, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадош |
| > <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p |
| ити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том трену |
| ше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага |
| оздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружи |
| <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима. |
| а рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку |
| , дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га сав |
| а око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу |
| и на ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пр |
| ија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу |
| и злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, син |
| — Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у |
| неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n="158" /> <p>— За дванаест — би |
| и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њи |
| ест да овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику |
| ело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један |
| а не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима |
| но осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — |
| војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војво |
| прси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и |
| t="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево |
| поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање |
| нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, |
| ског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за приј |
| ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за јед |
| рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за брато |
| ад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толик |
| на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и р |
| <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси |
| ине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он о |
| у.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, |
| ључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од кладе“ — завршетак |
| та мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви |
| уговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се м |
| апоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где |
| љи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и |
| спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне в |
| , да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се к |
| и стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво п |
| } Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице м |
| лаговештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са св |
| м.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси |
| упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао |
| ш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од |
| е га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђена |
| замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове |
| ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p> |
| > <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки |
| никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру ил |
| бројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — одговори Обрад.</p> <p>— Коли |
| Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упита |
| Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а |
| мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?! |
| жем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека |
| лите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пр |
| ш штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да ч |
| ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово до |
| о питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти пог |
| вог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад о |
| ренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — при |
| јеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у гра |
| е Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру њ |
| брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Мано |
| ? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустињ |
| и око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> |
| оштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су |
| аку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше |
| евићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће бе |
| S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока иск |
| <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p> |
| ене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Тура |
| главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> < |
| — беше одговор.</p> <p> — Е, кад бива, почујте ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обо |
| е свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би |
| естано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог к |
| сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожар |
| ошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одг |
| видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} |
| Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која |
| ој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, поди |
| ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи на |
| ј трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила |
| стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе |
| /p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочека |
| се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагода |
| <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ ј |
| сто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им о |
| о рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, п |
| <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одг |
| <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти тре |
| азапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо ве |
| , па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниск |
| {S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у ре |
| Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман. |
| елики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара оде |
| а си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} |
| жан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, об |
| влачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене црта |
| оме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћан |
| е одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лаг |
| орије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је |
| Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с вој |
| ове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на зб |
| сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта д |
| поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о с |
| пколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опасно |
| а шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше |
| рујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни на |
| за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији |
| ју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, н |
| е јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружа |
| ати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује |
| и ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се |
| па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи |
| и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, |
| уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ј |
| енадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p> |
| Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p |
| је завађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагор |
| с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је има |
| може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јеса |
| А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоће |
| те ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Ш |
| ка раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} |
| е!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — е |
| > <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла за |
| p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи |
| > <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добиће |
| ет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди от |
| ...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га |
| </p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S |
| ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће бо |
| ију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p |
| више врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен п |
| коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он |
| усуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће |
| а стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и п |
| а.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи неко |
| речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, |
| е најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с нар |
| а прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га |
| .</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— |
| >У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га о |
| .</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, |
| мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више |
| волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он не беше сре |
| није, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху о |
| другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше д |
| Бог ага — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још б |
| <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} За |
| нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гн |
| p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадиј |
| а, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаше они |
| нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S |
| коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сази |
| м.</p> <p>Зидови обе ове куће описиваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше ј |
| стајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами |
| ен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али ника |
| тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко |
| похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и остали |
| омет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бошко. |
| p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог |
| но, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше |
| са спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од |
| — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а н |
| низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова пови |
| ед! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке |
| а све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 мет |
| и поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест |
| из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека гра |
| наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаш |
| е десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као о |
| потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, разви |
| >— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше. |
| у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну ру |
| и се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осв |
| би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се |
| је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори г |
| снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и с |
| итеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте. |
| до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје де |
| м: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се ок |
| а и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно |
| има беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у |
| во доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне? |
| ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и |
| — Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По |
| приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики зав |
| те ме!...{S} Знате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали |
| Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S |
| о ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{ |
| одигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p |
| пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше |
| атери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>К |
| упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — |
| Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{ |
| ју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети |
| моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спас |
| се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на б |
| и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низа |
| праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и |
| еху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и из |
| оче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, п |
| ра и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој б |
| и.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p |
| нике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} |
| >Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— П |
| ....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, д |
| нагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пођ |
| Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му з |
| има.</p> <p> — Праштај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави |
| кови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— |
| ку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећ |
| тојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и |
| — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју ду |
| квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз кап |
| е обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску |
| осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне |
| јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка |
| јна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S |
| ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде по |
| up" xml:id="SRP18965_P1.1"> <head>КЊИГА ПРВА.</head> <head>ЧЕТА</head> <div type="chapter" xml: |
| <p>— Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беш |
| <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> < |
| снов душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом залева, врлинама храни, н |
| пасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| шака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац |
| нице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише |
| 2.2.11"> <head>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше г |
| /p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и п |
| p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајни |
| астане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ п |
| ојводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... а |
| је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, |
| му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је |
| рилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепото |
| да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и н |
| у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на н |
| ста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у кота |
| У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у п |
| од јужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен чов |
| ас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} |
| и душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — при |
| е и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, с |
| јводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиш |
| </p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p |
| — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други |
| > — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.< |
| а овај задатак изврше.</p> <p>Ашин поче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да г |
| зе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше ск |
| ’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је пр |
| На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{ |
| кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан |
| Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — |
| S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пр |
| <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и тр |
| "group" xml:id="SRP18965_P1"> <head>ДЕО ПРВИ</head> <head>ЗАКЛЕТВА</head> <pb n="3" /> <div typ |
| >— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кмет |
| ине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а ол |
| неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресе |
| беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} |
| ..{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника. |
| н беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Го |
| рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, а |
| оданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше |
| ње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња. |
| за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ва |
| 965_C2.1.9"> <head>Колац</head> <p>Беше првих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледа |
| раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S |
| е да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри |
| поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогоди |
| имађаше добру основу, а лошу потку.{S} Прво му <pb n="91" /> постави мати, а друго отац.{S} Ва |
| — Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће |
| жају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S} Он беше погода |
| вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше прво виђење након оног бегства из града.{S} Жарко му се |
| е се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сак |
| Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — |
| ујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине најмоћније |
| о.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћ |
| губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се |
| нгарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајо |
| грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако |
| ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче? |
| кој Госпођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога да |
| одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обра |
| потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, млад |
| , војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима своји |
| отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљ |
| озли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасен |
| и.</p> <p>— Откад му позли?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раск |
| Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} |
| ву и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш |
| тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драга |
| у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко |
| оворим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим |
| најалово.</p> <p>Игуман изврши ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после по |
| сте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђ |
| S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору |
| за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, |
| о крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни к |
| дељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, п |
| д идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Пал |
| обих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре |
| ва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија ск |
| е за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења тур |
| а ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи дру |
| ривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све |
| освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, н |
| о ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па |
| вијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризва |
| и да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не |
| цало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке |
| ковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али нећ |
| . — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ић |
| што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>С |
| <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одгов |
| се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се построји |
| исаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли дана |
| а кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђ |
| улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> |
| сности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — реч |
| ..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је он |
| пљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да о |
| више горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи П |
| Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p> |
| ао кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши. |
| ије било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што тр |
| бни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, има |
| оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби с |
| и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао |
| } Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактиш |
| усти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматр |
| аше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из св |
| } Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше |
| аше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p |
| кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> |
| ко да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прс |
| двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко |
| пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> |
| > <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуште |
| авет.</p> <pb n="116" /> <p>Подне беше превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и |
| у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњ |
| unit="subSection" /> <p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво |
| н јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она |
| .{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад углед |
| Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек с |
| иделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>О |
| е песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; ал |
| беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше |
| Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачењ |
| ше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из зем |
| раваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> |
| ви.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им па |
| одина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова жен |
| лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутуриц |
| надије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни узд |
| се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струна |
| рави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду. |
| милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! |
| Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије |
| p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— |
| } Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли м |
| тпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше г |
| } Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога |
| земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих ст |
| чеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку |
| стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p |
| ако зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити г |
| еше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише |
| двуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> < |
| ју брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— |
| прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и узда |
| аше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — јед |
| ружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни |
| ријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде |
| 14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! |
| гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манасти |
| еносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше. |
| Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обра |
| а <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S |
| лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима |
| игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они |
| ут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које ју |
| остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{ |
| аше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p |
| ки беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те |
| p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одступише.</p> < |
| мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, |
| исно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p |
| <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајт |
| вину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, |
| т ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне |
| целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког |
| собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очек |
| {S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста с |
| д ивер далеко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} За |
| лажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мал |
| е.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, |
| ућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже |
| рет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти нав |
| p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицо |
| арко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослу |
| рзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени |
| тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Го |
| Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, |
| ити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну рук |
| и логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба |
| чајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година |
| ана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих б |
| врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се |
| ке, и идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва |
| рко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p |
| ене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусу |
| а диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још |
| учно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размако |
| ојима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде чове |
| <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо во |
| а вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њег |
| <p>— Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} |
| и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше преда |
| , са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} |
| /p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они и |
| а за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као |
| > <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долет |
| огурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђе |
| дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три час |
| за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних |
| некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази к |
| атру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше |
| /> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ве |
| ози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпо |
| шина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Бо |
| </p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратан |
| гачици, а неколико оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари |
| ше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће |
| енутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и по |
| ти.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепала још ни б |
| ићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> |
| ог јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен н |
| околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се б |
| Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p |
| имо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана |
| ћи напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у ср |
| " /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p> |
| о оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бе |
| недрима, извади неколико јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој |
| мнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, к |
| иште не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! |
| рави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко до |
| " /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћ |
| ословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога. |
| едра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</ |
| xml:id="SRP18965_C1.3.6"> <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше |
| P18965_C1.2.4"> <head>Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше |
| сећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије пол |
| једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на кол |
| p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускоме |
| ље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са |
| и Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — |
| астаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга |
| азре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено зеленим бреговим |
| иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гре |
| остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћ |
| ође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећ |
| овцем, неколико оружаних људи искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Сто |
| о други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина |
| мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> |
| ше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест пора |
| еш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.< |
| еше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше кр |
| p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S |
| е, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав не |
| оње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за ста |
| <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> |
| /p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од |
| а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSect |
| head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бо |
| претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера, кад ве |
| ања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, поз |
| </p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра не |
| p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко свом |
| , три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, пр |
| p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n= |
| ече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено. |
| о време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Ско |
| 13 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он |
| а слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одруби |
| > <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на |
| пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати |
| тво одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У так |
| мичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље |
| сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стран |
| и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> |
| омировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том |
| итера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује |
| у, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после |
| -Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобо |
| раве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он пр |
| >Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгриз |
| же, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху |
| преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би т |
| ко ли је домова гребало порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изуст |
| ам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слу |
| крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидов |
| Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb n="150" /> < |
| пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на глав |
| а Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{ |
| ри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити |
| Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и |
| друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају. |
| учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до |
| су слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар п |
| > <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, гото |
| о.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у ст |
| де, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </div> <div type=" |
| не степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и у |
| е са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајни |
| ва његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а |
| ове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он |
| subSection" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и |
| Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гу |
| ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем при |
| ео је између две ватре.{S} Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, мож |
| а пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <p |
| S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, |
| з једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, |
| <p>Бошко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — р |
| ка што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.< |
| ко једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђ |
| S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачк |
| шид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p> |
| ди, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака љу |
| ед.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али ср |
| це не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчев |
| о одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољ |
| усти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, |
| ени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом у |
| трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не п |
| и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка М |
| ер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре с |
| остор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави с |
| беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први м |
| еба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> |
| ена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече |
| ни не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, |
| поветарац крене.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на |
| пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} |
| рснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише |
| аку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, |
| заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде т |
| на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођ |
| и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једн |
| м је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матер |
| е други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предаје |
| {S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту т |
| > <p>Време од 1804. до 1815. беше време презирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час |
| ...{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ов |
| p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад одсеч |
| ше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту |
| док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш |
| ци, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страхов |
| своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободн |
| пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови ду |
| ... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задр |
| о.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече |
| ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овам |
| војка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пр |
| а... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душ |
| — Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p |
| p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се ни |
| да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се ч |
| >— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} |
| ="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовч |
| илије Јовановић...</p> <p>— Из Лопоша — прекиде га Димитрије.</p> <p>— Из Бирче.</p> <p>— Даље. |
| /p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у гл |
| че Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — Отеже Милош и |
| S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић. |
| е у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће иг |
| говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас д |
| сти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба |
| } Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве |
| е зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника |
| ој страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњан |
| >— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују послед |
| Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ок |
| како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, |
| љан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаш |
| ар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као оно мисирс |
| вити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрости.{S} И док овај мудрост п |
| том, и допираше јунаку испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављају |
| ево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пу |
| дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије ос |
| .</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људи, окује их и испрати у |
| > <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали г |
| беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, траже |
| атнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и с |
| нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведник |
| озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратим |
| ави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} П |
| киваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S |
| зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и р |
| ки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се стра |
| тко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p |
| <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално чет |
| , зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним диса |
| е у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарко |
| ова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика То |
| а ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских г |
| — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, з |
| ели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима р |
| дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Веру |
| безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узб |
| ш никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} |
| лично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видет |
| каза и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S |
| <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p> |
| расти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу под |
| , протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у |
| ало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брд |
| >— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из |
| .{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху н |
| , и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први с |
| иси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Н |
| Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не |
| налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на др |
| /p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <mile |
| ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p |
| е не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. пра |
| ведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — |
| ти.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше злико |
| иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </d |
| че сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше на |
| н.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор б |
| о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> М |
| тељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 18 |
| диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето |
| тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у т |
| долажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикуп |
| у се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од С |
| бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ |
| <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго ду |
| сти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац. |
| затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>П |
| енадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже |
| ићанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p |
| позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, та |
| де у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом р |
| десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p |
| ац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу |
| еке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не |
| тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с наро |
| капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и |
| беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећни |
| } Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећ |
| иде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове свој |
| Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и |
| на ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама |
| не.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска |
| у све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама |
| м плаветнилом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да |
| ца засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се по |
| цније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједн |
| дба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше без |
| , што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и |
| > <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи |
| ем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за ру |
| овима, као каквим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, |
| шом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже |
| ројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у од |
| у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од |
| оћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да |
| а брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на |
| ријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше с |
| ст, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао |
| два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу стран |
| риђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан |
| одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се прич |
| — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло |
| Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступа |
| и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!. |
| и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу |
| тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.< |
| .{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Ч |
| ај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко |
| јлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору загла |
| глу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој |
| е, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку |
| а чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p |
| ли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Др |
| и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би |
| и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гл |
| му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} |
| есреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, |
| } Он назираше зле последице ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову у |
| <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше подигао са св |
| ти свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p |
| ине, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држа |
| уку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — Нигде никог да помогне — настави |
| и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| еше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То |
| а, онима малених народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе зам |
| S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћних народа доста је дух |
| никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> < |
| да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да |
| се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошк |
| ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> |
| д дође замена?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> < |
| ну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрин |
| очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</ |
| зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори к |
| граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> |
| убић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одју |
| цу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови |
| ни потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</ |
| и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубиш |
| то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад на |
| <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише на другу стра |
| unit="subSection" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај руше |
| како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше |
| Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — о |
| Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили с |
| рићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегл |
| ћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поустајаше и један по је |
| кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не |
| опаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну дома |
| еш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А где је? |
| авише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| лети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један |
| обио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>О |
| рља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече зб |
| е вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- |
| чи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вр |
| жда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Он |
| у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— До |
| јој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му |
| а те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и по |
| у проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком п |
| га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и ст |
| рко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма коли |
| .2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, раз |
| } Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цел |
| речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху про |
| P2.1"> <head>КЊИГА ЧЕТВРТА</head> <head>ПРЕОБРАЖАЈ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_ |
| гана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Прео |
| политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У в |
| 3"> <head>Преображење</head> <p> Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешил |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.4.3"> <head>Преображење</head> <p> Освану Преображење 1815...</p> < |
| ри се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се ос |
| у.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе р |
| видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, м |
| и црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од |
| <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.< |
| ве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div t |
| >Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село |
| ћ и зловољан.{S} Побратим му беше грдна препона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлог |
| ст и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на |
| у љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти р |
| зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих во |
| ако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и м |
| т стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дођ |
| а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Нећ |
| /p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори П |
| говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, |
| ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S |
| руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође |
| ивљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима и |
| и ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, |
| То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једн |
| кама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом п |
| >— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, сино |
| ени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељс |
| > <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањ |
| сенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше |
| <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву |
| дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже |
| мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p |
| — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,< |
| арац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p |
| рци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.< |
| се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку њег |
| отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{ |
| , ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица настаје.</p> <p>Је ли |
| ... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јес |
| ирским.</p> <p>Јека клепала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђ |
| p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробисте доста, поту |
| стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им |
| чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{ |
| ио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерње, а Мили |
| сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дуб |
| и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прож |
| ектрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи |
| прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребо |
| Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове обести.{S} Ђаја беше |
| — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже |
| наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, |
| на, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} З |
| подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убије |
| ајвећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разбе |
| беше, и Неготин <pb n="17" /> паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} |
| за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни |
| приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже кров над главом, а |
| итање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио |
| даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — ут |
| ију своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гут |
| тра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Ма |
| гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> |
| поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан пре |
| оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{ |
| лбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тра |
| милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{ |
| ање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, |
| >То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као |
| е зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— |
| и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити д |
| су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у |
| ку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си |
| ачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, |
| беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за се |
| стала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше ск |
| ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим |
| p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију |
| беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова |
| аше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, |
| ерет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постељ |
| дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху да |
| енадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} В |
| ко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране |
| ше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаш |
| гнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше с |
| ушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколи |
| ш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. |
| бе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници с |
| творено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То ре |
| ања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мо |
| подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Је |
| } Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на пра |
| адне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери |
| гу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој |
| <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у |
| страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх пом |
| ушу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој |
| Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана и |
| стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже мо |
| Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокта |
| па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече |
| ку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твоји |
| Section" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану д |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Беше при крају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато |
| за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} |
| толица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, |
| > <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и дода |
| авише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— |
| је.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изг |
| :</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Ње |
| p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му |
| ва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из град |
| <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу |
| е и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха. |
| ече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко |
| окоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Ј |
| беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за |
| сеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад |
| ија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} О |
| да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи |
| езања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману |
| ад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе |
| .</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> <p> |
| сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба |
| ога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шт |
| су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и |
| {S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p> |
| и са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов |
| .</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} |
| ика, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.< |
| нарицање и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече |
| p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпо |
| .</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ра |
| а.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, по |
| м додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска пред |
| у страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У |
| што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше |
| рцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p>Девој |
| м и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S |
| утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мо |
| ајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се |
| кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа, зидом ограђена <pb n="4 |
| куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио |
| тно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми |
| вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за при |
| знам да ли би оставио огњиште, па гору пригрлио..{S} Не би лоше било да послушамо оца Ђенадија |
| на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше |
| Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побра |
| родираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше |
| {S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу поврати |
| има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу |
| окушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, |
| радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш |
| /p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече ду |
| <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — ре |
| 114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p |
| ти Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> < |
| д.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се пре |
| се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Ј |
| јући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Ч |
| Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их |
| з Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но |
| је, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очи |
| обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, п |
| врши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде п |
| олитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа.</p> </d |
| <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу |
| лу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле |
| ећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час. |
| p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</ |
| ано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се ка |
| подземну капију, дође до једне кућице, приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по то |
| > Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће о |
| ела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Бе |
| Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нек |
| енутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" / |
| обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> |
| д тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p> |
| улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSe |
| ифово.</p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен |
| крену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p |
| и отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, |
| ?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гу |
| и, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад |
| <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кме |
| /p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковље |
| — Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су |
| а моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што п |
| , коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том с |
| ред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет ор |
| ограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се пр |
| и браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спуст |
| једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{ |
| е, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Сп |
| ро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио |
| асмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће |
| аја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп |
| че он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</ |
| .</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> < |
| p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свеч |
| а нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> |
| Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја са |
| " /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— По |
| <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и |
| зо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— |
| уле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Дух |
| p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе ч |
| а.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као |
| <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му к |
| у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пу |
| да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— |
| скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, |
| оведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> |
| ци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна П |
| лед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Ост |
| } Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, |
| познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— С |
| ва хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом на |
| орили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.< |
| затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} |
| кочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— |
| ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том п |
| риступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арс |
| аштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка |
| ше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше |
| нови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф про |
| емарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој с |
| ју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> |
| тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{ |
| ивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, |
| ружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици с |
| беху побеђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> |
| и не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше једној јазбини и ослушнуше.</p> <p>— Овде нема |
| е он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим с |
| ни поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Благослови, оче! — повикаће о |
| емогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и ј |
| ворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица иди |
| Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> < |
| ише они око ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо и |
| ли,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови |
| олер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће г |
| > <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, ста |
| оје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном кр |
| стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S |
| крај допираше до Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да |
| да Момировића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> < |
| крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву |
| иновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> |
| Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишља |
| и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p> <p> Погодба |
| рте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и ева |
| >Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p> |
| ро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу |
| p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, г |
| ки.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим беше дивно Драгачево, окићено з |
| у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се прева |
| каза кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде за |
| Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше позн |
| ју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју |
| си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваће |
| о помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио |
| здајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатеља благодарише на овом послу, он им одврати овим |
| сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{ |
| размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово |
| е са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам |
| Летео је и дању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне |
| лико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам |
| вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— |
| и на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Про |
| ж’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не см |
| оне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и |
| али увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од сел |
| било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, бра |
| ајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— За |
| лободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка |
| — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педес |
| окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!. |
| екивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћива |
| пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} |
| <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" /> <milestone unit="subSectio |
| тиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцр |
| /p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељи?</p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и усе |
| > <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску? |
| ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ић |
| а — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беше |
| <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи |
| .</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> |
| аше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде |
| врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — |
| положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мртав, и |
| Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Паза |
| а Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Г |
| То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стоја |
| пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најза |
| </p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и го |
| прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе |
| ику, а други ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> |
| е би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на зад |
| ед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — |
| ца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у |
| p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Ф |
| у.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљада |
| ад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Авр |
| у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очекиваху н |
| просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишек |
| упљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто иг |
| бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ |
| оља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, из |
| очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиж |
| шин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти |
| остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људ |
| тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> < |
| а, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђе |
| рно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут оку |
| ва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе |
| истоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко |
| мо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{ |
| <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Б |
| ше.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише |
| задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се бу |
| ими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Игума |
| ац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и ц |
| кољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и |
| се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је недеља дана, а нас је |
| , војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је не |
| лази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели: |
| } Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи нек |
| зи неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из од |
| да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положа |
| ине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли у |
| да продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле проди |
| е Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пож |
| p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше |
| ан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да с |
| атер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p |
| би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка |
| бивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину |
| манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, ста |
| , витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глава јој беше обор |
| .</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од з |
| о опустиле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као ав |
| диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом бр |
| а сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну из околине манастирске, и идући лагано |
| ође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог |
| аше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунак |
| Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам |
| каше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече зб |
| ваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздига |
| и, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих |
| бледих, испијених и погружених људских прилика.{S} На ногама им беху негве, о врату ланци, а н |
| и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, |
| и.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше пр |
| ишта, долажаху и до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше |
| а ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, с |
| </p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, |
| уша му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, ис |
| и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који поз |
| S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га о |
| ћи, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се С |
| и.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде во |
| толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он |
| ти јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с |
| а!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза п |
| на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило н |
| тише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухва |
| висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, |
| ша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљ |
| ом.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен план |
| но и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зр |
| љан, као дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Ста |
| Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратим |
| а заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се о |
| .</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби. |
| ар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и н |
| <p>— Већ неколико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова |
| " xml:id="SRP18965_C2.3.8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало ра |
| рно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђаурке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се ди |
| мо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и |
| им те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Не |
| г.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, а |
| аће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф |
| анчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења уд |
| /p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остад |
| а служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p |
| кој.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовиц |
| ужних окомака планине Јелице, даде први пример.</p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у |
| ка ограда?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што с |
| ила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Об |
| чког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Ву |
| ече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И Дринчића!...</p> <p>— И Капет |
| хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> |
| упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.< |
| вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да к |
| не.</p> <p>— Да не буде каква зверка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече др |
| </p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде п |
| има својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> |
| ћи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху |
| иште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.< |
| ета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, бо |
| <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Са |
| у ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад ре |
| м по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обе |
| де коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападн |
| беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу си |
| ање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> < |
| пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је нема — одго |
| је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Ж |
| капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! |
| вле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} |
| му задаваше бригу матери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не |
| , и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац |
| учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи |
| те својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је п |
| поново их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> |
| и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> |
| е! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренут |
| а нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жар |
| штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир |
| ину — љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и да |
| атере, ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу р |
| 813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S |
| иво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Јо |
| крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и ве |
| .{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а з |
| подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као |
| p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, |
| имити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, |
| м?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је |
| оска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</ |
| љад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше свед |
| га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} |
| Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p |
| који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће венац живота, дарован од Бога онима, који га љу |
| у?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S |
| ренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше ис |
| аки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слаб |
| ћи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{ |
| ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху |
| о куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше |
| S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора б |
| а изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла |
| јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се |
| Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и |
| угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратњ |
| рудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на |
| д вече, ето Милице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— |
| је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече |
| им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њих |
| творише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши |
| ше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже |
| у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни |
| рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> <p>— Е!...{S} Кад је примише?</p> <p>— |
| агано из одаје, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође |
| шко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Ка |
| ет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и р |
| , како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — |
| ас.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху |
| слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слоб |
| } Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је о |
| па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а н |
| на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</ |
| врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут н |
| в сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, |
| , спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испити |
| обрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Л |
| p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на |
| едока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и с |
| таријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком |
| рам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казив |
| у кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуг |
| ац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако |
| новаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, ба |
| ст, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији |
| и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовањ |
| овића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта ј |
| на живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарају |
| их истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невоља |
| је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p> |
| воји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он с |
| аша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, |
| отивној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упут |
| а погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми |
| {S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име |
| малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику бук |
| арковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши |
| тарац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ |
| и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће ј |
| и је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу |
| овник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; друга буј |
| чне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са |
| ка брда, они плави брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледах |
| ити главе.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на |
| то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као сне |
| прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, |
| е понизност једино оруђе одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прет |
| одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело |
| здрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p |
| и руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сети |
| јдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он |
| о пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S |
| >-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега не пристаје.</p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај ј |
| аћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу |
| буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> |
| све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме п |
| — А где би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?< |
| че:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да нем |
| а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар |
| Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У |
| /p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p |
| оше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке. |
| ње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!. |
| ote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Си |
| драви агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети |
| p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако бе |
| промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта ж |
| ац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода |
| све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобаби |
| че ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жа |
| нска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигор |
| и, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турски |
| улејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред |
| клецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта |
| по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази, које Жарко даде о нежн |
| рикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ће |
| ри заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће |
| ко продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни корака даље.< |
| бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S |
| ође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негв |
| истајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако |
| — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</ |
| да таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи |
| итава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност |
| новљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан |
| ком оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледах |
| том не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуш |
| Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед |
| тојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац А |
| .</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> < |
| ивати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лом |
| ише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> < |
| е и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу д |
| тоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благ |
| </p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упок |
| атима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> |
| и се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} Ово им беше загонетка, коју |
| >— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p |
| кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он. — |
| обро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Јед |
| , а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p |
| беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> < |
| ње...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам никога код |
| држава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени свак |
| у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беш |
| иси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведе |
| лас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> |
| м потребама, и ако нас кад кад зли људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови на |
| љу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд кој |
| узећете Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Р |
| ром.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним с |
| на овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ ду |
| и ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не |
| ска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у ј |
| бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи |
| ом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође |
| ворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у т |
| осу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p |
| Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена иње |
| ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај прене |
| ="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до ру |
| ачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му |
| Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и заша |
| им облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем |
| их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му |
| ече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде |
| е њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из о |
| очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не пла |
| не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговори |
| млаз.{S} Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање пр |
| з пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у к |
| И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} |
| шташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ват |
| {S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он |
| решташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше ци |
| > — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Ж |
| <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређо |
| на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, па левом диже капу, а десном се прек |
| демо на досади?</p> <p> — Не дао Бог! — прихвати живо Жарко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде |
| ња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде |
| ило да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу |
| одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — додаде Дринчић. |
| д.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гуше |
| а — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</ |
| p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је |
| ор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се |
| ече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и о |
| е седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Л |
| } Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо поло |
| се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} По |
| } Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{ |
| рча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>От |
| е?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да и |
| > <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и |
| од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — по |
| ма, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни |
| Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степениц |
| е да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале и |
| е не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; п |
| његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватише, и једно за другим осуше још две ватре.{S} Ж |
| вориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, |
| ва и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив |
| ом тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рање |
| че беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаш |
| тну борбу делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, при |
| лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> < |
| аше њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче |
| буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} |
| лобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртв |
| и село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића |
| {S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман раз |
| н Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p |
| више.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина пр |
| беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо. |
| д матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{ |
| >— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се по |
| ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> |
| реображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој |
| — Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас |
| се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, |
| </p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се |
| .{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</ |
| гова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да н |
| му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим |
| као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас и |
| воје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слу |
| ерка? — примети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај |
| огађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син |
| авле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја чо |
| звишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима |
| какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Дв |
| тлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не д |
| ања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љуб |
| и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и |
| ојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и н |
| цу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он |
| ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> < |
| је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну. |
| /p> <p> — Ваљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељ |
| ланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ ст |
| ену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар во |
| ма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри |
| шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, ре |
| е аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у |
| ом, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на конак.{S} Но те |
| p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оч |
| ојне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и н |
| а тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и по |
| о, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме |
| вета.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Вазду |
| теде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из м |
| вле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ј |
| ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће с |
| е по један метак, потекоше за војводом, пробише десно крило Ашиново и нагоше кроз планине.</p> |
| приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p> |
| свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка |
| е батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо |
| му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушки |
| тлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p |
| Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На в |
| душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, збацише туг |
| чног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе рос |
| а имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступа |
| оска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз |
| невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три |
| е вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац |
| уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах прену се из занос |
| е Лома, да их на веру прими и кроз гору проведе.{S} Добра душа даде веру, а за вером и главу.{S |
| ураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу ј |
| {S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срц |
| тац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ |
| гове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је пре |
| ричамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху д |
| а? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш как |
| {S} На место једних, ничу други.{S} Они провиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о ко |
| Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и |
| едне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и на |
| се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала |
| и бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако |
| се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к |
| </p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> |
| и то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је |
| же заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему о |
| му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, |
| ше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмет |
| <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, браћо!</ |
| } Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро |
| станици падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на |
| свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман |
| и.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p |
| врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и |
| Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, чо |
| — Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} |
| од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаник |
| многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђ |
| дведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се раза |
| ца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и т |
| а одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила А |
| примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше |
| ожаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по |
| суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе А |
| као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— |
| аљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф мусе |
| риште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ беше |
| ше и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина м |
| .{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се у ов |
| , разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јованови |
| ?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви са |
| ђоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз |
| p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли |
| ана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај. |
| ове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи њ |
| еше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> |
| >— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па ш |
| Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похита |
| ше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="sub |
| мче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко |
| <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> < |
| ли?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се сав |
| аље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокиће |
| сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило |
| еко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на пост |
| редадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде |
| r" xml:id="SRP18965_C1.2.3"> <head>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што |
| г ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над |
| head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у |
| ла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше на |
| ојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли с |
| оложаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелета |
| — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком иста |
| аци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље. |
| p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Р |
| елате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму и |
| ке стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p> |
| ли.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p |
| којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два |
| пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите по |
| е могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово од |
| ајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јеличке, |
| одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај прем |
| </p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} Ево |
| војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Какво до |
| ри.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па |
| >Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он зго |
| е крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко пе |
| аквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, пос |
| крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави т |
| о коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> |
| посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, |
| бару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> < |
| столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од |
| есмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то вр |
| какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припома |
| еном покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих |
| диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момк |
| митрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад |
| чку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да |
| <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане |
| кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом |
| је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омале |
| вити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском |
| е.{S} Они, који познаваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају |
| дби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Латифа. |
| е игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно |
| и један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!< |
| >Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су т |
| } Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио н |
| Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поман |
| аше обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> < |
| риште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекри |
| у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде вл |
| не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Ом |
| држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаш |
| се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p |
| ра мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— У |
| већ кметујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади к |
| е, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од |
| ност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да |
| ђења.{S} Његове безбројне и моћне жиле, продираху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских в |
| даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окрша |
| ловину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху |
| безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 |
| па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S |
| <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са |
| шчез’о онај благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе по |
| им поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на п |
| воје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући |
| се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> < |
| а ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда п |
| ума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} Н |
| стом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу св |
| подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у к |
| боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{ |
| Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезда помоли своје ли |
| <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и |
| барушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око |
| сте колутове дима, а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучк |
| мо што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Д |
| ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од к |
| кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У |
| ише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Ка |
| /p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, уда |
| p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао |
| али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, с |
| еми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| е низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше |
| о насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection |
| , одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone uni |
| доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стр |
| раштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осв |
| , по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до једне |
| ање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допи |
| по граду.{S} Једна група од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кро |
| ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> |
| ка освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и |
| } Побегоше од пожара — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњ |
| е и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигоријевића и дође до ограде дома уја |
| живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од ко |
| Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> <p>Мла |
| соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Ш |
| <p>— Одмах! — одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије бе |
| жени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је сло |
| 15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у |
| ас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду јо |
| одиграна крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове в |
| нова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред |
| а га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине |
| адркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од пост |
| јном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} |
| .</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику |
| ке.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да |
| омично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од ку |
| му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — |
| е Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} |
| у и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад |
| светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} С |
| под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хл |
| проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокт |
| утро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа чо |
| се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p |
| ица је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци ж |
| р твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у се |
| воју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе |
| груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — реч |
| бражава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и |
| ка, блага и нежна; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, д |
| жјем.{S} Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осет |
| S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља |
| ан себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то |
| је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не |
| Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњенос |
| ва.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лев |
| злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима ви |
| упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно |
| Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си |
| ма.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> |
| , лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> <p>— Видиш ли оне |
| љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и |
| оштећена.{S} Зидови повређени, капци на прозорима полупани, врата избијена, под изривен, таван |
| оја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше сва |
| а.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази |
| .{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без п |
| мирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра |
| има служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља развед |
| Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| н о овом догађају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то |
| прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лев |
| о огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, прид |
| лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену |
| а за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понов |
| дан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушев |
| тку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, заузе њихове положаје и нападе |
| х промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> |
| аше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село б |
| уше.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока. |
| ја очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— |
| е духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. |
| </p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му б |
| — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и |
| </p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — А што, с |
| нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> < |
| о?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са |
| руглих образа и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и др |
| <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на ст |
| крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обр |
| вести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и ул |
| познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>М |
| ина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прокића?</p> <p>— Познајем — одговори предвостручени ст |
| > <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <milestone unit="subSection" |
| >У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а |
| алостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} Зидови повређени, капци на пр |
| На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи чита |
| цу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан |
| еда у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име |
| са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном |
| јатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије о |
| </head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих војск |
| ћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је |
| мо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица под |
| Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља |
| ар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за гр |
| евоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блаж |
| чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни |
| м више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити прав |
| о хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спа |
| то оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко уч |
| } Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Т |
| > <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и |
| де покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи пор |
| о било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> |
| ри старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игуман и пође конаку.</p> <p>Момак манас |
| ава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чиј |
| страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља ј |
| ошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше |
| уше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, застајкиваху и посматраху |
| биту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спа |
| ље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође |
| трашним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по к |
| > <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени |
| околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са сви |
| запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане |
| том брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ног |
| {S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Проте |
| а и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је но |
| т ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла |
| сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њен |
| ити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не |
| их, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом пол |
| _C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим лис |
| три јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха |
| </p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице |
| и поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врача |
| кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напр |
| Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бол |
| черње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након |
| беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогућ |
| кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни |
| порушити и огњу предати, колико ли крви пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значај |
| о све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав |
| ваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише г |
| отајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устаник |
| Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, шт |
| згледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.< |
| нам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити. |
| ле.{S} Кад и кад по која људска прилика промакне кроз густу маглу, и ишчезе брзо као авет.</p> |
| између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прил |
| рише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он |
| , хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бригу матери.{S} Одавно она пр |
| у, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> |
| ..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} |
| емљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За |
| та нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p |
| p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се |
| годише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за сп |
| цу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу |
| Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило.</p> |
| } Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори о |
| у му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као |
| .{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — |
| p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p> |
| ц, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — |
| /p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А |
| н метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену |
| јим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — |
| p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешен |
| да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш |
| и почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе |
| ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава |
| га о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и |
| "47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и прин |
| ри Обрад гласно.</p> <p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, |
| врнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојл |
| </p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече |
| <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије у |
| p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод л |
| оће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му |
| <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд |
| ве како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Бео |
| рко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— Па и ова кућа друкч |
| > <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живо |
| рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и |
| Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом в |
| духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, иско |
| же морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први се |
| ресто његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у |
| живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не |
| ању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и |
| и кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави споп |
| сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека |
| их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи с |
| ебу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, поз |
| арко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже гла |
| младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погин |
| је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Про |
| не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> |
| атима, али и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извад |
| уди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше |
| знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. |
| воме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Св |
| а!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и ј |
| /p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже |
| 2.3"> <head>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, п |
| лумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневић |
| кад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> < |
| уле, ни дивна кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инко |
| преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и |
| нов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на пр |
| њишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>И |
| ене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? |
| <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то б |
| људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — |
| Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — уп |
| арко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи рук |
| , сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече |
| </p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам |
| ата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта б |
| ћи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор.</p> <p> — Зар Латифа?! |
| авнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше д |
| и?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије |
| двећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прилика згодна била за његовог сина |
| азмахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде и огрезну, не у свој |
| ека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хл |
| p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне с |
| аздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, ко |
| ек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар поглед и неколик |
| ика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска позн |
| ја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Ма |
| генију мудрости.{S} И док овај мудрост просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија |
| пска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота браће сво |
| ари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за че |
| т, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше |
| и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништ |
| е душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И |
| дође главе....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба. |
| аће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и |
| — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Ле |
| и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога т |
| е капе и једно потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— |
| вој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за покривач, бисаге за подглавље, а љуб |
| едни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, сам |
| аран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тич |
| и, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвише |
| чки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га под |
| и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ о |
| баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се |
| а и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, ко |
| > <pb n="61" /> <p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитају |
| достајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.</p> <p>Оба |
| ви, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода. |
| во небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни ос |
| ање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, нали |
| ромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p |
| ла.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима |
| /> <p> Освану 13.{S} Јули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог д |
| горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе н |
| 18965_C2.2.13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским |
| ђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једн |
| и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кућ |
| каво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо |
| а раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и непомичн |
| Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикн |
| и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим врат |
| и и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око |
| едао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди |
| одан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан т |
| и га и оно обману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} |
| а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све |
| ук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити ру |
| head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо |
| {S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе |
| вест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути |
| и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска |
| бијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, ка |
| ! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови |
| оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му |
| вца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазит |
| Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> мана |
| мо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућ |
| .{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а врем |
| Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са пог |
| шо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с |
| p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше стр |
| е, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све |
| но, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> |
| ри преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад сти |
| е у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone |
| згуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита |
| у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, н |
| и свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, к |
| противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S |
| з Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих |
| >— Из Бирче.</p> <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Мих |
| ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић |
| е.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду |
| >— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је |
| а постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би |
| а трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{ |
| и боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам...</p> <p>— |
| </p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо |
| подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војв |
| и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за ру |
| Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хи |
| у реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њим |
| — Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— Какав збор?</p |
| о.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруг |
| беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>К |
| се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p |
| лас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност улив |
| <p>Глас о ноћном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбу |
| >На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Св |
| оже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p> |
| сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте |
| у наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете гл |
| и и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи |
| ађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ов |
| времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је |
| <pb n="122" /> <p>— Милост... милост! — процвилеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жа |
| јсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, т |
| близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.< |
| би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно |
| извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Авр |
| хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни њих б |
| завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом |
| , сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу привукла једна двоспратна кућа |
| узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— До |
| агост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан кр |
| и руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над |
| S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше м |
| авле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> |
| вљаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом велич |
| паду плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чи |
| трана беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде |
| али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше.. |
| ча. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — |
| ом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневно ма |
| ко од кладе?...{S} Жарко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном |
| е како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева |
| а истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му в |
| /p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под њег |
| патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душ |
| то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и пит |
| и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као |
| кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ дале |
| о том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, ст |
| амур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађан |
| ица — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те нев |
| добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју. |
| у.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погле |
| е косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> |
| и грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — р |
| лек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчан |
| оцвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, |
| p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће |
| а борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} |
| ра...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч ње |
| ове, напусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</ |
| појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— К |
| ву гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, |
| нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} |
| своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче а |
| е он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока.</p> <p>Жа |
| тин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и |
| сто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с н |
| ног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме |
| Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло |
| м — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох! |
| } Нека вам је просто, — али... — подиже прст... — да ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ће |
| о буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— |
| p>— Али.. знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си |
| Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије под |
| џи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопиш |
| асја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну |
| едно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но |
| е.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фе |
| > <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта |
| , превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито зап |
| рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну.</p> <p>Овај призор згроми присутне.{S} |
| .</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> < |
| На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се н |
| ваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости |
| иско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и об |
| унаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеко |
| ењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазби |
| еше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху |
| Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини о |
| ци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећ |
| ш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да се |
| а вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о ко |
| >— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што |
| ир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље д |
| <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода |
| ебаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у |
| Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали под |
| <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пу |
| ужје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му дава |
| </p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, син |
| рет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше |
| <p>— Не могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, |
| тити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све |
| Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четвориц |
| ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити крив |
| успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно |
| ...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац узда |
| вади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган |
| есу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га пог |
| ле; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну не |
| иже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беш |
| али.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p |
| н после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек |
| да.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана |
| ко, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману луд |
| .{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће пон |
| Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће |
| као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> |
| рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обра |
| >— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и |
| ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да браним |
| ђени.{S} Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко |
| и Ђенадије извадише по једну крајцару и пружише дечку.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба ста |
| ру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадн |
| планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама узд |
| Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се д |
| еће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље ула |
| је, приђе предњим вратима и принесе око пукотини.{S} Одатле, готово без душе, дође до задњих вр |
| дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна п |
| S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</ |
| родираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше огром |
| десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небројено пута п |
| {S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу |
| рчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине, загрли матер и небр |
| пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупск |
| е!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче |
| pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света. |
| ио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозни |
| ead>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То ј |
| оју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} |
| љуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог |
| ацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" |
| Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, ја |
| оше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S |
| p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвни |
| о паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и |
| S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме |
| шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна |
| реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S |
| ским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлуч |
| ње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово исп |
| ити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше |
| ваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху |
| обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста |
| рете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нек |
| ет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном |
| причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и ск |
| ком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улаз |
| најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пун |
| Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху |
| да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљу српск |
| олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{ |
| едну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>Ова женска прилика беше мешавина оно |
| и.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га с |
| е, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, |
| /p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — одговори Обрад |
| седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из ку |
| њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан |
| се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и к |
| се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{ |
| p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље |
| дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник... |
| ебо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по око |
| тиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овд |
| S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништ |
| ајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући |
| пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова негда пуста и гробна пећина, беше оживела.{S} Зверови је напу |
| и камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробо |
| да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова дв |
| ш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати крш |
| ле још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Ост |
| Обрад и потеже пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар |
| вника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи ск |
| а полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази |
| алена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним глас |
| ни им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ов |
| рац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грле |
| јдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја |
| ма кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу |
| p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама |
| ку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице |
| , што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти |
| ако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па |
| соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} Па где би нам памет била?!</p> <p>— Какав |
| /p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака — одговори духовник и |
| ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако о |
| камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободо |
| же раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покуш |
| сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Пав |
| /p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, јуче.< |
| и молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пуст |
| По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се |
| p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлов |
| ти и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> < |
| но добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — одговори |
| } По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Каква |
| ега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. |
| сно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p |
| лини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока |
| високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломље |
| орушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снаго |
| ше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћ |
| 814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S |
| успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обил |
| аху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета |
| рп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а на |
| е и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> < |
| адрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} |
| еви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, |
| мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у прол |
| ти се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његов |
| пи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p |
| лико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе |
| ешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу да |
| душу прости! — дода Ђенадије и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. |
| усти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш |
| ! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А ш |
| кла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје н |
| ајузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога време |
| нење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест.. |
| шек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше |
| аље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окр |
| пише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А |
| ду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је |
| , а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер |
| Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSect |
| ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="ch |
| едно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, |
| дући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, па |
| оје Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, |
| ађене мирио, заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао |
| ред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што |
| је иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целин |
| со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада дев |
| њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугла |
| а сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1 |
| лове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београ |
| .{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| а особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишт |
| главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!. |
| о се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После |
| ободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и у |
| де у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном |
| — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!. |
| — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, |
| још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Уста |
| <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из |
| се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и |
| ог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — |
| у се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изг |
| је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се |
| оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви н |
| урска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на про |
| <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу гр |
| у, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авак |
| поче.</p> <p>Отац Ђенадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и |
| е овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам п |
| хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> < |
| ожаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а |
| учке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки ј |
| ку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на п |
| ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка г |
| на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале аге и бегови |
| узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишља |
| аше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубав |
| бодно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову |
| само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси в |
| сто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ |
| У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, п |
| то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, |
| њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо ли |
| лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у |
| ове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту |
| н обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да |
| /p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не |
| нице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> < |
| а 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крв |
| ко да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спа |
| чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он с |
| .{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на и |
| у из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се об |
| кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још |
| вати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне |
| се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слобод |
| саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо |
| о не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше |
| ћаше очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где |
| е.</p> <pb n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и зав |
| стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се по |
| иже, притиште на прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута |
| а за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и |
| >Бошко изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут о |
| се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" / |
| и се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и |
| гаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута |
| а — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по |
| и је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p |
| Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Латиф и остали престрави |
| /p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче бројати.</p> <pb n=" |
| > <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гроб |
| рекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидове.</p> <p>Посед |
| у игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их ст |
| задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад туж |
| те и питомине, загрли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим глас |
| изини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему |
| ишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало ода |
| игоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га в |
| </p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и |
| х, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> |
| ободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке |
| та.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи |
| ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Мил |
| но.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путеви беху закрчени, а војводе напред, ближе одступниц |
| лажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb |
| о могао: на колима, на коњу, пешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине с |
| иваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под јед |
| се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране п |
| > <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и |
| е ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, |
| зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} У |
| <p>Дан не беше још освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> |
| зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли |
| b n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дуб |
| гађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту би пажњу |
| дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки са |
| stone unit="subSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са |
| ?</p> <p>— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђ |
| чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше н |
| е обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том |
| те, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком |
| head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p> |
| стера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се |
| но, ка градском пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од кој |
| пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше пре |
| у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим |
| прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан |
| зише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и н |
| а оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— П |
| прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати.</p> <p>Кмет и оба му момка обазриво прекорач |
| севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изва |
| и његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф! |
| удина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га |
| кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p> |
| анатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне к |
| одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зрак |
| више.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p> |
| дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а посл |
| не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а |
| аспламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Пота |
| и их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи П |
| е их кроз планине и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} |
| .</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| дри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакош |
| пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак с |
| > <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Дру |
| Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве ша |
| ено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од тана |
| и мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек ст |
| е!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{ |
| рњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред с |
| анком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево |
| ао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху и |
| устош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Кр |
| n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојл |
| атифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме неко из гомиле. |
| ије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помо |
| туче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> <p>— М |
| утку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња |
| а.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, про |
| из дружине Обрадове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> |
| ружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> |
| ајаше.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жив |
| абији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турц |
| е обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас и |
| је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле |
| уди искрснуше преда њ и држећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, под |
| завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! |
| ред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити ору |
| топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше |
| пријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тиши |
| чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је |
| рене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну иг |
| и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p> |
| аше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метн |
| ави, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање |
| дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћо |
| ра, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својим |
| диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше до |
| /p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић |
| } Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њи |
| — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушке и поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Ву |
| </p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.</p> <p>— Вас двојица идите на Видин, а ви други |
| азлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p |
| авцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски в |
| е сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обр |
| — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата |
| исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, |
| . изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Па |
| ше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И |
| ф пође.{S} Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{ |
| чна као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стоја |
| {S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало остави огњи |
| — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећ |
| ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не |
| лише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховн |
| рену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </di |
| ка на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и пон |
| и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гу |
| {S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, приђе лагано вратима и запе ороз |
| p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} |
| па као муња зажди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беш |
| <p>— Ма кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</ |
| е за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бо |
| у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стран |
| н страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и загрли побратима.</p> <p> — Праштај.... |
| ц! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас |
| S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљи |
| ло десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог |
| г и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром оков |
| људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци остави |
| ас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова |
| ! — повика Бошко и поново одби наперену пушку.</p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас и |
| бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Остав |
| потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само |
| ј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи злик |
| устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужи |
| .{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зу |
| су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} Отац Ђена |
| аве неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и з |
| ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, |
| лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса |
| загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо |
| ше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора ка |
| ао тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> |
| вих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у |
| е у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака јеличких планина, стаде |
| раву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до првих огранака |
| вом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скр |
| ка Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десн |
| ћу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се догово |
| а.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е леп |
| Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</ |
| рошаране, а на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две висок |
| ули...</p> <p> На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи |
| ва исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој мор |
| /p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи наперене пушке, неколицина о |
| е задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше |
| а је кула већ испражњена.{S} Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се ј |
| гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини б |
| е допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војни |
| рећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — |
| стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше н |
| ло па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и пр |
| та га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш т |
| с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар в |
| з пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У пор |
| необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, т |
| — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да ст |
| стано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа не пре |
| ријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана з |
| што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побрати |
| онски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше |
| ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Мил |
| ричека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— |
| >— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизат |
| како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> |
| , чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па прес |
| ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих. |
| да на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S |
| ух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове |
| еки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} |
| едомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не буде |
| из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара< |
| радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} |
| а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} |
| за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Ам |
| постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, с |
| ти се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Г |
| — Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучн |
| ним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p |
| </p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, |
| а се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— С |
| асећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајућ |
| видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате з |
| шија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта б |
| .{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо |
| о!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — |
| дне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— |
| премљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар |
| Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S} По нека би и |
| говештење.{S} Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би |
| ху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и ви |
| > <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Х |
| ком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и п |
| рнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p> |
| а Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</p> <p>— А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> |
| повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} |
| Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и за |
| иротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и к |
| р и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели |
| :{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узл |
| ицу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, |
| Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него д |
| Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> |
| вић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p |
| Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а |
| браду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висове повише |
| p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p |
| S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан |
| д до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од кад?</p> < |
| {S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени |
| и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> |
| и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— |
| екну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планин |
| p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} |
| га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пушт |
| ф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — од |
| p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} |
| .</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаш |
| н!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p> |
| е ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес! |
| е Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... г |
| осну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анин |
| е.</p> <p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест |
| гласом.</p> <p>Манојло познаде глас.{S} Радост му озари лице, а благ осме јак превуче се преко |
| штедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} |
| У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих...{S} |
| а ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и |
| ше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и св |
| Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Х |
| чи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу д |
| е кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не |
| м је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова |
| ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сла |
| ави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој ж |
| лакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити кар |
| уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђ |
| с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Ста |
| се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће ја |
| о те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенади |
| дирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму |
| осово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбо |
| p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и ста |
| ме таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p |
| кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му дод |
| спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна м |
| в.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним рад |
| S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Ка |
| вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно |
| Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра |
| .</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да! |
| тојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање |
| ати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша весео и задовољан, као дете после к |
| ишћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештени |
| е од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама др |
| и онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као ро |
| дарен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће бити |
| рлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдн |
| преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо |
| аше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше |
| уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу |
| роваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса суз |
| <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље |
| авом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако |
| >— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Јесам...{S} Ана је код Обрада још од |
| S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!...{S} Опа |
| ко испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.< |
| и невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сак |
| а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> |
| b n="41" /> <p>Међутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да |
| здравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање |
| дну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружј |
| омо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан. |
| S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од |
| , начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.< |
| орим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, к |
| му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Г |
| де га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрљештене, готово испале; ус |
| оју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз |
| цама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло издахн |
| љен, обиђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} |
| ље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе |
| лушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Василије из Бирче.< |
| Видин, а ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окр |
| ни од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кр |
| , придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очист |
| еху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несре |
| То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен |
| ужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше н |
| валило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо |
| ако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, |
| стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стоти |
| аша беше већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачк |
| млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то |
| <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> < |
| <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ |
| } Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p> |
| /head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка |
| , отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из |
| и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да не |
| а срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А |
| че игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта ми |
| рева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светло |
| свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ |
| > <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Мом |
| ља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње њего |
| раве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} |
| и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љ |
| паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног к |
| о и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p>— Да огледамо ср |
| дему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, |
| учи мир, — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродиш |
| један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} |
| } До њега десно приђе Алтобабић, држећи развијену заставу; до овога Арсеније Ломо, а до Лома Ди |
| .</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо м |
| , да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потреб |
| аве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у |
| о.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше н |
| омцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођења.{S} Његове безбројне и |
| Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ног |
| Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски |
| вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту |
| ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраш |
| из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да |
| ац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се |
| <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону ш |
| ти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И |
| да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у буд |
| анствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, |
| а обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали |
| о и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, |
| у разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би прав |
| а граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише |
| Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојури |
| уди.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и конак.</p> <p> У не |
| .</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу |
| т Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије преса |
| араше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свак |
| еши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђук |
| — Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оч |
| дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што за |
| према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се рас |
| сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе цр |
| ећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли треса |
| една једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће само |
| е положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џ |
| рава потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша ј |
| од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, изм |
| <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Латиф разграђиваше.</p> <p>Да испричамо овде један догађај, к |
| њишта, одбаци неколико греда и баскија, разгрну пепео, клече, извади нож и поче копати.</p> <p> |
| У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну |
| из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета ис |
| у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </ |
| икупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба. |
| аше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и |
| ут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умири |
| } Он не беше лаф, већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело |
| са писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</ |
| лна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да |
| како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако сил |
| гих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га |
| ако громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима, а Ашин још никако да продр |
| опустеше, а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабр |
| , кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се |
| ија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм |
| ци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ан |
| изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображе |
| Ана, враћајући јој пољупце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле друга |
| бунтовнике.</p> <p>Јунаци из воденице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођош |
| дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полете |
| > Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Ср |
| посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone u |
| е да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> <pb n="72" |
| {S} Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенад |
| полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по це |
| на, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду. |
| Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У |
| рваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Не |
| еху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, |
| ојима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} |
| ад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом по |
| Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи и |
| у непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и вароши |
| емља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — |
| у стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у по |
| p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p> |
| читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше осван |
| оћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточ |
| поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p> |
| висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао с |
| <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање. |
| ше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе |
| p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах |
| и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати |
| шаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни уда |
| урке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалиш |
| на и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, |
| ина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен врт |
| преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, да буде |
| тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест |
| едина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше. |
| еши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упит |
| >Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих |
| но руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало |
| мбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у ср |
| p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде мета |
| следњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан без |
| S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> |
| "55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше |
| , аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њ |
| рвих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног час |
| јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора |
| етву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо вр |
| лавом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно.{S} Одступнице б |
| ступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се |
| Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им намест |
| ра Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан у |
| ао оно колути на површју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ве |
| пште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси |
| оже ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интереси......</p> </di |
| о је на матер, по некима на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила. |
| гораше жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, ста |
| , и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лиц |
| нима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком |
| ка дирљивим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је с |
| слобођења, а олуја их зграби, завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуш |
| Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са с |
| ага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже с |
| тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.< |
| поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали |
| бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се |
| оштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму ст |
| ху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро |
| >Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гле |
| оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више фи |
| па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} |
| се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрвећа, видети горњи део крова.</p> <p>До ов |
| иђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви |
| себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље. |
| xml:id="SRP18965_C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави мат |
| тва беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њ |
| о да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло н |
| ом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама |
| тојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стиго |
| S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца пон |
| о.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточ |
| бом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а Бошко огњиште.</p> </div> <div type="chap |
| и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</ |
| м ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу преда |
| међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет гол |
| <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, шт |
| би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погин |
| следњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити.</p> <p>Остатак Ђукићеве војске, око двеста љ |
| се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.< |
| ов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов р |
| Политичарима моћних народа доста је дух разума, онима малених народа потребан је дух премудрост |
| све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, а |
| огледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко разумеде ове погледе, и даде знак момцима да иду.</p> < |
| е им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би за дуго а н |
| о, радићете без поговора....{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој ја |
| {S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се са |
| у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад |
| е као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори Милица и оде право |
| ијући лице од младога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!.. |
| и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући с |
| упског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n |
| да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само |
| то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном |
| смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — поно |
| S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S |
| .{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема ми |
| ламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, ко |
| ави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</ |
| е било крвопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако |
| те Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доб |
| отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике немилице гони.</p> <p>Жар |
| за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, изв |
| — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима |
| оказаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> |
| отице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, |
| ђоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — |
| ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али неће без Милоша.</p> <p>— |
| а узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процв |
| и.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати |
| их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овл |
| ен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова |
| </p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да одступимо |
| ежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> |
| а огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиж |
| окташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше |
| а...{S} Ваља бирати мање зло — одговори Рајић.</p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо јо |
| estone unit="subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кре |
| цима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он о |
| е на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — ре |
| ше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit="subSe |
| Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова у |
| е.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу ко |
| Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци |
| утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад и |
| b n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. |
| и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име |
| љајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице |
| ве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша с |
| око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовнике мо |
| ше до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{ |
| оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву |
| олац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S |
| ину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, п |
| ипремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше |
| ли Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало пов |
| и мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не |
| ија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мир |
| ова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> покривена лешевима.{S} |
| , који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али |
| ше га кроз порту, и кад дођоше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на зе |
| земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастир |
| речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу |
| затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по |
| унаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре опустеше, а домови, п |
| Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и похита да прсим |
| јем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, |
| им — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Об |
| као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рај |
| д своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку ц |
| кад — одговори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— |
| м — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође |
| киње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p |
| људи излетише из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Бе |
| један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кр |
| Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:< |
| па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама оти |
| <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник |
| асом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћа |
| коса падаше му испод врата и покриваше рамена од јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чо |
| и на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога |
| басе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одго |
| — Е, не дам је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ов |
| .{S} Е нећете, вала, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи |
| уну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безако |
| наде, оче Ђенадије! — Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци дод |
| рца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Сто |
| м куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул по |
| го знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без |
| <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> |
| </p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пус |
| какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> |
| {S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Нисам.. |
| бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.</p> <p |
| кон дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишман |
| одо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вел |
| гама им беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ови |
| тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изиђе из куће и проби кроза |
| с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, |
| а мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Ло |
| рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија |
| мо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> < |
| ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се |
| ! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода |
| се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Усниц |
| којисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бо |
| ! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта вел |
| ко! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести с |
| ! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили |
| но! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p |
| ек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} |
| јем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у јед |
| пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стоја |
| сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и пока |
| " /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је изд |
| ..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, с |
| освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде: |
| ...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} |
| на Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, |
| кве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је |
| > <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу |
| кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружи |
| пусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима глав |
| рода!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити |
| обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце ве |
| Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одгово |
| чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити п |
| .{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше |
| ића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— |
| ђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да г |
| ман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла вре |
| и он их исцељаваше.</p> <p>Овога дана, рано изјутра, затече пред конаком двоје младих.{S} То б |
| уменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо |
| tone unit="subSection" /> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога дух |
| рије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам |
| ="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p |
| > <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би к |
| чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p> |
| ј и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом |
| тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — |
| p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> |
| а.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем. |
| земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени |
| ....{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела |
| вена лешевима.{S} Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под удар |
| изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањ |
| .{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му |
| гурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет |
| витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови |
| лабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошк |
| наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обу |
| е сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} |
| се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p |
| Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у су |
| понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Ра |
| <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово преобр |
| у ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Ма |
| и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покр |
| зе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико |
| има их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се н |
| дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак |
| и Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно осту |
| ког живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатиш |
| ве расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црн |
| брегови, они огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} О |
| .{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњ |
| да бира: или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак бор |
| неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила |
| гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а дру |
| о дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше пот |
| ећа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Прокића, беше побо |
| д окриљем ових благодати вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <di |
| се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико |
| Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак |
| ти.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} |
| е тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Поло |
| живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се оп |
| аху као деца.{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараш |
| а Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Ка |
| р-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збира |
| и ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадо |
| Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео |
| купише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене с |
| тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> |
| а и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне |
| слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— |
| врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамни |
| уклију.{S} Игуман и Ђенадије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов |
| це.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{ |
| ебош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, посту |
| ске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли |
| оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — ре |
| о Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без б |
| p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да зау |
| етање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, |
| топу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од Дунава до Косова, од Дрине до Т |
| S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очим |
| се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче |
| н Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему уги |
| им.{S} Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очиј |
| ше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, та |
| Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сре |
| ољом.</p> <p>Отац Ђенадије беше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде |
| драв <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих окру |
| вле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим |
| е с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У ов |
| unit="subSection" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприч |
| глади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="45" |
| кључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <milestone unit="subSe |
| тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва у |
| ху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећа |
| ља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> < |
| да се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Уст |
| е поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му: |
| уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је |
| њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Прис |
| ања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљ |
| p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала |
| уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог |
| Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше исп |
| .{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро |
| Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, |
| ки кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових |
| потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не б |
| На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капиј |
| ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавни |
| о огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све од |
| {S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош |
| ахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности. |
| загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко д |
| о једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по бисерном плаветнилу небесном, губљаху се с |
| ка му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — сву |
| .{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама |
| логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војв |
| </p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече |
| и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— По |
| анчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p |
| беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росн |
| рве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све |
| његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајим |
| n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друг |
| иво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И |
| а.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико пор |
| стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси |
| <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже |
| великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по с |
| азви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Так |
| арановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врат |
| за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава ште |
| >Љубић</head> <p> Најкраћа и најјаснија ратна прокламација, која је икад изашла на уста великих |
| домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, |
| могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после |
| пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи мес |
| се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујућ |
| сле светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{ |
| ја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Кн |
| свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је у |
| еможе још које време!..{S} Девет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра |
| што и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја |
| и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбин |
| уф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги |
| ошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф |
| рвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилиш |
| то прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што нош |
| де прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко нак |
| аким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у т |
| ак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад |
| трофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по |
| вита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из гр |
| вољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— По |
| сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узр |
| ући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један о |
| грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> |
| видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скрену |
| <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Сам |
| .</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Го |
| по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван крако |
| прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде друго |
| рска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За |
| ложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе неп |
| је! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ак |
| о држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Рашковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим |
| они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> |
| > <p>— Даље.</p> <p>Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из |
| дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново |
| љи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковиц |
| ишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један прем |
| учићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваље |
| одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| но се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско |
| држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не |
| {S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај |
| /p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, |
| Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глиго |
| Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n |
| у испод левог пазуха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити |
| ледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога д |
| горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, дотерао |
| вом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ов |
| аточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше |
| Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с п |
| те још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapte |
| бија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако |
| ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонифик |
| пећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је |
| S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не ви |
| стављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под дола |
| увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза живот или после кога не |
| е ногом и кундаком, одбијаху је даље од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко дру |
| {S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуриша |
| на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>У |
| во потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника бе |
| родре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута |
| Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове низама и да допре до заточника.{S} Ваздух се про |
| ступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и |
| етати по бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва |
| страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устани |
| и повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један ме |
| рисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји но |
| и слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и |
| же на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише плотун.{S} Ломо и обрад прихватиш |
| а околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све |
| Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на ки |
| сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповес |
| не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Т |
| ади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За овом пратњом јурила је бесно в |
| јекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За п |
| злете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине Потајники. |
| тојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше |
| падају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога |
| умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати К |
| помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div |
| тупимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче |
| .</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако ј |
| лободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смил |
| отово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час |
| о ватре.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — |
| Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић |
| <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено трој |
| Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају. |
| нутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове г |
| примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, |
| е с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близ |
| <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те |
| <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честит |
| се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене ок |
| мет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи ограду и обрете се |
| дире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га |
| </p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер |
| о врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче |
| оћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећ |
| отово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у с |
| кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка п |
| руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да м |
| p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису на |
| ишта! — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију |
| } Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— |
| а вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што |
| <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и ус |
| Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му |
| Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p |
| дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време |
| е згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, поку |
| згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена. |
| вати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабу |
| и да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздр |
| десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Павле |
| /p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите |
| н, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а |
| <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни б |
| клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео |
| S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удеша |
| ажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше |
| један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>В |
| е?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га при |
| ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози с |
| ..{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, н |
| ише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се прима |
| ауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотер |
| дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се |
| етоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу |
| а и Бркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> |
| нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати |
| Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Так |
| оздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осв |
| вник.</p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, б |
| а остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше з |
| оша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита |
| зиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебе |
| </p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба |
| м.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одгов |
| де причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Дел |
| p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага? |
| p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, к |
| се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега |
| на.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, |
| поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ |
| " /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково |
| памет била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има ве |
| е.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са |
| вођаху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Ра |
| у на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси л |
| а.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} |
| е не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} |
| .. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и |
| сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е |
| опашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је н |
| ?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад |
| ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</ |
| лушнуше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други |
| /p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва |
| > <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по |
| ан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пр |
| <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудн |
| — Мрзим пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога |
| о сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу д |
| а.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — |
| ем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти |
| е сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је |
| ку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Ов |
| ка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — пр |
| ан корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?... |
| ве постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш с |
| е, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тап |
| тку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још |
| стала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен |
| е.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да ни |
| е мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, мор |
| промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Лат |
| 2" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надат |
| јше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег ср |
| били!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта ра |
| се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе Ја |
| <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади |
| > <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> |
| у, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p |
| <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши ду |
| мили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части |
| Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не д |
| мој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има |
| угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</ |
| два се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беш |
| и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.< |
| оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и п |
| че Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> |
| имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али |
| ира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> < |
| слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, не престајући грлити и |
| Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији |
| ободан!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораше она раздрагана, н |
| о за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког |
| нахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — ре |
| о питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајси |
| ’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти |
| хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честит |
| што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{S} Арслан оде. |
| начке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, плен |
| и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још ко |
| пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муње |
| : да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше моћна.{S} Она поврати изгубљене наде, дошаптав |
| Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загрокташе н |
| >— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</ |
| <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадо |
| тштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе д |
| Водиш ли још кога потурицу! — беше прва реч, којом Божо поздрави Обрада.</p> <p>Ово не беше поз |
| ођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И |
| Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и |
| лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрост |
| еше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она |
| један другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука |
| ајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хт |
| време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоздена врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде |
| <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна и душебудна.{S} Она дејств |
| беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али ст |
| већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад |
| изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и |
| > <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене с |
| >— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао нек |
| nit="subSection" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и |
| Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, |
| о духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклет |
| се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре |
| амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше |
| удно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павл |
| ти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— |
| давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за к |
| >Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, с |
| } Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, си |
| е!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — нас |
| араше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на несретну |
| озница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно п |
| уше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чел |
| 19" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спас |
| {S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше |
| х руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда |
| ин.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно |
| Ако ништа не предузме, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбоље |
| арко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко. |
| с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За |
| ртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници |
| ка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га у |
| гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече с |
| о.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том п |
| осим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Је |
| p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифов |
| у, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</ |
| их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не б |
| икупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ст |
| му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен весе |
| ва децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="c |
| етину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви |
| p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тес |
| рзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div |
| се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена...</p> |
| p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Морав |
| крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донет |
| у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> |
| </p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, си |
| шину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго зна |
| а.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> |
| кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, н |
| кочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби |
| понови Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ен |
| у слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку дец |
| ица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучи |
| уди се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах вез |
| колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним гласом <pb n="120" /> и метну обе |
| избавитеља.</p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p |
| еколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерл |
| Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкомет — додаде |
| p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Л |
| гда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с |
| дговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа |
| де на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — за |
| .</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарк |
| падоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> |
| е.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! — рече један из гомиле и приђе младом кмету.</p> <p>— Как |
| притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче |
| амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! |
| ле.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се |
| већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> |
| поседаше око огња.</p> <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још то |
| а врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ исп |
| камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади |
| и до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац поди |
| <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе ору |
| анко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зи |
| Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и цр |
| ку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на |
| другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би ли добро |
| ом.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војни |
| смејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и |
| и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши. |
| лице Јусуф-бегу.</p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са сре |
| а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану |
| а пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S |
| стан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" |
| ин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том |
| лете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одговори момак.</p> < |
| е ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од |
| виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазр |
| еће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај злик |
| е му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! |
| ри и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има ј |
| први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини не |
| и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко бун |
| у главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео п |
| зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошк |
| ворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к |
| ека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очекује.</p> <milestone |
| о доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — при |
| ива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи |
| ну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непознати.</p> <p>Ђенадије подиже главу.</p> <p>— |
| риђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти мо |
| овца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Ни |
| је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} |
| .</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chap |
| а чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благо |
| њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас |
| све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести |
| на.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p>— Милост... мило |
| а, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да, куме!</p> |
| .</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> |
| тну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> |
| о преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чо |
| десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га |
| аки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> |
| > <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </d |
| уд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> < |
| вцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p |
| је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком |
| атифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти |
| е....</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— |
| арца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану |
| аћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> < |
| ачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле грај |
| /p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Бркић..{S} В |
| ани и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и чет |
| едан повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири |
| за Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, си |
| д кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мис |
| дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а |
| ири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — |
| аше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћ |
| ачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и по |
| се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бо |
| — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, |
| и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош. |
| оше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше. |
| е у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватише воду и отисн |
| ети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} О |
| побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умак |
| p> <pb n="72" /> <p>— Збогом војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Позд |
| пска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душу прости! — дода Ђен |
| . запевај коју.... али знаш... онако! — рече Дринчић и потапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко |
| n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми |
| е оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је к |
| јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жа |
| > — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> |
| p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познај |
| им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</ |
| ечицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њ |
| савијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> |
| р му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, ски |
| им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само |
| имети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба раш |
| а беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе |
| </p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Тр |
| в порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... |
| ри кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p |
| рко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо |
| ?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцн |
| е отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, |
| > <p>— Још јуче.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с одело |
| p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> < |
| ма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворивши врата.</p> <p>— Бог вам помогао! о |
| га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div type="ch |
| ру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима |
| љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да от |
| децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезв |
| аше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га.</p> <p>Обрад ни прстом не мрдну |
| ћи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се |
| вода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га |
| /p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима |
| Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се |
| р десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.< |
| предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати а |
| ак за бегунцима.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извр |
| се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресу |
| — Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, |
| посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету |
| о и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме д |
| вши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стри |
| ише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми ј |
| ху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S |
| .</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све д |
| е у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p |
| ључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој |
| и ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи ок |
| ву.</p> <p>— Бошко!...{S} Камо Бошка? — рече Манојло готово издишући.</p> <p>— Жив је Бошко..{S |
| Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је с |
| Пролићемо и њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одгово |
| ећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Пав |
| екамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p |
| pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја са |
| Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.< |
| изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Л |
| душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....< |
| .</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— |
| је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она |
| а.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тос |
| /p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њег |
| ет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех |
| идиш ли оне две куће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Мили |
| кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрљ |
| аденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p> <p>— Има |
| а?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ј |
| двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори ч |
| ласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду |
| — Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — од |
| има својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговор |
| ро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У |
| е опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш |
| .{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су |
| .</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти |
| p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре |
| </p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко с |
| т жутих и показа кмету.</p> <p>— Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми |
| претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђ |
| е нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p |
| ко ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш |
| <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуш |
| <p>— Па и ова кућа друкче ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке |
| е до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="3 |
| е главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману. |
| око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћиц |
| а много пријатеља.</p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p |
| ја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p |
| /p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Прода |
| > <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде |
| е лов помучан.</p> <p>— Има нас доста — рече Ахмед и баци поглед на другове.</p> <p>— Па богме |
| ништа не опажаше.</p> <p>— Баш ништа — рече он, и ободе коња.</p> <p>— Ваља бити на опрезу — п |
| </p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p> |
| таве.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши о |
| . четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <m |
| оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци |
| о ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша |
| ићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога пос |
| <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сум |
| а.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја |
| <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусу |
| ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би |
| е.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.< |
| т?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} |
| и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и с |
| ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да а |
| логај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Сто |
| > <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p> |
| стима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије п |
| е?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни! |
| /p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p |
| мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју сл |
| /p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— |
| руго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли |
| и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p |
| рац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они |
| обурвале их.</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се оти |
| >— Отвори.{S} Ево Палалића из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палал |
| и да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и о |
| в!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с мес |
| м судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то |
| <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо |
| сно, — додаде кмет.</p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси |
| за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p> |
| Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше |
| ? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Ш |
| ић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> |
| >— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући кајише од опанака. </p> <p>— Немам |
| месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква об |
| је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли |
| .</p> <p>— Заклетву нам ваља испунити — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот |
| браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{ |
| и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone |
| пљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе |
| и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Т |
| > <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан |
| траше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да |
| <p>— Не могу... не могу да му верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, н |
| овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Ст |
| ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног ух |
| тиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгу |
| Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде |
| Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном |
| га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Има |
| p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Т |
| апиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — рече бег, па отвори долап, извади кључ и предаде јој.</ |
| из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и ум |
| ше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта |
| е, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p> <p> Ђенадије оћута.</p> |
| .</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Дон |
| p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долаз |
| аху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђу |
| ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оста |
| Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p> |
| очивке.</p> <p> — Готово да одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... д |
| — Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликн |
| седаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с |
| > <p>— Ето, војводо!...{S} Одступисмо — рече Ломо.</p> <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— |
| дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — од |
| Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пођ |
| } Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— С |
| шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је |
| "50" /> <p>— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет |
| добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти |
| уће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати |
| прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Н |
| е мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Ш |
| {S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све прису |
| Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> <p>Обрад |
| причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, |
| /p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — |
| — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{ |
| тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад |
| /p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре там |
| .{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу |
| сади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег |
| дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p |
| <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико |
| > <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко с |
| у му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p |
| огледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — рече Жарко.</p> <p> Момци извршише наредбу.</p> <p> — Г |
| оску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одма |
| Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет буде |
| димо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага |
| иковци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p |
| Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом кр |
| pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S |
| > <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође да преговара о миру.— „Ја |
| приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> |
| расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири |
| енијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог |
| скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> <p> |
| > — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, |
| н вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и чита |
| вар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник. |
| ора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</ |
| и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ћ |
| Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p> |
| p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледа |
| х страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, |
| Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри љу |
| .</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвавити.</p> <p |
| лаву са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{S} Бл |
| је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упит |
| огура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— |
| зва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање турске војск |
| тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико з |
| базре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</p> <p>Оружје б |
| чери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сиг |
| праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да с |
| стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре |
| на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан |
| > Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — М |
| ај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прик |
| промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с др |
| сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одгово |
| руге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени |
| у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</ |
| десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— |
| риђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове куће.{S} |
| на, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!< |
| p> <p>Један од Латифових момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p |
| глед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко г |
| уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> < |
| сле подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p> |
| ету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину |
| и.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да из њега изађе Блага Вест.{S} И ова реч беше мо |
| p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> < |
| оши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p |
| је подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} П |
| По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb n="164" /> <milestone un |
| узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{ |
| о трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић с |
| посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли онај кметов?</p> <p>— Да... д |
| /p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не |
| у ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S |
| ти приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</p> <p> |
| > <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од дан |
| бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери |
| ало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо с |
| рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ћ |
| би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим про |
| си пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> |
| а пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке |
| е, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све |
| ој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко с |
| одговор.</p> <p>Непознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, |
| Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div |
| ири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> <p>Жарко ди |
| а.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p |
| вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{ |
| заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тре |
| ико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p |
| та — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— |
| дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли та |
| цима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена |
| кама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме д |
| бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије |
| ко пута и настани.</p> <p>— Још кад нам рече:{S} Наши гробови биће горе ове, наши гробови биће |
| иште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="ch |
| смеја и одмахнувши неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! |
| , приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S |
| се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по к |
| одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневер |
| p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац |
| ну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млад |
| а ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе и загрли је.</p> <p>Ајша не диже глав |
| Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из н |
| воднише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклињ |
| руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S} Буди ми брат од данас!</p> |
| задрхта од радости и потресеним гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам |
| сади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> |
| ело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, али жи |
| ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да |
| иш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми |
| — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Буд |
| ито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и |
| ренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Бож |
| риђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није |
| ја мимо осталу браћу.{S} Нека буде како рече отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? |
| на.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рање |
| прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <milestone unit="subSe |
| м потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко |
| {S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на пр |
| а је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.< |
| добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатага |
| >— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш |
| говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са |
| пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њи |
| p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завал |
| ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Сто |
| мију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| је.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ћ |
| S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој |
| а.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} Пр |
| без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, |
| јединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш уд |
| вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати |
| рзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ва |
| ору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — р |
| и, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div type=" |
| ка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ о |
| би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и о |
| рага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се |
| нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У |
| ава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма ум |
| се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жуп |
| преми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше |
| улу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама ж |
| <p>Јусуф јој показа кућу и при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на |
| е Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би |
| а.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао о |
| густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу. |
| е се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S |
| ла.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умириш |
| у обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе ср |
| и пролити, док је Марашлија изустио ове речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом |
| </p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих ду |
| ...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, |
| ру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена за |
| у...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} |
| и се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и |
| p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто |
| {S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо |
| Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше ду |
| аш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и |
| срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни |
| илуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше гла |
| ....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нац |
| од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли |
| д оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни речи.</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, та |
| адости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче — рече игуман. |
| два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе |
| сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Јесам — одговори |
| >Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуман |
| допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и с |
| } Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђ |
| на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} |
| тницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у ман |
| сти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</p> <p>— Добра ракија — рече о |
| у, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</ |
| , погледа пут неба и прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p |
| се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... |
| другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријат |
| изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске с |
| повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву |
| /p> <p>— Верујемо!</p> <p>— Верујете ли речима анђела, кога нам Господ посла?</p> <p>— Верујемо |
| де мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и ка |
| арише на овом послу, он им одврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} С |
| м месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Ми |
| ="89" /> оца“ — говораху они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“< |
| Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче |
| Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на јужним окомцима планине Јелице, дв |
| и нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом. |
| три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> |
| ођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и п |
| " /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воде |
| грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{ |
| Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја морам ићи.{S |
| ом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p |
| зи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га |
| е, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгон |
| пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозбор |
| Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се |
| го премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на са |
| изор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Бом |
| > <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори ста |
| е?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора упит |
| нији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста |
| и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишко |
| и Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, |
| записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отвор |
| ји му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Ч |
| ов беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не сам |
| прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} |
| и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаник |
| авом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисич |
| рска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређе |
| 5" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече |
| моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгач |
| ањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестад |
| вишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше |
| што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају |
| шке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се ра |
| ем и осталима.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} |
| м ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пр |
| иш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари о |
| ац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се |
| јићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше |
| е.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> |
| и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер с |
| повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, р |
| рну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренера |
| /p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.< |
| јно поље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Тур |
| величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера |
| , неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силн |
| реду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој не |
| ва: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> |
| скање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толи |
| кој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше н |
| дељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав от |
| д села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, |
| раво да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитат |
| вету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није мо |
| S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Ст |
| стра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште |
| уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Х |
| /p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, нап |
| редадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице ов |
| <p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вра |
| >— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Б |
| укама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} |
| Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.4"> <head>Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Б |
| ога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} П |
| Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена |
| ких гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона |
| ветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и с |
| мутни облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из |
| 809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за в |
| матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: |
| ођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p |
| светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома св |
| ас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире рук |
| у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у |
| знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>М |
| бро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!.. |
| ске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви са |
| — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у |
| ма Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и |
| у беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког живота |
| сови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све |
| а, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Бла |
| а зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико год |
| раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади кесу, |
| , да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што |
| Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им |
| S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти? |
| — Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићи |
| ар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља без ч |
| > <p>— Има...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати О |
| мо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не мо |
| S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замени онај од 1814.</p> <p>Бунтовници, ко |
| ланина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од 1815. замен |
| родна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скоп |
| гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Рој од |
| ви Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> |
| озлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, |
| је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се как |
| чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су |
| div type="titlepage"> <p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</ |
| у дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Прод |
| </p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> |
| р по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега и |
| рпске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати т |
| ји нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше |
| е, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и сви |
| годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> < |
| ен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S |
| жеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; |
| аскрсница путева, од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обр |
| <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле. |
| е лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благо |
| олетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да |
| о шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху |
| лом и игуманом да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што бу |
| ђају, остави косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? |
| то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</ |
| ма твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} До |
| грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо о |
| <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> < |
| ше у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић поно |
| рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n=" |
| <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и |
| братими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Пла |
| ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на |
| ране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Д |
| одо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајд |
| слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи м |
| ри рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што |
| рипреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, |
| трмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо прво леђа! — примети Ву |
| аји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он назираше зле последице ове буре, и пре |
| низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ т |
| крагујевачке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спу |
| е Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>Поп Радован |
| а? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на огњ |
| га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— К |
| здрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо |
| <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко |
| е.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На зб |
| лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше |
| оказа лице.{S} Јагодице му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам г |
| воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом друго |
| е и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих образа, искочиле беху модре јагодице, а са у |
| раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и малених брчића. </p> <p>Пр |
| ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> < |
| и војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља.</p> <p>О |
| авле познаде глас Обрада Момировића.{S} Рука му клону и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цик |
| спа.</p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.< |
| у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом из наручја, отрже нас на св |
| су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља разве |
| ти прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отргнута.{S} Она и даље ношаше ран |
| ити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави рало и волове, напусти њиве и домове, и пох |
| н радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обор |
| и се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше |
| на приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле с |
| , ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему |
| <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по више била.</p |
| Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће |
| енадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Т |
| о усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p |
| ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа к |
| Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска. |
| а.</p> <p>— Даље! — грмну Жарко и обема рукама отисну агу.</p> <p>Латиф плану и као звер полети |
| омише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p>Отац га прихвати и |
| } Момци га окружише, и, држећи пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћ |
| што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена |
| на душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, д |
| на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} Жижак дрхташе над главом његовом, и он као д |
| p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и |
| це, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> < |
| шку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> |
| ти заточнике, паде к земљи и покри лице рукама.{S} Заточници <pb n="118" /> полетеше један друг |
| миндерлук, обори главу на јастук, покри рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, |
| з лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Он |
| ! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и |
| и.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвода не од |
| ада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шт |
| убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{ |
| г грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један од низама п |
| та!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза |
| елисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и св |
| S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети.{S} Висока р |
| нутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, ос |
| па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p> |
| ац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисл |
| , појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к |
| Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му |
| и расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Мило |
| У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и |
| Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и |
| </p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — рече ага и макну кажипрстом.< |
| гих бркова.{S} Глава му беше оборена, а руке наопако везане.</p> <p>— Једва дочепасмо зликовца! |
| же га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!</p> <pb |
| јника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} Као оно морски вали кад и |
| еговим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и п |
| Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суз |
| несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Какв |
| зе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око |
| Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу м |
| у вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти в |
| и.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се |
| жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и |
| сеним гласом <pb n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не у |
| ори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би |
| овори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној в |
| ку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> |
| та отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку |
| еше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> |
| {S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од се |
| — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, |
| ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} |
| и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз |
| S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друм |
| мирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што го |
| ти на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посматраше побратима. |
| рљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се |
| у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор |
| погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подиже |
| S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколик |
| тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног злик |
| S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у пр |
| вали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— О |
| неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у о |
| свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" / |
| пустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе д |
| } Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурч |
| а, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наст |
| иже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрости ми, мила нано, опрости!...{ |
| аше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу |
| <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, к |
| низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о |
| Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p> |
| а једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> <p> — За милос |
| отурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун красоте и питомине |
| сцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да наст |
| а... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погл |
| ће, ограђене зидом? — рече бег и показа руком.</p> <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у пр |
| Ено воденице! — примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обр |
| ц, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> |
| — Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p |
| ми конака — одговори духовник и показа руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> < |
| <p>— Оно је Потајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи сел |
| коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потр |
| нојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до |
| лаву, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} |
| ојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упи |
| , пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судб |
| или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — р |
| као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— Нан |
| еник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — р |
| ружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске |
| из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p> |
| љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бош |
| </p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапа |
| <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Ж |
| .</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> < |
| S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна чо |
| еколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече |
| p> <p>— Овамо! — понови ага и даде знак руком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретнич |
| корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Че |
| подигнувши заставу једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p |
| ју обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нарашта |
| <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{ |
| ио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући с |
| н стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу пушку, леву мету на јатаган, па, као |
| ади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје гре |
| чи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплах |
| p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као |
| Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу |
| S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а |
| да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} |
| на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, |
| p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Латиф и остали пот |
| онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну |
| ри.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и по |
| се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе.</p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече О |
| ени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрав |
| > <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> < |
| >— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави мотику, протрља дланове и изиђе. |
| спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се |
| у верујем — рече Бошко гневно и одмахну руком.</p> <p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу |
| </p> <p>Игуман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.< |
| > <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завалио у стиснут |
| ве и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти |
| н сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.</p> <p>— Деда |
| м просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи |
| ! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година |
| p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p |
| мо паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Па |
| ело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> |
| н се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због њега дођох |
| узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</ |
| ва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку |
| иновче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити |
| ник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај пос |
| и неће овај! — љуто завапи Жарко и диже руку пут неба.</p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно |
| устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се ј |
| н.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... |
| .</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојлово п |
| сити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме су |
| > <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p> |
| обише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> <pb n="105" /> <p>Они ж |
| Они положише оружје, приђоше и пружише руку пријатељства.</p> <pb n="168" /> <p>Жарко беше мрт |
| ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="1 |
| Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шт |
| у њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани тво |
| родана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше |
| S} Војвода Руднички прими понуду, пружи руку Марашлији и закључи мир, — мир, који му даваше мах |
| а.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што мо |
| давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стре |
| већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> |
| Онамо је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и |
| место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова аг |
| па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бош |
| ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде р |
| им да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаћ |
| <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Јо |
| ђох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и п |
| И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Б |
| гледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти |
| ћ се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један |
| сам, нано — одговори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано |
| м образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му |
| ахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, м |
| сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што з |
| ош мила и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, неј |
| лу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У |
| и пљесну кмета по рамену...{S} Дај амо руку!</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо поб |
| ас чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мор |
| а, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш н |
| сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, н |
| стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и лом |
| звади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети |
| и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што виш |
| зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука рукав, потеже ножем, и врхом пусти крв по |
| срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при пол |
| радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим гласом упи |
| се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати с |
| ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити С |
| могах пре — одговори војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно ве |
| к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} |
| ако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а |
| у беше наслонила на јастук, и док једну руку држаше под главом, другом грчевито дохваташе марам |
| рем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у ру |
| спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником. |
| /p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нек |
| своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p |
| ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри |
| ...{S} Овде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у |
| валило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она |
| >— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том |
| ечи поразише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{ |
| дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено их на Рудни |
| ?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у ку |
| е, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар гот |
| ?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, в |
| носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџ |
| вуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, С |
| S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће |
| а рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спа |
| ке љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече |
| ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухва |
| бо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита |
| а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше з |
| разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа |
| ежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа |
| вори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игум |
| че копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> |
| гано приђе прозору и назвири кроз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху там |
| ди нож и поче копати.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу |
| и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија ше |
| /p> <p>— Биће крви више но икад, додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним г |
| не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам в |
| } Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Оме |
| Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При рас |
| под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} |
| <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решав |
| невоље ваше и опростиће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенади |
| "127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово по |
| > <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво |
| тајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у |
| ад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброј |
| ма и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Газда Манојло доз |
| Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пу |
| обри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрде |
| ну.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p> |
| ма.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колик |
| рад са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљ |
| у и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и ре |
| ег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рус |
| обиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су т |
| срећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, |
| е.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше |
| е служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{ |
| ку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу. |
| свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пишт |
| ти се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрад |
| ц, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова |
| земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме јед |
| а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> |
| ено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туг |
| и-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту |
| и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p> |
| приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, на |
| p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџано |
| ке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта |
| м, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз р |
| се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</ |
| беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пу |
| рване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их поз |
| руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какв |
| окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и |
| еди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова с |
| ва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да м |
| Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студ |
| на, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадиј |
| же и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и |
| идући лагано корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тиши |
| ше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побр |
| во — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати |
| х греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту |
| воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође д |
| , или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилик |
| нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жи |
| јака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда и |
| и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније пој |
| дође пред конак.</p> <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огор |
| о виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недал |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.9"> <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо |
| зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пр |
| Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „ |
| } Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви |
| р-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потер |
| .....</p> <pb n="7" /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српс |
| е ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље |
| одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S |
| ију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош |
| ог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.< |
| </p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Ср |
| а срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар п |
| евцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом п |
| с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наук |
| n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљиште и поднебље, и |
| везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Круше |
| ео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасени |
| расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику. |
| ана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Се |
| д радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, |
| војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена.{S} |
| тају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у |
| арајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште |
| пређе преко дворишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се от |
| p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> < |
| Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђ |
| днику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибри |
| рчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? |
| p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Бом |
| ему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све к |
| ече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ан |
| аде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се |
| ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени с |
| Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Об |
| ко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — уп |
| рисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изнена |
| >— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p |
| говори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — п |
| — А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</ |
| > <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плака |
| абрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овча |
| ва леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Пр |
| војничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече б |
| Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одгов |
| есе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у за |
| Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићев |
| .{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигр |
| гра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће ж |
| ’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, |
| а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити |
| {S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, доб |
| д, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — загрме нек |
| ољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старц |
| Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватр |
| рко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потер |
| ода чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност. |
| ике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и |
| ад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се |
| p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски |
| све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му |
| ратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда б |
| ожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихвати др |
| Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе |
| махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} П |
| е.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> |
| сти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш. |
| ?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— |
| ска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — реч |
| ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, ка |
| ђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну н |
| уци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше јед |
| рвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху три |
| ке се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна |
| места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне |
| , узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| настирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, но |
| еми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори врата.</p> <milestone unit="subSect |
| — Добро, добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ћ |
| <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све |
| опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — рече |
| сна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа запад |
| <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кли |
| умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји |
| .</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Б |
| вори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> |
| беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори |
| ло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S |
| ! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?< |
| ништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га з |
| Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> |
| шећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће То |
| га пресече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жа |
| е о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед да |
| ам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно |
| а, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима иђаху Димитрије, брат Пајс |
| вара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч |
| амењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n |
| време, а бег нити диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају |
| ча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на колена, поскид |
| е он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} |
| ро, оче — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p |
| рисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком нем |
| себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше |
| нског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, св |
| е од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом |
| p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му ник |
| ction" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици |
| <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, п |
| ратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мис |
| отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасени |
| еђу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже д |
| а човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда |
| ече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко к |
| мо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту ос |
| оска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спуст |
| као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у |
| е... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија... |
| нко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div ty |
| напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-гд |
| /p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по једну |
| ори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхт |
| ојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше |
| потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — повикаш |
| а вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, |
| ...{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Па?</p> <p>— Примио |
| рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све |
| отапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађ |
| S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабај |
| Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином пр |
| атру за ватром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n=" |
| се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика |
| и онај који имађаше да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улоз |
| p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин своји |
| рлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ уп |
| .</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Бео |
| палила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добра |
| му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, |
| з харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и ч |
| ичући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде младићу око врата.</p> <p>Један |
| ите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад у |
| очестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира.{S} И ка |
| ћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S |
| родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну мом |
| у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Об |
| ше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад о |
| не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше |
| p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично времена док с |
| летиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти о |
| беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удар |
| врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао |
| си на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, |
| С киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Мили |
| ком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу п |
| и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа |
| чека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче! |
| и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче |
| пи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за |
| е.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај |
| да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у уши |
| оље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> |
| p> — Милићу!{S} Прими овај дар и подели с друговима...{S} Нека вам је просто, — али... — подиже |
| "159" /> <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор |
| дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Б |
| , па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет |
| нуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута |
| и кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, |
| крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше |
| е — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се ба |
| али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођа на војводе, с војвода на народ, с народа на земљ |
| тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, п |
| апша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече |
| >Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође |
| кче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, долажаху и до другог закључка.{S} Пр |
| оне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре кр |
| на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима.</p> < |
| .</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више но ика |
| обри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{ |
| ул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{ |
| д срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага |
| /p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати п |
| укна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>О |
| дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари р |
| ги ка Марковици.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њ |
| здајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— |
| са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Треб |
| за, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p> <p>За |
| — У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> |
| } Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </ |
| ме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати са |
| <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— |
| нас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите |
| лом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не |
| {S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, ш |
| ј је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње |
| сте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манас |
| арац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, |
| отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан |
| месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је пламтила гневом, и |
| запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло долазе из једног и |
| } Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе п |
| — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо буда |
| запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад.</p> <p |
| т.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга пушк |
| с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, доб |
| агу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад |
| а неимарева.{S} Она је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више |
| орђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је г |
| борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље. |
| ише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећине и гудуре о |
| амбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — од |
| — Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти од |
| а им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су |
| припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} М |
| близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на ње |
| Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало о |
| стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га |
| се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста поново окршај, али овај беше крата |
| То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих |
| се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме кро |
| илости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце |
| н, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S |
| у?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и |
| ше.{S} Латиф и остале аге и бегови беху с њим задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О |
| момак, носећи на глави велику котарицу с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу. |
| вицу, заузе њихове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Ка |
| ћи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем, Манојлом и игуманом да заузмем висо |
| {S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subSecti |
| е, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог аг |
| ћеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окр |
| а Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> |
| тељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> <p>С почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна |
| C1.2.9"> <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Тур |
| људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p |
| ђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, с |
| е у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Водиш ли још кога потурицу! |
| изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> |
| своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кр |
| одирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, |
| ободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, |
| ли из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим |
| човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удови |
| ику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у ј |
| лутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му |
| обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сук |
| на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом сило |
| док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих многа беху налик на и |
| ан кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Прокићем и оста |
| аки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај према Марков |
| м, имађаше да заузме вратнице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће |
| сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Ти |
| и усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и |
| а путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> |
| штеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасе |
| р-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он |
| ди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> |
| х претурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мал |
| предати, а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домов |
| ао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене |
| Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Сл |
| есту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је с |
| десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потај |
| >Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још |
| на беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по |
| пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> <p>Првих |
| гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="7 |
| рпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да пр |
| , да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По |
| као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од кој |
| це у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу |
| Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p |
| оца Ђенадија? прекиде га жена.</p> <p>— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа |
| а Драгачево! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се |
| образа, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада проди |
| тку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући |
| p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топов |
| ихово кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и с |
| уми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци |
| аше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S |
| везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде |
| /p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи |
| , — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.< |
| еђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсим |
| } Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио |
| — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заје |
| аће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже р |
| ћали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи |
| unit="subSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S |
| и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и |
| уђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к |
| емељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</ |
| ређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесец |
| а ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мрж |
| и Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Т |
| ад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> < |
| /p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбин |
| ветлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више |
| а, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три |
| е, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаш |
| ине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Сто |
| у — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Мили |
| ош се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спуш |
| кушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p |
| Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> |
| радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</ |
| ра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу |
| атио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао...{S} Лепо ми веле љу |
| оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, по |
| за чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се гу |
| на везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса краси |
| >У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав пр |
| итешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечит |
| Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им |
| они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тог |
| а.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{ |
| : или да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којо |
| S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n= |
| о, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркос |
| ст.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских |
| вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки |
| инио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p |
| срет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац |
| пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се |
| аузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп у |
| и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренут |
| љак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се. |
| мо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам б |
| > <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите |
| љало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} |
| ме прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети |
| раше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <d |
| а свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајућ |
| е и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена |
| ше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова прелива |
| као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикн |
| еђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и |
| > <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се |
| , а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, |
| ичекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S |
| о грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} |
| е осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже ми |
| ули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита |
| љајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</ |
| у претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете.{S} Ашин |
| је на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше конаку.</p> <p> — Бл |
| ова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрп |
| ко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, |
| ху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно |
| ху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} |
| а беше мати, и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљ |
| басјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="9 |
| по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — |
| протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је п |
| дина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд |
| аље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака даље! — по |
| зе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устад |
| ни <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове |
| ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узб |
| крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје |
| Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му |
| Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — у |
| /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо па |
| извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву |
| ијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што То |
| Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћн |
| Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе |
| му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="sub |
| ни је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали ув |
| .{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу ватру.</p> <pb n="78" /> <p>Би још |
| .</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере бо |
| крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што |
| зе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>С |
| ле дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник |
| је изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимарима српск |
| ме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit=" |
| и се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, с |
| преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Врани |
| мену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p |
| <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он жен |
| а пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше |
| } Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори |
| огледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај |
| га.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нек |
| на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> |
| и Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S |
| десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да н |
| ="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенади |
| .</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у ру |
| мљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа |
| један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла |
| пије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из д |
| бно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад |
| знаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником поникоше.{S} |
| е црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо с |
| Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не п |
| ипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, ра |
| ртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибра |
| чекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и |
| ци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — З |
| паде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! |
| тајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.< |
| изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="s |
| раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, л |
| ње пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје |
| а ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризв |
| оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, престрављен, обиђе манастир на |
| јзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</ |
| невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред сел |
| Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше пар |
| реме је давно збрисало и последњи камен са његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мр |
| устош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак |
| снија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S |
| блара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и д |
| љива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S |
| о последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колеб |
| , и ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њем |
| мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па |
| леву мету на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо |
| е Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Гл |
| уша била, кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих |
| Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину |
| ужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода |
| лих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем |
| но се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, |
| и ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња |
| пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загаз |
| ше занео послом, па и не опази кад неко са вратница викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши |
| ечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахн |
| пске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бо |
| њихових нема више.{S} Време је збрисало са њих и последњу грудву земље.{S} На место гробова, ос |
| гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита |
| n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком |
| ад овој 1813. погибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан |
| ше.{S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно по |
| а тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише по |
| припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Мога |
| и.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник св |
| згубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим |
| зање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђоше и поздравише |
| ло разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију |
| ра.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировић |
| ећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци |
| стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> < |
| банчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p |
| и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> |
| искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они пол |
| чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} |
| рећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{ |
| !</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и |
| их, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог у |
| безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом |
| олеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече:</p> <p>— Опрос |
| аури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понов |
| препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше |
| а-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету |
| конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> |
| <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома рад |
| е несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} |
| лавом, другом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћен |
| говом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије |
| ица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја радост и милин |
| уци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Вој |
| окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја пл |
| лара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено п |
| тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и |
| ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у |
| сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена |
| и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оста |
| о да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци о |
| већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрок |
| урке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се |
| а и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} |
| >Млади кмет притаји дисање и вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше |
| уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред њим бех |
| ш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p> |
| бља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.< |
| > У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно Добрача и Вучић, |
| штег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове пр |
| кретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са Љубића испрати их плотун из пушака.</p> </div> <div |
| е у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошар |
| јним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна дес |
| ели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство б |
| .</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.< |
| — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и |
| стали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погл |
| тврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| с, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним з |
| н опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спрем |
| иближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете. |
| и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n=" |
| > <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове |
| рокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник |
| Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурн |
| ријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p |
| /p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — о |
| е, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђ |
| , ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте с |
| на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се |
| ић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче |
| н и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише све |
| же главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руко |
| > <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се |
| Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{ |
| S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше за њим.</p> <p>Заклетва беше кратка |
| ..{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, |
| и се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић |
| пасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми в |
| а очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби |
| вно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> < |
| ању и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из |
| а неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Г |
| и иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима |
| ило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста |
| .{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— |
| ше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја не |
| њу!</p> <p>— Је ли вера? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p |
| .{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио вре |
| ујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне |
| </p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирн |
| ошко не окрете главе.</p> <p>Млади кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недар |
| их тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он свој |
| Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну он и п |
| пце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бед |
| поглед по околини.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, |
| ку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог С |
| во.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног |
| еним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, п |
| Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у ле |
| г плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</ |
| ему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да |
| јавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше не |
| рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лак |
| нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се |
| S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што |
| тари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> <p>Овог |
| .{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није |
| синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видим |
| } Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник |
| у и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, |
| изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S |
| атиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше с |
| к после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.< |
| ишта.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игу |
| ући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића |
| — Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шт |
| id="SRP18965_C1.3.6"> <head>Кривац пред савешћу</head> <p>Не далеко од Небош-Планине, беше збег |
| ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, пр |
| да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако |
| кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну |
| аде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> |
| ну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> < |
| ти.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на |
| Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јаст |
| ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се |
| скија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уз |
| јаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица |
| ије, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купино |
| оше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и с |
| та велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек б |
| ја уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда с |
| тио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} И |
| одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жарка. |
| ох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> < |
| еселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, |
| а.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана. |
| бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на че |
| ама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета гор |
| Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове |
| рими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарко Латифу и његовима |
| ађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> — Сад можемо певајући?....</p> <p> — Можемо вала — одгово |
| а, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се раз |
| > <p>— Јесам — одговори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а км |
| ојводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно. |
| учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње |
| — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свим |
| ...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На |
| питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје, и мало доцније |
| ић.</p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њег |
| {S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p |
| </p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и по |
| ш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} |
| а тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p |
| p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по |
| аше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је остав |
| да ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</ |
| крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Об |
| и се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, кој |
| небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде |
| м се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај јетко |
| .{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја. |
| о раме!</p> <p>Метнуше их.</p> <p>— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже |
| !</p> <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с км |
| њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се н |
| му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — од |
| елим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу |
| е.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде ј |
| тро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће |
| е знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови |
| орица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала т |
| , док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша |
| и ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је т |
| е рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска |
| ... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
| ј.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечи |
| Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренагл |
| ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите т |
| шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић |
| бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели в |
| p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и за |
| помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из со |
| ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта |
| то сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као |
| е главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати |
| бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p |
| први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову |
| утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и престо његов?!.. |
| кукуруз! — одговори момак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам н |
| он и не води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p |
| устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око по |
| зиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваља |
| еч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} |
| чима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, |
| ио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се |
| се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији |
| спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата с |
| p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти |
| ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше По |
| разговара са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће ско |
| нину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благо |
| ме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и изв |
| ан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у дворишт |
| ве!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} П |
| е треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају |
| , и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у |
| <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Дана |
| ти, мржње и освете.{S} Она је огањ који сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп ко |
| а — рече Жарко, па излети на двориште и сазва момке.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шес |
| љало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају |
| ом нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ва |
| цо Божја!...</p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Кол |
| љају.</p> <p>Млади кмет горачићски беше саздан и вођен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ |
| : отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Х |
| ст свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да потоњим нараштајима к |
| реће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад |
| ерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок |
| ло да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он с |
| адије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да г |
| . —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли так |
| амо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, а |
| гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре пре |
| ње коњице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли шт |
| ивремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући |
| и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху и |
| овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест б |
| све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да ра |
| ари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских ле |
| тране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — П |
| та Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза |
| — Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље нар |
| а?</p> <p>— Ограда, али жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу. |
| </p> <p>— Ваља бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној стран |
| > <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поно |
| кају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ беше престрав |
| ери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} |
| амна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и један вод коњице оде |
| ме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, у |
| >Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S |
| <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> |
| {S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S |
| ка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и |
| а му момка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У |
| о и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко |
| од Марковцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јели |
| Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војв |
| есто кмета добише војводу.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се |
| о имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом р |
| Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако |
| жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да |
| ни јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три доб |
| кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да на |
| Section" /> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беш |
| ења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први у |
| да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним |
| Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p |
| њишта, беше му најмилије.{S} Невољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.< |
| Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише свеће.< |
| сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— |
| е се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Јека клепал |
| к ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког.</p> <p> — Осигурајмо |
| 11" /> <p>— Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} М |
| p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори иг |
| Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S |
| вих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш |
| нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених |
| а те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те у |
| атре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Протече прилично вр |
| изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада б |
| воје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По то |
| еху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с |
| на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у |
| скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисал |
| уше.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, лего |
| ри овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се |
| риче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага |
| Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза на |
| — Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад п |
| — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је мла |
| о и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у тв |
| .</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S |
| на узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом |
| — Јест, Милице.. праведан прекор!{S} Ја сам грешник..</p> <p>— Грешник, да како — потврди жена. |
| је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца ј |
| губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можем |
| старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, си |
| .{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} |
| мо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристаје |
| гинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{ |
| еси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке н |
| b n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његов |
| Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— |
| човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече: |
| из Атенице — рече домаћин.</p> <p>— Ја сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан ост |
| > <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сирот |
| зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— |
| ћину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабаниц |
| ао запета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили |
| а свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао |
| нити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и уда |
| могне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — |
| прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанств |
| ога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би |
| аше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — |
| </p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обра |
| и, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олуј |
| р, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвој |
| е и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав име |
| за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глав |
| Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош |
| е народ пружа прст као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p |
| је си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њ |
| има?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица.</p> <p>— А долазе л |
| у није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду з |
| а 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час |
| Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узру |
| дно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} |
| /p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваљ |
| али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обор |
| игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —</p> <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи |
| p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и |
| граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на но |
| S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке че |
| а да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа |
| <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у једа |
| јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан |
| апрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p |
| а опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зи |
| ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div |
| Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> < |
| нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину дво |
| војвода и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— |
| : хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} |
| p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај |
| ајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— |
| >— Одржао сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е в |
| ве је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, м |
| страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз |
| Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет |
| p> <p>— Знам Лома — рече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите |
| ..{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на гл |
| Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p |
| ину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лиц |
| потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се |
| је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да с |
| , брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p |
| ни сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, пр |
| /p> <p>— Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута |
| орумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — |
| еко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} |
| леће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, не |
| ијатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе у |
| син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и |
| ече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пус |
| ше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће запо |
| о — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси |
| ам! — настави Ајша.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим |
| сца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила?</p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка |
| Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учин |
| > <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А он |
| манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chapte |
| беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе |
| ије овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти |
| ће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p |
| е? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду |
| инама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од |
| S} Колико ли нас је пута отрзала испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, |
| а њему Обрад и Ломо, по више њих, а код саме Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а |
| дљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше му |
| ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли како се зем |
| ....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му б |
| релетаху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тр |
| вачкој нахији.{S} Ако не можете доспети сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу |
| <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је |
| Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> <p>Алтобабић и брат Пајсијев поле |
| Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом |
| } Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну |
| имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа |
| лаш би застајкивао, жмиркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, |
| з обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рука |
| илика?</p> <p>— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и |
| тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав ши |
| и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — реч |
| ојој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n=" |
| p> <p>— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у гла |
| с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их залажите, да не би плакала....{S} Ви пак не сме |
| усуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> |
| кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} Само биће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало |
| Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће ни глава заболети.{S} Ве |
| у двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваљ |
| какви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почн |
| овом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— |
| ти сами, а ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пај |
| ишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} |
| јша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила мо |
| "13" /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући ка |
| ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет |
| о беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p> |
| ска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на |
| вило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за с |
| че! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{ |
| ко Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате |
| е.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S |
| ађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раме |
| н...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{S} Ломо нас давно очеку |
| рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш ка |
| . а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, |
| радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуч |
| лом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не |
| p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси ш |
| истајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++ |
| наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у ва |
| ба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није |
| Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога ве |
| а.</p> <p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} |
| би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Ј |
| {S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бира |
| београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до |
| д.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продирах |
| ге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где ј |
| иска његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сат |
| <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је с |
| и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, |
| е село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на дв |
| ткуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајин |
| то по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојл |
| ици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и каменица.{S} Људи, жен |
| ече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што |
| {S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете |
| свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и сл |
| {S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза |
| он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у о |
| и кесу Жарку.</p> <p> Младић порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — наста |
| пушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, |
| атеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи в |
| поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <d |
| {S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бе |
| ача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну наду:{S} |
| они беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на посте |
| ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> |
| једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, ко |
| нике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте |
| ати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само |
| ти поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> <p> |
| > <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су |
| е мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни живе са два |
| уди, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази |
| .{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим |
| се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његови |
| ом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћена пера њена, растурена по |
| ада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше у |
| у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен ве |
| ше једно, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се врати |
| > <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Сп |
| јања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок сво |
| ело певуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше м |
| е оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као к |
| ли могуће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нем |
| на ногама лагани опанци, а за пасом два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад ју |
| м дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа |
| је дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S |
| ца.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, про |
| циониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и |
| је га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој ј |
| х познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Стан |
| и на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што |
| {S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојанов |
| миле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута нема |
| што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа |
| посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију св |
| ело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз |
| стали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе. |
| к.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покри |
| p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице све |
| главље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којим |
| висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, ко |
| у главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... |
| дија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви пр |
| сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођо |
| гњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пр |
| аше у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степе |
| да пазиш! — рече бег, па отвори празан сандук <pb n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том од |
| индерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади један повелики завежљај.< |
| арко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, |
| бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone |
| /p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Срете |
| не излажаше из одаје.{S} Отвараше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, |
| <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претресали |
| ите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталнос |
| вом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> |
| ка беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у |
| <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет. |
| за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p> |
| у се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши |
| вим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо д |
| гозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} |
| е неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по |
| а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис! — загрми |
| оле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби |
| прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, мржње и освете.{S} Она је огањ |
| зио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и |
| рне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по више повија, оцртаваху на његову челу озб |
| ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштен |
| њен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свач |
| ичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} |
| тражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" |
| е је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, не |
| це у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек |
| о.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</ |
| {S} Показаше јој једну кућицу, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше с |
| ке није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само шт |
| у, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се од |
| Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, |
| а, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо изд |
| Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од |
| сажиже, и вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пуст |
| <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непо |
| Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак |
| јарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико им |
| стурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресућ |
| ћна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има |
| и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- с |
| дије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мртав војвода жупски, Петар Ђу |
| јурила.{S} Она и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај |
| к.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да с |
| ош духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> |
| је и погледа пут неба.</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и |
| <p> Нико не одговори.</p> <p> — Ваља га сахранити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благове |
| ови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту г |
| е очекиваше Обрада, али не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако |
| еље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радо |
| Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, |
| ћа.</p> <p>— Похитај живо овим ланцем и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јач |
| p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре |
| и ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погле |
| а заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> |
| чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица |
| , кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечи |
| це.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, о |
| све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац |
| је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран из |
| дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слуг |
| је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> |
| p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — |
| шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитељ |
| и.</p> <p>— Жив је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска |
| то вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id=" |
| , снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> |
| опадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се |
| стирско одјекиваше по околини манастира Св. Благовештења и оглашаваше вечерње.</p> <p>Народ, са |
| head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар ш |
| .</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и отац већ поми |
| дјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прику |
| растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испр |
| рпеше од беснога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не |
| да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и пакости.</p |
| ла песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S |
| ицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели па |
| е протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и |
| ри у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Мора |
| асти, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне ко |
| >— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га |
| асенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се ши |
| њи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — ре |
| преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на једа |
| е послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и |
| е увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште |
| а.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>С |
| {S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као м |
| укама двоје нејаке децо, престрављена и сва зајапурена, бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи с |
| јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече км |
| а спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Михаила Глигоријевић.</p> </div> </div> </ |
| p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет |
| српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху насељени бегунцима.{S} Било их је више |
| свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и пратећи очима бега, гневн |
| ичаре.{S} Бајонети отварају и закључују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, наста |
| Преузвишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како |
| рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенад |
| жи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, ст |
| ричати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као |
| .{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник |
| с једно другом из наручја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамн |
| ла ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко је испра |
| ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповести |
| з степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испра |
| е може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Мили |
| о одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Срб |
| помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Нар |
| , кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{ |
| ја.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у с |
| рило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна прем |
| пије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и |
| помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико ли нас је пута отрзала испред са |
| примети Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдиш |
| е:</p> <pb n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише |
| прими нове заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што жи |
| тати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији |
| Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он |
| а, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство р |
| <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, |
| е кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека |
| <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од њих држаше који дугу пушку који пиштољ.</p> <p |
| и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, већ да га победе |
| урнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрост дипломате |
| прости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да с |
| ек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене |
| } Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и |
| } Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине |
| S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и |
| .</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Т |
| Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури к |
| стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> <p>— Колико има рана?</p> <p>— Д |
| ерење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, пр |
| , прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јој руке пуне посла.</p |
| ељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се |
| шковић журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обр |
| вита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше |
| е простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерно |
| јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропаднем.{S} Не |
| едва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале |
| о.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио. |
| и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пај |
| да себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обор |
| че, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још |
| овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако |
| о.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже |
| ечишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника |
| та ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи. |
| у наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два- |
| о, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало |
| еније од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дан |
| тни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над гл |
| уби.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кривица |
| акумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство |
| Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише ж |
| е тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше да остави |
| беху негве, о врату ланци, а на рамену сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедни |
| а оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље |
| хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, во |
| пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отв |
| има; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је о |
| жи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога дана, па никако да до краја изведе своју намеру |
| ка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> |
| самом кућом - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, |
| ретурати и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало ч |
| ваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Крушевац прошао, особиту б |
| даше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато одело, а изнад |
| моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви м |
| мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, |
| а поврати изгубљене наде, дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit=" |
| да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По т |
| је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им испри |
| , уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: б |
| /p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праш |
| ију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта вел |
| е Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба |
| ху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунав |
| и другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не б |
| нио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа |
| е ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерл |
| </p> <pb n="160" /> <p>Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Он не знађаше како даље да почне.</p> <p |
| играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила мо |
| је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гл |
| одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше на не |
| их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их пост |
| е мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља рук |
| ади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта |
| езе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 2 |
| праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се |
| <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?. |
| > <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.< |
| он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.< |
| ад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и |
| пи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добр |
| ве му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се |
| } Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему задаваше бри |
| рен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> <p>Мл |
| о је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и |
| лободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их ки |
| ој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћ |
| улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и |
| ским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Ц |
| а часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи |
| раво, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с дру |
| лу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе |
| ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!... |
| века радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, гото |
| </head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је |
| глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у |
| S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој уд |
| лексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Срп |
| аш паши?</p> <p>— Паши или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! |
| Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турци |
| ad> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, ман |
| т лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше ј |
| е ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, |
| p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</ |
| рце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч |
| улуми.</p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? |
| а их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди |
| ртије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав |
| ло промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџ |
| има, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за |
| ровићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Влас |
| че тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће |
| {S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одваја |
| ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа со |
| се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше как |
| ледњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о победама |
| мо Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну рук |
| ити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војво |
| боди њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заст |
| порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згази |
| .{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и |
| Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и после |
| у нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, остав |
| Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је остао сам пепео...{S |
| рајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати. |
| благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све са |
| пуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се и |
| лицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је как |
| љено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расх |
| <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица |
| вне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</ |
| н испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесн |
| уселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: |
| и љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.< |
| ви богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p |
| к, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа пр |
| ев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> < |
| пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, д |
| а је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— |
| арко помилова децу, извади кесу, дарива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> < |
| и се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ћ |
| у подвуче под кожу и да временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмет |
| држава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље |
| да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом |
| то девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са св |
| поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном глав |
| ут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </di |
| долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и |
| нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диже прст и запрети да се ни |
| е као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети |
| ве благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа мо |
| а чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник д |
| {S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> |
| аљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле гла |
| и пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на рук |
| {S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан |
| прилика, већ вила, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве та |
| готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p>Дође време см |
| за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Ф |
| одступимо — рече Божо и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — ут |
| ешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим сто |
| ник беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S |
| ћи непријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после с |
| оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb |
| лаве.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Та |
| то јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке че |
| с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си пос |
| ђутим отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово |
| лободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, р |
| од ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селим |
| не куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико о |
| ми изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше |
| тати.</p> <p>— Реци само..{S} Ја сам на све готова.</p> <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да |
| — одговори Милош и баци поглед редом на све војводе.</p> <p> — Да Бог да! — прихвати Книћанин, |
| ији показиваше.{S} Околишење Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе с |
| /p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Ру |
| Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде нико |
| је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка |
| Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ |
| Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише |
| Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Н |
| правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове дру |
| ојвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — |
| !</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — уб |
| ао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на н |
| се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узруја |
| ва коца, више заиста неће.</p> <p>— Бог све може, оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца |
| ам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — р |
| прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к |
| on" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бе |
| звијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење |
| Јесу! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас |
| арче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</ |
| рати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спас |
| .{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, |
| аку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на |
| е шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавниј |
| ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још |
| други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше уз |
| це спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које |
| к живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S |
| S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле |
| гла, што се са подножја планинског пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, та |
| Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљ |
| стаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа |
| Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да победи, |
| рсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и |
| а ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се |
| ћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и т |
| епо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо та |
| ифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} О |
| то га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра си |
| о и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} |
| чкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан са |
| се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушком |
| p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање |
| зином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом |
| исерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...</p> |
| а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од |
| паснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихове о |
| Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра |
| , дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оц |
| е у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш |
| ади наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље |
| рбије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар |
| {S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска кр |
| како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију с |
| S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шт |
| e unit="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и |
| за и малених брчића. </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику |
| p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са бе |
| муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочеки |
| н и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пр |
| у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше |
| другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце от |
| ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидн |
| Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p>Жарко клече, пружи леву руку, засука |
| дом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу |
| ривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико |
| зиму и жегу, злобу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше |
| У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, |
| се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге разгони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана |
| а и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија.. |
| оз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима |
| > <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</ |
| и пружи му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућа |
| тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести њего |
| по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и |
| су претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у |
| а се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пу |
| >— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> |
| е преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онд |
| ке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— |
| е утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p> |
| <p>Они обараху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше кр |
| урском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегази |
| ге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p |
| <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их |
| трани.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у пра |
| о — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се освр |
| је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња |
| победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до ноге, разгонити га |
| уцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сут |
| а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и раст |
| диже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{ |
| е, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у поно |
| нутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео |
| у Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов по |
| ко пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одго |
| еоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и п |
| Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</h |
| .{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу |
| човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо |
| евет година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете ку |
| беше крвава.{S} Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непри |
| водском оделу.{S} Висином беше надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огл |
| му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча |
| морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је лов помуча |
| два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам још крв.</p> <p>— Пролићемо и њу!</ |
| у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада |
| притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угу |
| ац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијар |
| } На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена матер |
| притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош |
| а нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке |
| е и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и |
| Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решават |
| примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још кот |
| </p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са |
| дмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко |
| хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни |
| трпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би |
| p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се у |
| ч од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског вој |
| оље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако |
| — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори аг |
| заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар |
| и и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори |
| старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, |
| лника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење по |
| маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим |
| љивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећући с краја |
| S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S |
| тељи, опаснији од оних, који нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имал |
| милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана |
| p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунав |
| </p> <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа |
| а, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} |
| та... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а на |
| кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо н |
| ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ т |
| га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.< |
| 65_C2.1.2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и поро |
| ро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— За |
| м, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хва |
| ица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, продре кроз кару, и с раширеним рукама паде |
| <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и с |
| ћа... десет; ја и Милица... дванаест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — |
| <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.< |
| ет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци по |
| Јосиф...{S} И Јосиф Алтобабић.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговор |
| оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте |
| зама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови |
| ло добро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и |
| ане, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, има |
| бину <pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху д |
| ећ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га м |
| дрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог ми је сведок — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их |
| емо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок — рече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, |
| а окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши. |
| јлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога |
| и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимар |
| , гребеном повијен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његов |
| >Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда сла |
| ких гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаш |
| о мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима при |
| д има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко потребан генију мудрос |
| које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p> |
| хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, поди |
| На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љуп |
| , а бисерне росне капљице, начичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блис |
| родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похва |
| ну и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима |
| то осташе да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и К |
| од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни чове |
| и бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас б |
| шко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и О |
| га носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дуг |
| лас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног ли |
| ој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али и |
| ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се |
| ио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве при |
| ди, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица б |
| пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и како.{S} |
| настир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Ср |
| ас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене |
| ама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто ј |
| ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тре |
| Енија је лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Ј |
| <p>Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} |
| ну заставу, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупско |
| </p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У та |
| и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више главе.</p> < |
| /p> <p>Рука Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је |
| лепа, млада, из добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко |
| е:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} |
| ца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу |
| а? — рече Жарко и сав задрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветит |
| ред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> <p>Овај догађај беше раскрсница путева, од к |
| вом пратњом јурила је бесно велика маса света.{S} Гола и изнемогла наваљиваше да пробије редове |
| аук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице |
| а и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији |
| сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више вер |
| а, која беше присвојила све лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне |
| ују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу мо |
| оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пуна премудрости.</p> <p |
| ругога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава |
| а њим.</p> <p>Заклетва беше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам |
| е да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Ст |
| етворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> |
| сти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по ре |
| уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам т |
| овина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете |
| “ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се ч |
| Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одговори други.</p> <p>— Откад му позли?</p |
| ти.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од т |
| ће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— |
| је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља!</p> <p |
| .</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасава |
| за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на ру |
| одру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши |
| /p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.< |
| У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb |
| Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори духовник.</p> <p> И наста ута |
| рм, овај сведок далеке прошлости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама разв |
| xml:id="SRP18965_C1.2.9"> <head>Рушење светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе |
| че — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Врем |
| сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Бо |
| мишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехо |
| те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног к |
| /p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо |
| </p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> |
| коностас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на и |
| анским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се |
| бода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долине, па и оне мрачне пећи |
| Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ход |
| грну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно |
| киде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! |
| ог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше |
| p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до с |
| апиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— |
| рши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Духовник |
| ти Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и |
| се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лиц |
| о и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> |
| веден, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници ост |
| х врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спас |
| ву и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> |
| ог живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слоб |
| рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пркоси јадим |
| раше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{ |
| и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шан |
| ише светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су д |
| Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати заточницима више светлости, а не дат |
| ут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с више је наређено, да и добро и зло дол |
| распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{ |
| >Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна |
| Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану |
| /p> <p> Све диже главу, ал’ још не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељ |
| је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила је и обесвет |
| рији Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом |
| Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо |
| шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би намењено да до |
| ml:id="SRP18965_C1.2.1"> <head>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште |
| снога и помамнога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, |
| до Јавора и Косова.{S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових |
| , напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, благ |
| е!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и м |
| народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни гл |
| Док је Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек б |
| ожју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авак |
| светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из |
| грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде. |
| рикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Деветогодишње његово ратовање засвед |
| више нема...{S} Једног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле |
| крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бра |
| е и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли поврат |
| она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала |
| или тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p> <p>После положене заклетве, отац Ђ |
| вде нас је позвала Домовина да испунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угл |
| узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</p> |
| За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта т |
| и народ.</p> <pb n="63" /> <p>Припалише свеће.</p> <p>Игуман Пајсије, отац Ђенадије, поп Радова |
| ејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.< |
| са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше в |
| гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о |
| примише речи доброг пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у |
| </p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама! |
| красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци |
| толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, д |
| извукао и оставио Жарка мало подаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко ни |
| е своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута о |
| је пута очекивао да га побратим позове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном |
| намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чис |
| мио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико он |
| а.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p> |
| ића.</p> <p>Жарко кришом баци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души из |
| кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћ |
| /p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!</p> <p>П |
| Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Рад |
| атству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} |
| радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{ |
| итељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и ум |
| злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, ника |
| рехова....{S} Нигде покоја немам....{S} Сви ме презиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p |
| иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажени: очи избодене, лице изгре |
| оше мноштво света, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и |
| слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> |
| пустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</ |
| ретурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ ромор |
| едајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белу |
| коње и привезали их за оближње дрво, а сви присутни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у прав |
| апе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским.</p> <p>Је |
| еснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, д |
| д мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потап |
| дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекра |
| Да послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додад |
| ва ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| е своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p |
| /p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-П |
| ега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаћ |
| у сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесн |
| ва и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Г |
| пуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са матером и се |
| е отац Ђенадије.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристаје |
| ише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну игуман са конака.</p> <p>Народ, пре |
| ан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} На лицу свако |
| једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како радили тако |
| и му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирв |
| велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, ник |
| ..{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта ч |
| сали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цел |
| и-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, г |
| Гвожђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће |
| иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p |
| ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну |
| е налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дуби |
| шчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња ста |
| .{S} Полетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвод |
| ри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвал |
| Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда зл |
| белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветара |
| мим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо, ови богати персијски ћили |
| никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у |
| астрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу |
| се, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> <p>Лако као ср |
| беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми |
| е, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div |
| отече неколико месеца.{S} Павле беше са свим раскинуо с Обрадом Момировићем.{S} Душа му је плам |
| </p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека у |
| пону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше ме |
| тима парао.</p> <p>Јаук и писка беху са свим близу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у од |
| ља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и с |
| е у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у |
| матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино о |
| аваху бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му на |
| ета:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један |
| сјава и просвећава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> |
| .</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљ |
| <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све виш |
| погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се |
| ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
| прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и лети, п |
| е шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно |
| дадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одрубити главе.{S} Они, који познаваху бурну прир |
| х над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер с |
| ти и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и вр |
| тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — одговори Жарко и приђе Бошку.</p> <p>З |
| а, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли људи прите |
| S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо |
| огромни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше ка |
| Поп Василије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи |
| се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прво место заузимаше кмет горачићски.{S |
| едној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега. |
| ли! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— |
| г ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из |
| Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и |
| амо послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из |
| bSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и ок |
| самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа |
| а њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф |
| То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S |
| ху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, |
| разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хва |
| муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну О |
| p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се пон |
| опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно на |
| у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Он |
| свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ва |
| и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и |
| <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове уст |
| здух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбија |
| в.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и с |
| ић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упит |
| ше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа ов |
| по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из |
| рна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се о |
| је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче |
| есреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Про |
| ми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја плани |
| а оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено прек |
| један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошарани |
| обедама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српст |
| дна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време проми |
| она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и ов |
| иваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше |
| /p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Сил |
| у.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p |
| <p>Двеста мишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— |
| ага Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им |
| , само једну наду:{S} Ослобођење народа свог.</p> <pb n="20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Наро |
| <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том |
| ца, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад посетио ове добре душе |
| да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и ч |
| ора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купин |
| рху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и ога |
| <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погаз |
| мар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и к |
| ро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као |
| се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити онде, гд |
| не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног |
| а сам материног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одб |
| аде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матер |
| ху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво н |
| ла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху |
| <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из |
| покривач, бисаге за подглавље, а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диж |
| а.{S} Реци јој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се ка |
| зјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином п |
| ест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још т |
| езе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се зако |
| _C2.2.10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и в |
| ред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста п |
| же граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> <p>Још мало треб |
| нојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци |
| о Мораве.</p> <p>Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно р |
| јени докази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног |
| успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узл |
| кри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упи |
| S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине |
| ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам |
| Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама |
| ку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Сп |
| ри Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу |
| ни се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју |
| ричаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично д |
| е збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.< |
| ожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не |
| српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, ка |
| а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше с |
| јана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" |
| p>Над главом је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да шт |
| после катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта и |
| еше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> |
| м шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаш |
| е огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум, ова |
| а жеравица расипаше светлост по мрачном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца |
| рожаше.</p> <p>Војвода беше одлучио, да свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, кол |
| да има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је |
| и ноћу, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зве |
| мучног рада.{S} Све беше заложио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} После |
| своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су има |
| рављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети.{S} Око седам ч |
| ипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, |
| /> <p>Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатр |
| .{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај |
| почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави својој? |
| беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} |
| Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и п |
| Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изоста |
| и устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином |
| од Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Так |
| <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко. |
| иш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја |
| је.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника |
| би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одл |
| учина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад |
| } Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и ка |
| > Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије |
| редни ратар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и н |
| ици, растурени по зборишту, потекоше на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела свој |
| рској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом |
| ма уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и доз |
| {S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пастира. |
| анити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера |
| ровића.</p> <pb n="75" /> <p>Бег призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно |
| ећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} |
| вето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква сл |
| а вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух |
| раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући |
| ом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпоро |
| о бојишту и прикупљати разбијене редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војвод |
| ек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо про |
| о добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарк |
| оде метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, кад Марашли-Ал |
| збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> < |
| , стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, так |
| масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним ст |
| зова излећу и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на ко |
| велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упут |
| злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кће |
| и без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже с |
| да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу на |
| већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучни |
| стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагр |
| земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног лекара!</p> <p>М |
| стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба |
| дан преображења политичког живота браће своје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти |
| у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир |
| Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његов |
| но, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу |
| шко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и |
| а Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не ва |
| <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо |
| > паде.{S} Престрављени народ напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећ |
| Народ беше престрављен.{S} Он напушташе своје огњиште и свој мал, да би само главу могао изнети |
| , не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p> |
| задрхта.{S} Беше потресена до дна душе своје.{S} Она паде, обгрли праг рукама, и јецајући, туж |
| грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} Они положише ор |
| очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га |
| вече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си |
| ила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љубави.{S} И к |
| удбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бе |
| њоме опије и за јуначке подвиге одушеви своје вршњаке.{S} Реч му беше муња, која продираше у ср |
| катастрофе, после опште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио |
| њихове кад и кад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по кој |
| езда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, |
| и старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и |
| </p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине |
| угом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, |
| оћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, |
| емља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутк |
| и!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако |
| ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо си |
| ..{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не мог |
| аше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, пуни |
| сом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да |
| чи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да |
| ваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бур |
| чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Како да преболи ране своје!... — зацвили ст |
| , да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио |
| уј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста сво |
| .</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Ст |
| и 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогн |
| p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвозде |
| пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почета |
| аху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ројеве.{S} Рој од 1814. замени онај од 1804.{S} Р |
| аше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" /> и |
| ене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи |
| низ његово преплануло лице, и крајевима својим додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса |
| штени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђе |
| дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасм |
| пусти њиве и домове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>В |
| беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах ј |
| Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово њег |
| и је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — примети Латиф. </p> |
| обро разабрао?</p> <p>— Видео сам очима својим.</p> <p>— Ако ли налетимо? — рече кмет и заврте |
| али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} |
| ади?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, |
| ли да задовољи Латифа или да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој с |
| и Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и и |
| развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> |
| чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у |
| журно похиташе одељенима и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и |
| главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— О |
| ме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <p |
| овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне б |
| више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстар |
| нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Ашин својим и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ок |
| на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војвод |
| сет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи |
| земљу.</p> <p>— Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници |
| арива све редом, рече „збогом“ и оде за својима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога с |
| последицама олује, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и |
| ло прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће |
| p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту |
| збројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</ |
| ебена и колико га грло донашаше, загрме својима:{S} Напред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Т |
| > <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p |
| пунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише ра |
| е мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Прими овај дар и п |
| апустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Ту |
| и уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руц |
| има.</p> <p>— Везујте их! — рече игуман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шес |
| од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> < |
| рзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> |
| оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповест |
| побратима и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осв |
| о овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже |
| и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и |
| .{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p |
| скушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Стар |
| {S} Ђенадије пропушташе зрно по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посма |
| ојвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици блиста војводско |
| , држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у |
| <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p |
| p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли |
| едили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесв |
| Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно |
| равда очекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да с |
| у просте, какве обично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше рани |
| погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| д ниси господар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости сво |
| рехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо и |
| би и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} По |
| јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се над |
| реображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, |
| бо је његово, а земљу је дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који си |
| се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јун |
| Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и последњи залогај.</p> <p>— |
| грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротвор несрећне породице Ђу |
| покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само једну на |
| ине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; о |
| очито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше |
| безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, |
| , оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан |
| , где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљив |
| ње</head> <p>Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према |
| евој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.< |
| сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај |
| {S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, о |
| хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и ч |
| ад домовином својом, као мати над децом својом?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Н |
| } Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе |
| илник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено |
| ју пре девет година, и коју народ крвљу својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство м |
| слан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жег |
| .{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, |
| бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз |
| нио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он |
| провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је ки |
| ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ б |
| о је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајд |
| ав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са цел |
| } Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> < |
| е му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао |
| кога дана, па никако да до краја изведе своју намеру.{S} Долазио би до капије свештеникове куће |
| — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> < |
| ко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одл |
| невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} |
| о.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и п |
| сти и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} |
| оме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то јо |
| здрагана, не престајући грлити и љубити своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} С |
| обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхт |
| о галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговор |
| еши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој гру |
| претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротн |
| } Не губи вере, оче, не губи!{S} Вршимо своју дужност.{S} Будимо, крепимо, осветљавамо, напајај |
| м рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задо |
| по даљини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих |
| али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— |
| ла нано, опрости!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће |
| у живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасени |
| кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Двеста друга, разбивени на Делиграду |
| вање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с п |
| >Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добр |
| ибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставш |
| Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног о |
| астуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> <p>Зар |
| Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небо |
| ир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим пло |
| , већ вук, који ноктима раздираше жртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху |
| ан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.< |
| свога Врховног Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се ут |
| и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су |
| а, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца гово |
| гова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело |
| цези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у |
| одиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном |
| нимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S |
| тно.{S} Добри Купиновљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештен |
| У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} |
| робуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, децо! — рече им он светитељс |
| послушаш савет мој...{S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јеца |
| атима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе ско |
| тецимо да бранимо домовину своју, нејач своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлач |
| све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и П |
| ид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову |
| се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувш |
| ; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да |
| е Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита ње |
| ивео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све при |
| разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост з |
| и.{S} Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра |
| рише крилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац |
| атио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> |
| њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и г |
| ter" xml:id="SRP18965_C2.4.4"> <head>На своме огњишту</head> <p> Бурни дани прохујаше...</p> <p |
| и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у |
| хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... — Буди ми веран!{S} Испрати агу и његове |
| и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Б |
| час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да ј |
| и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене |
| ц-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту неимари |
| се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор од им |
| ти своје, да би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје! |
| вога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарен |
| и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио се з |
| ама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева |
| оје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког |
| ко ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат |
| с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, кој |
| одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кметовој кући и остану да преноће.</p> <p>После |
| /p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на дв |
| /p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасију и рече му нешто наса |
| рчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то |
| !</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стоја |
| се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем о |
| д и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узне |
| свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> |
| ради неког посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женс |
| опи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе по |
| к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду св |
| ке пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена.{S} |
| ке пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њ |
| еде светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична стру |
| таше сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хит |
| теља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара |
| ка зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ са погнутом главом разиђе се |
| нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, зад |
| ицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?. |
| што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што |
| е намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се |
| одговори дечко, држећи подигнуто главу, сву румену и блажену, и пратећи својим лепим очима час |
| на земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а с |
| ог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слобод |
| кад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаћ |
| ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p |
| асташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни вр |
| ац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са р |
| м дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на ш |
| је да буде мати, права мати, па да има сву властиту моћ.</p> <p>Права је мати моћна.{S} Она је |
| вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан |
| ове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у |
| — мир, који му даваше маха, да развије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим |
| ива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица пр |
| Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се |
| а, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се н |
| осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на ње |
| ерења.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, ал |
| и неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чем |
| на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на о |
| о, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска |
| чео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана сти |
| „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га |
| иметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на св |
| ?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже |
| вином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по |
| ој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне |
| таје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом |
| е стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се |
| и падоше на колена.</p> <p>— Не бојте, се добре душе! — рече кмет благо.</p> <pb n="122" /> <p |
| вене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци |
| се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна |
| фу мало лакну на души.</p> <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — дода |
| {S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, вој |
| иже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду |
| Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца зб |
| и бедем, и они одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље |
| нцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S |
| {S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и |
| купи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не д |
| омећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабиј |
| ушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са |
| све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умир |
| олике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше заузета и порушена. |
| олике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог н |
| срђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — п |
| <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се држаше на коњу.</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори |
| <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи |
| и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бо |
| ве што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногама.{S} Дрхташе им сваки мишић, као да |
| лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бо |
| н је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба |
| аде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — с |
| е друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се врати. |
| есма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Су |
| а.{S} Поље и њиве, брда и долине, — сва се околина беше заодела белом одећом.{S} Огорели пањеви |
| ало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себ |
| S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе и из мртвих |
| S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи |
| а догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошко машући главом. — Павлов је с |
| ! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи |
| .</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — прод |
| аја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</ |
| лади кмет не одговори ништа.</p> <p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходат |
| рчевито десну руку и зајеча.</p> <p>Ага се диже и наже над рањеником.</p> <p>Манојло отвори очи |
| му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре |
| месту?</p> <p>— Код Небојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бит |
| нови Жарко са свом жестином.</p> <p>Ага се врашки насмеја и одмахнувши неколико пута главом реч |
| ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне нево |
| ак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, а |
| вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опа |
| p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и и |
| чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога госп |
| p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, |
| свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на г |
| вљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, |
| .{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасно |
| о беше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на ко |
| .</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— Који? — рече Јусуф пренеражено |
| то.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И о |
| ранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у бог |
| н некада беше на крилу добре матере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} |
| у и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> < |
| ћ стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде н |
| {S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држ |
| ћи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима |
| ога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећем |
| } Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што |
| ли то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи |
| било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} О |
| ачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као шт |
| везир, Рушид-паша, издаде заповест, да се Морава пређе и даље операције према Крушевцу предузм |
| — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> <p> Беху на 600 метара од Мора |
| почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше нико |
| Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом сило |
| ова повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То реч |
| магну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који |
| е.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теб |
| хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га |
| — Браћо и пријатељи! — настави он. — Да се покоримо вољи Божјој!...{S} Ево праштам Обраду!...{S |
| га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба |
| а, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не кајемо — прекиде га Дринчић.</p> <p> — Море!... — |
| > <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро |
| сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Х |
| .</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{ |
| бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— |
| ба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише че |
| ше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце |
| зме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а наро |
| авног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако ди |
| </p> <p>— Ма где...{S} Само она кућа да се одмах испразни — беше одговор.</p> <p>Јусуфу мало ла |
| о, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш |
| дланом преко јабучице. — Он је готов да се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом |
| и му руку.{S} Похитај и поздрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а о |
| ог вас погледао! — кликну он и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Св |
| оварали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца пот |
| , нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, |
| аће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Доба |
| слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и ра |
| учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> |
| <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо ј |
| аху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и при |
| дрхташе.{S} Неколико пута покушаваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.< |
| Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрп |
| тајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбего |
| оди да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с децом својом.{S} И јест им отац био! |
| од половине Потајники.{S} Изгледаше да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да пр |
| преко мере а особите вештине имађаше да се под кожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему |
| Жарко климну главом.</p> <p>— Осташе да се муче и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и за |
| укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, от |
| неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека |
| Потражимо дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="1 |
| се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вер |
| S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из |
| његово отуђивање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би к |
| о пута намераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га при |
| ињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко пот |
| наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме |
| невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, |
| римети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај изме |
| ушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије. |
| ано и повезано.</p> <p>Игуман нареди да се погинули изнесу из манастира и где год укопају, и ор |
| ци и Драгачеву.</p> <p> Милош нареди да се Морава прегази.</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p |
| јаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изгледаше да се отац раставља с дец |
| стале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} |
| на, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па по |
| зове свештениковој кући, па никад ни да се пошали!{S} Једном приликом, мало му к’о нагласи, да |
| отмичари буду савладани и принуђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано роб |
| 6" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођош |
| и!. рече ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу ра |
| пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички свети.</p> <p>Каква дрскост!..{S} За |
| оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разлоге раз |
| — Не одступам, оче...{S} Видим и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам п |
| ве — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Виде |
| кмет горачићски.{S} Он беше погодан да се Латифу подвуче под кожу и да временом покида све вез |
| хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насм |
| {S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по г |
| гла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, т |
| и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на ч |
| {S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман |
| подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S |
| чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад |
| .</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, |
| двукао под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око |
| о исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} Покушаваше <pb n="169" /> готово свакога |
| ико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не проз |
| према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би С |
| <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио |
| > <p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово |
| ротвор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља |
| лавом.</p> <p> — Не би ли добро било да се повучемо и Милоша сачекамо? — прихвати Капетан-Божо. |
| е самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S |
| аклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо |
| .{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје |
| а испред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не г |
| се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, нека јави, — Јеси ли разумео?</p> <p>— Ј |
| ољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати ка |
| оше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Љу |
| е невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти жи |
| беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</p> <p>Н |
| изваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену |
| енији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да |
| .{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, а од Ниша |
| му.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују да се причека.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да |
| кох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош |
| S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу |
| кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробн |
| е окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... |
| Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, |
| стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст |
| ке, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p |
| е и подне, а Милице никако.{S} Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више да |
| ковице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече о |
| же у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака. |
| спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник...</p> <p>....{S}Каква саб |
| аћа лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови вит |
| дарцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком пу |
| мало.{S} Дим потпуно ишчезаваше, и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше |
| ако сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђ |
| ак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и несу |
| ђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{ |
| ају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш |
| обних.{S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народ |
| руја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. |
| } Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Ко |
| /p> <p>— Ето Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{ |
| акајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осу |
| лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на в |
| би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То бех |
| е после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасе |
| Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не см |
| себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или ни |
| мехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће |
| овљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— |
| е пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— З |
| пет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> |
| кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прела |
| , ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и |
| ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</p> <p> — Куд знам? — одгово |
| Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово ми |
| дрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем понесе; кад и к |
| на.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново |
| И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. приб |
| оветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости |
| хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све в |
| е му кроз душу.{S} Он задркта и заплака се.</p> <p>И поноћ већ прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе. |
| епала још ни беше престала, а из конака се појави игуман Пајсије с оцем Ђенадијем.{S} За њима и |
| даном и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} |
| а остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Ку |
| посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој м |
| ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све |
| дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се |
| ј!...{S} Ево праштам Обраду!...{S} Нека се сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири ру |
| и пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div |
| здрави све да се ману лудорија.{S} Нека се одмах разилазе кућама, а остало је моја брига.</p> < |
| е сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSect |
| е.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му време за крајину.{S} Народ |
| твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твој |
| енио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се рас |
| ову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне |
| је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се |
| } Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби |
| а је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ бл |
| е пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не пад |
| Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жар |
| и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, притисла на груди, |
| мер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем из ов |
| се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и он те |
| разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало шт |
| у.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћај |
| Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче н |
| , диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, |
| узама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се м |
| ежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово |
| што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Је ли Ђорђу жао било поги |
| ама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{ |
| .{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он с |
| .{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раз |
| јмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну |
| побратимом?{S} Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И |
| ове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по гра |
| ом одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледа |
| {S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека |
| ркао и кашљуцао, само да би привукао на се пажњу.{S} Али, као за пакост, девојка се ретко виђаш |
| Бог! — одговори Манојло и метну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о ов |
| ко? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замо |
| Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — |
| еселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шт |
| рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</ |
| че он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осеч |
| ем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково |
| азите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборен |
| да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њим.</p> <p>Јусуф јој показа кућу и п |
| пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не |
| >— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> |
| — Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну ка |
| тупно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а небо облацима заодеваше.{S} Само нис |
| асенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По |
| Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу |
| и! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се погури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини н |
| те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одл |
| е!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи |
| ице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни |
| све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један кил |
| би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је |
| е, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко с |
| <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{ |
| ..</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за рамена.</p> <p>— Д |
| што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако |
| а, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у |
| unit="subSection" /> <p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p> |
| ана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог пазуха, другу и |
| аше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — |
| Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође до прозора.</p> <p>Жена пође за њим.</p> |
| да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну |
| урке?</p> <p>— Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћ |
| > <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јасту |
| ко — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћ |
| — Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стој |
| уф и Јашар испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била |
| везде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро заруд |
| иво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Маној |
| 8" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра ч |
| " /> <p>— Петровац, — одговори дете, па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно |
| або је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у |
| га јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} |
| S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери. |
| делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу |
| м што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачк |
| рочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један |
| /p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече:</p> <p> — Милићу!{S} Пр |
| ити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушн |
| м буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Похитај живо овим |
| p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> <p>Отац Ђенадије остаде с |
| а.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца шт |
| ађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{ |
| <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У |
| > <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му |
| е ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, |
| </p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета ог |
| тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још |
| ан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, скло |
| и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У т |
| ас преброја.{S} Нађе да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просуши |
| кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> <p>— Баците пушке!</ |
| , а кмет зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре |
| прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше к |
| деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима беше зама |
| дао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p |
| евим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом де |
| закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаш |
| уку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну и |
| — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и припазидер мало на |
| p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стоја |
| ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Пота |
| } Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом јелечету, златом извезеном.</p> |
| г погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прил |
| дви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Ср |
| p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Језа га свег |
| > <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снаг |
| т просипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царуј |
| иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби пушку, изиђе из одаје, п |
| може.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока. |
| у.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да п |
| ва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, б |
| ож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе му с бока.</p> <p>Павле презаше и поср |
| же.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— С |
| на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! реч |
| што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу |
| Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар сил |
| > <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнити. —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он в |
| /p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! |
| тарац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} |
| и руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се п |
| маћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет |
| гана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу |
| <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То бе |
| ођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, на |
| } На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одсту |
| исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит ромори |
| слушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите |
| > <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пр |
| да срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто к |
| рхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... пл |
| , не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> |
| а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица о |
| е у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ва |
| орка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отвор |
| оше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште. |
| ни како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" |
| рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се |
| /p> <p>Протече већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове н |
| ом рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрм |
| >На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не да побед |
| прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загрејаше и поспаше.</p> <p>Иг |
| у тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху. |
| ате, како веле наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њ |
| и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је суза |
| <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?. |
| лави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши |
| е пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену нек |
| димо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насме |
| , мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јаст |
| а, са кратком проседом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Ви |
| лаву, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! — рече ага и махну руком.</ |
| >Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се под |
| ев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!... |
| спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— |
| ...</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, си |
| ветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страх |
| p>— Живео Ломо! — кликну Жарко, окренув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла |
| , ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде пле |
| {S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| индан-Капије.{S} Арслан оде.</p> <p>Бег се саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двор |
| и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S |
| еше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манас |
| ше будућности, бољег живота.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој дец |
| е прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабиј |
| >Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног дана затече Манојла на |
| им се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам вес |
| је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре подижу.{S} И овај наук беше мудар и она му инс |
| се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше јез |
| шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему |
| .</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше оча |
| скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турак |
| Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похита |
| ичаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије |
| и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа |
| p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, |
| Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и в |
| Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> < |
| ише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, поново оборише ватру.</p> |
| ше <pb n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и |
| ви трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије. |
| ступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У нек |
| ишта.{S} Могу људи бити пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име |
| т, имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћ |
| о лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо |
| ваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимок |
| <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост парал |
| тње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара к |
| кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке |
| ада беху пуне живих мртваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне |
| овица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурва |
| хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> |
| ња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кро |
| чито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву ут |
| мо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташим |
| аду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Е |
| /p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се једва држаше на ногама.{S} Сваки мишић дрхтао је на |
| Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападах |
| их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али како?{S} Ето већ је |
| .{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је дов |
| е могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић |
| Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини пролаз.{S} Игуман и Ђенадије благо |
| ишљамо?{S} За нама је провала...{S} Куд се имамо враћати?</p> <p>— Не одступам, оче...{S} Видим |
| {S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете неприја |
| ава и разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спој |
| ајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне воде.{S} Ра |
| одигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећин |
| , брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, |
| бијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до ј |
| не верујем...{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} |
| к.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђена и последња |
| У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да с |
| ими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да |
| е чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас до |
| ушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговара |
| <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са стра |
| p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се уском |
| 2.1.2"> <head>Млади кмет.</head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, |
| естаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар ни |
| са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Х |
| атиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку. |
| ом врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад |
| bSection" /> <p>Обрад Момировић растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћи |
| е жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p |
| врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што ј |
| смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, |
| најмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у |
| p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима |
| и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити |
| е Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом |
| ђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Летео је и дању и ноћу, од пријатељ |
| > <p>Жена се обазре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p |
| зашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно да се прави мост, |
| и.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на |
| ead>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухора, лежи с |
| е стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше |
| тајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и п |
| илош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ в |
| хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудноват |
| е мртав, и оживе; беше изгубљен, и нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од |
| оде, а народ са погнутом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="su |
| се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шум |
| анасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогур |
| > <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посматраше рањеника.</p> <p>Ман |
| ну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу ст |
| елива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви |
| лу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче један празан сандук, отвори долап и извади ј |
| ђе манастир нагне на вратнице и разбеже се.</p> <p>На конаку беше до двадесет људи.{S} Сваки од |
| ка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војн |
| глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше |
| не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{ |
| приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточник |
| и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лев |
| суше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на неп |
| но!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше |
| исто место.</p> <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се на |
| p> <p>Жарко, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чел |
| из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз не |
| ста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беш |
| ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p |
| рушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се |
| >— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p> <p>— Бошко!...{ |
| потмуло: „Бог да му душу прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} |
| и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пр |
| ом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколи |
| свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова пес |
| апред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци на |
| ада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и делом подстицаху ог |
| рохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полет |
| не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S |
| </p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и о |
| p> Не потраја дуго, а преко Мораве диже се магла, и одмах затим загрокташе пушке.</p> <p>Борба |
| > Рајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјав |
| рске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше из |
| глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчев |
| м је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> |
| учи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У и |
| у? — рече поп након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудори |
| Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, извес |
| /p> <p> — Милице! — повика Жарко и диже се с постеље.</p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти |
| пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори ста |
| .</p> <p>— На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под она |
| таде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи |
| ици, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неима |
| ра ишчезоше.{S} На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних ви |
| } Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се располо |
| е задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Дуго премиш |
| ..</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој о |
| е, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он. |
| p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} |
| а.{S} Лево и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и н |
| ком пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња |
| d> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке |
| ио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, к |
| арод једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску |
| огледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична с |
| се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже преко доксата.</p> <p>— Аврам из Заблаће |
| гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз ш |
| ва је мати моћна.{S} Она је благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћа |
| месеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огр |
| шћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</ |
| енима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} |
| > — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече |
| е бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде |
| ваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше |
| ељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на |
| та жар паде и распршта се.</p> <p>Павле се испречи, прострели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш |
| им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме дола |
| о.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не |
| показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши ду |
| ораше му она — има свога вереника, коме се давно заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она |
| Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> < |
| јгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је |
| о би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је о |
| <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка |
| крчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило |
| Божја, која је саздала овај свет, брине се о њему и одржава га.{S} Колико ли нам је пута она пр |
| окића, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по |
| >Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко остави матер и изиђе.</p> <p>Не |
| па од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред х |
| уман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа западно.</p> <p>Опази неку светлост |
| {S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} |
| ак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>К |
| ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, |
| } Јусуф помоли главу кроз отвор, обазре се лево и десно, па се исправи, и рече женскињама:</p> |
| повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачи |
| p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим и |
| јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби |
| p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира |
| огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, |
| има!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих стра |
| свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу |
| {S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске к |
| рвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истр |
| кмет обазриво прескочи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва |
| ?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пу |
| </p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p> <p>— На Потајник!...{S} Јуриш! |
| зва војводе, рече нешто игуману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу |
| че кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Браћо и пријатељи! — настави он |
| не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресит |
| ожо и Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ва |
| о!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тел |
| е одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на с |
| срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>О |
| жарени од прве ватре.</p> <p>— Измирите се, измирите! — салетише и с лева и с десна.</p> <p>Про |
| p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{ |
| збавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у К |
| , и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше |
| е. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко |
| и смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари |
| олетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им руке.</p> <p>— Милост, ага, м |
| ним жишком, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако |
| во, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам ј |
| и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> |
| се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p>— Овамо!...</p> <pb n="108" /> |
| {S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар та |
| /p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.< |
| чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, |
| на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни |
| прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови р |
| у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештенику рудовачком...{S} Призови име Божје!< |
| д вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</ |
| пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека љу |
| вршју мирне воде.{S} Разна осећања муте се и бију као мрки облаци, кад их ветрови с разних стра |
| ници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поно |
| Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S |
| би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> < |
| година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опрос |
| "SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издаде з |
| овори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам |
| започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног рода |
| орњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лево, |
| оји у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога мом |
| и добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа |
| ерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова!...{S} Не клоните духом!{S} Н |
| д нам више веровати неће.{S} Разгневиће се, проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити |
| ета заповест.{S} Благослов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> |
| ачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера |
| у ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити |
| /p> <p>— Велики број заточеника извешће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше |
| лављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околин |
| драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанствене, зл |
| и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара засја рад |
| сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стал |
| .</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше ле |
| Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, а |
| p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћ |
| . </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош по |
| </p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих |
| о живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко |
| ...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; |
| p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, нег |
| ица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, али к |
| — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља бират |
| /p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S |
| p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— |
| ?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> <p>— Н |
| p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао са |
| p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{ |
| ори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Т |
| е.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи |
| тави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода |
| пушку.</p> <p>— Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> |
| к га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.</p> <p>Кмет |
| злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и п |
| о, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се саго |
| ица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти |
| спрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовц |
| <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо вр |
| p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из постеље.</p> <p> — Бег-Милош прекр |
| ориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не да |
| <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, ст |
| е пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада. |
| себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју. |
| ноге, <pb n="58" /> поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вр |
| ажено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У |
| му озари лице, а благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побра |
| садна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{ |
| , што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра |
| лом небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али |
| родица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљах |
| ољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњиш |
| ки песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Про |
| нака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <pb n="143" /> <p>— Браћо!. |
| ше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид |
| умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно ч |
| ебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Св |
| уге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка с |
| и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да и |
| м хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрати..{S} Латиф!...{S} Латив је за нама!. |
| махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошк |
| ски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> |
| понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече |
| ју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше |
| Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био |
| о подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припрем |
| пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му б |
| оглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к прест |
| дник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, |
| еваше.{S} Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветн |
| е вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз п |
| Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ пла |
| 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслужено.{S} Иг |
| а брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да бу |
| тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док не захвати и највише тачке.{ |
| гораше огромна ватра, а густ дим пењаше се к своду и продираше кроз пукотину.</p> <p>Овај лагум |
| купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његов |
| и кукање.{S} Момци поскочише и прибраше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p |
| тар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — |
| тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан |
| ље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и прете |
| ом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњав |
| твор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то |
| испод колена.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на к |
| ладић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На |
| /p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше задовољна, и вршаше своју ду |
| ћи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p |
| ни, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари д |
| марка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево |
| њеников.</p> <p>Самртна борба примицаше се крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} На |
| маше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указал |
| Осуђиваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче увер |
| <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута |
| мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и |
| ан мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} |
| десном вису, иза Потајника, залепршаше се гране на врховима дрвета.</p> <p>— Добро је! — рече |
| дану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху напали на једн |
| <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом пот |
| хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће |
| га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш го |
| рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, |
| ајник</head> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, |
| шта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекив |
| елу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присетио.</p> <p>— Од кад се мучим, а никако д |
| напред.{S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше н |
| остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>О |
| сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <mile |
| апије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше |
| ко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.< |
| p>Војводе прекинуше разговор и обазреше се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Ха |
| ј мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко |
| аше пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба |
| а.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} |
| {S} Али-бег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</ |
| посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им тр |
| утници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним сте |
| а кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} |
| Кад стигоше на један километар, развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевим |
| д стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу |
| главом?...{S} Поманиташе људи, искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао |
| S} Завађени дођоше игуману и исповедише се.{S} Блага реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супр |
| них људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаше да заузме вратнице |
| надије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву |
| >— Дед сад две и две!</p> <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и м |
| .</p> <p>Јунаци раширише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму |
| јица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> <p>Побратимство међу њима беше крвљу |
| ри Жарко и приђе Бошку.</p> <p>Загрлише се и ватрено пољубише.</p> <p>— Живели! — кликну Обрад. |
| ивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад |
| и заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити ту |
| /> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из р |
| </p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваше се и решише да се буне.</p> <p |
| а је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи |
| ка обазриво прекорачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се |
| и.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причањ |
| ction" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кроз њих промаче један коњани |
| адост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пре |
| коњма.{S} Вратнице манастирске отворише се и они пројездише.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| турицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му бл |
| бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа |
| /> <p>Врата на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p |
| и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек иза |
| опеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Око |
| земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="sub |
| дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с |
| испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише |
| S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутр |
| и и кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S |
| прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали.</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему |
| и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише с |
| ош два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да |
| ставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуње |
| аперене пушке, неколицина од њих машише се пушке.</p> <p>— Доле оружје, или сви гините! — викну |
| жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова |
| халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непо |
| ице, раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, ко |
| нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори с |
| p> Отац-Василије и отац-Ђенадије дигоше се и прекрстише се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на у |
| ницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра |
| воде што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не мога |
| ици похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак уда |
| се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <milestone unit="subSection" /> |
| речима и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше пораже |
| о прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше његовом „положају.“ Најтеже је |
| да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо по |
| > <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, к |
| л-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли за |
| , узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од |
| <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог р |
| </p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну |
| а ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone |
| S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сул |
| деше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> |
| /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стран |
| са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ упра |
| ебаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо грање разноликог дрве |
| д којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с |
| S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало |
| гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садеља |
| сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и леп |
| ивена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена др |
| S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{ |
| аде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, |
| а се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обр |
| збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачки |
| енију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би д |
| ебе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па |
| назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице из |
| збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га |
| гов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бош |
| дно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору пре |
| де син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудр |
| ојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од свештен |
| полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Ч |
| д би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рај |
| отиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлук |
| је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прс |
| у, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мат |
| Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> |
| и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно |
| научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пропадн |
| ан изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе |
| ећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, при |
| Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су отк |
| ви, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тре |
| оризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milestone un |
| <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва ти |
| на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико |
| ш, облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој |
| p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и |
| са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са |
| ену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, дође до једног грм |
| а устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83" /> <p>Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф пр |
| .</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратк |
| побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад |
| предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак га запита:</p |
| по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, |
| спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Н |
| а заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, на |
| тир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше с |
| аји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спас |
| е међу зидинама.{S} Мало доцније појави се с десна, и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиж |
| отуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати |
| ожемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
| >Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и по |
| .{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да бу |
| ња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточн |
| еше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> |
| нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S |
| ху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвиш |
| .</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши? |
| рајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</ |
| беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвеков |
| јаше и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је с |
| аре и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из гудура и планина.{S} Они имађаху своје ро |
| ш се први дим не беше растурио, а други се већ диже и притиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру |
| ј саветима својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту |
| , приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе фил |
| <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да |
| ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош |
| биталиште духовниково.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше пон |
| — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкч |
| Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="9 |
| из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.</p> <p>— Награди га! — рече дебељко и пако |
| ава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, |
| > <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} |
| рба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи |
| у, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се на |
| лице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне трина |
| чан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p |
| њене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високо |
| једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази |
| , па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер |
| n="100" /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заб |
| Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок |
| гова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Један једини покрет могао је свима одр |
| премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p> |
| шао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им бе |
| о је неколико дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; |
| есет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! |
| многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> |
| > <p>Дођоше до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор на |
| и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах сев |
| а изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорав |
| .</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њи |
| из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо посмат |
| призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— |
| </p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори |
| пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашовати кршевима и горама?</p> <p>— Казнимо само бу |
| потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Н |
| д, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Ка |
| ато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.< |
| ад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је о |
| мо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу н |
| одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадова |
| ора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче са |
| ет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, али се брзо врати, носећи жар на иверу.</p> <pb n="47" /> < |
| та ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше |
| ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестином нападоше.</p> |
| ли, злостављали и на коље набивали, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пош |
| } Латиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзи |
| > <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури |
| ало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истиц |
| дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више |
| епа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бит |
| > <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш заш |
| лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш с |
| оге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко п |
| аци руку преко рамена Божова.{S} Остали се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p |
| к.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Момци Латифови поуст |
| се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и |
| Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше м |
| цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајш |
| сти!...{S} Благослови кћер своју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њ |
| нака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљ |
| уку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, у |
| о у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљи |
| шај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, пис |
| S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом на 800 метара.</p |
| есна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправ |
| знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређ |
| аде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, о |
| се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер са |
| крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она |
| чинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свалило, па ме мори — рече Жарко и метну руку |
| ући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Да |
| стима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} |
| у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несре |
| p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прекиде га к |
| {S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На з |
| ећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, |
| кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p |
| <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.< |
| p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, син |
| Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и образоваше кару.{S} Заточници остадоше у |
| Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори |
| p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примље |
| очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимат |
| испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема. |
| маиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана, а ниш |
| орице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Т |
| али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Ка |
| говој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стаја |
| врстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци да |
| се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно ис |
| под мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се погледаше, насмешише, потом загрлише и пољубише.</p> |
| ју?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, |
| е с њима, добри Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима... |
| О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела?</p> |
| ху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаше, непријатељи се у кошт |
| </head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не |
| мо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама |
| је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени док |
| да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број ума |
| и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p |
| /p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Оме |
| > Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У |
| <p>Овај призор згроми присутне.{S} Они се згледаше, окренуше, главом одмахнуше и један по једа |
| екао, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше |
| витештва, Милош геније мудрости.{S} Они се допуњаваху, и плод њихова заједничког рада беше:{S} |
| } Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> |
| Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> |
| заглади оштрину првих речи.</p> <p>Они се растадоше као кумови и добри пријатељи.</p> <pb n="4 |
| шо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — |
| овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Па |
| спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око раке и сандука.</p> <p> Отац Атанасије, |
| — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шт |
| војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна д |
| ? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат |
| о ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> |
| — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тр |
| {S} Под гранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни н |
| } Обрад познаде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву |
| ахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина. |
| <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и |
| Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</ |
| ад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> |
| {S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, |
| и Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку |
| подаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу |
| траја дуго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђо |
| ешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у |
| е своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао о |
| , опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се права борба.</p> <p>Двојица од отмичара, видевши опа |
| о поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му гл |
| /p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рука |
| p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тр |
| му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chap |
| <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мал |
| ув се дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, |
| а полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије зад |
| есто писке и јаука, весела песма захори се гором и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморн |
| вори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се заж |
| p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, |
| свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</ |
| .. изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево |
| ицу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — осече се кмет и истрже нож. |
| другом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци ха |
| а часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже |
| ало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жац |
| S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти |
| у, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема погов |
| кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и |
| еће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бегунце да шт |
| имети први.</p> <p>— Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазб |
| дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу |
| од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га грло донашаше, загрме својим |
| едне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан бе |
| противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прилично одмакао, кад се на |
| очи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p> <p>— |
| <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беш |
| је.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман из |
| ије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози он |
| се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У је |
| м плодом, и кад се врати својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранч |
| трча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и вид |
| до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone u |
| ..</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче |
| растаде се с кметом горачићским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — |
| ем изиђе из одаје, и мало доцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кес |
| и.</p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бош |
| оба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу. |
| вориште Латифово, испрати кмета и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра д |
| е.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одг |
| и, брат’ Павле — одговори Обрад и врати се дома.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обрад М |
| ука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Ш |
| илица пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| љама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како д |
| p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једн |
| .</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати се.{S} Лице му беше озарено великом радошћу.{S} Он беша |
| ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их к |
| Обрад га познаде, остави бусију и врати се дружини са погнутом главом.</p> <p>Присутни ником по |
| једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази. |
| </p> <p> Момак оде.{S} Мало затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражи |
| арко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на кл |
| његовом „положају.“ Најтеже је одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опасн |
| од стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна су |
| воме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вав |
| ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ва |
| у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p |
| Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада други вид. |
| мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови постајаху све ређи а ва |
| губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити дру |
| ло им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p> |
| ави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} |
| >Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом неколико пута, заигра прст |
| а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се видеше.{S} Беху један према другом |
| о рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарк |
| енадије подиже главу пут неба, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин! |
| стави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и |
| на Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти име |
| ћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> |
| цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Гр |
| рене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на јед |
| ређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p |
| Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену ју |
| <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за |
| > <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и |
| остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризв |
| га диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа |
| пречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође д |
| е настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше |
| ов, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и |
| е заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окук |
| За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади п |
| н Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упита |
| ојска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћ |
| е, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.</p> <p |
| кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде |
| унак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једно |
| луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, крочи н |
| е коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} |
| до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну стариц |
| и се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с |
| рока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита |
| леда, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?< |
| аде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет |
| стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао преко њега, а кроз густо гра |
| одакле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им б |
| <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p |
| е обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{S} Једно |
| промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише стар |
| одао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи ос |
| p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија |
| ужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> |
| , бежаше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиште |
| в у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</ |
| ета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и у |
| поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце бе |
| Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S |
| овикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени |
| јатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и газећи мртве и |
| дире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем св |
| несмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту |
| По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Ста |
| време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима незгодама, јурећи и дању и ноћу, и зими и л |
| , Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и сп |
| ше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше |
| тиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија |
| мницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Манојло изд |
| ом.</p> <p>Манојло отвори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том с |
| S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како је, куме |
| — Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па |
| о.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> |
| злети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која в |
| ве, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојл |
| та ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Ја |
| > <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар |
| и једва се одржа на ногама.{S} Младићи се подигоше.</p> <p>— Бошко Ђукић! — рече Омер и махну |
| он светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови |
| спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на |
| у ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било си |
| >— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и |
| чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговор |
| , тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важниј |
| мед и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се за |
| Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, к |
| оје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, |
| арице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p |
| >Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div |
| <p>— Добро је! — рече Вучић намештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" / |
| , догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p |
| шту и ногом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим в |
| {S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запом |
| </p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одго |
| >— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} |
| врташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задо |
| и.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом |
| за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше стра |
| устош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг ра |
| p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати. |
| зе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добр |
| атиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај |
| <p>Маса света изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна гр |
| рци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пуш |
| чеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова бежанија из |
| ге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва згаришта |
| толац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише |
| ругога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом |
| Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрав |
| кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступ |
| о нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше.</p> <p>— Јест... он нас зове.{S} Објавио ј |
| м треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни |
| шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће б |
| {S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи ра |
| па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше |
| аћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосн |
| дбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> < |
| и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше пред Жар |
| рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p |
| ари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не па |
| } Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их |
| е Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече |
| адан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дуб |
| м осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жест |
| то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до |
| .</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</ |
| :</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p> |
| се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, |
| </p> <p>Момак га погледа.</p> <p>— Вуци се! — осече се кмет.</p> <p>Момак диже котарицу и оде.< |
| /p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — понови Жарко са свом жестином.</ |
| ски, са педесет другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева. |
| остиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун поноса, пун кра |
| воље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, п |
| > <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <d |
| ницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старц |
| рса и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Как |
| суђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје |
| и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастир |
| ословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете |
| да, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не з |
| брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а о |
| стребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе |
| тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле приј |
| > <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше |
| е испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и |
| на.{S} Он прикупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али б |
| срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, |
| S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теш |
| одрасте, напусти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искре |
| вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова на |
| та то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна |
| о њега, посла кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двад |
| ораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паш |
| и:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> |
| ди шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жар |
| ачекај десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не од |
| — Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву тре |
| фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет |
| а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена. |
| а уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрча |
| клонемо духом, војводо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не ре |
| е кмет и заврте главом.</p> <p>— Не бој се — одговори Мирко.</p> <p>— На посао! — рече кмет и д |
| ао да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успес |
| ви помоћници имађаху мутну воду, а овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер т |
| ој беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се м |
| е поред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој с |
| е то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка |
| ем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети.{S} Он осећаше како нешто губ |
| аслања се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Кабла |
| Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син |
| нага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила |
| не, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — осече с |
| главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’ |
| сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у г |
| Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прим |
| ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69 |
| .</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> |
| и ову оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши бла |
| хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ |
| > <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> |
| ека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага при |
| ека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где |
| и гора се заодела првим листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пи |
| ебара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопа |
| — Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бел |
| елазио преко неких јаруга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста |
| играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> |
| на.</p> <p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и пр |
| ну.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејури ходник и сл |
| p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јунач |
| ори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога |
| > <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да и |
| Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распал |
| ћ.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> |
| реме је, оче — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, |
| д Обрада.</p> <p>— Е?</p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину.. |
| и и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста капа пол |
| ма ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „злат |
| ша моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, у |
| огинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој п |
| сам незнам куд и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелаз |
| с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{ |
| у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се уз |
| огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере |
| и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујет |
| један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и |
| <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и непријатељи се в |
| ипали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, |
| главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша. |
| збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од с |
| <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километа |
| е према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило с |
| е кад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, |
| ђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p> |
| ала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући |
| и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и бег и |
| p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ва |
| кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, сво |
| лића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликнуше |
| е.</p> <p>Обрад и Жарко приђоше и редом се поздравише.</p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи |
| ушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одговори Бош |
| S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера се кмет |
| Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном п |
| Книћанин, па левом диже капу, а десном се прекрсти.</p> <p> Попут њега прекрстише се и остали. |
| личанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сет |
| 4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-ам |
| се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенади |
| <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас |
| <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p |
| ротрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече |
| оре, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> < |
| ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човеч |
| и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прав |
| слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, |
| ра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p> |
| м положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у в |
| отајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља |
| ћи се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама |
| главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — уп |
| е домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упит |
| поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> |
| ече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p> |
| е твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично располо |
| </p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двориште.{S |
| ши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква |
| , и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше разг |
| ако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и наже п |
| се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Леде |
| а дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p |
| ти у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарк |
| м Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаил |
| ад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олис |
| ва и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с |
| и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То |
| руне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати п |
| — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да бу |
| равити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора пустити.</p> <p>— Кога желиш?</p> <p>— Бошка — |
| >Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, пр |
| урице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Ра |
| рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у од |
| Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето |
| очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни мало не збуни.{S} Он још јаче прикупи ланац и гру |
| губи сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри ру |
| чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он |
| игра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо! |
| д се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p> |
| то гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Си |
| } У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који |
| едоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као д |
| д сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони главу на јастук и заспа |
| збегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> |
| нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако нас кад кад зли |
| а му дивна, готово величанствена.{S} Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Сна |
| Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> |
| прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одм |
| скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за |
| речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не |
| прође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обор |
| гла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре |
| кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече: |
| њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, и оде Милици.</p> <p>После обичног разговора у |
| пште несреће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кри |
| ску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође напред.{S} Зидине |
| склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ иск |
| /p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви он |
| ратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можд |
| ћних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несре |
| вода Руднички појми свој положај.{S} Он се обрати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости р |
| Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и не опази кад неко са вратниц |
| рцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да там |
| /p> <p>Младог кмета обузе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћу |
| милија од свих деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S |
| роз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени |
| 110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Бео |
| ој ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једно |
| нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће о |
| ану, као да га ко жеравицом посу.{S} Он се диже, исправи, подбочи и рече:</p> <p>— Ама, је ли о |
| ојих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у о |
| отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! |
| S} Зидине манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} |
| е осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих ст |
| ао да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p |
| очи поток, Обрадова пушка плану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> |
| вија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок |
| блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци |
| арко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав з |
| > <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље |
| и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушча |
| евитом брзином прелетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод |
| рхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина ожи |
| {S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши.</p> <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред |
| мо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрхта и прострели га очима.< |
| а као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да |
| ушке.</p> <p>— Ни корака даље! — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Бил |
| ле припали лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у |
| овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ак |
| /p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Сели |
| .{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} |
| облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила к |
| о опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би р |
| иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „До |
| лучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И дои |
| Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати |
| и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћин |
| </p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павл |
| апије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго |
| је већ излазио из манастира и разилазио се кућама.</p> <p>Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђош |
| ед Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му је <pb n="21" /> м |
| да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се лепо и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у малено |
| > <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Тво |
| рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи забл |
| рске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да ск |
| ти трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом ш |
| } Све моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, а |
| е разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо |
| коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до |
| а прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, ако се потурчите.{S} Иначе одосте за Пајсијем.{S} Будите са |
| А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином ли |
| Па?</p> <p>— Примио бих је с децом, ако се баш мора.{S} Отац јој је оставио грдно имање.</p> <p |
| Освану Преображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмеш |
| ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нис |
| па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том с |
| више видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{ |
| —</p> <p>Јусуф занеме.{S} Он виде, како се све наврзло да му осујети планове То га баци у очаја |
| {S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Х |
| — Да је зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђ |
| му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> |
| .</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове планина?</p> <pb n="69" /> <p>— Петровац, — одг |
| љске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови треште, како |
| а побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.< |
| а се добро промислити.{S} Ви знате како се и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси |
| , готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког час |
| е теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> |
| мутни облаци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над |
| н баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући поступне.</p> <p |
| косте и обикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како г |
| гње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> |
| м, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликн |
| <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потреса |
| умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљад |
| ко кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништа.</p |
| гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гудалом |
| то је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> |
| p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада б |
| никове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особ |
| ише Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на |
| p>— Имам.</p> <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмет |
| ше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Аг |
| /p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с |
| ву?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Дост |
| то је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га О |
| Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} |
| Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше |
| на после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се насмеши и баци детињасти поглед на жену.</p> <p>— Да |
| одиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њем |
| ја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му |
| " xml:id="SRP18965_C2.4.2"> <head>Жарко се брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше |
| S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си оно |
| а си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хај |
| ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је |
| аху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жи |
| душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се врати матери, и осећаше се добро.{S} Мати пак беше з |
| куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарк |
| Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да проп |
| ти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Ма |
| а слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе |
| че Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад |
| ће боље да сад одмах идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— |
| апева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по |
| ш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту ср |
| ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан об |
| игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му ч |
| <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је т |
| ао да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуља |
| .{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаћ |
| рах помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно.{S} Засавица беше мутна и крвава.{S} Путе |
| у душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече:</p> <p>— Обраде!...{S |
| /p> <p>— За многе — одговори ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска и |
| и?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p> |
| {S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна |
| и!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година р |
| >Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће |
| ао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, саставље |
| b n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас |
| ком надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у с |
| авукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те с |
| еда на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате. |
| /> <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као лес |
| е мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За ча |
| е.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише по је |
| /p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Х |
| ше кратка, али света:</p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бит |
| } Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, чести |
| почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — |
| Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> |
| шко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече р |
| сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p |
| ујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> |
| ош тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гин |
| а!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришај |
| анимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па |
| Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља опет припитати Милоша.{S} Његови савет |
| о свето знамење њено!{S} Пођимо, боримо се, па и изгинимо под њом!...{S} Гробова наших неће бит |
| ашљимо људе по нахијама.{S} Посаветујмо се, браћо, као људи.{S} Припремимо се како ваља, па кад |
| ара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се |
| утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако |
| днога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе |
| , па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене |
| нчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали празну пушку?{S} Није ли бољ |
| {S} Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина на |
| настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас преброја.{S} Нађе да нас је мало, |
| еђу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како је ништавна реч човека у |
| Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — |
| срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће годин |
| ратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ето ме сад |
| и главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплаши |
| како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта. |
| е да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми |
| први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доц |
| превалило..</p> <p>Густа магла поступно се разбијаше и дизаше.{S} Околина се рашчишћаваше, а не |
| >— Награди га! — рече дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудн |
| очној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које |
| оје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше њег |
| ј ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подигну и нову зграду, која ће би |
| их висова.{S} Са дна овог котла, вечито се разлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај кота |
| то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отва |
| S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче |
| има.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Мило |
| презу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе |
| у са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, оставља |
| крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше обр |
| тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса не бе |
| ије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад |
| оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</ |
| ов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак б |
| ушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку игр |
| сећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијеша |
| слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао некако |
| Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одр |
| ијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш да |
| рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Во |
| лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвише |
| , пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине |
| о? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази |
| ма.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак г |
| , који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим |
| све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите ли с |
| тање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> <p>Н |
| </p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужас |
| арко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у |
| Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{ |
| /p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше, ал |
| за нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... теш |
| ета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb |
| смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га ст |
| е јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, нос |
| аше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав у |
| јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> с |
| p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику |
| /p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али их н |
| вест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} То |
| има, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непријате |
| Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше |
| ж’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У |
| "36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну к |
| вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса |
| .</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај |
| маш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p |
| стави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гла |
| ед вече, пошто просушисмо одело и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и |
| што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори игуман.</p> < |
| завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p |
| ула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало |
| нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио је с нама и после |
| ојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У о |
| даљине не пренуше из заноса.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из да |
| о несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, поп |
| на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} |
| е власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па с |
| упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака |
| Ајша изненађена овим одговором.{S} Зар се нису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамни |
| ио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без |
| Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а |
| е се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" |
| ?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе. |
| о да се о њему разно говори.</p> <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше ог |
| час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p |
| твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, ј |
| } Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склања |
| пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико пов |
| нутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према |
| p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с велико |
| >Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домо |
| } Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топо |
| .</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше |
| варати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњ |
| бало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут о |
| ужани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три |
| уће и светлост обасја двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна же |
| <p>Момци Латифови продужише пут, а кмет се врати кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>М |
| окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах |
| /p> <p>— Нећаку Манојлову..</p> <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи д |
| /p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним је |
| светлост.{S} Душа његова засја и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно. |
| науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, та |
| , писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од сво |
| — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па се затим окрете својима и рече |
| ише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже гл |
| ни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Ра |
| Вучића, а Вучић обгрли Лома.{S} Дринчић се налакти на Мутапа, а Мутап пребаци руку преко рамена |
| ода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост тр |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се |
| адије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p>Обојица занемише.{S} Ђе |
| <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њих |
| p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> |
| е!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у |
| Бошко и јетко се насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у |
| , а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, од којих свака има по три спрата та |
| S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, |
| је, јер и највећи капитали расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособ |
| Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јављају се просиоци.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита |
| же руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се потурчити.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасе |
| њем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, |
| му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Драгачеву, прелећ |
| Крајна радост и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} |
| аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе |
| стру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи. |
| мех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p |
| <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> <p>— А |
| се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у дво |
| за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n=" |
| тила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђ |
| а?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> < |
| о! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| и, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да ви |
| одица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> |
| епша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше никако да се см |
| ар да народ сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; |
| прилику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуч |
| где по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђа |
| и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће д |
| е, очи дођоше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; по |
| !</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе н |
| p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледа |
| све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На конаку беху з |
| дост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово вели |
| рни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!...{S} Да |
| брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ов |
| вери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зелен |
| очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се |
| о речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризон |
| ше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим кост |
| извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе |
| овори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не |
| оје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесетор |
| и, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса |
| ли Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" x |
| и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедема и приби |
| а.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он с |
| .{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лиц |
| новче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, д |
| p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да јед |
| ази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с |
| о, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру пр |
| p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.< |
| p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним гласом рече:</p> |
| >Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Мар |
| авалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и |
| да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чув |
| S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф |
| } Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни.{S} Неколико пута намераваше |
| ожјом, и сваки присутни осећаше како му се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки г |
| ешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се |
| акон оног бегства из града.{S} Жарко му се веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} А |
| > <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито |
| како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивш |
| анине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и с |
| Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он |
| ред и позва рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе рец |
| е косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи казиваху питомину и нежност. |
| поду оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је |
| и човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да |
| Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумре?{S} |
| рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђ |
| за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љ |
| ето посла, оче игумане!</p> <p>Игуману се мало лице разведри.{S} Он подиже главу и рече:</p> < |
| на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмит |
| гозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близ |
| Напред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на |
| еде дуго времена.{S} На један мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по коле |
| чинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..< |
| ђе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="15 |
| p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>М |
| </p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p> |
| p> <p>— Не брини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила |
| /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити |
| беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаник |
| ="subSection" /> <p>Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагу |
| срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи |
| опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разу |
| вање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али о |
| изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{S} |
| разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још сле |
| брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада цел |
| у игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојиц |
| на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али |
| анца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се |
| ше плотуном.</p> <p>За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, |
| добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте |
| ло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p |
| ик стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њим б |
| ајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов напа |
| освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} О |
| ену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио п |
| српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви |
| сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чет |
| с, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се |
| д, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошк |
| урци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на Мо |
| последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а осо |
| у ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кме |
| корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови |
| Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београ |
| <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, |
| p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p> |
| овљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, от |
| м спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба м |
| гда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се руг |
| ад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћ |
| е промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час |
| ских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку |
| јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву |
| ојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше к |
| ница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по п |
| На витим гранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарњ |
| о бисерном плаветнилу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ишчезе и последње...< |
| на ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S |
| аповедаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништ |
| е, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кро |
| о и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где прошаране снегом.</p> |
| таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла |
| Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> |
| од редова.{S} Људи, жене, деца, ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно |
| , склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непом |
| ке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе |
| обузела а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му |
| .</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том |
| ико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз продоре њихове кад и кад по која звезд |
| а, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље |
| ј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла доносило плодове добр |
| ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не |
| другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други ка Марков |
| /p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга л |
| меним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевима својим |
| е опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се све више.{S} Народ, престрављен, бежаше испред њихов |
| иташе.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним плаветнилом небеским, а лепота његова прел |
| да се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурв |
| на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шум |
| <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и Бошкови.{S} Н |
| у на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p> |
| Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и потајни |
| кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону. |
| жа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — ц |
| 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада М |
| оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да |
| ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милош |
| у.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана |
| а је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једно |
| ети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду и |
| но приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p |
| е чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори а |
| атима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Обрад |
| ди бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> |
| ићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> <p>— |
| адосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутн |
| е.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> |
| говори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав зад |
| узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S} О |
| цу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} |
| а леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре! — рече Ломо |
| </p> <p>— Не бијте ми побратима! — зачу се глас из даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека |
| </p> <p> — Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја |
| е и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и кукање.{S} Момци п |
| ојводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Т |
| таде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с |
| ачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се ста |
| лаву његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и изађе.</p> <p> |
| е и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ос |
| се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се згледаше.< |
| скочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 |
| p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом |
| " xml:id="SRP18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, |
| но пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече: |
| гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пу |
| S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе фи |
| и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлука и протрља очи.</p> <p>— |
| /p> <p>Жена климну главом.</p> <p>Јусуф се саже, закључа сандук и предаде кључ жени.</p> <p>— Д |
| чак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> < |
| /p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метн |
| Покажи ми путеве наредаба својих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чува |
| ље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} |
| н и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <p |
| устише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Оче |
| поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, |
| атиче издајицу на нос?</p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p |
| а се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите, па на гребене.</p> <p>Аврам и Раш |
| до.{S} Земља затутња под ногама, ваздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Пр |
| зама и да допре до заточника.{S} Ваздух се проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је |
| весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type="group |
| к не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:< |
| ожијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{S} Очи |
| и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{ |
| куца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се од |
| неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке |
| изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уве |
| ј да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и |
| бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} |
| Рустем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја м |
| оје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне н |
| ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза н |
| ја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо |
| и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај дец |
| нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спу |
| при растанку рече:</p> <p>— Пријавићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} |
| и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> <p>Бошко |
| ијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потај |
| војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а други се већ диже и при |
| е пушке.</p> <p>Борба поче.</p> <p> Још се дим не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загр |
| топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете |
| ем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верује |
| ружаних људи.{S} Над главом њиховом још се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече и |
| остадоше још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио су |
| валу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и вар |
| њу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико |
| иф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама |
| д Ниша Марашли-Али- паша.</p> <p> Милош се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња |
| — рече поп, осмеливши се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас ис |
| овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска |
| {S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и |
| ижи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побрат |
| ио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква ав |
| уће да видим њу? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на ов |
| у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема милосрђа.{S} Свако бежи како мо |
| отоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p> |
| ко питање одговараше збуњено, готово за себе.{S} Још кад би се десило, да му се поглед случајно |
| но пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне главице к неб |
| но, код капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, твр |
| n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасениј |
| /p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој |
| вуцкао и са особитим задовољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му увер |
| бли крв.{S} Он паде, а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника |
| авом Павловом.{S} Он не даваше гласа од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама. |
| што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само |
| , метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</ |
| аља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> < |
| енашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће |
| ећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к неб |
| ена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војс |
| таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се |
| дскакута кући.</p> <p>Ђенадије беше ван себе од радости.{S} Не могаше реч да прозбори.{S} Игума |
| S} Милујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.< |
| ражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испрекидани <pb n="163" /> облаци, растурени п |
| ју.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> < |
| ни подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— |
| кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре |
| , изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Па |
| о том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је да вас иселим из ове к |
| ст прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — е |
| дамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— |
| ога, опали пиштољ и размахну сабљом око себе.{S} И кад паде, прорешетан безбројним зрнима, паде |
| час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Лати |
| о и пошто се одморисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да |
| а сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не в |
| напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све шт |
| споде Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се лом |
| : или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамниц |
| .{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" |
| <head>Побратими</head> <p>Жарко осветла себи образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде тере |
| ише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју По |
| уљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту. |
| ш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, и рече:</p> <p>— Потражимо дружину!</ |
| Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p |
| е ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био прв |
| је, које Морава вековима подриваше, док себи пут не прокрчи.</p> <p>Каблар, као оно прекаљени ј |
| беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</ |
| е, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије друго.{S} Коре |
| осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи проди |
| т његова, јер ни једне длаке не дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човек |
| кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Мак |
| p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна; |
| ве браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду |
| <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p |
| учим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме п |
| <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} |
| > <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити мож |
| </p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} |
| у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти |
| ему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибу |
| к.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште |
| Само се могаше видети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саи |
| о за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи |
| чезе, а пламен га обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, |
| <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше |
| дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S |
| авни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика |
| не, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава |
| извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Ж |
| засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљ |
| тарац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод самур-калпака, а дуга седа б |
| , вираше му испод самур-калпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} |
| Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — Сви саветују д |
| ли ради да обрадујете пашу? — рече кмет седајући међу њих.</p> <p>— Како не? одговоре момци.</p |
| , да би само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што н |
| немарно по одаји, па се враћао и поново седао на исто место.</p> <p>На један мах протеже се и з |
| одао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> < |
| ори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> |
| — одговори Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћута |
| Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори главу на зид и обави је рукама.{S} |
| еше омалена раста, нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше |
| а од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и с |
| И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије бе |
| , избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће |
| , нешто мало погрбљен, седе косе и дуге седе браде.{S} На лицу му се огледаше благост, а очи ка |
| то ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић |
| ник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрас |
| ре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече с |
| /p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти м |
| иже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар ши |
| S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S |
| згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим |
| ај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај |
| атке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто пр |
| и му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Пр |
| реме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је код огњишта и сводио рачуне о положају, који м |
| азио и с ким се састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова п |
| .</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он у |
| /p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница |
| да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> |
| {S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, певаху и |
| само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> |
| е разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отир |
| м, да се не могаше разабрати.</p> <p> — Седи, веселнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спуст |
| <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— П |
| ено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса |
| ко не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе |
| манастирски излете из конака.</p> <p>— Седлај коње! — рече му игуман.</p> <p>— Одмах! — одгово |
| 18965_P2.3"> <pb n="165" /> <head>КЊИГА СЕДМА</head> <head>ТАКОВО</head> <div type="chapter" xm |
| нови млади кмет радосно и понуди агу да седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен |
| <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутн |
| ини.{S} Отац Ђенадије беше погнуо своју седу главу, а рукама немарно претураше зрна дугих броја |
| тац Ђенедије и игуманов брат Димитрије, сеђаху на доксату и вођаху разговор.</p> <p>— Још никог |
| /p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно |
| У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Мла |
| ад приђе вратима и назвири.{S} Око огња сеђаху до десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрст |
| .</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небе |
| се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради |
| лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се |
| растом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега |
| и дође до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом поја |
| , а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</ |
| једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То б |
| p> <p>Једног јесењег дана, исте године, сеђаше он пред кућом и нешто опако премишљаше.{S} Беше |
| одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи.{S} Имена њихов |
| ви неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, ко |
| иште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на |
| S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу би кад и кад подигао, али поглед му ве |
| ше да му није ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а |
| ине Маја 1814....</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше сам на доксату.{S} Беше веома брижан и зловољан. |
| томину и нежност.</p> <p>Игуман Пајсије сеђаше налакћен на десницу, а оштар поглед његових очиј |
| се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свир |
| у, десно од сат-куле.</p> <p>Пред кућом сеђаше Јусуф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу |
| беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица прич |
| колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се |
| рсиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.</p> <p>Главу беше наслонила на ј |
| пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинил |
| ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} |
| најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатељ |
| пространој равници, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пођ |
| рицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед |
| олину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи |
| с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвор |
| иђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а |
| охвата зликовце, повеза их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} |
| с доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обра |
| .</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег д |
| горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од олова, већ и од мотака и ка |
| ело! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан |
| азбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан |
| , на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји ман |
| е свога духовника.{S} Беше их из разних села, а већином постарији људи.{S} Беху поседали по тра |
| чак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> |
| та још већа.{S} Саид одјаха пешадији, а Селим коњици.{S} Наредбе беху издате, али посао беше му |
| е.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шт |
| <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно.</p> |
| же.</p> <p>— Како не може?! — продра се Селим.</p> <p>— Не може.{S} Морава је брза и дубока.{S} |
| — На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласн |
| сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p> |
| мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше изд |
| ране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} |
| рчаше и прихватише коње.</p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше у |
| ева нађено.</p> <p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наред |
| <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као врелом водом поливен.{S} О |
| едио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учиње |
| љину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи |
| му доведе кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету пору |
| рини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по там |
| им бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мо |
| ри кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, |
| и.</p> <p>Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један ки |
| ваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостру |
| етоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим |
| ерације према Крушевцу предузму.</p> <p>Селим се беше постарао за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Ра |
| ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује |
| ако не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — рече кмет, па изи |
| разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.< |
| /p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева |
| .{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отм |
| Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима збуни и потресе.</p> <pb n="10" /> <p>— Може ли |
| аше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три |
| .</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да прими нове заповести. — Похита |
| p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од |
| о рушење породица, изазва јак отпор.{S} Село Лазац, недалеко од јужних окомака планине Јелице, |
| и обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— До |
| е, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајес |
| .. да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси |
| ном лову муњевитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружан |
| еко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима бе |
| клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беш |
| следњи огранци Благотиња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Б |
| се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села |
| о хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваљ |
| вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Сто |
| пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла |
| ми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас жив |
| роз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао |
| и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и каме |
| нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме |
| идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Ж |
| а погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p>Ж |
| пратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} |
| оје кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упи |
| те, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си х |
| и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу |
| Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Н |
| у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад сти |
| На пространој Мачванској равници, према селу Дубљу, овог дана подиже се највећи и најјачи стуб |
| шташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на пл |
| га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај |
| аве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по в |
| >— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице |
| ма Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови беху нап |
| е Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, зауста |
| чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збег |
| на купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју |
| приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, |
| естриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његовом кућом, којима |
| Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> < |
| ше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему н |
| по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и ти |
| о који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола |
| т.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код |
| ру његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Раз |
| обом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа. |
| !</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли |
| свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљеви |
| ше о зид, и момци Латифови видеше до 10 сељака с напереним пушкама.</p> <p>— Доле оружје! — заг |
| Остали заузеше бусије и осуше ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељ |
| азда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи |
| ви се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> Сељани поскакаше са земље, поскидаше капе и приђоше кон |
| <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв |
| <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве свога духовника.{S} Беше их из разн |
| тифови беху напали на једну кућу али их сељани дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим |
| духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петна |
| т ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час |
| браде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати к |
| ога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушен |
| тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Срб |
| набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допира |
| ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!.. |
| оз једну рупицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу. |
| дан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегов |
| оше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше |
| p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одај |
| е му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и |
| да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том оп |
| } Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште |
| у савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати |
| ати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> < |
| сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчар |
| оуздана гласа.</p> <p>Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаш |
| домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа с |
| срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових с |
| и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда о |
| кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паш |
| овања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи |
| } Ана је код Обрада још од прекјуче.{S} Сестра јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> < |
| мена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без зам |
| аховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је пашина робиња.</p> < |
| .... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну |
| </p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете С |
| брада Момировића.{S} Његова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће. |
| ису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> < |
| >— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> < |
| кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овд |
| вога порода, он све своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се мн |
| /p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обр |
| а беше замакла за око његова одвећ лепа сестричина.</p> <p>Кмет Павле прорачуна да би ова прили |
| а њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши дев |
| > <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — од |
| е? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Н |
| рка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња |
| у децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p> <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опа |
| о једно, добри Жарко.</p> <p> — Говори, сестро — рече Жарко и седе.</p> <p> — Пропусти Латифа, |
| е на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко М |
| на, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова |
| ђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бо |
| е рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини с |
| а зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — зацвиле жен |
| S} Међу њима беше и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави |
| ије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div ty |
| .</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соб |
| ...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно пр |
| понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> <p>— Он.</p> < |
| сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукић |
| и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега |
| > <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође |
| кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је цр |
| оду своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу оно, што ј |
| поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бош |
| е ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</ |
| гом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још ви |
| згубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и |
| ву оставу своме нећаку.</p> <p>Нећак се сети оставе и похита да је дигне.</p> <p>Нашавши благо, |
| х породица изиђе му нпред очи.{S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће. |
| " /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београ |
| <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с на |
| {S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста с |
| Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога |
| p> <p>— Од кад се мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а |
| б своју.{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си п |
| нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаш |
| како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p>— Милице!...{S} Бог |
| — рече он и зграби обе руке њено...{S} Сећам их се и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спава |
| био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, си |
| подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто жацну |
| росипаше и мудрошћу освајаше, Европа се сећаше генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, |
| е — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> < |
| сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало ути |
| о изостати.</p> <pb n="31" /> <p>-—Кога си позвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, ра |
| -два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — ре |
| , и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутур |
| је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и |
| {S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше |
| </p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</ |
| се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена о |
| ца се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доно |
| онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> |
| ше.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет |
| p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! |
| ути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> |
| н и нека неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене усн |
| народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговар |
| а беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српск |
| адивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</p> <p>— Познајеш ли Ја |
| Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одгов |
| ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче м |
| ..{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То |
| рко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се с |
| ити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје.“ Т |
| ог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и ств |
| :</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и по |
| p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући |
| а учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несре |
| дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену зем |
| ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије подиже |
| аигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу |
| к, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори П |
| естро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тр |
| ети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадиј |
| а за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако |
| ке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по |
| рица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— Па, |
| аузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> <p>П |
| мешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његове д |
| егово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала |
| трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издај |
| ком.</p> <p>Кмет приђе.</p> <p>— Пропао си, несретниче! — рече Латиф промењеним гласом. — Једно |
| дговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се |
| брада и сав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</ |
| > <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бе |
| Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војвод |
| } Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља |
| аша на растанку рече: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу |
| /p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Ј |
| одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> |
| суф приђе и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Ју |
| .</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Маној |
| аха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и заг |
| непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она |
| врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p |
| ку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све к |
| >— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличин |
| Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он |
| стио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори |
| да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не бива.</ |
| Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади |
| мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Ста |
| p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} |
| {S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је |
| а и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни главом ни малом...{S} Ово је права напаст.</ |
| Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир |
| као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаћ |
| </p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.</p> <p>— Зар прима и ђау |
| ри ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде |
| том:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Ко |
| и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{ |
| Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поноћи.</p> <p>— Не |
| } Ахмед и његова два друга, зарад оваке сигурности затворе и предња и задња врата од куће, поду |
| чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и |
| рачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече: |
| се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачице, пређе ов |
| град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну ка |
| а — одговори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полуде |
| једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе |
| се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.</p> <p>Кад прође мимо кућу Глигорије |
| .</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па ј |
| аса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Манојла! — |
| поведи да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} |
| p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници оборише пушке и пођоше за |
| атилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђош |
| , ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до ограде, попе се на ову и погледа |
| ва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку н |
| озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} |
| амену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгу |
| .</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шум |
| века.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, |
| е до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на један пропланак и изгуби се у г |
| .</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Напред! рече Аши |
| оше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну с |
| овремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— |
| у до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{ |
| Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} |
| евалио пола пута, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стад |
| <p>— Зар Потајник напустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам. |
| нде где је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се до |
| е, и сви осетише како их нека невидљива сила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврш |
| граду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави. |
| а ланаца.</p> <p>Неимаре разточи врашка сила, а зграду њихову обузе дим и огањ.</p> </div> <div |
| та.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки |
| "178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизност једино ору |
| Драгачеву и постављаше кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Ци |
| н и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамн |
| коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, огра |
| притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и |
| /p> <pb n="62" /> <p>Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му |
| узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{ |
| ини — рече Ахмед, и пљесну се дланом по силају.</p> <p>— Јеси ли познавао Гаврила Глигоријевића |
| бурну природу Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље |
| два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура |
| .{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутак |
| Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила |
| најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, |
| ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чач |
| </p> <p>Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у св |
| ом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац Ђенадије беш |
| ко се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни |
| а чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притисла му душу, па га мучи и раздире.{S} К |
| ених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p |
| } Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у |
| фови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним зам |
| бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{ |
| једном а капу другом руком, настави још силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части |
| ца.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у |
| ф <pb n="55" /> и остали.{S} Момци ових силника размилеше се по селима и одвођаху све што виђен |
| ј несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и |
| купи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећ |
| га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби |
| за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</ |
| му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи |
| акав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао и |
| у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је узабере |
| рце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе про |
| посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећи се с многим незгодама, међу ђу |
| релетаху пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна |
| аздух се проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{ |
| и.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи м |
| .{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у ст |
| авле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора се! — продера с |
| p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се окрете село.{S} |
| рема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва војводе, саопшти им ову вест |
| Он још јаче прикупи ланац и груну свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрн |
| другова својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то б |
| а се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... силом!</p> <p>Обраду се |
| има гомилу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским |
| а.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан кад је понизно |
| ао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан п |
| испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слег |
| вему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђен |
| </p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па пр |
| истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, остави бусиј |
| .</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњ |
| упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари с |
| цу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S |
| ту, и отац већ помишљаше да га жени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зр |
| ек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилаз |
| е што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен мла |
| ше аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави а |
| ади кмет беше неискусан. „И право је да син наследи <pb n="89" /> оца“ — говораху они.{S} Други |
| иваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко од клад |
| из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — наста |
| ? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили |
| један изиђоше.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — дода |
| већ се јавља и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година.{S} На обојици |
| за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотак |
| — рече Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти |
| ишта бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p |
| .{S} Кмета Павла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, |
| е отац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од |
| и приђе заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p |
| ице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече аг |
| рече Омер и махну руком.</p> <p>Отац и син згледаше се пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече т |
| пута необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему неш |
| о је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — поно |
| Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n |
| а руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} Ако си |
| и онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жарко |
| ери.{S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе. |
| их страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, не |
| резиру и проклињу...{S} Ја сам несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држа |
| уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — рече он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог |
| јан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан клим |
| е једном било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младо |
| арку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} Зар онај разузда |
| муло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар син онога изрода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти |
| е на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен рукама материним.{S} Милина га беше видети |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.1.1"> <head>Син наслеђује оца.</head> <p>Латиф доби заповест, да ра |
| и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра |
| 149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се |
| <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајав |
| тари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси |
| ко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и по |
| Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек ле |
| нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина провести матер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаш |
| Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Придобио сам га.</p |
| у полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n |
| ак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p> |
| у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родбине имао је само једну сестру, која беш |
| а би ова прилика згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S |
| и где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— |
| као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се к |
| .{S} Зар се може каквом добру надати од сина, рођена од оца без милосрђа, васпитана од родитеља |
| <p>Зар се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једн |
| Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече |
| и сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и овај му беше предан.{S} Но ова задовољства беху |
| паваше потоњу прошлост.{S} Она везиваше сина за себе и одузимаше му времена да буде син Павлов. |
| руко накнади.</p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних |
| ину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Милост, кмете, милост! — зацвиле |
| а добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том |
| а, прекрсти се и рече:{S} Ва име оца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати р |
| је беше: оца и матер, и брата и сеју, и сина и кћер, и родбину <pb n="12" /> и пријатеља, и, ви |
| ин старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два б |
| и се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији би |
| ко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је |
| љубав.</p> <pb n="135" /> <p>Мати прими сина, а предаде кћер.{S} Једна рука оста јој и даље отр |
| ето душевног лекара!</p> <p>Мати прими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођ |
| ољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, |
| ала.</p> <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему |
| ..{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинит |
| S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи |
| јемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— |
| <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> |
| чи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је |
| ма, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ј |
| /p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шт |
| говори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и неприј |
| ко гневно и диже главу.</p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком |
| он машући главом.</p> <p>— Не дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, на |
| ицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и сп |
| збини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> |
| <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко д |
| е, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град |
| радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> < |
| и и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div type="chapt |
| чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се пр |
| е Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> < |
| лу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Ш |
| твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</p> <p>Младић, пун п |
| ија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше |
| з уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> |
| уд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ов |
| .{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га благо. |
| Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p> <p |
| ио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — по |
| и ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он т |
| ..{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша. |
| је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје ку |
| стира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одгов |
| и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S |
| господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По |
| а што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Ж |
| и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу ми се свали |
| асом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом пос |
| угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што |
| .</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што |
| у делиградску.</p> <p>— Па дед, причај, сине, како беше на Делиграду — рече игуман, приносећи ч |
| не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, |
| ар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и ус |
| цу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечк |
| и поздрави га.</p> <p>— Добро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се оба |
| прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински. |
| ићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти р |
| грли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одгов |
| ну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{ |
| сем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — рече Ђенадије, па се диже и приђе дечку.</p> <p |
| а након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми конака |
| ело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста |
| чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га осв |
| седне.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утај |
| ви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића |
| ече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>П |
| Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} |
| ено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и зама |
| p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— |
| они, који сиђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и велича |
| ече бег и подиже очи пут неба.</p> <p>— Сине, ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирн |
| м, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, више заиста нећ |
| а провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оц |
| <p>Отац га прихвати и загрли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресен |
| ршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује |
| ићу и са дрхтавим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опр |
| оска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади |
| ли.</p> <p>— Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш шти |
| вим гласом рече:</p> <p>— Сине... добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p |
| еће мирно и задовољно.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у |
| ше.</p> <p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> < |
| их метнуше пред Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још |
| трану!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте |
| одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S |
| етлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по раме |
| у грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са |
| о уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слоб |
| намо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете |
| у више не одох на очи. </p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} |
| ве највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни |
| хита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према |
| ој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="s |
| из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли |
| шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме |
| Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похит |
| а Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слуша |
| присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p |
| шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Па |
| Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мо |
| аја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p> <p>— |
| пусте — боме не верујем.</p> <p>— Лепо, синовче.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се поб |
| а бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — |
| х ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мој |
| есту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар |
| Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђењ |
| асти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синовче!....{S} Покушај још једном.</p> <p>— Ни речи ви |
| а сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По то |
| ри Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> |
| да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посе |
| ши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, с |
| два добра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукл |
| А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у кри |
| сврте и изађе.</p> <p>Ђенадије клече са сином према жишку и обрати се Богу:</p> <p>— Боже милос |
| ништа више.{S} Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему н |
| "151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком оби |
| > <pb n="139" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? |
| и хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote |
| де:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им |
| тери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине... |
| иф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину Жарку, да остави Самаиле и да одмах похита њему у |
| <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука |
| рану и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!...{S} Све моје добро оставио сам и потурчио |
| листом, Рудник се замагли и кроз маглу сину муња.</p> <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све |
| ост, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благосл |
| , уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S |
| .</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кукавица! — процвиле жена, па диже главу и удари с |
| {S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо |
| хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се |
| е.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље остави |
| деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, |
| /p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брз |
| ници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин |
| и не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запал |
| .{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново |
| ело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко ст |
| рба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо |
| , искрвише се... несрећу начинише...{S} Сирома Манојло!...{S} Жао ми га је као брата...{S} Буна |
| Отварај брзо!</p> <p>Жарко познаде глас сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{ |
| /p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме прок |
| тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Де |
| јсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други |
| е једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама.{S} Посаветуј |
| ао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам б |
| траг, погазимо ли заклетву, оставимо ли сиротињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за н |
| ећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— |
| ко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата |
| ност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се ка |
| пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шак |
| ираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна јара.</p> <p>А |
| жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „ |
| ваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војск |
| жижак.{S} До жишка беху поређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце |
| иваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки кутић — једном речи: беху јо |
| а им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да буду неимари оп |
| /p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи |
| ше да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати |
| ћи ока са куле манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S |
| прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у с |
| у израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео ог |
| бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он |
| Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора |
| кли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у д |
| елушића.{S} Небо беше ведро, звезде још сјајне, а бледи месец једном половином својом беше већ |
| твени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси про |
| ра зарудеше, а небо се окити огромним и сјајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ |
| /p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а неб |
| у, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— |
| ти на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</ |
| аузе Пожегу! — рече један од гласника и сјаха с коња.</p> <p>— Ево га иде на Драгачево! — прихв |
| <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за |
| жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола |
| Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко |
| е, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише коње.</p> <p>Ж |
| чива, а они се кренуше на Мораву, да се сједине са својима.</p> <p> На Морави не нађоше никога, |
| рца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, |
| ице до дна Потајника, и похитаћеш да се сјединиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обој |
| ено.{S} Они заузеше косе и повијарце, и сјединише се са крилима Ашиновим.</p> <p>Ваља себи пред |
| — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањеник.</ |
| порази заточнике.{S} Они се згледаше и скаменише.</p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори шир |
| рми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Ду |
| дримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разаслао сам људе на |
| све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} |
| ћи на земљу једног по једног заточника, скидаше им негве.</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} |
| то и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренераж |
| слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадиј |
| ахну руком.</p> <p>Младић лагано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да |
| улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љ |
| Бог да му душу прости! — рече Жарко, па скиде капу и погледа пут неба.</p> <p>— Немаш злу вољу |
| а нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и нис |
| на врата отвара...</p> <p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе |
| образ.{S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени |
| крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</ |
| а прса и пољуби неколико пута.{S} Потом скиде капу, погледа пут неба и прошапута неколико речи. |
| да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ств |
| из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— |
| ступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић се диже <pb n="117" /> и држећ |
| т своју и вратише се својима.{S} Јунаци скидоше пушку с плећа и дохватише рало и волове.{S} Пећ |
| е срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благо |
| мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и |
| p> Жарко исприча.</p> <p> Обрад и Бошко скинуше пушке с плећа, положише их на земљу, падоше на |
| а наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли |
| лу, и добујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде пр |
| узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се |
| у Проданову, порадише свим силама да га склоне на предају.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и |
| ије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху. |
| } Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности |
| ш једна ноћ, па да их пучина прождере и склони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуј |
| цу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста |
| аде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу |
| у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише његову савету, и |
| пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата њ |
| ати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши молитв |
| прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби |
| децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута |
| одмах.{S} Ахмед леже, али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали |
| ас, Господе!{S} Не дај јами да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе |
| сти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за он |
| ијено.{S} Сав разбарушен поново клече и склопи руке.</p> <p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми ле |
| >Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага с |
| еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац |
| о ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла |
| >Мора му обузе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му ср |
| а дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} |
| есми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} |
| живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори гла |
| p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> <p>— |
| и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а лево до њега помоћник му Ђаја.{S} За њи |
| — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бунио рају.</p> <p>— Син |
| авцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с |
| estone unit="subSection" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S |
| сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну воду, а о |
| ећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном |
| /p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна ж |
| кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац. |
| смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам |
| реми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не п |
| похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздр |
| сврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти |
| ло је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и н |
| ео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојан |
| </p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Ка |
| е спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, |
| p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је позвала Домовина да испу |
| будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог б |
| дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко |
| је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове ре |
| о који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша |
| кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p |
| у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p>— |
| p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге |
| апута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и обазр |
| Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе о |
| Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га |
| ретура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано приђе вратима. |
| b n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} |
| а у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— |
| о вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће крви више |
| колац.</p> <p>Жарко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громки |
| д зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Жарко зграби |
| етета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано приђе прозору и назвири кроз ј |
| кули задркташе, а ватра га обузе.{S} Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за п |
| се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице |
| а га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази |
| што би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{ |
| из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мал |
| још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењ |
| тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај м |
| заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не |
| ир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи излетише из луга и зграбише |
| вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види |
| тваца.</p> <p>Кад се Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде |
| инити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, |
| нци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне к |
| околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника |
| један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше већ прили |
| а.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Б |
| Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколико оружаних људи бану |
| > <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши рук |
| ле.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да |
| овека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђ |
| му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече м |
| <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Ст |
| Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка Морави, један коњаник испаде из луга. |
| ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис.{S} Одат |
| ољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари х |
| утић и дођоше до Сава-Капије.{S} Одатле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Н |
| руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми |
| n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{ |
| д Мораве ова се коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са ово |
| /p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за миш |
| тиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата скрива за леђима гомилу бајонета.{S} Он се ослања на си |
| опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, распириће |
| гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слобод |
| ка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S |
| хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине.</p> <pb n="61" /> <p>Над главом је ма |
| то да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главн |
| сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређа |
| стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело |
| у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је дав |
| оду, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напу |
| идљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и др |
| поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомст |
| ачки живописи.{S} Њега краси простота и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том п |
| и витештва, одлучности и постојанства, скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди н |
| рену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џ |
| десет оружаних људи.{S} Један међу њима скрстио ноге, држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у у |
| пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, сн |
| ји, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, |
| на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> |
| ху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они скрштених руку, војводо — прихвати Рашковић...{S} Ено и |
| p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци ва |
| — Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је |
| ађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Н |
| на шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.< |
| /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у гр |
| но, а кајање опасно.{S} Одступнице беху скупе и опасне.{S} Савети Милошеви не помогоше мож’да н |
| ћа, беше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по сел |
| ао рој, који, кад се растера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ |
| !{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Скупимо се под ово свето знамење њено!{S} Пођимо, борим |
| ти. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Мо |
| кубета, ни златом окићени пропилеји, ни скупоцени мозајици, ни величанствени инконостаси, ни бо |
| и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игу |
| ше без обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као |
| p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{ |
| ом разгрну жар.</p> <p>По кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима ст |
| е мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу ме |
| и: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи г |
| и редови постајаху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натра |
| иша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рање |
| раху плотун за плотуном, али све ређе и слабије........</p> <p>Борба се примицаше крају.</p> <p |
| ш котлац само играше, али све слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахн |
| е крају.{S} Надимање прсију све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само игр |
| народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници з |
| аше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све |
| Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пред њ |
| <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу људи бит |
| ао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва |
| ше кући свештениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јач |
| а боловао.{S} Изгледаше врло збуњен.{S} Слабо је куд излазио и с ким се састајао.{S} Већином је |
| едној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број љу |
| /p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку |
| Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заб |
| уго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао |
| ља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамни |
| једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица |
| што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| асенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> |
| стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и |
| о постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте |
| о људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заставу, сложи |
| личанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напајају потомке сво |
| лим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купин |
| возвах“ испуњаваше простоту манастирску славом Божјом, и сваки присутни осећаше како му се душа |
| де.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишч |
| своје мирисне главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом х |
| S} Нараштају позном казиваћемо невољу и славу његову, да би знао потоњи нараштај, деца, која ће |
| је!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вр |
| о, прихватио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за |
| етац од неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада |
| до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у ку |
| <p>Мати се лагано диже и поређа децу по слами.</p> <p>Игуман изиђе из одаје, затвори врата, при |
| ем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише |
| ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> |
| , па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и њ |
| води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јун |
| ка.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место |
| ишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p |
| е у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Је |
| а њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто мома |
| усти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кли |
| <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p> Жарко поново седе, метну р |
| шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да |
| <p>— Баш си право дете! — рече Милица и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чис |
| све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не разд |
| м гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече Жарко пренер |
| Жарко пренеражено.</p> <p> — Децу, моју слатку децу — понови жена.</p> <p> — Говори, сестро.</p |
| свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа.</p> <p>Оружани јунаци ишчекиваху |
| да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им |
| p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелос |
| непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође до бедем |
| p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се следи.</p> <p>— Без замене не може ништа бити — продужи |
| да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му заклецаше и једва сиђе низ брежуљак.< |
| еније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајућ |
| .{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа |
| ај наук беше мудар и она му инстиктивно следоваше.</p> <p>Жарко имађаше добру основу, а лошу по |
| <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од сад буде света запов |
| емој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, |
| он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита б |
| не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Феј |
| та друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих г |
| .</p> <p> — Куд знам? — одговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћ |
| — Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици иш |
| удити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да |
| наш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем град |
| аше...{S} Да ниси боловао?</p> <p>Жарко слеже раменима, протрља очи и једва промуца:</p> <p>— Н |
| та ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не бесним, ага, већ кметујем.< |
| а.{S} Сваки мишић дрхтао је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене бат |
| клопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за пос |
| а а крупне грашке зноја котрљаху се низ слепе очи.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне о |
| и кад јекне буљина, или искрсне по који слепи миш, облети рушевине манастирске и изгуби се у та |
| ацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — п |
| илнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се измешаш |
| шеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} За |
| аше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко кол |
| а, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушк |
| а бити на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Мора |
| на противној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново |
| <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши стара |
| д двеста метара, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с |
| мишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му ду |
| прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе |
| ан и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна |
| мковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје у |
| тни облаци.{S} Настадоше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју нар |
| у народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов |
| е, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком |
| p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који се предадоше.{S} Јед |
| петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као |
| нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо један другом руку и |
| х храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји |
| танак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па п |
| у њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и оба |
| е и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и |
| а и скромност, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно |
| ранама овог Светог грма зацари се мир и слобода, а под окриљем ових благодати вредни неимари ра |
| d>Манастир Свето Благовештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм. |
| е, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S |
| де га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То ј |
| шним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а сл |
| .</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори Ана, враћајући јо |
| стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила |
| и, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p>— Слободан је!</p> <p>Ајша задрхта од радости, поскочи с |
| син не дигоше главе.</p> <p>— Бошко је слободан! — понови Омер и приђе заточницима.</p> <p>Ђен |
| а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече он.</p> <p>Отац и син не дигоше главе. |
| .</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше мач над онима, који |
| упцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — говораш |
| погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стаз |
| који смо девет година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану |
| родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и |
| есте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и |
| подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довршено, к |
| ead> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И |
| ху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благ |
| њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> <p>Крајем септембра 1814. један младић јун |
| која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима |
| ина подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и |
| S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} |
| У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски |
| е себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ћ |
| на; друга бујна, плаха и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитни |
| предмети могли распознати.</p> <p>Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злоб |
| младине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих изл |
| арод сасвим изумре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, ко |
| дошаптавајући свакоме:{S} Још живи дух слободе!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>О Малој |
| мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир бе |
| одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанства, скромнос |
| Не клоните духом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се |
| грађеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори бег с неким поуздањем, од кога |
| самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у све |
| тране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару |
| та не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њ |
| ше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из |
| од којих један вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и ост |
| љу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше |
| xml:id="SRP18965_C2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предад |
| аше се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбива |
| те се као прави војници.{S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете б |
| ивљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А данас?...{S} Притисла нас мора, па |
| децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их све редом...{S} Ет |
| војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Т |
| у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb |
| јла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаш |
| оћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад гласно.</p> <p>— |
| ој руку.{S} Девојка се диже, погледа га слободно и даде му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С т |
| е белај, већ добра воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> |
| вог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Ист |
| грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} |
| чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаш |
| /p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише |
| и драга, — пружимо један другом руку и слободно потецимо да бранимо домовину своју, нејач свој |
| <p>Жарко сав порумени.</p> <p>— Говори слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женск |
| цу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, наз |
| ла.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи |
| га излетаху витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, пром |
| ше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими |
| а својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, сп |
| адова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода с |
| а.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и гра |
| Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, |
| S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина |
| заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста со |
| раваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не о |
| .{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш ка |
| и то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју народност.</p> <p>Вера га је скроз проже |
| незови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврди |
| ну чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздр |
| Врлине и пороци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, по |
| адедова, сакупимо се под свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и сло |
| ешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може приј |
| свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и |
| Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} |
| ..{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребе |
| Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врст |
| авалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузе |
| нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојн |
| се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег рада, |
| ичашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} К |
| би Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— |
| у моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини свој |
| ху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен |
| себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</ |
| саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} |
| ујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовнич |
| ила подиже к небесним висинама.</p> <p> Служба се сврши.{S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђ |
| и Бошко, са матером и сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија |
| лни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и с |
| чекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Божјој.</p> <p>Клепало манастирско одјекиваше по |
| га од Серчесме, и овај му га предаде на службу.</p> <p>Овда онда, кад би се какав неред десио, |
| у, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије диг |
| > <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо |
| оспођи 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у |
| и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви ми служе, па опет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што |
| >Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио! |
| у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш је живот дело и мило |
| у оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је тво |
| ео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом пост |
| ре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, си |
| <p>— Лепо — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— П |
| лавама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних плавих |
| спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, у |
| не могаше да га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— До |
| } Још кад би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би |
| <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна |
| обницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично про |
| и ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што бо |
| е кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо в |
| упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога |
| воја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећем |
| ет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш глава |
| ас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пл |
| ћа.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— |
| рко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.</p> <p>Кад доврши песму и |
| ше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покараваше се његовим саветима.{S} Но прилике |
| p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не беше лаф, већ вук, који ноктима разди |
| уман након дуже почивке.</p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти п |
| <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њ |
| ем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну раменима. — Да је зло, — зло је; али, знаш, како |
| поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље.{S} Особито неповерљив постаде пр |
| а један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Сп |
| ек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу свеште |
| у.{S} Народ се једном опекао, па сад не сме.</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и п |
| , стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?</p> <pb n="112" /> < |
| пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скру |
| вке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причека, а неки опет ради су |
| Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ мож |
| а рамена, догура до миндерлука и слатко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети |
| и, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху ст |
| гледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе |
| о радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета |
| надмашио све присутне.{S} Постојанство, смелост, и одлучност огледаху се на његову озбиљну лицу |
| е око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И к |
| ен нос, који беше један сведок више оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очим |
| ови не воде се из камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што п |
| рати јунацима, разви заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Из |
| >Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ри |
| и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже |
| ам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу главу.{S} За њега, |
| иче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба помолити...{S} За остале још се и може што |
| вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чин |
| гоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, јед |
| обавила куле градске.</p> <p>Дође време смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по |
| p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоист |
| на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену |
| бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! реч |
| пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставише пушке.< |
| S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искре |
| ца и слатко се насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жар |
| људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово |
| јан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То б |
| , пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам велика прети.{S} М |
| жите, да не би плакала....{S} Ви пак не смете ништа говорити.{S} Понашаћете се као прави војниц |
| на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p> <p>Жарко дође кући, и покаја се.{S} Осуђива |
| } Притисла нас мора, па нас дави.{S} Не смеш главе подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чује |
| де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има их... знаш како |
| </p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у ш |
| о је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад збор |
| и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из про |
| пе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди |
| пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша |
| , и кад свака нада беше ишчезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир |
| ина служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и опростић |
| ж Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с места к’о опарен.</p> <p> |
| здаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под се |
| се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> <p> — Ни речи више! — |
| S} Над главом им виси нож Латифов...{S} Смилуј се, добри Жарко, смилуј!</p> <p> Жарко скочи с м |
| Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заи |
| ...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се |
| вор?!{S} Зар онај разуздани Жарко да се смилује на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{ |
| е старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Бог |
| беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање уст |
| ко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније се свр |
| > густо колутове дима.{S} Отац Ђенадије смирено сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S |
| Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо |
| као под кожу.{S} Не могаше никако да се смири.{S} По неколико пута на дан обилазио би и око кућ |
| p>Разговор поче, али Жарко никако да се смири.{S} На свако питање одговараше збуњено, готово за |
| вчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — р |
| > <p>Жарко пружи десну.</p> <p>— Од сад смо побратими! — рече Обрад весело и пољуби се с кметом |
| се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на |
| p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да с |
| ђосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми |
| т година били луча његове слободе, који смо га девет година подстицали на одбрану части, вере и |
| ши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча његове слободе, који смо га |
| сме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад |
| шима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан преб |
| меше га.</p> <pb n="54" /> <p>— Пропали смо! — понови Ахмед..{S} Кућа је опкољена.</p> <p>Јусуф |
| ли и ова беху заузета.</p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ |
| ове и једва им изусти:</p> <p>— Пропали смо!</p> <p>Јусуф и Јашар, буновни, не разумеше га.</p> |
| жаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У |
| Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ћ |
| наши: „Од празне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако на |
| е само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ак |
| и сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је |
| м бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних праде |
| отврди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко |
| сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> <p>— |
| што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Пр |
| ! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупили, него да се договоримо?</p> <p>— Т |
| и игуман мало јетким гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За на |
| <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек бу |
| забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре |
| постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали и показивали |
| неви и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше |
| и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Нар |
| ам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога |
| “</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а |
| <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође да му гроб нађе, да га грли и с |
| или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!</p> <p>Двеста мишица подиже двеста к |
| нске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> |
| а</p> <p>— А остале?</p> <p>— Поштедиће смрти, ако се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа н |
| дан вођаше ропству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачића |
| рама.</p> <p>Манојло издахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше п |
| ва часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се понови.</p> <p>Ж |
| p>— Како би било, к’о велим, да ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по |
| и и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача и простирача, имајући у души својој |
| рв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушевине свога деветогодишњег |
| накажени: очи избодене, лице изгребено, снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурам |
| јска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви с |
| ештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали раст |
| ј од 1814.</p> <p>Бунтовници, које рађа снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, ко |
| укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо |
| јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко и диж |
| е старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омер |
| а снага народна, не ниште се.{S} Ова је снага као рој, који, кад се растера, поново се скупи.</ |
| ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S} Смилуј се на ме, јер |
| арод, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се в |
| ољници, сакупљени и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, |
| ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше кап |
| у страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмича |
| а.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и р |
| ена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</ |
| ару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задахнути |
| ка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што |
| се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове |
| а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} О |
| ушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена до |
| му.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У |
| па.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби |
| суф-бег.{S} Беше се налактио на колена, снагу погнуо, а десном ногом потапкаваше прашину на зем |
| слободу.</p> <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима гро |
| /p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издизаше бунтовнике.</p> <p>Јунаци из в |
| ен.{S} Он клону.</p> <p>Млади кмет доби снагу, и док се ага разбираше, он наже на врата, прејур |
| и са бојнога поља.</p> <p>Ђорђе прикупи снагу народну, разви је и показа свету њену моћ.{S} Дев |
| рца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца |
| ва, застадоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доб |
| обом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{ |
| уња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Нападачи беху гот |
| ши, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и очајнички нападоше непријатеља.{S} Ашин се ни м |
| рвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хи |
| а.</p> <p> Милош прибра сву памет и сву снагу.{S} Предузети посао беше и мучан и опасан, али он |
| а ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу о |
| и планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову ли |
| у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе по Дра |
| еда се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођ |
| и он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разас |
| вља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, од |
| десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста |
| Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1 |
| причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијену заставу, изи |
| цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребуј |
| ци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се |
| да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше |
| љ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и |
| аћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и пл |
| <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из |
| ој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, |
| рило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пу |
| ети посао беше и мучан и опасан, али он снажно гураше напред.{S} Покренуту снагу народну ваљало |
| ше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Кад |
| итро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако ту |
| ва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p |
| е буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци само..{S} |
| и поче је љубити.</p> <p>— Не плаши се, снахо! — рече ага светитељским гласом.</p> <p>— Како ма |
| } Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p> |
| ада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p> |
| јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} |
| потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за |
| прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети с |
| то беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води |
| ојури на коњу и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, вид |
| м тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умире |
| а ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет |
| старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко |
| — одговори жена одлучно.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се |
| Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— Ану?</p> <p>— Је |
| пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p>— |
| Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p |
| м увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никако мира.{S} |
| ам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују |
| ве лепоте овог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара. |
| еком западу плављаху се високе планине, снегом прошаране, а на истоку пукла непрегледна равница |
| но изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и прит |
| шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад беху већ далеко измакли од вароши, о |
| исоке планине, још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом |
| у душу, али из даљине, са оних плавих и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га кре |
| и дању и ноћу, и зими и лети, по киши и снегу, гладни и жедни, без одмора и сна, без покривача |
| одећом.{S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху. |
| S} Беше крвар и крвавим руменилом обасу снежни покров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз беде |
| шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, брда и долине, — св |
| ујем.</p> <p>— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не о |
| !... колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се |
| о да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба г |
| до куће и закуца на врата.</p> <p>Нико со не одазва.</p> <p>Он закуца по други пут.</p> <p>Вра |
| укави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто заголица у |
| ће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на ногама.</p> |
| у — промуца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— |
| >— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зор |
| вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине, беше блед као крпа.{S} Зима га обузе и он |
| ито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима |
| n="153" /> <p>Пређе неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу м |
| 13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, н |
| се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> <p>— Зар најгорег зликовца да пустимо?..{S} П |
| од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, виде |
| мким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажи |
| а га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра ч |
| говори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> <p>Јусуф п |
| о је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} З |
| д срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватр |
| учаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са д |
| али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поче, али Жарко никако |
| ве обести.{S} Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пусто |
| елом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их |
| .{S} Појава његова носила је победу.{S} Собом је представљао војску.{S} Беше неуморљив и непоко |
| , као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Ла |
| н.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Ш |
| Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на неср |
| живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогод |
| трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасја румен и нека неизмерна благос |
| оро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседа |
| ше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у и |
| е се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке |
| продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S |
| ог пење све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима п |
| , сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потпуну пустош.</p> <p>Латиф разори дом, а |
| а пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" |
| а.</p> <p> Погодба беше повољна.{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Во |
| жио за род свој, и када погибе — „ништа собом не понесе“.{S} Последње му добро беше драга, и ка |
| а чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на полумесец, од које јужни к |
| м косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући |
| ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца |
| чка борба.{S} Он се подвоји и виде пред собом два себе: духовника, који четредесет година служа |
| овека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова |
| к..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретн |
| не беше без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Кака |
| у, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново засведочи снагу народну. |
| рекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остата |
| ретворише.{S} Песма гусларева диже их и собом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гу |
| не рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимок |
| очима.</p> <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су т |
| ада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха М |
| ећа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаћ |
| рлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и |
| д неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> |
| је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад |
| ојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако б |
| нама и последњи залогај.</p> <p>— Дед, соколе; дед даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу |
| блажени осмејак.</p> <p>— Причај даље, соколе! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан наст |
| Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажариш |
| </p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли г |
| га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, соколе? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити д |
| у, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже п |
| у и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенади |
| се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза паса и опа |
| Похитајмо! — кликну војвода сакупљеним соколима око себе. — Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља |
| каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бе |
| ишица подиже двеста капа, и свих двеста соколова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Ж |
| <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отвори |
| d>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, Петра Ђук |
| аде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и го |
| вода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и с |
| да црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" |
| ше супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> <p>Игума |
| је — додаде друго.</p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман с |
| е и дан и ноћ...{S} Не могу мирно ни да спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико |
| се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драг |
| е кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га |
| уца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} |
| "> <head>Јека од гусала</head> <p>Жарко спаваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва |
| ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишт |
| чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукотину неку слабу светлост.{S} Он се наже |
| апред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска ч |
| онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донес |
| {S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p>— Ето Жарк |
| лизу капиџика, један од његових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p |
| еде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаш |
| авцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младог кмета, намршти се и гневно запита:</p> <p> |
| ви Жарко.</p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— |
| ага.</p> <p>Младић подиже главу, и кад спази Бошка и матер му, сав се промени.</p> <p>— Овамо! |
| рац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта.</p> <p>Беше свануло.</p> <p>Ду |
| обори своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице |
| ротре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S} Да ли је |
| а.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи- |
| .</p> <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упи |
| Горачићана!</p> <p>Војвода се обазре и спази на једној коси двеста оружаних људи.{S} Над главо |
| — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и сед |
| ковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који |
| глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побр |
| се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једва се одржа на ногам |
| рогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари |
| узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n |
| беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова уја |
| >Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се крила Ашинова развијају, оступајући посту |
| гаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n |
| примети Обрад и показа руком.{S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте |
| мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја п |
| ...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе минде |
| ом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и с |
| пут, пролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још |
| лизу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне ц |
| а се пажњу девојчину.{S} Једном је беше спазио где по градини разастире платно, па му се учини |
| оћни лов</head> <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифо |
| иви.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> < |
| еху са дружинама.{S} Кад се приближише, спазише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јун |
| ње.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! — рече О |
| а Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро р |
| диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> <p>— Нап |
| ц и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече |
| {S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше |
| корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</p> <p>— Ни корака да |
| о не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи спазише ову збуњеност агину и обузе их слутња.</p> <p>Д |
| ола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</ |
| моје добро оставио сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се |
| нуло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колима, на ко |
| ема милосрђа.{S} Свако бежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што пре |
| /> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Г |
| метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— |
| горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Прода |
| ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра |
| <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? |
| >— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Аг |
| ј изгубити и кћер и сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, н |
| а ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова све бег |
| ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и одлучно |
| {S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> < |
| евине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот |
| Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше |
| с сироте Милице, коју Бошко беше некада спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Мих |
| ?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он?!</p> |
| p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас је спасао од зликоваца.{S} Он вам је први добротвор.{S} Он |
| Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосн |
| це.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај си |
| али, али се он вере не одрече, и она га спасе.</p> <p>Одајмо пошту вери!{S} Она беше онај снажн |
| нога Латифа.{S} Сва његова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше. |
| рујемо!</p> <p>— Децо!{S} Нека вас вера спасе!...{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите |
| се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје нејаке дец |
| да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> <p>Војвод |
| Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је позна |
| .</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускоме |
| а.</p> <p>Зар не рекох сама:{S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена |
| !...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несрећни Пајсије, несре |
| о — одговори жена.</p> <p> — Како да их спасем?</p> <p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не уч |
| > <p>Поседаше.</p> <p>— Јест, сине..{S} Спасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.< |
| p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и понуди агу да сед |
| ва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је спасен!</p> <p>— Спасен! — понови млади кмет радосно и |
| пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p> <p>По |
| м, и повика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше |
| е дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгриза |
| еше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати најмилије |
| огњишту своме, а Жарко беше блажен.{S} Спасенија му беше сваког дана пред очима, а то је оно з |
| и и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} Отвараше редо |
| и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p |
| их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... т |
| баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа |
| о би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше му она — има свога вереника, коме |
| љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздраган |
| миљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Ал |
| ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцка |
| ти своју милу Ану.</p> <p>— Јест, драга Спасенија!...{S} Слободан је и он и отац му — одговори |
| даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</ |
| добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише младога км |
| p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</p> <p>Ајши задрхт |
| пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде. |
| на, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече стар |
| о да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n |
| тиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> |
| Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше суз |
| а буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, к |
| д кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ру |
| и.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type= |
| ни наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <pb n="101" |
| неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа |
| } Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху |
| xml:id="SRP18965_C2.4.5"> <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p |
| љак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој ч |
| ћи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и |
| ој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том |
| ушом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нека т |
| ти.</p> <pb n="155" /> <p>Ана не доврши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта |
| је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је криш |
| :{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спа |
| тарица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој ру |
| ана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки |
| ет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца |
| и поглед на жену.</p> <p>— Да није због Спасеније... а?</p> <p>Жарко порумени и кришом погледа |
| крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше |
| ар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се |
| ом главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку.{S} Девојка се диже, погледа |
| — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!.. |
| а.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} |
| не говори ником ништа.</p> <p>— Зар ни Спасенији?</p> <p>Јусуф обори главу, и као мало се пром |
| ој да немаш нигде никога од свога.{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не |
| на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ће |
| е у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захв |
| наде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, сине! — рече Ђе |
| ом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на младића, и, позн |
| у и са свим случајно спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело |
| им жаром материнске љубави.</p> <p>Лице Спасенијино обли румен, а сваки јој мишић заигра.</p> < |
| } Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао о |
| Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто одго |
| p>Слобода Бошкова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има нају |
| p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> < |
| Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше д |
| матраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{ |
| ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да |
| о беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију врло добро.{S} Она му одмах рече, како од све |
| е у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то |
| </p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад беху близу Рустемо |
| је изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ |
| > <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као |
| њу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мал |
| , сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиж |
| — А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{ |
| мо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, |
| окрете главу и покри очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, згра |
| ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из |
| /p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Б |
| пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под |
| ај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истин |
| По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" |
| ече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку децу!</p> <p> — Какву децу?! — рече |
| ли.</p> <p>За све време Авакум певаше: „Спаси Господи“......</p> </div> </div> <div type="group |
| аће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш |
| мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина веч |
| рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на с |
| е ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити |
| се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.</p> |
| љивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се сав за њу.{S} |
| атиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си п |
| утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Ов |
| има својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за пр |
| облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад с |
| борба и он се ломљаше као лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и |
| .{S} Као оно морски вали кад их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива |
| заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и |
| прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су |
| живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Ре |
| е ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Б |
| ној пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше |
| обро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити ср |
| лују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, |
| зорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе слабу светло |
| обу и завист, све муке и све невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У |
| тећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} |
| ство оживе и из мртвих васкрсну.</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по |
| Они бише и помреше, ал’ потомству вечни спомен оставише.{S} Гробова њихових нема више.{S} Време |
| сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадоше, да светле и обасјавају брда и долин |
| ише.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Мене ниси спомињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огреја |
| <p>На један мах протеже се и зајеча.{S} Спопаде га нека мука.{S} Груди му се надуше, мускули за |
| .</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p |
| чити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи грчевито десну руку и зајеча.</ |
| } Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за ра |
| им сваки мишић, као да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху |
| одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатеља.</p> <p>— Знам |
| два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу |
| мањег.</p> <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивал |
| лазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег. |
| ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а |
| аузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко другог.</p> <p> Ова б |
| бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко нагорелих греда и баскија, обиђе сва |
| езадовољство.{S} Разуме се, мржња је на спрам њега сваким даном расла, али је он о томе мало ра |
| високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове |
| а, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p |
| ше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмул |
| момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} |
| е преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи на |
| apter" xml:id="SRP18965_C2.2.14"> <head>Спрема</head> <p>Истог дана, пред вече, ето Милице Јусу |
| оз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упит |
| позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у г |
| <p>Врховни Вођ прикупљаше снагу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У |
| ек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момак |
| ћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div |
| т година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — |
| <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беш |
| твараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички примицаше се Љубићу.{ |
| рђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p> <p>Вечерње беше одслуже |
| г Вођа, да брани домовину своју.</p> <p>Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из ж |
| .</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би |
| , скромности и великодушности?{S} Ко га спреми да лебди над домовином својом, као мати над децо |
| слепе очи.{S} Он опружи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно |
| им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут |
| ер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Протече већ недеља дана |
| ом, и са нечувеном дрскошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакну |
| ече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} Кад лов улов |
| ике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него |
| ремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, који најдубље продире у срце његово |
| ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војводо!</p> <p |
| адоше.{S} Ваљало им је прибрати снагу и спремити се са нове подвиге.{S} Њихов ланац доби сада д |
| остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> |
| у!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се об |
| асом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ств |
| ојих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, ст |
| так да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За |
| у! — беше одговор.</p> <p>— Нека је све спремно!{S} Ваља нам се скоро огледати.{S} Овде нас је |
| а сам.</p> <pb n="52" /> <p>— Је ли све спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— |
| > <p>— Нађи се код кола.{S} Све нека је спремно.</p> <p>Момак оде, а кмет махну руком.{S} Ахмед |
| p>— Заповест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> < |
| ахом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вредна рука остави |
| здана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђа |
| та у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дуг |
| дба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенадије, сав бл |
| S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја |
| поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби и с пуно |
| итиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица |
| ди кмет познаде глас Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спрема |
| , али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p |
| , он скрене лево, зави око једне окуке, спусти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе |
| >Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежу |
| То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, ск |
| јстарији.</p> <p>Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p |
| од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Пр |
| о!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати |
| пце.</p> <p>Ајша раздрагана овом вешћу, спусти се поред своје миле другарице, припи јој се уз р |
| атифом, остави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука |
| ’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу и погледа пут вратница. |
| Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече нам ништа о в |
| лнице; седи, одмори се.</p> <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта т |
| <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и |
| љаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.< |
| и сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу на јастук, покри рукам |
| има.{S} Јаук и писка све јачи.{S} Он се спусти крај зида, обори главу на руке и зајеца, можда н |
| " /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу |
| с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребацио прек |
| p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га п |
| ш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — |
| ма.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко... |
| .</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љу |
| с кукурузом.{S} Момак дође до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га |
| што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> <p>Жарко се мало под |
| <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, М |
| зе пламен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— |
| S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри |
| ори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.< |
| p> <p>Домаћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} З |
| беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и |
| е а вече настаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, поти |
| ице му обасја ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га |
| неколико пута преко собе, па се поново спусти на миндерлук и завали главу међу јастуке.</p> <p |
| пасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</ |
| обави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p> <p>Зора беше добро зарудила, а на небу блис |
| .{S} Изгледаше као мртвац.</p> <p>Латиф спусти руку на раме његово и рече сакупљенима:</p> <p>— |
| и преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно |
| "subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, и кроз пр |
| околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} |
| лонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, з |
| > <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред |
| и, кад добијеш одговор на дати ми знак, спустићеш се низ оне повијарце, од којих један иде у пр |
| е раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се искупише око |
| > <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни п |
| баше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им с |
| кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у у |
| ођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсије и сва породица Миха |
| —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну О |
| ад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику по |
| у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два повијарца: један ка Потајнику, а други |
| аустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; |
| говим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, и крајевим |
| . један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући се селу Белушић |
| могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода |
| ђе.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спушташе низ Јелицу.</p> <p>Пошто пређе неколико повија |
| ни, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удара |
| /p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, |
| еше жалоснија од рушевина.{S} Иконостас сравњен са земљом, и од ликова светитељских једва оста |
| ш живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе |
| снага изубијана, нечистотом измрљана и срамним контурама ишарана.</p> <p> Крајем Августа 1815, |
| паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше на ред Серчесма, Латиф |
| нственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или ропства!< |
| оји је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио.{S} Зар се може каквом добру надати од сина, р |
| мо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи |
| црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?< |
| тар после непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, по |
| >„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци |
| диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="group" xml |
| е Потајника.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</ |
| S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, |
| есе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ |
| {S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и расположи се.</p> <p>— З |
| ац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и |
| аџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} |
| у; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S |
| стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху изграђен |
| да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још јаче, и они готово без бриге очеки |
| некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српск |
| бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и бара.</p> <p |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад б |
| , развише се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војс |
| ка пређе Дрину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У с |
| p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака |
| поново окршај, али овај беше кратак.{S} Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њ |
| готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Не |
| ићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи један преко |
| на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певајући.</p> <milesto |
| ожје Овчара и Каблара оживе.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре бе |
| молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} Будимо Срби и јунаци!{S} Останимо верни Домовини својој!{S} Ск |
| е ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слоб |
| итиште бојно поље.</p> <p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже |
| на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаш |
| е да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S} Још не беше мрт |
| , оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад |
| о остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потиснути са Потајника, журно оступише Марковици. |
| 00 метара, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 |
| тара, сипајући непрекидно ватру.</p> <p>Срби их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о |
| земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које буна провираше.{S} Отуда јед |
| и крви њиховој, зове се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачић |
| и милина.{S} Пред њима беше Ослобођена Србија, и седећи на праговима обновљених домова својих, |
| та ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> |
| и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S |
| помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу проп |
| стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим р |
| ва заједничког рада беше:{S} Ослобођење Србије.</p> <p>Први беше војник, други дипломата.{S} Ул |
| ..</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиграду ум |
| > <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од Обрада.</p> <p>— |
| Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, |
| .1.5"> <head>Повратак</head> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле |
| својима, врати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици |
| густа 1813...</p> <p>На политичком небу Србије навукоше се мутни облаци.{S} Настадоше кобни дан |
| тењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и поздравише |
| ви, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи д |
| дбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си ве |
| скушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле беше |
| ти увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Је |
| и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и по |
| Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, |
| доше кобни дани.{S} Слобода, која озари Србију пре девет година, и коју народ крвљу својом иску |
| Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У |
| егунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с мате |
| ко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној ни |
| у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша, |
| се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а особито пријатељство беше |
| пријањаше за душу и беше мелем.</p> <p>Србима беше познат са доброте и милосрђа, и од миља зва |
| си вере? а не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме |
| шти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног |
| ије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— |
| бин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једн |
| д сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} Т |
| уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало |
| својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња поднож |
| ности за боље дане.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да ни |
| Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <pb n="11" /> <p>— Похитај |
| </p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давно — рече |
| >— Па, јуче.</p> <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S |
| очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусн |
| учаваше дуга, коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се |
| Око паса красио га силај, а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окић |
| ку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована.{S} Још га науснице не беху довољно гар |
| .{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, |
| е.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јатаган и пружи га војводи.{S} Лома опе |
| своме, и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина. |
| бојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још бе |
| Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јаша |
| есеторицом својих момака, дочека агу на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав |
| рав већ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погл |
| енију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> |
| > <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ћ |
| па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — примети Бошко.</p> < |
| Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{ |
| Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ |
| сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} |
| 18965_C2.2.15"> <head>Наредба</head> <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јус |
| <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара |
| борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка Марковици п |
| ао да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— Средина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> < |
| аци поглед по околини.{S} Он опази како средина Ашинове војске живо измиче ка Потајнику.{S} Ово |
| том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с ха |
| >Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — р |
| е право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</p> <p>— Ни к |
| бразоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на з |
| ена и прилика.{S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, |
| , наткриљену густом и високом гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, боре |
| бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> < |
| Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — говораху они — зар мора |
| ажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичаст |
| ким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и десно од ове капије нал |
| се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече они |
| даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> |
| нчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљак |
| степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, |
| деља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће |
| еваху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</ |
| умадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не |
| ти се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојл |
| p> <p> Отац Атанасије, игуман манастира Сретења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Ж |
| кога.</p> <p>— Кад је збор?</p> <p>— На Сретење...{S} Ваља нам похитати — рече Обрад притежући |
| apter" xml:id="SRP18965_C1.2.11"> <head>Сретење</head> <p>Десно крило Јелице планине својом виш |
| тено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Господње 1815. прибираше снагу народну и издиза |
| не посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељи Жаркови и |
| ка ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он по |
| што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са |
| Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се с |
| реображење 1815...</p> <p> Ако се икада срећа насмешила после Косова, заиста се насмешила овог |
| моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство народно нека се скине са душе мој |
| е видети злато своје.{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} |
| ом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Мат |
| ла, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече |
| уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p> |
| Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац о |
| м војводо! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму |
| ом, мали! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари пр |
| е:</p> <p>— Ето Жарка!...{S} Нека му је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у пр |
| Али њему једно недостајаше: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да д |
| и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све б |
| манастирске забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше |
| Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не подгриза ж |
| ов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, вр |
| о стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве своје.</p> <p> Сви беху весели на огњишту |
| вредни неимари раскрчише пут величини и срећи народној.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, |
| чистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека м |
| оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч |
| и, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу |
| е веома расположен.{S} Ово му беху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачић |
| за њега: савест му поста мирнија, а он срећнији и задовољнији.</p> <p>Беше само једна незгода. |
| ћи преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а у |
| е блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота.</p> <p> |
| ше, потом загрлише и пољубише.</p> <p>— Срећно!{S} Живели! — повика дружина и слеже се око њих. |
| </p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је срећно! — рече Обрад живо и пљесну кмета по рамену...{S |
| амо две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима. |
| стали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанс |
| непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из |
| се дизаше густ дим.</p> <p>— Нека је са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта |
| аћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— |
| осно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па приђе и затвори врата.</p> |
| p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше много одлучнији.{S} Иђаше слоб |
| итезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором |
| мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и њего |
| ?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зором...{S} Него одведидер |
| рила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стој |
| тупајући поступне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име |
| е: он не беше срећан нити поимаше праву срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немам |
| ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процви |
| се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад би по који пут, пролазећи мимо кућу |
| p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и поче броја |
| ашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> <p>— Још кад нам реч |
| е филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги |
| ....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно ра |
| чету, златом извезеном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама |
| гунци беху размештени по домовима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома располож |
| неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У р |
| вода која плави, и град који сатире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обрет |
| санак борави.</p> <p>— Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.< |
| икнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и |
| еше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху д |
| ad> <p>Беху настала зла времена.</p> <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага |
| не: које си народности? пита Србин.{S} Српске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да |
| пуним родољубља, одаде пошту неимарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца |
| дај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зг |
| </p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.< |
| , тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хв |
| г дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше довр |
| “ беше реч, која санкциониса основ нове српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно пр |
| еколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима гром |
| крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда с |
| недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време да се ланци ропски кидају, |
| следњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи измеђ |
| у и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, |
| p>НЕИМАРИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ. |
| о Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, ст |
| изврши свој задатак.{S} Главно одељење српске војске беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим у |
| <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедов |
| Куршуми сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше о |
| мира</head> <p>Победом на Дубљу неимари српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде свој |
| Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласц |
| воју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном ме |
| тогодишње његово ратовање засведочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово свед |
| чезла; Бог се смилова на измучени Народ Српски.{S} Он изабра манастир Благовештење и рече: да и |
| зето, опустошено и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера |
| Смедерево и пођоше даље.</p> <p>Геније српски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, над |
| Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испречи се пред голе |
| лакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи зарадоваше се дому и о |
| S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски све ређи и слабији.{S} Најзад одјекнуше још неко |
| томке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, зове се:{S} |
| да што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага.{S} У њему |
| дна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милош |
| риђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова ри |
| рушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност ту |
| ку.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, селима и варошима...{S} Све |
| е муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу. |
| нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S} Борба се примицаше крају.{S} Плотуни српски |
| не и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуја би и прође.{S} Сведоци ост |
| турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћај |
| 3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жупског, П |
| шар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крвава.{S} Негот |
| аху далеко кроза земљу, натоплену крвљу српских витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху |
| е, да ову грудву земље, натопљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, нав |
| а, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије н |
| греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода српског народа нераздвојна је од вере његове.{S} Кроз м |
| облаци вити над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљи |
| мћаше осветнички гнев наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало у |
| омаћина.{S} Не беше ни једног имућнијег српског дома, а да милосрђем и гостопримством не утираш |
| > <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напре |
| тоњим нараштајима казују патње и невоље Српског Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косо |
| што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, с |
| баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења св |
| и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше пример свим |
| .{S} Зверови је напустише, да би нејачи српској места начинили.</p> <p>Лагум и сва одељења беху |
| е.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{S} Отпора више не беше, и Н |
| Снага народа беше скрхана, а над земљом српском надви се густ облак.</p> <p>„Борило се па се ум |
| ?</p> <p>Кара-Ђорђе, овај геније послан Српском Народу с више, имао је сва својства ослободиоца |
| уба.{S} Име Милошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална п |
| лаго, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом остави потп |
| ћи Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на д |
| се клањати и дичити, — нас обузе ватра, срца нам се раздрагаше, двеста мишица дигоше се, двеста |
| звишена осећања побожности прожмаху сва срца.{S} Једна мисао обузе све, и сви осетише како их н |
| с о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име Милошево разнесе се по свем |
| окази, које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног замени |
| у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан прео |
| ећ оштар нож, који згоди Обрада по сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа ј |
| ?</p> <p>Ове речи згодише Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— |
| — Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бош |
| што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Бе |
| <p>Овај лукави осмех дирну Жарка посред срца.{S} Соба му се окрену, и он осети како га нешто за |
| </p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласо |
| ер.</p> <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила |
| соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још кад нам ре |
| боде.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу примише речи доброг пас |
| али твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бит |
| ри се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, |
| обојица.</p> <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе! |
| .{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветничк |
| а беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младићске љу |
| смејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, г |
| а искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су ст |
| .{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу да нешто |
| у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак и |
| Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{ |
| сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век провед |
| с, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња. |
| мела?</p> <p>— Јесам — одговори жена, а срце јој јаче закуца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па с |
| положења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена |
| Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Сам |
| ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћ |
| рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па |
| вде је носим! — рече он и метну руку на срце.</p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје вр |
| па ме мори — рече Жарко и метну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети |
| >— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти |
| ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем п |
| неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном сачува коца, |
| бе:{S} Не би ли мудро било да се испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова ми |
| ити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? |
| ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; |
| што губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ват |
| го, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p |
| гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић |
| авим?</p> <p> Жарко се сети Спасеније и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по |
| туци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} А |
| вим гласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаро |
| в порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљ |
| е али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући с |
| после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} С |
| о смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још мила и драга, — пружимо је |
| ражи; њени осмејци, пуни љупкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се |
| мити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је |
| из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на но |
| ло”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делигра |
| ност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> |
| рна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — |
| е да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће ст |
| аздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећањ |
| } У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> <p>Она остави Овчар и Кабла |
| отргнута.{S} Она и даље ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.< |
| загреваше; и свака реч њена беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком бог |
| до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као да |
| S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, а |
| p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он ј |
| беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} Она одлучи да се Рушиду крвнички с |
| </p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице |
| е ноћи осветлаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задрж |
| Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, ко |
| а духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је |
| рет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— |
| ође до првих огранака јеличких планина, стаде и размисли се.{S} До Потајнака не беше више од је |
| одаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече:</ |
| изиђе из дружине, крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он |
| до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде ка |
| цу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стре |
| > <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— |
| о на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према себи.</p> <p>Дом, кој |
| а он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тр |
| ке, и показујући им руком лево и десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше |
| јлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага |
| .{S} Кмет опази неколико људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, бр |
| иже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се молити.</p> <p>И кад сврши |
| ом муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се врпољити као да на клинцима сеђаше.{S} Главу б |
| из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</ |
| p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— |
| одан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде прелетати по бојишту и прикупљати разбијене редов |
| </p> <p>— Пропали смо! — рече Ахмед, па стаде на сред куће, извади пиштољ и запе га.</p> <p>Јус |
| > <p>Јусуф пређе неколико пута собу, па стаде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари? |
| </p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђ |
| ази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! |
| њице.</p> <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — |
| о, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестиве хриш |
| мој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — До |
| Ахмет познаде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и |
| атићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chap |
| се не помете.{S} Он разви крила своја и стаде као муња прелетати с једног краја Србије на други |
| ри.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже |
| носа.</p> <p>Оп се диже, отвори врата и стаде ослушкивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужас |
| кочи с миндерлука, паде Ани око врата и стаде је обасипати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} |
| ого!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и |
| {S} Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поч |
| е! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му |
| не мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике. |
| У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То |
| обуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, не |
| ми буде сна?</p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Ж |
| b n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше |
| ац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи развије |
| нама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгледати <pb n="142" /> са свако |
| ма, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата почеше пуцкарати. |
| , повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи |
| потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из по |
| пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Бож |
| е кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац. |
| , окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на м |
| и старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> < |
| ута одступи.{S} Он се разгневи и гневан стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што |
| и се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком истаче дугу |
| поражен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не |
| а о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побр |
| pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На мес |
| ичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу друго |
| страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и |
| {S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> |
| рко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он п |
| риступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</p> <p>— Децо моја, соколови моји |
| ај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за |
| е скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш |
| Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир |
| Куда?</p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> |
| звијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бо |
| ед очима обновљени манастир и задовољно стадо, и као добар пастир радоваше се срећи пастве свој |
| >Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по ј |
| се.</p> <p>Неколико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их |
| } У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} |
| , што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="1 |
| преми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац играти, као да ће да и |
| е на своја места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све бе |
| p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше т |
| p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неко |
| ово се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Видећи н |
| у по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пуша |
| ова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока |
| S} Отац-Василије изиђе из олтара, приђе стаду своме и са речима, пуним родољубља, одаде пошту н |
| араше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{S} Његовим заузимањем беше образован одбор |
| на сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="132" |
| се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} |
| уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као фен |
| кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не в |
| е.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрен |
| е-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова |
| е.</p> <p>— Да нема ког прикривеног под стајама? — рече кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава |
| ла снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли мог |
| а и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, от |
| Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из За |
| и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху |
| да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У |
| во и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ватром.{S} Неприја |
| ико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{ |
| околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прођ |
| и Михаило Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, са |
| ве!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај м |
| лена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше |
| ибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од ку |
| <pb n="101" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше |
| вори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај њег |
| брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога Обрад Момирови |
| Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и немо га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за |
| > <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је |
| Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p |
| души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај |
| мога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице пот |
| {S} Буди ми брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко |
| дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p> |
| на земљу и очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба |
| руне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, |
| де је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву куваше.</p> <p>Рустем му пока |
| грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи м |
| е се и лево и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не |
| /p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</ |
| у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S |
| котаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред кућом као каква авет.</p> <p>Могло је бити |
| а иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина н |
| p>Подне беше већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са вис |
| против свих разлога о дужности...{S} Он стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху |
| /p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се |
| за на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти ј |
| /p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> |
| </p> <p>Прока беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и |
| де и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог побратима и очекиваше повратак друг |
| Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са друж |
| ао јара из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи |
| умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним |
| <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама.</p> <p>— Овамо! — ре |
| ју, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес р |
| ђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше ст |
| ики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жишка бе |
| длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко ово изговори, маши се |
| сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и |
| т им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева св |
| чи ограду и обрете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари |
| се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица |
| а двориште.{S} Кмет се лагано довуче до стаје и посматраше.</p> <p>Једна жена изиђе из куће и з |
| ваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће |
| е јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четир |
| ом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из груди отимаше јо |
| е: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане с |
| узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Жена оде, |
| че се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго л |
| кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед, не ос |
| евирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и |
| дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и |
| онај снажни мотор, који нас лагано, али стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живо |
| ап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај |
| дрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесому |
| јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се размакоше и |
| у је срећан пут!</p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и |
| умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио ч |
| вета изиђе из града, примичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, стра |
| ске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а к |
| тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> < |
| захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две |
| че Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у т |
| то се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p |
| .{S} Саид и Селим вратише се из главног стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће. |
| а, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу |
| се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> |
| ви се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци поглед на мл |
| устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и |
| а један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— |
| <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, склопише руке <p |
| у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти ка |
| у своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, сна |
| ветлост.{S} Он се наже и навири.</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и |
| што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из |
| </head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>П |
| Section" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше сам.</ |
| /p> <p>Игуман га посматраше</p> <p>— Па Станка из Бањице — додаде Димитрије.</p> <p>— Држим да |
| ато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, добар домаћин и припознат чо |
| ћи се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје о |
| све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору пр |
| га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из овог за |
| — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досад |
| /p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку |
| бузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у кам |
| >Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Ту |
| хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши ја |
| и своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слат |
| а се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, в |
| ила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљ |
| ђох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али опрости; данас другчије не би |
| S} Спазивши из даљине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и гот |
| p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, |
| ше никога.{S} Све беше пусто и немо.{S} Старац пође напред, не одвајајући ока са куле манастирс |
| анка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене м |
| аћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јој данас г |
| </p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори момак, носећи б |
| або, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањиц |
| имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> |
| лаве.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S} Смилујте се на сл |
| на, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слик |
| узама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection |
| дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред конак.</p> <p> Пред |
| p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши се сиђе низ брежуљак.{S} Војници об |
| > <p>— Пусти је!..{S} Мати му је — рече старац потресеним гласом.</p> <p>Војник је пусти.</p> < |
| p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} |
| — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабук |
| Сине,.... добри и послушни сине! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он з |
| пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим |
| /p> <p>— На колена, децо моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учин |
| /p> <p> — Да напустиш ову гору — понови старац, држећи руке на прсима.</p> <p> Жарко промери ст |
| свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> |
| мо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — Какву јабуку?</p> <p> — Златну — рече |
| Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико јабука и метну |
| ребром и златом.{S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вир |
| ри.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — ре |
| тарче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше о |
| после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч бегову.</p> <p>— Припремљено је |
| е пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини |
| ачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер и |
| просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по т |
| <p>— Познајем — одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који |
| >— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамнича |
| тити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећи руке на прсима.</p> <p>— Биће вам и боље, |
| ш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Могу љ |
| </p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац живо.</p> <p>— Проко?...{S} О Проко! — викну игу |
| че?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и метну руке на прса.</p> <p> — Какво добро?</p> |
| , ваљ’ да ниси Бога заборавио? — изусти старац дирнут речима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и |
| дан мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бој |
| еоград.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни |
| стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатиј |
| — Боље вас нашао, браћо.</p> <p> Један старац, држећи капу под мишком, приђе ближе.</p> <p> — |
| ни нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му бе |
| — Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p |
| с.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</ |
| једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете |
| > <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p> <p>— Бог вас погледао! — кликну |
| м се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и |
| су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изгледаше као мумија.{ |
| од Бога онима, који га љубе....</p> <p>Старац не доврши.{S} Алка закуца и врата се отворише.</ |
| да над нама склопи ждрела своја.</p> <p>Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светло |
| из луга и зграбише га за рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу к |
| олину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и |
| ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p> <pb n="149" / |
| бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их |
| ораве.{S} Јунаци напунише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни |
| осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} |
| Алка закуца и врата се отворише.</p> <p>Старац се осврте и спази Омера.{S} Сав се охлади и једв |
| узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пун |
| тне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и р |
| да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под ру |
| Право к Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, |
| и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи |
| и руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — реч |
| </p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p>— Бог ми је сведок |
| ружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> < |
| ази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице превуче блажени осмејак.</p> <p>— Причај |
| ненадна радост.</p> <p>Он спусти своју старачку руку на главу детињу, помилова га и дрхтавим г |
| ештеник купиновљански, Василије Протић, стараше се о бегунцима као добар пастир о стаду своме.{ |
| зили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе грешнике!...{S} Смилуј се и прими ово злато.</p> |
| } Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам |
| из земље.{S} Нови бунтовници замењиваху старе и док једни издисаху на кољу, други се јављаху из |
| ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по |
| цу, праћен Али-бегом, Латифом и осталим старешинама.</p> <p> — Мрзим пасју веру, али је ипак жа |
| више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а војници из ка |
| аги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше јо |
| ети не могу нам бити на одмет.{S} Он је стари ратник. <pb n="39" /> Његова се свуда слуша.{S} А |
| Бошку на мукама.{S} Знаш како веле наши стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, |
| <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше сазнао за смрт свога сина, и дође д |
| S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се пре |
| десно <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, на |
| наспрам зулумћара српског рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажа |
| к у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очарала момке Латифове.{S} Они је преваром |
| рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А где |
| аше поред матере и гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога |
| ти!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, постиђен као |
| на побочној одаји отворише се, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Ста |
| у красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући из свег грла, |
| Колико има рана?</p> <p>— Две — промуца старица, па се диже и показа обе: једну испод левог паз |
| куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загр |
| жја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече:</p |
| ако да преболи ране своје!... — зацвили старица, држећи на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Ч |
| рећу, сву наду, све добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она о |
| и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту с |
| S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија поди |
| } Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи |
| в твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} Спасенија је приведе миндерлуку и лаг |
| свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зо |
| о, постиђен као девојка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p> |
| а не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Бог |
| — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.< |
| ије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је не |
| несрећан син.</p> <p>Ове речи поразише старицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто р |
| гано приђе, скиде капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешт |
| </p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришућ |
| селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</ |
| гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и младо прикупља се око гуслара, а овај им гласом |
| ју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, <pb n="58" /> поскида ка |
| видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна |
| > <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступи живо оцу и обрати му пажњу на |
| {S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са старом годином.{S} Сваког дана извођаше из градских там |
| и ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја!..{S} Господе боже!{S |
| има његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зидови, изгре |
| јој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би показао верност Господу своме!{S} |
| родану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће? |
| остави мати, а друго отац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: в |
| затим врати се са још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упи |
| ојвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан т |
| у.</p> <p>Дечко прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> |
| талима.</p> <p>Кад дође до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј |
| ећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли с |
| у.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!</p> <p>Дв |
| ног <pb n="92" /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од |
| и се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?.. |
| кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив зан |
| Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гл |
| ајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чув |
| старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божј |
| , оче!</p> <p>Ове речи као да подсетише старца на једну од најсветијих дужности његових.{S} Он |
| и Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{S} Брада му задрхта, а колена заклецаше Он обор |
| Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То |
| и руке на прсима.</p> <p> Жарко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, м |
| <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже раменима.</p |
| — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p |
| Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — Какве старце?</ |
| о питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука међу јагањце?!...{ |
| ажите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговорише они трес |
| сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба |
| ше наредбу.</p> <p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока |
| е Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке и поново их метнуше п |
| Ни речи више! — осече се Жарко.</p> <p> Старци погнуше главе, окретоше се и пођоше.</p> <p>— Но |
| та вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и од |
| он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да м |
| ф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одреш |
| о дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомични.</p> <p>Игума |
| ! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? |
| тотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а |
| настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху |
| беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим |
| Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p>Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих |
| ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама прис |
| одговори бег с неким поуздањем, од кога старцу заигра срце.</p> <p>— Сине!..{S} Вера нас једном |
| уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче |
| одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> <p>— Наредба је |
| уже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме |
| мрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сироти |
| ојом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што им најм |
| Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли |
| а темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година с |
| тну руку на срце.</p> <pb n="162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:< |
| азити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши з |
| уховник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу се превукоше капци низ очи, брада му задрхта и п |
| се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а лице му обасја ненадна радост. |
| о сам и потурчио се за спас ваш.</p> <p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} |
| >Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — |
| стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, че |
| а, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У |
| надије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефте |
| е вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћу |
| погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, доб |
| се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори |
| <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у од |
| ругом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, старче?</p> <p> — За једно добро — одговори старац и ме |
| вот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог свију.{S} Он види патње и невоље |
| пазише на њему нешто необично.</p> <p>— Старче! — рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска |
| о доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Бог ми не да, д |
| отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један омалени и погрбљени старац помоли |
| у и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или вер |
| о том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и пот |
| n="132" /> и престо његов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; н |
| аве.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, |
| у.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда дет |
| и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу он |
| ерност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклања се Господу |
| <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе |
| /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се пром |
| м — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} Он поср |
| м септембра 1814. један младић јуначког стаса и погледа спушташе се низ косе Благотиња, крадући |
| <p>За све време млади кмет стајаше као статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, |
| ме смени.</p> <p>Омања одељења војничка сташе крстарити по граду.{S} Једна група од пет војника |
| аздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико п |
| ињу на немилост зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати |
| ца с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја |
| ом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може н |
| Мучаше се како да саопшти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да |
| S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад се св |
| , врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — |
| ебудна.{S} Она дејствује, подиже, зида, ствара и преображава; она продире кроза срце и душу, пр |
| рају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер ок |
| благо, које се не купује, нити вештачки ствара.{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби |
| стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, изр |
| <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.< |
| енутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душ |
| p> <p>Је ли ко крив за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је |
| врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, |
| и затвори врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једно |
| еђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кол |
| По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко з |
| на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их озго.</p> <p>Жена стајаше и |
| сврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жен |
| напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вра |
| е у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњ |
| материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе. |
| топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало порушити и огњ |
| борав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мо |
| иђе, дозва момка и предаде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subS |
| назире у један огромни, природни котао, створен од виших и нижих висова.{S} Са дна овог котла, |
| ца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише |
| ј овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} К |
| хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div type=" |
| во мало светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — о |
| смо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по |
| наго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми |
| први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на нас старе |
| це?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одгурну ногом јабуке.</p> |
| ика:</p> <p>— Не бојте се!..{S} Спасене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и к |
| ве и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али |
| ће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог.. |
| се губи.{S} Окривите ли све, ослободили сте сваког.{S} Одговорност престаје онде, где општа кри |
| че беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у н |
| нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отрес |
| што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бели вас нећу жалити.{S} Кад ви не жали |
| ике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</ |
| коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— |
| <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде с |
| ложајима, не оступише ни корака.{S} Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља. |
| ,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а с |
| у задрхта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је |
| иће вам — одговори Рустем и пријатељски стеже старчеве руке.</p> <p>Ђенадија издаде снага.{S} О |
| зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови |
| а ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пу |
| зграби обе руке рањеникове, грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог |
| ми и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане! |
| а његова гроба.{S} Пећина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимар |
| м густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херц |
| нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непри |
| елости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде |
| витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p> |
| ти.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> <pb n="114" /> <p>— Неће јој ништа лоше бити |
| Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће |
| <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као стена и прекрсти се.</p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с |
| оград, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокић |
| брат од данас!</p> <p>Обрад стајаше као стена.</p> <p>— Буди ми брат! — рече Жарко и загрли га. |
| вори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши |
| у се зажарише образи.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш |
| овника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више куд.{S} Ос |
| ајића.</p> <p> Рајић оста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљ |
| е прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњиш |
| е и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова т |
| b n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас кроз свиралу.{S} Растурено |
| хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка ми |
| тра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту |
| — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> <p>— Како се зове пл |
| оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз пост |
| дере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз |
| а Морава оста да и даље јечи, раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У |
| ве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и благим зрацима с |
| ава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове |
| а свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрким, белим и зеленим пругама.{S} О |
| елим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти басн |
| зи се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад |
| и коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, |
| пије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика |
| , отвори друга вратанца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старч |
| уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p> |
| ника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p> |
| отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанца, сиђе низ друге степен |
| Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се |
| ори бег, па прође кроз капију, сиђе низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по т |
| же на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну |
| > <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га кроз порту, и кад дођоше до једне |
| а срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага |
| сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и |
| њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p |
| а из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p>Слобода Бошкова би откупљена слобод |
| ..{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније |
| p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на |
| гоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим |
| што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Ма |
| а полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их и нападну их.</p> <p>Отвори се |
| и се примакоше један другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Х |
| Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Молер и сјаха с коња.</p> <p> |
| <p>Људи, које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда |
| појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манастир, полете право на |
| чући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад стигоше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линиј |
| лења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, развише се западно и источн |
| дови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигоше на километар од Дубља развише се и лево и десно |
| <p>— Помози вам Бог! — повикаше они кад стигоше пред дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно |
| уће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, Жарко скрену с пута, стаде и |
| Наши.</p> <p>Пођоше напред.</p> <p>Кад стигоше воденици, Обрад приђе вратима и назвири.{S} Око |
| Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске нахије.{S} |
| >— Од пре неколико дана.</p> <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у ур |
| 39" /> <p>— Позива Ломо...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће |
| према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ |
| житељ манастира Благовештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, о |
| де му приђоше и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцк |
| о беше некада на друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУК |
| икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рус |
| а један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он |
| раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне |
| бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња стиже пред Стамбол-Капију и заустави се.{S} Низами се р |
| > <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахн |
| но.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се |
| беше већ окончан, кад Марашли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или д |
| е.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војв |
| и пође напред, према гробовима.{S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде н |
| цња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до изваљених врата, спази два зликовца оборена на |
| <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте се и, видећи кмета, нам |
| } Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његов |
| p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дет |
| пиџику да смени и последњег.</p> <p>Кад стиже близу капиџика, један од његових војника спази св |
| ану, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи |
| аше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и радосно баци поглед према се |
| агну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се кр |
| е, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жало |
| t="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зоро |
| .</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина ор |
| са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познад |
| нце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде в |
| ама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му н |
| о тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужн |
| тојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— П |
| било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, |
| " /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на |
| unit="subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из |
| ијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p |
| што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али-паша пошао из Пазара и прешао границу. |
| хну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земљ |
| е налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни т |
| нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други с |
| d>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l |
| забраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове ка |
| једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радо |
| и одступише.</p> <p> Борба се постепено стишаваше, а дим се дизаше.{S} Бојно поље рашчисти се и |
| .{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— |
| Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — р |
| >— Каква Божја воља! — продера се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ ха |
| p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу |
| а сам... ја несрећница — зацвиле жена и стиште обе руке на прса.</p> <p>— Откуд овде, јаднице?! |
| /p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну.</p> <p> |
| ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову, и растајући се с њим рече:{S} - Ет |
| бин; — одговори Пајсије и налакти се на сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Брину |
| ци ни оком не мрднуше.{S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и |
| , из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице |
| у и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију |
| ше за војводом.{S} Не беху прејурили ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S |
| под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајси |
| аст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, прикованих за четири с |
| ... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а трес |
| .</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p |
| образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Овај бунтовник, оваплоћени дух свога народа |
| едне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су пропов |
| , израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они б |
| .{S} Њихова реч беше моћна.{S} Они беху стожер, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и |
| чној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф сме |
| оружаних људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше |
| жећи наперене пушке, повикаше:</p> <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p> |
| љом, није смео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствар |
| рке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бо |
| е Јусуф пренеражено.</p> <p>— Ђенадије, Стојан и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зоро |
| че тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуч |
| Јосиф Алтобабић, Авакум, ђак Игуманов; Стојан и Бошко.</p> <p>Народ се поодвоји и начини прола |
| е брине о мртвима и о живима</head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај |
| ати пољупцима.</p> <p>— Слободан!...{S} Стојан слободан!</p> <p>— Реци ми мила моја... реци! — |
| ено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи сми |
| све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађаху једну препону, која сметаше да м |
| Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с боко |
| и и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку |
| </p> <p>— Врло добро! — рече игуман.{S} Стојан је мудро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Ха |
| е?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, кле |
| шићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S |
| Говори, драга моја... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, |
| ... говори!</p> <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде |
| рке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игу |
| ствари.</p> <p>Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се |
| Божо, до њих Обрад са Бошком, до Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступа |
| олише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела му мајк |
| орише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећ |
| ан.</p> <p>— На један пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право |
| сто.</p> <p>— Био нам је отац — додаде Стојан.{S} Бринуо се о нама као о деци својој.{S} Делио |
| авим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} |
| дах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из |
| једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина м |
| о?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— Баш си пра |
| ости, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се |
| му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше |
| Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жарково на св |
| е чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p> < |
| Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</ |
| >— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужн |
| у.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено га с Бош |
| — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — |
| } Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ћ |
| ре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!. |
| </p> <p>— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и о |
| ине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас |
| дведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похит |
| .</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и поче причати.</p> <p>Пајсије и Ђенадије претво |
| ...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо |
| из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p>Ево већ |
| ека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га познаде, оста |
| х промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ један пот |
| акову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко.</p> <p>— Живео!...{S} Живео! — одјекну |
| р изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> |
| оје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковљевића... десет; ја и Ми |
| Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје |
| <head>Златна јабука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља |
| али.</p> <p>Авакум заузе десну, Бошко и Стојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огла |
| ози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> |
| е кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се |
| о моја! — понови старац.</p> <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше зап |
| Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто изву |
| /p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Ха |
| .. остаде жив, али за кратко, — настави Стојан. — Нас двеста сакуписмо се око њега, и он нас пр |
| .</p> <p>— Лепо га сахранисмо — настави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S |
| адрхта.</p> <p>— Света вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— |
| не!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" |
| а браћо?</p> <p>— На Рудник! — одговори Стојан.</p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</ |
| побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито п |
| p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо |
| тојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Па |
| ?!</p> <p>— Потурчи се изрод — одговори Стојан јетким гласом.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| штај.... побратиме... праштај! — изусти Стојан борећи се с душом. — Поздрави ми оца...{S} Амане |
| риђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине |
| </p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>С |
| <p>— Стојан...</p> <p>— Стојан!... мој Стојан...{S} Говори, мила моја! прекиде је Ајша.</p> <p |
| p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> |
| оју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, загрли |
| Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево Стојан, снажан, здрав <pb n="26" /> и леп младић, средњ |
| "173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — у |
| ло Радовић из Равна.{S} Иза њих стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљ |
| .</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шт |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.2"> <head>Стојан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском |
| unit="subSection" /> <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близ |
| >То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напред.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе дв |
| бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио |
| пита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја |
| беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му ј |
| амници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њих |
| вима њиних сродника и пријатеља.</p> <p>Стојан беше веома расположен.{S} Ово му беху први срећн |
| ле! — рече игуман и поново седе.</p> <p>Стојан настави даље и исприча ноћни окршај.{S} Старци н |
| ута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвор |
| којима се Стојан слатко опијаше.</p> <p>Стојан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један |
| гледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жар |
| — Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко згледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, |
| још по где где прошаране снегом.</p> <p>Стојан беше занесен овом величанственом панорамом.{S} О |
| </p> <p>Старица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сј |
| аву у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и му |
| тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Сп |
| с дружином и одјури низ Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелиц |
| на и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, |
| ече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Стојан погледа попут Жаркове руке и виде разорене куће. |
| , стаде и окрете леђа побратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако |
| м, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p>— Латиф ми диже |
| нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута и настани.</p> |
| , али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећи |
| кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан климну главом.</p> <p>— Па се потурчи?!</p> <p>— |
| За које земљаке?</p> <p>— За Ђенадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p> |
| <p>— Познајеш ли Јаковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> < |
| у јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — у |
| ion" /> <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира |
| сташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ни |
| и ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! |
| ти и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p |
| Војвода призва Бошка и свога барјактара Стојана, и рече им, да иду и потајно размотре кретање т |
| стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p> |
| >Ђенадије и Пајсије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радозн |
| лагословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече: |
| > <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и |
| ?</p> <p>— Војводе Ђукића.</p> <p>— Ког Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну |
| урци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман, па с |
| ше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно |
| пашина робиња.</p> <p>Ове речи згромише Стојана.{S} Он стиште главу обема рукама, посрну и боно |
| манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?</p> <p>— Војводе Ђукића.</ |
| Духовник приђе постељи, пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју |
| </p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме? |
| — Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби га и потресеним гласом рече:</p> <p>— Д |
| к.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви мислите?< |
| Она баци поглед на младића, и, познавши Стојана, спусти плетиво, живо приђе, загрли га, пољуби |
| кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> |
| те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <pb n="37" /> <p>Врата на побочној одаји о |
| b n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S} Ено Стојана Ђенадића! — повика Бошко и поново одби наперену |
| ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли румен.{S} Он обори своје плаве очи.</p> <p |
| еизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> < |
| кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и да |
| латка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Стојане! — кликну она сва раздрагана. — Нано, ево Стоја |
| га, пољуби и с пуно миља рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div ty |
| :</p> <p>...{S}Море је међу нама, драги Стојане!...{S}Заверисмо се један другом, али гле, како |
| срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги Стојане!...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слобо |
| /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, прите |
| жени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху о |
| оше до једне раке, ископане поред гроба Стојанова, спустише га на земљу.</p> <p> Присутни се ис |
| у” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У |
| и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме |
| не! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— С |
| арко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даљ |
| ад стајаше као стена и гуташе сваку реч Стојанову.</p> <p>Стојан сврши.</p> <p>— Праштај, сокол |
| {S} Поднимљени на сто, гутаху сваку реч Стојанову.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</ |
| а му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд дов |
| } Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стојаном.{S} Обрад познаде другове своје и охрабри се.< |
| е Марковице, беше Рашковић са Аврамом и Стојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџ |
| би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко бац |
| потресеним гласом, па исука нож и приђе Стојану.</p> <p>Стојан га погледа престрављено.</p> <p> |
| е?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођ |
| их деведесет и девет.{S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упо |
| ајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</p> <p>— Живео, |
| е — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико пута |
| и врхом пусти крв по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, кл |
| се осврте и живо оде за свитом.</p> <p>Стојану искрсну пред очи сва прошлост.{S} Он задрхта и |
| алакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појури |
| окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни |
| пске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци поглед по околини |
| Морави — одговори Бошко.</p> <p>Старац, стојећи између свога сина и барјактара Стојана, испрси |
| међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом манастиру би |
| га нису претресали?</p> <p>— Нису..{S} Стоји све онако како си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог |
| дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале |
| овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана |
| вода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи иза стола, полети Стојану, загрли га и ватрено га пољуби.</ |
| т? — рече му игуман весело и диже се са стола.</p> <p>-— Баш би добро било — одговори старац жи |
| беше све припремио.{S} Он стајаше више стола и држаше велику буклију.{S} Игуман и Ђенадије бех |
| >Дечко слободно корачаше.{S} Дошавши до стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и |
| воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} Д |
| ан изнесе крст и еванђеље, положи их на столац и призва име Божје.</p> <p>Јунаци се прикупише и |
| ном своду.{S} Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} |
| иока.</p> <p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по то |
| на јатаган, па, као оно орао са каквог столетњег дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражи |
| а камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један прозорчић, отворен при самом поду |
| Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пре |
| рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.< |
| е руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</p> <p>Манојло га погледа и рече |
| одина дана — одговори Жарко и додаде му столицу.</p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета |
| p>— Седи, попе! — рече Милош и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече п |
| нконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њега краси простота и |
| истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно |
| а сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и ма колика била мудрос |
| е скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Б |
| в! — кликну старац радосно и примаче се столу.</p> <pb n="27" /> <p>— Јес!.... остаде жив, али |
| ој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два мла |
| ом и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше г |
| одом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим вођени, распростреше границе од |
| све даље, док собом не прекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Ј |
| и.</p> <p>Кад ископа рупу, дубоку једну стопу, затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископ |
| насељени бегунцима.{S} Било их је више стотина, а највише деце, мање и веће.{S} Старци и жене |
| /p> <pb n="80" /> <p>Одступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком л |
| душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено п |
| у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије виде војску и располо |
| у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави н |
| p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотина грла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| редове своје.{S} И кад прикупи неколико стотина, призва војводе, рече нешто игуману, окрете се |
| — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина — додаде други.</p> <p> Жарко баци поглед на ја |
| сачека непријатеља, и кад стиже на пет стотина метара, даде знак.{S} Редови његови оборише пло |
| а.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> < |
| >— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не |
| Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, п |
| лише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="82" /> и љуто изм |
| ко беше собом повео, остаде му само две стотине.{S} Овај остатак војске срећно прегази Мораву и |
| 65_C1.1.3"> <head>Војвода</head> <p>Две стотине српских соколова, под заповедништвом војводе жу |
| м, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пређе |
| репона, преко које не могаше никако.{S} Стотину разлога налажаше, како не би био никакав грех, |
| дружини.</p> <p>— Живео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже |
| њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испијених и погружених људских прилика. |
| p> <p>Мало доцније прођоше кроз село до стотину душа ланцима спутаних.{S} Међу њима беше Пајсиј |
| Мало даље од огњишта беше столац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стај |
| повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше жижак.{S} До жи |
| на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно приђе Алтобабић, држећи |
| од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни де |
| раде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Милоша.</p> <p> — Кака |
| , извади кључ и предаде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ј |
| на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче |
| ег и живо пође напред.</p> <p>— Овде је стража! — приметиће неко из гомиле.</p> <p>— Ноћас је н |
| апију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стр |
| ожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p> <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</ |
| мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са бедема и јави се оном до себе.{S} Испр |
| едном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојиц |
| жа стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четвори |
| /p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита и |
| аковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.< |
| ојводе Ђукића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту |
| предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени о |
| рслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод З |
| победив.{S} Девет година бити на мртвој стражи, девет година имати земљу за простирач, небо за |
| , у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнутој?</p> <p>— Слободи, оче! — одговори б |
| зе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним зидинама.{S} Из дубине ови |
| аху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху п |
| олетеше на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се о |
| .</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, |
| Напред!...{S} Напред! — зачу се са свих страна.{S} Громови поново затрешташе, олуја се поново д |
| ни живим зидом.{S} Ватра сипаше са свих страна, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступа |
| и, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се |
| земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Милошевој.</p> <p> — Ваља на |
| не крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похи |
| ="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничк |
| над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S |
| За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише завађене, одузеше им оружје и сташе |
| жно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Сто |
| о лађа, кад је сподбију ветрови са свих страна.</p> <p>....{S}Јест, и ја сам син народа овог — |
| станике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошни |
| удба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па нигде мира ни покоја.{S} Потуцасмо се од нем |
| рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна |
| е, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је |
| на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског |
| ве.{S} Оружани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко три |
| н котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна беху окружени горостасним стењем, прошараним мрк |
| ао мрки облаци, кад их ветрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећај |
| ни природни пластови, расејани по свима странама, изгледаху му као живи.{S} Он осећаше како му |
| о да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране, овде-онде, вијугаху огромне пукотине, од којих |
| у сваког по оштар колац.{S} Позади и са стране ових бедника беху густи редови низама.</p> <p>За |
| ви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и Мораву притиште магла.{S} Рика Рајић |
| е поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране.{S} Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху п |
| е се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје у |
| беше очаран јутарњом лепотом.{S} На све стране простираше се застор, пун свежег зеленила.{S} Пе |
| {S} Пропали смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="8 |
| аче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете п |
| мена.</p> <p>— Разаслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао |
| м отац Жарков беше разапео мреже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељ |
| де.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар љубави ка слободи, распл |
| огу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, к |
| уће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружа |
| изгледа — рече ага, разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усн |
| , захватише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ло |
| мичаре.{S} Крв паде и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари |
| > <p>Дође и вечерње, а Милице ни с које стране.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савл |
| утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, и кад свака нада беше ишчезла; Бог се с |
| и разгледати <pb n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са |
| н.</p> <p>На један мах са непријатељске стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, ка |
| прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу |
| рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} Морава му зграби те |
| > — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> |
| ање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше без |
| , не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у |
| , твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро, брат |
| еља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога н |
| опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прик |
| уге и мучне борбе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну с |
| чекивања Латифова.{S} Имајући на својој страни подпору његову, он је прилично успео да се у сел |
| рочише ни неколико пута, а на противној страни опазише многобројне слике и зачуше страховито ха |
| турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше п |
| <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде |
| ало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S |
| " /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе прекинуше разговор |
| ха, другу испод витих ребара, на десној страни.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се на |
| ек мало наерио, како би му се на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови њ |
| нину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> <p>Као он |
| ви, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно се дижу Овчар и Кабла |
| ових војника спази светлост на источној страни и викну:{S} Пожар!</p> <p>— Стој! — рече бег.</p |
| ваху правоугаоник, коме на југоисточној страни недостајаше један квадрат, што целом овом просто |
| западној, и споредни, на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капиј |
| оће.</p> <p>После вечере кмет изазва на страну домаћицу и рече јој:</p> <p>— Ноћас имамо да свр |
| ђе до куће, изазва старца, поведе га на страну и рече:</p> <p>— Оче, веруј ми као сину своме!.. |
| <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну т |
| Он се понова намршти и окрену главу на страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p |
| е маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — рече п |
| е.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер |
| а, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и с |
| о.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоће |
| е огради, подигоше и пребацише на другу страну.</p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман |
| и пошто се обазре и на једну и на другу страну, рече ниским гласом:</p> <p>— Милица је примљена |
| , па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако о |
| одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S} Срби стајаху непомично и обараху ватру за ва |
| и се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јелице.</p> <p>Беше в |
| поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урв |
| у, пређоше поток, попеше се на противну страну и дохватише се планине.</p> <milestone unit="sub |
| у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p |
| {S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам нез |
| су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје може послужити за мерило, о |
| бабић и брат Пајсијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунци |
| његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога бе |
| аза руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња за о |
| отајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху |
| .{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко мере а |
| слабостима људским.{S} Оне пркосе свима страстима и заблудама, злобама и пакостима, јер су испу |
| пут, не да победи, већ да га победе.{S} Страх помрча и свест за бежање.{S} Бежало се вратоломно |
| се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на |
| својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква по |
| рпски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст |
| ше сазидано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце с |
| {S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот |
| Ђаја беше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад |
| довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанч |
| извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Он |
| </p> <p>На Дрини беше још и горе.{S} Од страха се све обезуми.{S} Сваки потражи пречи пут, не д |
| ника.{S} Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи твр |
| и уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају |
| е; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не знам да ли |
| у свом силом.{S} Борба се распламти.{S} Страховита витра и зрна из пушака не дадоше ока отворит |
| ечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиште |
| bSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рачуне са |
| ивну страну, а са Потајника осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не п |
| ! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и прен |
| одан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у оча |
| и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још |
| Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко |
| срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховити гласови из даљине не пренуше из заноса.</p> |
| и ни сто метара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови |
| диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му бе |
| заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p |
| и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S} Многи напустише чете, |
| рани опазише многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>В |
| а.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је |
| ово и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их |
| икну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зајеча.</p> <p> Жарко баци пушку, клече и за |
| не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> |
| ији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак |
| ома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на |
| мо старци, жене и деца, осташе дома, да страхују за својим милима.</p> <p>Дани пролажаху, а стр |
| агом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено |
| а сваки мишић дрхтати.{S} Лице му доби страшан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску поди |
| им из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код |
| ћута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.< |
| ска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крва |
| p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дође до огра |
| естином нападоше.</p> <p> Отпоче борба, страшнија од јучерашње.{S} Куршуми сипаше као град и за |
| <p> Пред њим беху рушевине, готово још страшније од манастирских.{S} Огореле баскије и греде с |
| окровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} |
| т. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусуф и Јашар полете задњим вра |
| стаде и осврну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке пок |
| ки народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху о |
| „Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима м |
| /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су |
| ени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да |
| бегства се повратило, изведе Жарка, и, стрељајући очима око себе, загрме:</p> <p>— Рајо!...{S} |
| /p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, стрељајући очима кмета.</p> <p>Кмет стајаше са погнутом |
| е, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мирисне гла |
| нута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n="88 |
| о соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети ум |
| зјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што с |
| рну се.{S} Беше спазио нешто страшно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из гр |
| цу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче?...{S} Је |
| ена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Глас допираше из дубине пећине.</p> <p |
| <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио. |
| а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| з Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да поведе рат.</p> <p>Про |
| е рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} |
| досно и приближи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</ |
| ори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А |
| p> <p>— Збиља, синовче?</p> <p>— Збиља, стриче.</p> <p>— Е лепо...{S} Нек буде воља Божја.{S} Р |
| ага и мало се ко насмеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде |
| то гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену |
| ом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>А |
| рама?</p> <p>— Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S |
| Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и брата му Димитрија не смем ни зуба |
| алити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мисл |
| н дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, стриче.{S} Или веру или колац...{S} Једва сам Бошка изк |
| ушај још једном.</p> <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се |
| чуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле има сина Жарка.</p> <p>— Зн |
| Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p> |
| већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамен |
| га на своју душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега прого |
| подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у м |
| </p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горач |
| арницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да |
| p> <p>— Придобио сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја |
| савети не слушају.</p> <p>— Да видимо, стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се |
| о мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, |
| упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете |
| још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, стриче!...{S} Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе у |
| ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— |
| мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру д |
| овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткриљену густом и високом гором.{S} Средином |
| ду, недалеко од капије кроз коју се низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у |
| говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— Ништа, одгово |
| вени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у |
| рени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хај |
| а спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска ск |
| изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се |
| но — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и |
| овори момак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — |
| аво под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће по |
| <p> Старци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p |
| ну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Ж |
| хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S} Доста је би |
| Јусуф да се згране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} К |
| као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламку.{S} Он беше задово |
| ло стењање.</p> <pb n="97" /> <p>Ледена струја прође кроз путнике, и они се стресоше.</p> <p>Гл |
| ивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо |
| милни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи |
| јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S} Он обори главу и погледа преда се.</p> <p>— |
| а тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци оста |
| удалом неколико пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о ч |
| <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их пр |
| од облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као оно звезда на |
| ха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Г |
| невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге |
| ом понесе.{S} Душа им затрепери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима с |
| и деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху.< |
| рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и по |
| </p> <p>— Аврам из Заблаће! — рече он и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игум |
| а дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини кр |
| b n="64" /> богато одело, а изнад глава стрчала је гора од пушака, са које кад и кад одбиваше б |
| анастирски, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим |
| анастирских.{S} Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у к |
| ачванском пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше раст |
| едовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не об |
| ајић погибе, али из крви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати |
| у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три п |
| , овог дана подиже се највећи и најјачи стуб српске слободе.{S} Дело неимара од 1804. овде беше |
| адна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опа |
| а“ беше заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Зе |
| ка разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубови оживеше! — рече Саид Селиму, кад овај дође да п |
| >Борба се примицаше крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S |
| жива! — примети Саид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров |
| зе потоњим нараштајима.</p> <p> Морални стубови не воде се из камена, већ из вере и смелости, о |
| ина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подриваше, |
| н гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено је! |
| о.{S} На њему нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и |
| в. Николу 1814.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се сне |
| кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста так |
| p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице јој обасј |
| се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише пло |
| кића! — одговори јунак.</p> <p>Стражари стукнуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Ја |
| ве се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес с |
| орни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поуздано, без премишљањ |
| pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лагано, и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај |
| во до њега помоћник му Ђаја.{S} За њима ступаше вод низама, а за овима до стотину бледих, испиј |
| уману, окрете се десном крилу Ашиновом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички по |
| .{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поно |
| .</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му се изг |
| .</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата |
| пиштољ.{S} Ахмед клону, пусти пиштољ и ступи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то ист |
| а, који јахаше поред њега.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, |
| и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поче причати историју своју и Жаркову.</ |
| пут.</p> <p>Врата се отворише и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Ма |
| пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њега су полетале искре на све стране.{S} Он је разјаглио жар |
| " /> младића.{S} Личашв на старца, кога су патње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа пров |
| изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленог |
| јан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Мало по мало, па пређоше |
| Он поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје |
| о је дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не |
| и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих хар |
| било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка |
| те се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, и када настане време |
| ко обоје може послужити за мерило, онда су и једни други имали права.</p> <p>Жарко беше јединац |
| Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од |
| — И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже капу.</p> <p>— Да Бог да |
| ри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ далеко измакла испред оне |
| моја, соколови моји!</p> <p>— Пред вама су поља, дубраве и горе српске!{S} Разгледајте све добр |
| ти и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успомене из |
| већи број људи.{S} Имена њихова позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="3 |
| и срце му јаче закуца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Дов |
| најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су двојица...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете |
| лободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{ |
| Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушен |
| своју, браћу своју, народ свој.{S} Наша су права потлачена, браћо!{S} Наша су имања разграбљена |
| ерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведо |
| /p> <p>— Е?...{S} А зашто?</p> <p>— Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</ |
| ну.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} |
| огати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>... |
| } Опште оцене не може ни бити онде, где су разна поимања, разне навике; предрасуде, жеље, интер |
| е?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</p> <p> — Доведите их.</ |
| аде, осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одгово |
| е спремно?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Где су кола?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алиј |
| .{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Ми |
| ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p> |
| не морају њихови млађи.</p> <p>— А где су.... поче кмет, али не доврши.</p> <p>— Сестра и нећа |
| у Вишњи, као генију, прописа.</p> <p>Је су ли криве војводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар шт |
| боље ниче.{S} Основне врлине најмоћније су и најтрајашније.{S} На њима се подиже морална зграда |
| ити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Прев |
| ему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, његова срећа и моја је срећа.{S} Проклетство |
| да их грозница беше спопала.{S} Гутале су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их п |
| ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуб |
| има на оца.{S} Ове разне оцене долазиле су од разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили в |
| војих, да их се држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до ве |
| а зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове висо |
| д једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су стожер огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су про |
| просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Бог |
| а њима се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} |
| припремајући је за нове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне |
| огњишта и васпитачица омладине.{S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> < |
| тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су бу |
| а кога се Глас Народа диже Богу.{S} Оне су будилник свести и источник живота народна.{S} У њима |
| д Жарка.</p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш |
| нима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и кад једне јече — друге одјекују.{S} Гусле су |
| обода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принцип један и исти: да ниште слободу |
| <p>Бунтовници, које буна ствара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна о |
| и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.< |
| е.{S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p> |
| а.{S} Само Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Прис |
| аветују да се причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош |
| } Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може би |
| .{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њим |
| т Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знат |
| аде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строго |
| настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од гл |
| херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад ка |
| и стрча низ степенице.</p> <p>— Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом.</p> |
| е напушташе ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали |
| синовче.</p> <p>— Каква деца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, |
| ису опростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не р |
| ње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу |
| одаље од свештеникове куће.</p> <p>Дани су пролазили, а Жарко никако да се реши.{S} До капије д |
| д разног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{ |
| нека се скине са душе моје.{S} Блажени су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему |
| ха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Мил |
| ара, израз су времена и прилика.{S} Они су стожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, он |
| } Лако је њима отуда намигивати.{S} Они су вас и подурјасили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— |
| <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљев |
| — додаде старац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> |
| су и најсветији. <pb n="124" /> Срећни су они, који њима следују.{S} Глас народа нека ми од са |
| ри врата.</p> <p>— А, гле!...{S} Ствари су ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу |
| } То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота. |
| о питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p |
| milestone unit="subSection" /> <p>Момци су одржали реч.{S} При повратку из Лопаша сврнуше кмето |
| аћо!{S} Наша су имања разграбљена, наши су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена |
| одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени то |
| <p>— Ово је Стојан, његов син...{S} Ово су два брата Јаковљевића из Левча — настави бег.</p> <p |
| поздравише.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђен |
| оне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења.</p> <p> Милош прибра сву памет |
| по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њихови млађи.</p> <p>— А |
| на..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јако |
| прети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу све в |
| буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу друг |
| а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{ |
| , па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја |
| ту како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза па |
| ој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да вид |
| едовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, ал |
| борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} А |
| За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе ј |
| а и заблудама, злобама и пакостима, јер су испуњене благошћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S |
| Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену |
| ко изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни вали непријатеља наших.{ |
| ове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Б |
| > <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред.</ |
| су ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздравље о |
| тар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинулих ратника.{S} На Мишар још |
| рати.{S} Муселими, аге, бегови, делије, субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а т |
| тић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф...{S} И Јосиф |
| угом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Аврам Лукић из Заблаћа, Ђока Протић из Гуче, и |
| и предаде кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, |
| — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода васала себичне су.{S} Њихов је принц |
| а пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћел |
| е ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.< |
| а кмета горачићског, а овај се показа и сувише ревносан.{S} Беше повезао преко двадесет људи, д |
| атцима није водио рачуна, јер је имао и сувише начина да их двоструко накнади.</p> <p>Кмет Павл |
| > <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залепрша се на ко |
| уком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова дом |
| еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све мет |
| у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и киту босиока.</p> <p>Пред манастиром боше |
| ан дрвен солир, једна бритвица, и један суд с водом. <pb n="125" /> Не далеко од поличице беху |
| д с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи |
| ука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зловољан.{S} Побрати |
| та Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко постајаше већ и зло |
| де, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, м |
| шу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаше до |
| еније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, па ниг |
| са њиме и остали Горачићани, које иста судба очекиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренута |
| на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројури |
| е пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред очи.{S} Он се |
| златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера б |
| домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре. |
| да, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не |
| ead> <p>Неимари Србије од 1814. г. беху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен |
| ом главом разиђе се и предаде се својој судбини.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жарко п |
| но отискиваше.</p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући. |
| <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пр |
| међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави Ајша.</p> < |
| ети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и криј |
| оду, поступно се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у |
| војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добр |
| беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба |
| и савест се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit="subSecti |
| му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да м |
| код Латифа?</p> <p> — Отрже их, Бог му судио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нап |
| и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, па се д |
| но..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и у |
| и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш зликовцу! — беше одговор.</p> <p>— Добро!.... скл |
| кмет будећи се.</p> <p>— Јест.... да му судиш зачу се из гомиле.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Људи се |
| p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — рече дебељко.</p> <p>— Да му судим! — одврати к |
| има кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с другог гледишта, |
| се пробуди.</p> <p>Он постаде судија и суђаше неумитно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| пада ивер далеко од кладе“ — завршетак суђења.</p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, |
| се губљаше.{S} Он поче да суди, али ово суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> |
| дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, |
| а, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру |
| јединца, притисла на груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поз |
| и кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели српски песник.</p> <p>Мати и кћи за |
| иже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече:</p> <p>— Да си благословена, к |
| ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже главу и показа лице.{S} Јагод |
| p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гро |
| их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S |
| дома, паде на студен камен, обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и |
| а, и дође да му гроб нађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> |
| уме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хра |
| оју душу, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече |
| теше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага То |
| ше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни високе куле, ни д |
| му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима парао.</p> <p>Јаук и писка |
| рчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!... |
| груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> |
| ити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Ав |
| ју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> |
| добро моје?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри |
| /p> <p>Рањенику се очи заклопише, а две сузе скотрљаше му се низ слепе очи.{S} Он опружи руке и |
| аздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би с |
| прошапута неколико речи.{S} Две крупне сузе скотрљаше му се низ образе.</p> <p> Кад се диже и |
| се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p |
| а милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први и даваше |
| Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки дах рањеников.</p> <p |
| очи рукама.</p> <p>Спасенију потресоше сузе материне.{S} Она се диже, зграби обе руке њене и с |
| тну руку на срце.</p> <p>Матери грунуше сузе на очи.{S} Она полети сину, загрли га и рече:</p> |
| широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она притиште кћер на прса и поче је љубити.</p |
| ше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице рукама и оста над мртвим те |
| ом грчевито дохваташе мараму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, п |
| љине кулу манастирску, старац задрхта и сузе проли.{S} Он се помоли Богу и готово нехотице пође |
| > <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуно |
| > <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратим |
| етета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пролеваше. </p> <p>Спасенија подиже главу са прсуј |
| аве нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија.. |
| х што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — на |
| дбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мра |
| > <p> Жена се спусти крај огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — уп |
| Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мот |
| ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна јед |
| то утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже главу к небу и заблагодари Богу.</p> <p> |
| > <p>Жена, сва блажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их. |
| сеђаху две женске, са погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупс |
| би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки пот |
| Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо ру |
| Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Оста |
| г коњских копита; још је ветар разносио сукију по бојном пољу; још су се виђали лешеви изгинули |
| свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истисну |
| S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> |
| звади га.</p> <p>Под каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> |
| аваше да се отме из руку пријатеља и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се с |
| каменом беше парче сукна.{S} Бошко диже сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава ње |
| </p> <p>Бошко познаде глас, па као муња сукну на Божа и одби му пушку.</p> <p>— Остави ми лов! |
| p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсн |
| ј мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Ст |
| знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да навуче на |
| ија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један од дру |
| адост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S |
| а га сачека.{S} Једног дана случајно се сукоби с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не |
| ој љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се са верношћу, коју дуговаше своме побратиму.{S |
| би се десило, да му се поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збуни |
| > <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — ре |
| а загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут о |
| ом углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сулејман Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре |
| шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак-паша и његови помоћници имађаху мутну |
| еше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише ово |
| тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Го |
| раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дођ |
| у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Латиф беше први, који га прекори, али се То |
| имао је рђавих последица.{S} Латиф поче сумњати на многе људе, које дотле сматраше за пријатеље |
| о пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бега.</p> <p |
| пусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога прови |
| } Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају |
| .{S} Он иђаше напред, не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан. |
| отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник |
| и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад |
| и дубравом.{S} Сва се земља преобрази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са вед |
| ласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и се |
| паду плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу |
| крвава драма.</p> <p>Дан би и прође.{S} Сунце се већ клонило западу своме, и од ове величанстве |
| " /> <p>Они беху већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зра |
| брази и суморна лица озари светлост.{S} Сунце се осмехну са ведрога неба, а на лицу неимара зас |
| беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци |
| г дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше с |
| ише се и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на |
| освети погибију браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одеље |
| ћава; она је мила и љупка свима; она је сунце, које греје и озарава свакога.</p> <p>Слобода срп |
| <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим листом, Рудн |
| лице своје.</p> <p>Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих |
| ек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских г |
| Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце помрачаше, и слобода ишчезе; али споменици остадо |
| је малени простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја |
| дима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за |
| — Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Јесу ли се зачуди |
| одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца |
| за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> <mi |
| скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не пече.</p> <p>Кола су нагло јурила.{S} Беху већ |
| отомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, а Рушидова војска пређе Дрину |
| мрт Авакум, ђак игумана Пајсија!</p> <p>Сунце зађе, а месец изиђе.{S} Беше крвар и крвавим руме |
| к најзад не ишчезе и последње...</p> <p>Сунце зађе а вече настаде.{S} На место светлости спусти |
| пљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} |
| ришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p |
| шћу и милином.{S} Он беше весео.</p> <p>Сунце беше прилично одскочило, кад путник стиже на сам |
| ско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са себе росне капљице и подиже своје мир |
| којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире |
| уша.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђ |
| би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ |
| но одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом лепотом.{S} |
| и када се диже и последњи прамен, благи сунчеви зраци обасјаше врхове Потајника.{S} На њему не |
| овског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисе |
| одагна дим са бојишта, а последњи зраци сунчеви падоше на положаје српске и обасјаше их.</p> <p |
| плавим сводом небесним и благим зрацима сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} |
| шака, са које кад и кад одбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и |
| се на планину Овчар, према којој се на супротној страни, преко Мораве подиже кршни Каблар.</p> |
| ти им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарева.{S} Она |
| а реч и мудри савети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Пав |
| настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јаничара понова се |
| е!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Мано |
| и све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и мутним облацима, тако изгл |
| саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи нас |
| беше покушао да их спасе, али га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Продано |
| могоше.{S} Молбе његове разјарени Латиф сурово одби, претећи му свом строгошћу, ако још једном |
| у последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, гл |
| мка прескочише ограду и загребоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и |
| де, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, до |
| > <p>Обрад остави мртву домаћицу добрим сусеткама, поведе оружане људе, опколи кућу, похвата зл |
| гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На сусрет им иђаше кобно јутро.{S} Још једна ноћ, па да их |
| угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада н |
| ад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на сусрет. </p> <p>Обрад позна сина Ђукићева, стаде као ст |
| е.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p> <p>Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, т |
| ога знаш?! — рече Јусуф и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена с |
| рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срдачно га дочека.</p> <p>— Не видосмо се давн |
| човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах пре — одговори војвода и пруж |
| но Манојла! — рече војвода и пође му на сусрет.</p> <p>— Живели! — захори се из неколико стотин |
| <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! — рече ага и пружи им рук |
| ечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> |
| оград.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше многе Драгачевце, а међу њима и Бркића.</p> < |
| ађе, да га грли и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у руш |
| рана.</p> <p> Крајем Августа 1815, када сутон беше земљу обавио, једна људска прилика искрсну и |
| невидљива, али моћна рука, потискиваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризо |
| ју браће своје.</p> <p>Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске сво |
| рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче већ обавијати земљу.</p> <p>— Напред! — рече |
| раше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливе |
| ни, према Морави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци по |
| подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође св |
| с мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, |
| кључ жени.</p> <p>— Данас је субота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, |
| ојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко к |
| речи: беху јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добр |
| рад, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Бошка и Обрада и рече им:</p> <p> |
| оследња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже глас, да је Милош освојио Палеж |
| не и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише Купиново и вратише се у Срби |
| сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p>Момак га погледа. |
| неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутра дан Горачићани, пролазећи мимо кућу Обрадову, зас |
| е Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвал |
| n="56" /> <p>На конаку беху заједно.{S} Сутра дан, око по ноћи, неко закуца на врата одаје, у к |
| куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> < |
| т’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остал |
| стале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} |
| еко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?! |
| рамо на пут! — настави Стојан.</p> <p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Ја |
| н и она двојица.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра зором.</p> <p>Јусуфу се окрете соба.{S} Он замуча |
| око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша |
| глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутра зором нападне са свом силом.</p> <p> Милош сазва |
| > <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра |
| и растајући се с њим рече:{S} - Ето ме сутра зором!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ог стана.{S} Заповест беше издата да се сутра зором креће.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна |
| ахну.{S} Његове смртне остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепај |
| жани Срби придолажаху са свих страна, и сутра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.< |
| Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху и |
| Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p |
| да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да гледате згариште |
| брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па |
| S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови |
| та ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих |
| ам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим....{S} Не |
| Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ далеко |
| <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало н |
| unit="subSection" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослов |
| по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се прав |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, зором, отворише се манастирске вратнице и кр |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и |
| обом вратанца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— |
| ти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пу |
| а их, изведе више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у ло |
| е да послужи за привремени мост.</p> <p>Сутра дан, зором, Саид пређе Мораву, дохвати се најважн |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сутрадан, рано изјутра, сакупише се сељани, да поздраве |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише |
| баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више |
| е га и она изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче |
| род, с народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све |
| </p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на српском небу, беше погинуо.{ |
| или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> |
| буде плен грабљивих зверова?{S} Ах!... та ја је морам спасти, ма веру променио.{S} Заложићу се |
| ји отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, м |
| а.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји |
| — Зар сина Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} До |
| за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која ј |
| омињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — |
| заверила.{S} Зар да погази своју реч? — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да |
| и.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се. |
| .</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p> |
| , вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, |
| акључио историју катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац |
| вратна.{S} Он помишљаше на будућност, и та му је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и |
| ? — питаше младић самога себе...</p> <p>Та она је пропала.{S} Ње више нема на овом свету.{S} Он |
| полупани, врата избијена, под изривен, таван испроваљиван, дрвенарија изломљена, — све до ситн |
| /p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> < |
| Један прозорчић, отворен при самом поду тавнице, споља разведен, гвожђем окован, пропушташе сла |
| ни осталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми |
| с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет- |
| ра, поново оборише ватру.</p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, |
| аше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Лом |
| вде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори |
| ренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{S} Надувеност ишчезава и разни прохтеви и |
| к.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина |
| ад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да наро |
| </p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако |
| напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њиховој, |
| <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете гла |
| ј за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше |
| , Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар о |
| а виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја |
| /p> <p>— А Ломо?</p> <pb n="38" /> <p>— Тај је готов као запета пушка.{S} Почните, вели, а ја с |
| ечишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... д |
| и времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која јој грожаше.</p> |
| p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То |
| погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Б |
| обро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни осолити.{S} Слободно и не започињи ништа.</ |
| ојног поља.</p> <p>— Какве ли нам гласе тај доноси! — рече мати преплашено и пође коњанику на с |
| се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага |
| .</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше |
| > <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— |
| и врлинама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви |
| <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод |
| ?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба |
| ах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.< |
| .{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> |
| нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у проце |
| и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још с |
| ираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанц |
| збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах зати |
| рујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Ту |
| а, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук |
| аде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</p> |
| ели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упита |
| о боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи |
| <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мор |
| а ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет истрч |
| купи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасениј |
| <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> |
| кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Јусу |
| чекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста ме |
| д.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите |
| загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази дивот |
| Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору |
| ! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изу |
| , док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику кот |
| ну и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде ка |
| е ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познад |
| ари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова |
| јама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, за |
| ред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилика, |
| д сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жарко |
| силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p>— |
| дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себ |
| е! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један |
| аци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бо |
| двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развијен |
| бу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричући |
| умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњ |
| ед њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — |
| а јасно опажаху, али га један од другог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога |
| прости!“ диже се к небу.„</p> <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — р |
| но она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше г |
| испита срце Спасенијино, да се сазнају тајне њене?{S} И ова мисао овлада њиме.{S} Он се реши, |
| знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за |
| Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га један |
| а, а кроз мисао дужности сијну му она о тајној љубави, и овлада њиме.{S} Он стаде и сукоби се с |
| пута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле — одговори Обрад |
| о који могаху и миловаху.{S} Одзив беше такав, да већ о Великој Госпођи 1816. отац Ђенадије одс |
| ац рђав — говораху они — зар мора и син такав бити?{S} Не одлеће ли кад год ивер далеко од клад |
| а засниваху своје закључке! „Какав отац такав син“ — беше им почетак, а, „Не пада ивер далеко о |
| што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У |
| е галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликов |
| ројског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица.</p> <p>Глав |
| гуди нит гудало вади...{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти |
| с нама, други против нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— |
| очекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Са |
| како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђа |
| то вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди гр |
| то беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, |
| шу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>Из |
| и.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех |
| нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене ру |
| /p> <p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — |
| Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице оба |
| вече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је р |
| стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија!</p> <p>— Ст |
| ника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова својих, испр |
| о са свима громовима и мутним облацима, тако изгледаше бојно поље, притиснуто димом и проломљен |
| ма приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар осташе да пот |
| /p> <pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Бо |
| ошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> |
| таде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — |
| его да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се договоримо |
| мидом, допираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се мо |
| гристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља н |
| ма квасећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опро |
| .</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура по |
| че Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Д |
| ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад ни |
| срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, после опште несреће, св |
| пшта.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по сво |
| <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> |
| настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пружајући му руку. — Сутра |
| </p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S |
| хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духом њеним, у |
| е главице к небу да велича славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробу |
| , тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново не беше н |
| ху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гре |
| асене сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p |
| ага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по зидовима.{S} Сви беху нагрђени и онакажен |
| д их ветрови сподбију и обалама понесу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примица |
| — Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— |
| ху се непрестано, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако |
| у су откупљени!...{S} Не остављајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и |
| браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће иг |
| се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим |
| свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> |
| већ дође запиткивањем.</p> <p>— Оно... тако је, куме; али да не да Бог! — одговори Манојло и м |
| сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако — одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за уд |
| естре — прихвати Обрад.</p> <p>— Јест.. тако је.</p> <p>— Па?</p> <p>— Овај..{S} Како јој беше |
| народа на земљиште и поднебље, и т. д. тако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличе |
| се бије.</p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због |
| да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и оног загрљаја Стојаново |
| рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет |
| ..{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко |
| пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу г |
| тати с једног краја Србије на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше до |
| е вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога |
| новче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Ни |
| иди ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милиц |
| >— Како кметујеш? — продера со Латиф. — Тако се и не пашује!</p> <p>Млади кмет не одговори ништ |
| о прво леђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по раме |
| ... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако |
| опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем |
| од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беше име домаћици Михаиловој — виде дом свој и зад |
| ча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћици — познаваше Спасенију вр |
| де кмета.</p> <pb n="106" /> <p>Селим — тако беше име момку — дође и саопшти кмету поруку.</p> |
| тапша гуслара по рамену.</p> <p>Мирко — тако се зваше гуслар — намести се, накашља, превуче гуд |
| басја светлост.</p> <pb n="103" /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета |
| <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми |
| ог војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо похитати.</p> <p>— Реци |
| адржа га на Авраму из Заблаћа.</p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Бе |
| а.{S} Робом икад гробом никад.</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац. |
| ори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: |
| .</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши с |
| таш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку |
| ац јој је оставио грдно имање.</p> <p>— Тако! — рече кмет истресајући лулу о длан...{S} А да ли |
| рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турск |
| — осече се кмет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у |
| да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадује |
| му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасе |
| киде га кмет и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам |
| а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> |
| лом...{S} Ово је права напаст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је ма |
| е и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, ви |
| — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом |
| еш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао |
| у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чоба |
| ..{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто |
| купили, него да се договоримо?</p> <p>— Тако је, тако — прихвати игуман — Ево нас овде, па се д |
| мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише сви и поустајаше.</p> <p |
| се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи капитали расточавају се или оста |
| е, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је гл |
| нија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог ј |
| ци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде брат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у гр |
| “</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то и |
| p> <p>Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спас |
| .{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој поспаше на крилу.{S} Она им н |
| , обгрли га и сузама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p> |
| цу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p |
| е куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта вел |
| ом осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гр |
| ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не |
| је друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зар |
| — Нека му је лака српска земља, коју је тако жарко љубио! — рече игуман.</p> <p>— Бог да му душ |
| а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али знаш, кад дево |
| би показао верност Господу своме!{S} Не тако, добро старче!{S} Сети се деце своје!{S} Не поклањ |
| чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — примети Книћанин... — Знаш, к’о људи.. |
| ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не |
| анин — прихвати Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама оч |
| ше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцка |
| ко?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти |
| е Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> |
| — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p |
| о да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Одступивши н |
| е, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуг |
| ?</p> <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p |
| .{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са сумо |
| живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар |
| и рукама очи и као да заспа.{S} Протече тако неко време, а бег нити диже главе, нити руке с очи |
| овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, да су му сваку реч гутали.</p> <p>Ма |
| почетка му ова нова „дужност“ и не беше тако одвратна и досадна.{S} Латиф га слушаше и покарава |
| /p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збу |
| ?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разабрати.</p |
| p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разго |
| м било, да од зла оца буде добар син? и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету |
| ети Пајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе на |
| ру прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође и вечерњ |
| се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето миром Божјим, заврши се проливањ |
| амо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} Спасенија готово не излажаше из одаје.{S} |
| оје буна провираше.{S} Отуда једни вођи тако брзо и замењиваху друге.</p> <p>Време од 1804. до |
| — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли тако?</p> <p> — Бива! — потврдише сви, сем Обрада.</p> |
| потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — |
| стиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војводо! — одговорише св |
| — Ваља народ окрвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} |
| S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћ |
| ог и један за све.“</p> <p>„Како радили тако нам Бог помогао на овом и оном свету.{S} Амин!“</p |
| хаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ај |
| ифа?!</p> <p> Ово питање Жарко изговори тако да пресече старце.</p> <p> — Зар да пустим вука ме |
| џаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави |
| p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено |
| то јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучни |
| адовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сигурно, да потресе срце у |
| о том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} |
| насмеши и заврте главом.</p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Гово |
| p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да ви |
| ра га је скроз прожела, и он јој је био тако одан, да је не напушташе ни најцрњих дана.{S} Гони |
| диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири |
| брази му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах пог |
| </p> <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву сна |
| Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне з |
| неколико пута главом рече!</p> <p>— Зар тако!!</p> <pb n="109" /> <p>— Тако! — одговори Жарко и |
| кмета, намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше ка |
| >Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна |
| о никакав грех, да буде поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина ми |
| Зар поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна ш |
| срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, па сад допустити другоме да је уз |
| Кућа свештеника купиновљанског поста му тако мила и драга, да се с муком од ње растајаше.{S} У |
| , што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и слатка реч:</p> <p>— Спасенија! |
| ху огромне пукотине, од којих неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увућ |
| але су сваку реч агину, а ове речи беху тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p> |
| уд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли ру |
| тано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има дво |
| рилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску и спремаше се за одсудну борбу, |
| ци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игумана Пајсија! |
| љу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и |
| аја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше т |
| дати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, погружена слушаше.{S} Он не |
| ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред ико |
| претураше зрна дугих бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе ст |
| сталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу чет |
| оз отвор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — р |
| виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се ис |
| ања и захвалности, и ништа више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико |
| ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она |
| , затрпа је и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копат |
| и најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна рад |
| то прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице |
| ти, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог |
| е било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко. |
| "165" /> <head>КЊИГА СЕДМА</head> <head>ТАКОВО</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C2.3 |
| .8"> <head>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој зем |
| S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок далеке прошлости, поста свети |
| “ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковским грмом, муњевито одјекну по свој земљи.{S} Неи |
| , јер ово беше дан, кад глас о победама Таковског Војводе раздрага срца свих родољуба.{S} Име М |
| чима могли бисмо окарактерисати Војводу Таковског, Милоша Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Уме |
| рко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жарко |
| , започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и поново |
| а.</p> <p>До ове куће беше друга, мања, такође ограђена високим зидом.</p> <p>Зидови обе ове ку |
| ак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах пр |
| дговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p |
| к тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много |
| до последњег бедема, о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на проз |
| , коса пруга, од безбројних сребрнастих таласића.{S} На далеком западу плављаху се високе плани |
| ="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој таласићи одбиваху блесак благог пролетњег сунца.{S} Пут |
| о целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све бедеме и обавила куле градске.</p> <p |
| мницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, ни |
| а која за собом остави пустош.{S} Густа тама поновно паде на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна |
| рави, ишчезе сасвим.{S} Иза сутона паде тама и обави бојно поље.{S} Густи облаци посукташе и пр |
| астаде.{S} На место светлости спусти се тама.{S} Нека невидљива, али моћна рука, потискиваше су |
| и и сузама кваси.</p> <p> Сутон прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби |
| и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p>Ратници малаксаше.{S} Њих нестаде, ал |
| не и отпратише ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише |
| иђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ниш |
| ираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири |
| лети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црн |
| лише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазр |
| " /> <p>Лице Манојлово преобрази се.{S} Тамне очи засјаше, и две крупне сузе радости заблисташе |
| ц.</p> <p>Ова реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши |
| и.{S} Кроз полуотворене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама |
| бе и паклене душе.{S} Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе |
| куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамниц |
| амници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, |
| ом.{S} Сваког дана извођаше из градских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n= |
| >Мало слободе, мало и светлости!</p> <p>Тамница је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањ |
| оба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном кр |
| Град београдски пун је тамница.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и |
| а, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да |
| завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше |
| кости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града беху пуне живих мртваца.</p> |
| {S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате |
| /p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. ове тамнице беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду д |
| о.{S} Наредба је, да вас изведем из ове тамнице и спроведем на бедем, према Сави.</p> <p>Ђенади |
| м испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет годин |
| степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што |
| ници изиђоше, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамниц |
| ростили града?</p> <p>— Опростили су се тамнице и главу сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем |
| цима више светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше изми |
| га хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекуј |
| слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и предаде га матери.{S} Он стече крила.</p> <p> |
| д враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ н |
| и са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, а Ђенадије се спусти на камен према жишку, зав |
| и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече |
| утра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у |
| заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече |
| г дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадош |
| <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово |
| и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово |
| хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стојан и Бошко |
| лост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</p> |
| али оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</p> |
| pter" xml:id="SRP18965_C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> < |
| шко, посрћући и готово не дишући, пређе тамницу и дође до врата.</p> <p>— Не плаши се — рече Ом |
| S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави зе |
| ападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако |
| <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>Отац |
| а узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче!.. |
| горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој нек |
| последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p>— Бошко је слободан! — рече о |
| капијом беше Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одгов |
| ке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Стојан и Бошко пог |
| е пренеражено.</p> <p>— За мном! — рече тамничар и ошкрину јаче врата.</p> <p>Бошко, посрћући и |
| отово без душе</p> <p>— Излазите — рече тамничар.</p> <p>Ова реч порази заточнике.{S} Они се зг |
| чна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Оних дана, кад обест Сулејманова кића |
| .</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто необично.</p> <p>— Ст |
| н му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад је |
| едан од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огл |
| м очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, пом |
| /p> <p>После дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће |
| рши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саи |
| ласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина. |
| бале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се |
| е ничице и обгрли крстачу.</p> <p> Кроз тамну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У |
| огрбљени старац помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастир |
| оређане разне ситнице: неколико грумена тамњана, кадионица, стакленце са зејтином, кита босиока |
| {S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо код оног бреста.</p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> |
| вим пластовима.{S} Десно, према Морави, тамо-амо <pb n="35" /> кривудаше Белица, а бистри јој т |
| р трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Т |
| 67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотиња и Јухор |
| анину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће |
| почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивк |
| за руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} П |
| У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово |
| <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече |
| рајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у |
| p> <p>— Ено га с Бошком на Љубићу...{S} Тамо је и Капетан Божо — одговори Бркић.</p> <p>— А ми? |
| , како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, родитељи су ваши, деца ваша, љубе |
| стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Тамо ме мајка миљем загреваше; и свака реч њена беше ме |
| е две високе горе, као два исполина.{S} Тамо-амо, по пространој равници, бељаху се банатска сел |
| у два вита јаблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред |
| .{S} Бићете пресељени ближе слободи.{S} Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете бора |
| реба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— |
| жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављ |
| p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> < |
| лаговештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо — рече Бошко гушећи се сузама... — Јединац |
| ? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Јунаци се згледаше. |
| ? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти |
| склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p> |
| оз свиралу.{S} Растурено стадо пасло је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак |
| {S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Т |
| У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n |
| дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главом.< |
| че:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко.</p> <p>М |
| азио с Пајсијем?</p> <p>— Нисам...{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— |
| ћи ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим |
| Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град.</p> <pb n="160" /> < |
| о дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадије извадише |
| {S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> < |
| а?</p> <p>— Под брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да н |
| <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо |
| !...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.< |
| и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи тако исто.{S} |
| >Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сл |
| па се диже и показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! |
| итај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n=" |
| пку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе л |
| мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђ |
| p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p> <p>— Не |
| рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од истока на запад |
| у и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша б |
| ук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом густи мрак.{S} И њима беше пут од исто |
| први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и бре |
| ста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звека ланаца.</p> <p>Неимаре р |
| иже се дим и севнуше безбројне муње.{S} Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак р |
| <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ приступише на 400 метара.{S} Дотле, па ни |
| а па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један сведок виш |
| и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом |
| да на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ло |
| се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим и |
| д манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума |
| епа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се |
| ог света.{S} Лице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос тана |
| црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио |
| ижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем |
| лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка његова до Б |
| >— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него |
| добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — од |
| <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селима рече:</p> <p>— Иде не може бољ |
| м тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника.{S} Обрад Момировић сав претрну од стр |
| ..{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресен |
| оше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост и жалост тако стичу, да им је тешко |
| <p>Српска војска претрпе пораз на свима тачкама.{S} Снага народа беше скрхана, а над земљом срп |
| тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Средина полумесеца збираше се све више и ка |
| рилима.</p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна |
| подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јеличким висовима, што |
| а непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{ |
| бена Потајникова, од највише до најниже тачке.</p> <p>Ашинов ланац сиђе низ косе, изиђе на једа |
| е у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва наз |
| обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жар |
| живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p |
| о, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им беше у |
| ише гребенима, док не захвати и највише тачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изглед |
| Десно крило Јелице планине својом вишом тачком наслања се на планину Овчар, према којој се на с |
| дети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{S} Дома нигде, као да беш |
| беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту |
| у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и п |
| је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена.{S} Он |
| , јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и н |
| ати веома, али ја не одступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим нар |
| Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта |
| ећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} Свака јој реч из срца потиче.</p> <p |
| о кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па |
| n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта х |
| е и приђе дечку.</p> <pb n="25" /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, |
| итав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> |
| умана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац бе |
| оју и моли се Богу за њу..{S} Благослов твој пратиће је и дању и њоћу.</p> <p>Старица клону.{S} |
| а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" /> старче!{S} Бог је Бог |
| да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко |
| ељи моји!{S} Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда. |
| избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>А |
| ле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се запо |
| ња, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима ис |
| ам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просв |
| оће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ств |
| — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Твоја је дужност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш |
| оз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> |
| е твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни |
| ако ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... — поче Книћанин.</p> <p>— Да се не |
| рујем, добри ага?</p> <p>— А зар је баш твоја Спасенија?</p> <p>Ове последње речи поразише млад |
| диже и понова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не т |
| Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки т |
| у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он и пружи кесу Жарку.</p> <p> Младић пору |
| ђу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што нап |
| а што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине |
| је Бог свију.{S} Он види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је ве |
| ако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се |
| о верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у т |
| д кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— З |
| е онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, |
| проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје.{S} Иди и кажи зликовцу, да му ни длака с главе н |
| ог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из |
| држим до краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престан |
| е, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело мој |
| примети Ага. — Жарко је први добротвор твоје куће.</p> <p>— Први душманин — прихвати Бошко жив |
| м, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треб |
| теља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и диже главу.{S} Изглед |
| p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко |
| о поново пружи и рече:</p> <p> — Оно... твојим момцима.</p> <p> Младић се мало к’о промисли, па |
| што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборав |
| вољи својој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p> |
| без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али |
| о моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га |
| ку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачувај |
| Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више н |
| у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док не прођу невоље моје!..</p> <p>Ст |
| те и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чу |
| њега не потреса писка новине деце; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове б |
| <p> — Какво добро?</p> <p> — За милост твоју.</p> <p> — Какву милост?</p> <p> — Да напустиш ов |
| о зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушат |
| знаш како је? — рече ага благо...{S} О твом оцу свашта се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв |
| и-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одгово |
| p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног сукм |
| су надале.</p> <p>— Јесу ли се зачудиле твоме доласку!</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у |
| .{S} Молите се Господу и <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека |
| своје распећу Спаситељеву, величаху име творчево.</p> <p>Половина вечерња беше већ свршена.</p> |
| сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он |
| уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна |
| ад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и бесправн |
| тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да! |
| ити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве.</p> <p |
| нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ур |
| т, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; зар њега не потреса писка новине деце; зар твоју |
| иче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хв |
| ера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у к |
| . — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — ре |
| до потока, и како стиже, загрли Жарка, те с њим право дружини.</p> <p>— Помози вам Бог! — пови |
| чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста с |
| и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена кубета, изривени зид |
| не де га сад!...{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрште |
| алпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му с |
| , посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их она кад и кад руком немарно отискиваше.</p> <p>.. |
| сијев полетеше на десну страну доксата, те избаце још по један метак за бегунцима.</p> <p>— Вез |
| , а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са |
| е један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души својој.{S} Он поста први добротв |
| утрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на |
| жи му, да одмах изашље људе дуж Мораве, те да извиди где се може газити.{S} Ако буде потребно д |
| бе, испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну у |
| има.</p> <p>Млади кмет истрча из одаје, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p |
| еленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење.{S} На витим грана |
| д сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> < |
| као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> <p>— Нано, ево Стојана!</p> <p |
| тоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p> <p>Мирко уда |
| <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће г |
| ет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да че |
| Огореле баскије и греде стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра сал |
| очекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после силног напрезања, борећ |
| Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се |
| а преображаваше душу свога детета.{S} А те приче беху просте, какве обично добра мати прича сво |
| <p>— Откуд овде, јаднице?!...{S} Каква те невоља дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше |
| ам Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, а |
| ти сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спу |
| > <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Д |
| у и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћу |
| ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дођ |
| — Где си, море?...{S} Зар десет пута да те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</ |
| дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Старац се прену, погледа ок |
| о.</p> <p> — Море снахо!...{S} Немој да те белај однесе!</p> <p> Жена се стаде клети и исприча |
| е Обрад и диже главу. — Нисам мислио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не |
| оћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, |
| а сам јој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори |
| благословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји |
| есрећној матери!...{S} Анђео Божји нека те вечито прати, а милост Божја нек се излива над тобом |
| и што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што |
| руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — рече — и погледа га бл |
| бро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо има много пријатељ |
| и се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међути |
| и и доведе пред Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> |
| слио да те вређам.{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била д |
| ад.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те б |
| де?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша и |
| а, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе тв |
| е диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— Ко?...{S} Зар ја?...{S} |
| ласом рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Богме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p> |
| p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те.</p> <p>— Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе |
| под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацит |
| лостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по вели |
| т истресајући лулу о длан...{S} А да ли те је кад год волела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је |
| погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке. |
| а, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамен |
| аваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беш |
| браду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам |
| ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те на своју душу — одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе |
| аће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?...{S} Покојни Павле...</p |
| г уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— |
| сачували мила моја!</p> <p>— Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у при |
| слови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело |
| з осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p |
| лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио с |
| спавам.</p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!. |
| памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш гл |
| ма твојим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не д |
| г с кабанице.</p> <p>— Боме, ага, давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне |
| — рече Латиф промењеним гласом. — Једно те само спасти може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— |
| индерлука и протрља очи.</p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бе |
| гледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види |
| с њим и овако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори О |
| И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{ |
| S} Народ је готов да се диже.{S} Сви су те поздравили, и моле те да им будеш главар.</p> <p>— К |
| — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брин |
| ред гомилом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиш |
| е урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и и |
| це и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву |
| надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="8 |
| Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бе |
| ви сте.{S} Газда Манојло послушаће јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш.. |
| > <p>— Не брини....{S} Имаће посла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгад |
| ражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, само једно, добри Жарко.</p> <p> |
| га посматраше.</p> <p>— Ово је одело за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у г |
| Жарко преко језика.</p> <p>— Боме и ја тебе!.,. имам писмо из Србије.</p> <p>— Од кога?</p> <p |
| и руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет за |
| но уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опас |
| ење, сине...{S} Можда она има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и пота |
| ве?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— |
| ала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p |
| вник...</p> <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен т |
| клаћу их све редом...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју. |
| подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељи моји!{ |
| је воља да тако буде...{S} Неће Стојан тебе заборавити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избав |
| ме крвник изведе из тамнице и посла до тебе.{S} Послушаће, вели, тебе ил’ никог.{S} Придобијеш |
| шком, приђе ближе.</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње |
| поде!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете не |
| ака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му |
| поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си |
| поде боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се |
| жљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p |
| у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм сл |
| их Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху |
| ој и научи ме, јер си Бог спасења мога, теби се надам сваки дан.{S} Извади ме из глиба да не пр |
| он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а коме другом? — беше одговор.</p> <p> — Зашто, с |
| полети сину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Ниса |
| дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и вр |
| ши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага |
| есетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у ст |
| рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ П |
| и поче се молити.</p> <p>Господе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим |
| вори Милица.</p> <p>— А долазе ли оне к теби?</p> <p>— Долазе.{S} Биле су пре 2 — 3 дана.</p> < |
| ени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p> — Не. |
| аш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може |
| е ил’ никог.{S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништ |
| ариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње |
| у.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и поведе младенце.</p> </div> |
| пред Жарка и Спасенију.</p> <p> „Слава тебје Боже наш, слава тебје!“ — запева духовник и повед |
| — Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта |
| бој се, војводо...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p |
| не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна |
| ење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео |
| ово дело пре подне, али га друго, много теже, очекиваше после подне.</p> <p>Дође време служби Б |
| Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је |
| > <p>Дани пролажаху, а страх све већи и тежи.{S} Са бојног поља још никаква поуздана гласа.</p> |
| ведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота |
| и примицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин |
| се с бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да |
| tone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Д |
| tone unit="subSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризо |
| и тако даље</p> <p>Било како му драго, тек о младом кмету разно се говорило.{S} Сваки је ствар |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се |
| p> — Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p |
| и очисти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је |
| То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове |
| и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топ |
| жним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их |
| ди ову и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без д |
| де сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе преко дворишта, полети на амбар |
| еху судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобође |
| и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допр |
| а, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он |
| два самокреса и велики нож.</p> <p>Зора тек свиташе, кад јунак изиђе на последњи повијарац и уг |
| S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дива |
| е добро зарудила, а на небу блистала је тек по која звезда.</p> <p>Још мало па и сунце помоли с |
| у.{S} Измишљаху му најбоље пријатеље, и тек после дугог наваљивања, преговарања и саветовања, Х |
| уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n=" |
| чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— Кмет Павле |
| е поред оне, коју тако силно љуби.{S} И тек да се реши, а једна једина мисао искрсне и све разл |
| з гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа |
| оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год про |
| ог удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S |
| рцу.</p> <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише с |
| и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди |
| } Не помогоше му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав и |
| манастир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрм |
| гуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахн |
| SRP18965_C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела п |
| се Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше. |
| </p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка |
| утра дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно |
| ђе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, при |
| вика дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се |
| ру.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју |
| и узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчистише Љубић.</p> <milestone unit=" |
| <pb n="134" /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље њег |
| Лежиш међу онима који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} |
| тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле су моћ.{S} Оне су олтар са ког |
| шћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајај |
| Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тел |
| ртву своју.{S} Јарост му обузе и душу и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, ка |
| на.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има |
| еки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне |
| и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} |
| се претури с коња.{S} Морава му зграби тело, окрену неколико пута и прогута га.{S} Али-бег, Ла |
| мећем на се крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> |
| моћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побра |
| Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> |
| беху готово без душе.{S} Остаде им само тело, изнурено и саломљено.</p> <p>Седећи на постељи, о |
| један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један |
| >Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одлучише да |
| у, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак |
| месту, нађе вечитог скровишта саломљено тело врлог неимара.{S} Време је давно збрисало и послед |
| к његово..{S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb |
| и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, |
| зе, покри лице рукама и оста над мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? |
| Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, т |
| <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачк |
| Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотвор |
| брт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла неста са лица земље, |
| губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на њему подиг |
| мове, и похита да прсима својим заштити темељ домовине своје — слободу.</p> <p>Врховни Вођ прик |
| окушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на кољ |
| .{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и ра |
| његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би |
| ене десно, да обиђе један луг, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио |
| е на дом, који отац његов разораваше до темеља?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то |
| његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном но |
| рдесет година служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда |
| па.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином напад |
| И за тај посао њој не потребују никакве теорије.{S} Не.... доста је да буде мати, права мати, п |
| и његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани ју |
| стајаше, а време промицаше.{S} Мисаоне теразије гибаху се непрестано, и како се оне гибаху, та |
| меница.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и камење.{S |
| {S} Он искупи грехове оца свога и скиде терет са душе своје.{S} Непријатељи беху побеђени.{S} О |
| трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и ле |
| О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора пред лицем Бо |
| аса, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио му се на душу, па га мучи и претура на пос |
| у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, тако овај витез српски, са педесет другова |
| е вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у |
| о и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаш |
| <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто ш |
| Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p |
| , али посао беше мучан.{S} Помрчина као тесто.{S} Само се могаше видети како пушчане муње севај |
| Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одг |
| Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори С |
| мам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.< |
| S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо се под свету заста |
| адога кмета.</p> <p>Ага разумеле ово, и тешећи их рече:</p> <p>— Не бојте се!...{S} Жарко вас ј |
| а, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не могаше.{S} Сузе јо |
| је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> Добри дру |
| S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не ос |
| и око врата, и поче је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широ |
| умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине |
| вој свагда, до века и без престанка.{S} Тешићу се заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми |
| ="subSection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке |
| Заточници, којима тамница беше мучна и тешка, не имађаху разлога да мрзе тамничара.</p> <p>Они |
| p>— Какве ране?</p> <p>— Ране, синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако |
| вале их.{S} Бедна Станица!..{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n=" |
| поче да мери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га |
| >— Рањен сам, оче! — одговори Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Н |
| улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чуј |
| Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се слатке дечице своје.</p> <p |
| /p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} |
| {S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разори |
| неће имати ни листа на гори...</p> <p>— Тешко је сад натраг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— |
| руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда. |
| ћемо! — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је ка |
| S} Њима је лако наћи главу, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најја |
| нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле |
| јводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће в |
| ину, загрли га и рече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано |
| >— Са њима ми је лако...{S} Овамо ми је тешко.</p> <p>Жепа га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али |
| се радост и жалост тако стичу, да им је тешко одредити карактер.{S} Крајна радост и крајна жало |
| аше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му се савест сваког дана буни. |
| ов.</p> <p>— Да Вог да, војводо!{S} Али тешко! — рече игуман и одмахну главом.{S} Дан се по јут |
| поново да навуче на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је |
| на гунђање околине, али му је ипак оно тешко и претешко на душу падало.{S} Он је вршио своју д |
| т усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би п |
| — Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жарко преко језика.</p> <p>— Боме |
| е му руку.</p> <p>Жарко се изгуби.{S} С тешком муком врати се миндерлуку и седе.{S} Стаде се вр |
| и се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну.{S} У мени све |
| лила.{S} Они се распршташе по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача |
| мни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоће |
| бе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, памет |
| с напасти или побећи.</p> <p> — Аферим, ти војводо! — рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А ш |
| полина, поносно се дижу Овчар и Каблар, ти стубови огромне капије, које Морава вековима подрива |
| сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} |
| >— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> < |
| </p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лаж |
| м Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена |
| е бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи добро оружје. |
| у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} З |
| самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и |
| е!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и |
| а мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти не знаш каква ме невоља мори.</p> <p>— Каква невоља? |
| зрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Манојла.{S} Неће се тај дати ни |
| ти пријатељи и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S |
| памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S |
| ече:</p> <p>— Теби је тешко, сине...{S} Ти си ми болан.</p> <p>— Нисам, нано — одговори Жарко и |
| — На посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{ |
| > <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударај |
| везиру, и да потражим даље наредбе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми |
| ; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак тв |
| ти с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и |
| > <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га же |
| ари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Ти му беше још једина нада, па ето где га и она изневер |
| Ноћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.< |
| имамо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком |
| а ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћи Ђукићева да по |
| у?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта |
| Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш не |
| ли дати одговора пред лицем Божјим?{S} Ти си гробар ове сирочади; ти навуче зло на ову малену |
| А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p>Ђенадије поди |
| ћ заигра.</p> <p>— Кћери! — рече ага. — Ти си једина, која би га могла спасти.</p> <p>— И живот |
| уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију би |
| е — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумови сте.{S} Газда Манојло послуша |
| омак, носећи бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговор |
| мерити жену од главе до пете.</p> <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. |
| спусти руку на раме Рајићево.</p> <p> — Ти, Книћанин, Мутап, Божо и Обрад идите на Љубић, и пот |
| у сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — |
| а ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим |
| вољи сузбијати.</p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марко |
| Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома т |
| Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он ј |
| вори девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте! |
| дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци ко |
| >Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнав |
| а за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после ду |
| мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђена |
| ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — додаде старац изнемо |
| > <p>Павле презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и из |
| мета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син Павлов.{S} Павле ми је био први пријатељ.{S} |
| а..</p> <p>— Реци, куме, реци.</p> <p>— Ти знаш Жарка.</p> <p>— Ког Жарка?</p> <p>— Оног Павлов |
| се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, отиди Добрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добр |
| и спусти руку на раме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога пр |
| д прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Зна |
| ему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p |
| е мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Младог кмета нешто |
| таде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S} Како не бих зна |
| Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, Рашковићу, држи леву косу и сачекај десно крило Аши |
| црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш, оче?</p> <p>Старац немо посматраше бе |
| извану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску р |
| ече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрадом, похитај на Потајник и заузми оба гребена |
| чивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>Ове речи згодише Жарка |
| л.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — |
| стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <pb n="50" /> <p>— П |
| <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Н |
| ?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојк |
| Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхта.</p> <p> |
| е.{S} Остави мени Пајсија и брата му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу |
| пушке на рукама, отпратише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жар |
| еже раменима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан п |
| ла Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу на |
| м ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Б |
| е?</p> <p>— Коме?</p> <p>— Па..{S} Бога ти.. сестричини?</p> <p>— Ена...{S} Енија.. тако некако |
| >Присутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> |
| оклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш <pb n="86" /> и к |
| у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замакла за око?</p> <p>Жарка прође струја.{S |
| ку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори |
| >— Наредићу да се донесу...{S} А сад да ти покажем кућу бегову.</p> <p>Жена се диже и пође за њ |
| до поздравио те бабо...{S} Послао ме да ти донесем радостан глас.</p> <p>— Које добро, сине! — |
| . прекиде га домаћица.</p> <p>— Зини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?... |
| лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема по |
| Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одговори Протић из Гуче и смакну ра |
| на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат’ Павле |
| p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су га очи виделе — одговори Бошко и |
| ад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јуна |
| есече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку |
| есући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type= |
| p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</p> <p> Милица пође.{S} Жарко |
| ну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одгов |
| } Јуначки си је добио....{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко |
| ш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кр |
| } Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</ |
| це са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на помоћ.</ |
| данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> |
| у ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћ |
| едва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку.{S} По |
| {S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} Само п |
| .{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац д |
| у:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добије |
| p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај ни оволико очевог! — рече Обрад и показа црно ис |
| м...{S} Ето ме сад код тебе.{S} Бог, па ти.{S} Смилуј се на јадну дечицу моју.</p> <p> Жарку не |
| ко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри Жарко — одговори жена.</p> <p> — Како да их с |
| .{S} Знаш како је, кад те ко салети, па ти не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер |
| стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти као да рамљеш, сине!</p> <p>— Рањен сам, оче! — одго |
| аше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори глав |
| <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гл |
| јио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> <p> |
| је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.< |
| ња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти |
| завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па приђе |
| ећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p> |
| е.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p> |
| том.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима:</p |
| Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p |
| у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> |
| оре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> <p>— |
| с:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међу лавовима.{S} Лежиш међу онима који дишу плам |
| ?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} |
| p>— Помози вам Вог, браћо!</p> <p>— Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p |
| ! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.< |
| јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете извадивши свиралу из уста.< |
| треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из од |
| филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздр |
| н човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижући се.</p> <p>— Дођох послом |
| рече:</p> <p>— Стојане, сине!{S} Одкуд ти овде?!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| не осврте.</p> <p>— Ене де!...{S} Откуд ти, попе — рече он, подстичући даље ватру.</p> <pb n="7 |
| духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта |
| и заустави жену!</p> <p>— Снахо!{S} Где ти је дете?</p> <p>Жена се обазре, и, видећи дете где с |
| будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав с |
| Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — уп |
| p>— Немам никога код куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> < |
| мак.</p> <p>— Зар сад нађе?...{S} А где ти је био дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта н |
| аблар.</p> <p>Као оно мисирске пирамиде ти неми и непомични сведоци најстаријих времена, што ос |
| рече Селим....{S} Нешто је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже рам |
| о је старче — настави Рустем.{S} Остаје ти да бираш: или веру или главу...{S} Ако не жалиш себе |
| ода?!</p> <p>— Не резили га!...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара тр |
| и пружи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</ |
| ти, помогао, попе! —</p> <p>— Поздравље ти од војвода.</p> <p>— Седи, попе! — рече Милош и пруж |
| } Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао |
| /p> <p>— Неће баш тако бити...{S} Да се ти не вараш?</p> <p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби с |
| ласт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се и |
| S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
| обри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Мла |
| > <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p> |
| и.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</ |
| с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага..</p |
| д?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе пр |
| S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави |
| во ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је |
| ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази ов |
| ш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо; з |
| жи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што г |
| {S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти.{S} Потурчи се, сине; потурчи се, моја десна руко!</ |
| е руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као фуриј |
| крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти снаху.</p> <p>— Снаху?... коју?</p> <p>— Ану.</p> <p |
| 4" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде потребно, пр |
| витезови, задахнути вером и слободом, и ти витезови освајајући стопу по стопу, промислом Божјим |
| </p> <pb n="74" /> <p>— Ти Рашковићу, и ти Авраме, и ти Стојане заузећете Марковицу, а ако буде |
| Ти си крив свему, ти и нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} |
| </p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште |
| ве!{S} Пази се добро.{S} Имаћеш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет |
| оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман |
| нима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку |
| о ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им ј |
| клопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како би пустио вука, ш |
| н убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p |
| горчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> |
| ље ватру.</p> <pb n="70" /> <p>— Помози ти Бог! — понови поп и приђе му.</p> <p>— Бог ти, помог |
| о је тамо-амо око њега.</p> <p>— Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог т |
| оји му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош |
| .</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори |
| ка неизмерна благост.</p> <p>— Је си ли ти, Стојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</ |
| </p> <p> Жена зајеца.</p> <p> — Јеси ли ти, по Богу сестро?</p> <p> — Ја сам... ја несрећница — |
| средини.</p> <pb n="94" /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— |
| ови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <p |
| куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по дире |
| Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> |
| о седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна варница, па је пожар готов?</p> <p>— Боже дај |
| несрећни Раденко....</p> <p>— А имаш ли ти ово? — рече кмет и превуче палац преко кажипрста.</p |
| ш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да она има двоје деце с Бркићем?</p> <p>— Знам.</p> |
| дан.</p> <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког друг |
| м гласом.</p> <p>— Савет је потежи, али ти је невоља још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у |
| мо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима о |
| ре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> |
| Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стра |
| — одговори јунак.</p> <p>— А одакле си ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мери |
| о си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, ага — одговори Жар |
| до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумиш |
| бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајућ |
| обро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Ј |
| <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! |
| раде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, болан, спасао матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</ |
| им му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјаха |
| ало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражи |
| ра кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе из тамнице |
| </p> <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарк |
| ..{S} За Пајсија и такве као он не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта |
| а слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбун |
| .{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га по рамену.</p> <p>— Куда? |
| до! — рече поп и изиђе.</p> <p>— Срећан ти пут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у паме |
| и! — рече јунак и пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко пољ |
| га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спасао матер и сестру — рече Ага.</p> <p>— Зар он |
| ло, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе жупског прећи твога |
| Стриче! — рече Ђаја и пружи руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— |
| .</p> <p> Ђенадије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајд |
| његово и рече сакупљенима:</p> <p>— Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у цар |
| ајаше и не дизаше главе.</p> <p>— Друго ти не остаје, добри старче — настави даље Рустем.{S} То |
| близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или глав |
| ра се ага и стиште обе песнице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађ |
| /p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти м |
| S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које |
| лош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти рече, војводо — одговори Книћанин.</p> <p> — Бива ли |
| му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањеник |
| им гласом изусти рањеник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100 |
| {S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. |
| ори Марта.</p> <p>— Сад одлази, па како ти рекох.</p> <p>Домаћица оде, а кмет зовну Мирка, рече |
| ори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку: |
| но погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— |
| у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је в |
| > <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... тешко мени!..{S} Зажелех се сл |
| омове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бога! — зајеца поново жена, држећи склопљене руке.</ |
| p> — Пропусти Латифа, пропусти га, тако ти младости! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?! |
| ...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино лице обасја с |
| ..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена Божјег!</p> <p>— Боме, старче на вас је ред! — |
| pb n="144" /> <p>— Зар жив с коца, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја в |
| по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— |
| асећи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће |
| е!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опро |
| ет и истрже нож.</p> <p>— Тако!... тако ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рука |
| се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p>— Ни за живу главу, |
| адрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти је, сине....{S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију |
| безекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи |
| че ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{ |
| , нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхт |
| , намршти се и осече:</p> <p>— Зар тако ти....... а?!</p> <p>Кмет стајаше и пресавијаше капу ру |
| мало поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</ |
| /p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зг |
| ме те срећа није изневерила!..{S} Бошко ти је жив.</p> <p>Матери и кћери заигра срце од радости |
| ма.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!... плану Обрад и напери пушк |
| ло и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p |
| >— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија |
| p> <p> — Дед, казујте!</p> <p> — Носимо ти јабуку од Латифа — проговори први старац.</p> <p> — |
| не смем ти ја ни зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уз |
| >— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стаја |
| У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече Жарко и грчевито пружи руку.</p> <p>Сто |
| це.</p> <p>— Боме га придобих...{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> |
| у колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног од његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта |
| упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му су |
| .</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Е |
| зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, бел |
| реба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> |
| он дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није му вр |
| е промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја |
| живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи |
| , кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрде |
| .</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и |
| ар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан посао. |
| ини да ти кажем! — осече се кмет. — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} М |
| ска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!.. |
| ледњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње кукавице!..{S} Не дај |
| с душом. — Поздрави ми оца...{S} Аманет ти Спасенија...{S} Јуначки си је добио....{S} Богом нек |
| а остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p> <p>— Један се мора |
| : </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„ |
| </p> <p>— Јест, мила моја!..{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Говори, драга моја... говори!</ |
| p>— Не греши, мила моја!....{S} Радосну ти вест носим.</p> <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече А |
| е дочињао...{S} Лепо ми веле људи да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не вер |
| а гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од по |
| , осврну се жени рече: </p> <p>— Где су ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори |
| } По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милиц |
| таше, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> < |
| p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага н |
| Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павле и |
| Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се н |
| и заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> <p>Селим одјури као муња.</p> < |
| не старца.</p> <p> — Богме, оче, не бих ти ја овде жив заноћио — рече момак и заврти главом.</p |
| p> <p>Ага се осврте.</p> <p>— Рекао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— |
| — одговори ага зловољно.</p> <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> |
| кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бу |
| а не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — рече кмет, тапшући га по рамену.</p> < |
| </p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одв |
| Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е. |
| упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и ја, војво |
| чја, отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копн |
| скомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио!“</p> <p> Рајић погибе, али из крви његов |
| оком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>П |
| а, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> |
| </p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те |
| ше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно ма |
| > <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше.{S} Где-где са свода продираше вода |
| } Син Павлов поста размажен дечко, а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему |
| атифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто |
| врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак |
| еше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека граја, а кроз грају пробијаше писак и |
| ах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У |
| Војведе прекинуше разговор.{S} Мало за тим, а неколико коњаника дојурише и јавише да се Турци |
| .</p> <p>Опази неку светлост, а мало за тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! |
| S} Жарко спази светлост.</p> <p>Мало за тим, Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> < |
| ду, и једне по једне нестаде.</p> <p>За тим се провукоше и остали.</p> <p>Најзад се провуче и б |
| ођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака |
| Е, мој побратиме!...{S} Одавно сам под тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом< |
| гуташе њене речи.{S} Старица причаше и тим причама преображаваше душу свога детета.{S} А те пр |
| у.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све как |
| а је малени прозорчић с поља развела, и тиме заточницима два добра дала: више светлости и већи |
| .{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно постаје.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви |
| рпске сам вере — одговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S |
| падало.{S} Он је вршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у ч |
| шина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко д |
| бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Павлова б |
| У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе раз |
| ранице од Дунава до Косова, од Дрине до Тимока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из |
| рекрилише сваку стопу земље од Дрине до Тимока, и од Саве и Дунава до Јавора и Косова.{S} Под г |
| во разорава и војске нестаје.</p> <p>На Тимоку ништа боље.{S} Вељко, та вечито сјајна звезда на |
| не.</p> <p>Вера је дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и дру |
| ци, разнолико груписани и сложени, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и |
| ње подмукло, — све знаци једног од оних типова, на које народ пружа прст као на бића, која је с |
| а осредње браде.{S} Беше један од оних типова, који су својствени тамничарима.</p> <p>У остало |
| сестром.</p> <p> Служба отпоче.</p> <p> Тихи и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким |
| вечерња беше већ свршена.</p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ |
| че.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава |
| тоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пу |
| одираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, посмат |
| и.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} С |
| ек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му реч пријањаше за душу и беше м |
| <p>Манојло га погледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и |
| а кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинић |
| /> <p>— Јеси ли ти, Обраде? — рече кмет тихо и приђе везаном.</p> <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S |
| } Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно као оно колути на површју мирне |
| и, бељаху се банатска села, као лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и д |
| тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацврку |
| ом чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S} Жарко одрасте, напусти материно кри |
| > <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан |
| е застор, пун свежег зеленила.{S} Песма тичија испуњаваше му душу љупкошћу и милином.{S} Он беш |
| ранама брсних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.< |
| оћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишина.{S} Поноћ прође.{S} Саид и Селим вратише се из г |
| устој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која |
| да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија дођоше пред икону, с |
| ше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спуст |
| едне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамн |
| ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијени мрачним покров |
| три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> <p>Игуман приђе |
| а доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S |
| је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по који стражар викне са беде |
| >Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему нигде ни јед |
| езда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и тиме да знака |
| у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново овлада.</p> <p>Момци поседаше на земљу и |
| емо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић!... — одговори Бркић.</p> <p> |
| ит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какв |
| иљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на кој |
| , шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љубав ка слободи, којој је Србин тежио.< |
| ним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штит |
| >Зачу се већ рзање коња.</p> <p>Доиста, то беше Молер са 500 коњаника.</p> <p>Војводе му приђош |
| проклиње и издајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропал |
| и и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потур |
| тир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда беше жалоснија од рушевина |
| народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном л |
| гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде по |
| } Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Ј |
| исам потерао волове низ долове!</p> <p> То рече Бркић, па продужи пут са својима.{S} Обрад, Бош |
| нца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и кома |
| — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч |
| дије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служитељ манастира Благовештењ |
| пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> То беше отац-Ђенадије.</p> <p> Овај стари духовник беше |
| ...{S} Богом нека ти је просто.</p> <p> То рече и издахну.</p> <p> Жарко га подиже, притиште на |
| а једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{S} Ти добро познајеш газда-Мано |
| евча — настави бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их |
| па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмет |
| е Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадије — одговори бег.</p> <p>Старцу с |
| збуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило...{S} Ако су старији грешили, не морају њ |
| отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Бога.</p> <p>Игуман, сретно про |
| {S} Прва пушка одјекнуће са Рудника.{S} То нека вам буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чет |
| p> <p>Кмет Павле имађаше сина Жарка.{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умерено |
| живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мос |
| чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} Напред! — |
| и Букуље и оног загрљаја Стојановог.{S} То га још више растужи, и он настави даље јадиковати.</ |
| и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше |
| ало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.</p> <p>Благовести су нада срећнијих |
| присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} |
| ањ не гаси, нити снага лако изумире.{S} То је љута стена, о коју су се вековима разбивали бесни |
| дна звезда, која лако помрчати неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, расп |
| аредба је да вас иселим из ове куће.{S} То нека вас ништа не страши.{S} Бићете пресељени ближе |
| гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обал |
| међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног с |
| се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је предмет љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све ус |
| српске државе и њене самосталности.{S} То беше јавно признање народне моћи и његових права.</p |
| своје имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше |
| о у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утаје |
| тело, с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се |
| беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.< |
| е гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости |
| дан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, велики |
| у, изиђе из куће и проби кроза свет.{S} То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског.</p> <p |
| е мртав војвода жупски, Петар Ђукић.{S} То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разру |
| </p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуште |
| одупрети се онима, који нам ласкају.{S} То су непријатељи, опаснији од оних, који нам поричу св |
| их буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место једних, ничу д |
| ва и поново засведочи снагу народну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух при |
| мљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То већ беше довољно да се о њему разно говори.</p> <p>З |
| а, затече пред конаком двоје младих.{S} То беху муж и жена, они исти, међу које кмет Павле, за |
| бивали бесни вали непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — и |
| аљда је већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења заустав |
| сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p>Млади кмет |
| а љубав свога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се ва |
| и, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рука неимарев |
| у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У п |
| ћ порумени и само га погледа.</p> <p> — То сам теби наменио, — настави ага, држећи кесу.</p> <p |
| ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> |
| ратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекиданим гласом изусти рањ |
| Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог.</p> <p>— То је голобрадо момче...{S} Примам га на своју душу.</p |
| p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена с |
| му, па приђе осталој двојици.</p> <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћ |
| </p> <pb n="51" /> <p>— Јесам.</p> <p>— То је кућа Обрада Момировића.{S} Његова је домаћица сес |
| тим огроман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у |
| рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и прене |
| /p> <p>Обрад скочи као опарен.</p> <p>— То не може бити!...</p> <p>— Ја ти рекох...{S} Моје су |
| чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји соколи! — кликну Обрад, па потрже пиштољ иза |
| е не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти рук |
| показа једног.</p> <p>— А ово?</p> <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и |
| ица.</p> <p>„Тамница је кућа необична.“ То је гроб, који прождире и душу и тело.{S} То је рака |
| , а добру јунаку приличи добро оружје.“ То рече злотвор, па извади иза паса сребром оковани јат |
| енија му беше сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они |
| брост ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске неста |
| Поступаше са њим као са сином својим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успоме |
| з кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише вој |
| се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање |
| отвор несрећне породице Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у |
| зивали празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно |
| ћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Проти |
| /p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он |
| кад овај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, но |
| говорило о Жарку, ма колико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу |
| први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирући се на с |
| се збуни и на знаде како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не |
| , који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> — Добро је за мене старца.</ |
| је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} Није могуће да њу гледам!...</p> <p |
| S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то је лако.{S} Ви сте кумови — рече кмет смешећи се.</p |
| е часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, има |
| Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ет |
| <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пред вр |
| .{S} Рози су промакли мимо главу, а кад то буде, добра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвал |
| мо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле само како се наоружа |
| ко се све наврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзу |
| , упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода. |
| пкости; њено срце, пуно нежности, — све то беху ђаконије, којима се Стојан слатко опијаше.</p> |
| ава поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спре |
| евет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи се са свима |
| ом и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише л |
| вину своју.{S} Као да осећаху да им све то кроза старца говори: <hi>Вршите дужност своју</hi>!< |
| е дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет година били луча њего |
| Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и одјури у о |
| на противној страни.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се |
| и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> < |
| и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</ |
| познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— |
| иљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак признања и захвалности, и ништа више.</p> |
| а.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је то, Обраде!</p> <p>— Не греши душе!...{S} Тај ти је, бо |
| Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из прошлих ратова.</p> <p> — Бом |
| и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p |
| /p> <p>— Море, попе, море!...{S} Све је то ваше масло.</p> <p>— Како ти збориш, војводо? —</p> |
| нова одгурну јабуке.</p> <p> — Твоје је то, синко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!. |
| ру реч?</p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — р |
| } Још кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> |
| ој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p> <p>Жарко оћута.</p> <p>— Да није Стојан?</p> <p |
| Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— |
| ше.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} |
| се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Уми |
| из куће и затвори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро |
| и старац и поклони се.</p> <p>— Да није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул- |
| </p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, бр |
| чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући. |
| пустим вука међу јагањце?!...{S} Купите то, купите, па одакле сте дошли! — осече се Жарко и одг |
| фову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже |
| ло му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лев |
| има све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од |
| ње турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од |
| скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си |
| нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> |
| ике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сум |
| е диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, која беше присвојила све л |
| и турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и д |
| ише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{ |
| и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о з |
| ак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова |
| леже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху |
| је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он је погину |
| живљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред |
| их уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> <p>— Јест, Милице.. праведан прекор!{S |
| е за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жестином.</p> <p> Обрад и Божо опалише |
| е у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага |
| сетио поруке, коју имађаше да изврши, и то га баш гоњаше да и даље разговара са прошлошћу.{S} О |
| ишта више.</p> <p>Тако мишљаше Жарко, и то не беше безразложно.{S} Колико ли је пута очекивао д |
| е како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— |
| раховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао |
| не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну Павле и лупи се песни |
| — Та она би се пре жива закопала!{S} И то још за кога да пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни са |
| проклињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, н |
| ично добра мати прича својој деци.{S} И то беше добро, јер њима истицаше ранију, а претрпаваше |
| наш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав |
| ом приликом, мало му к’о нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико ви |
| Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{ |
| ..{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које в |
| и ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог |
| еза и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али г |
| своје плаве очи.</p> <p>Ђенадије спази то.{S} Од милине му очи засузише, а старачко лице преву |
| ђаше како даље да почне.</p> <p>— Је ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул |
| Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам причаше?</p> <p>Стојан к |
| и...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу разбира?</p> <p>— Па..</p> <p>— Реци, куме, ре |
| сти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвник изведе |
| мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.</p> <p>Жарка поче обасјавати |
| душу.</p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру |
| благо.</p> <p>Жарко промуца нешто, али то беше тако нејасно, да је тешко и сам разумео.{S} По |
| а дотера?{S} Милица одговори нешто, али то беше тако испрекидано јецањем, да се не могаше разаб |
| ми је познат, ја сам га виђала.{S} Али то не може бити он.{S} Тај је младић погинуо; погинуо ј |
| н мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још |
| и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први |
| Покојни Павле...</p> <p>— Не помињи ми то, ага, тако ти душе! — прекиде га Жарко.</p> <p>Агино |
| одиђе га зеленило.</p> <p>— Платићеш ми то! — рече он јетко, па продужи пут.</p> </div> <div ty |
| се појави на вратима.</p> <p>— Какав си то жар донела?...{S} Ватру амо!</p> <p>Домаћица доносе |
| исутни ником поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p> |
| јак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овд |
| чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуд |
| <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како се прави!..{S} Е... ти мисл |
| ори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побегоше од пожар |
| испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војв |
| , и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје биће, своју слободу, своју на |
| } Добићеш сутра.</p> <p>— Добро.{S} Дај то па иди.{S} За остало не бери бриге.{S} Метнућу ја ме |
| а Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Павлова.{S} Зар кћ |
| о; погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} О |
| веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило и љупко, д |
| кова би откупљена слободом Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врл |
| че Бошко машући главом. — Павлов је син то!.,.</p> <p>— Не познајеш га, соколе.{S} Нема ти тај |
| Отац му беше кмет, па је право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се усп |
| /p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и |
| .. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то зна? — приметиће Милица и ђаволасто се насмеши.</p> |
| војим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чеме |
| видим да је моја луда...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја |
| } Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одважи.{S} |
| еже на све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богат |
| анас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>К |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчес |
| Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не да |
| то и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранити.{S} И бранећи то, бранио је себе, своје |
| } Он осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јаб |
| </p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су то само приче.{S} Лако је њима отуда намигивати.{S} Они |
| ти персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S |
| .{S} Беху веома радознали и распитиваху то о овом то о оном.{S} Стојан им одговараше тако мило |
| ини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаре |
| Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му и |
| ара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуру |
| ем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове бу |
| ше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са св |
| неко на вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, |
| ни говорити док не буде време. </p> <p>То рече бег, па изиђе, дозва момка и предаде му сандук |
| е, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> <p>То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за |
| .</p> <p>— Бабо је грешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и за |
| угог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син Оца-Ђенадија.</p> <p>Обрад га позна |
| и, један коњаник испаде из луга.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</ |
| ро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се осврте и живо оде за свитом.</p> <p> |
| p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше |
| е и преда њ ступи млада девојка.</p> <p>То беше сестричина Газда-Манојлова.</p> <p>Стојан, опаз |
| прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрск |
| е сукно и спази ибрик с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Гора |
| погнутом главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се аг |
| е на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То беху момци Латифови.</p> <p>Млади кмет притаји дисањ |
| Стојан га познаде и сав задрхта.</p> <p>То беше глас Спасенијин.</p> <p>— Грех на моју душу, си |
| ђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића.</p> <p>Дан |
| велика гомила људи, жене и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скр |
| се на њу и погледа пут вратница.</p> <p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече км |
| тићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше |
| х људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет горачићски.</p> <p>— Јеси |
| </p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић.</p> <p>Бошко му полете на суср |
| и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Мати се лагано диже и поређа де |
| а, неке мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај |
| врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type= |
| суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> <p>— Какве ли нам г |
| и сувоњава жена истрча из куће.</p> <p>То беше његова домаћица.</p> <p>— Где си, море?...{S} З |
| ебена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну |
| помоли главу и изиђе из тамнце.</p> <p>То беше отац Ђенадије, духовник манастира Благовештења. |
| ата на одаји поново се отворише.</p> <p>То беше Милица.</p> <p>— Где си, ако Бога знаш?! — рече |
| имичући се нагло Стамбол-Капији.</p> <p>То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Нап |
| џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" |
| Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећ |
| ј матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Тур |
| а.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати о |
| мера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђенадијем и изиђе.{S} |
| ица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> <p>Она баци погл |
| ња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — |
| ђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што |
| кроз њих промаче један коњаник.</p> <p>То беше Стојан.</p> <p>Он окрену десно, спусти се низ ј |
| да раскине са својим положајем.</p> <p>То беше почетак борбе, којој се крај не могаше назрети. |
| е кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег.</p> <p>Бег п |
| зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече војвода па се окрену Лому:</p> <p>— Ти, с Обрад |
| е сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш |
| Јаковљевића:{S} Стојан и Јован.</p> <p>То беху браћа и духом и телом.{S} Обојица високи, снажн |
| Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Ма |
| } Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— |
| у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! |
| е на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" /> <p>Стојан пође напр |
| ме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То је мајка.</p> <p>Велики народи имају велика дела, ал |
| стаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица, коју Бошко беше некада на друму спасао. |
| иди, оче, и спреми се за сеобу.</p> <p>То рече бег, па продужи пут бедема.</p> </div> <div typ |
| ите издвоји се и приђе Ђенадију.</p> <p>То беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију ма |
| иваху и посматраху једну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} |
| начка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде заповести Сутон поче ве |
| ко би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином |
| а прага!...{S} Јеси ли разумео!?</p> <p>То рече, па се окрете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет |
| матер и сестру.</p> <p>— Зар он?</p> <p>То беше питање, пуно презрења и подсмеха.</p> <p>— Он — |
| ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— |
| мрава не згази, а гле га сад! —</p> <p>То рече Обрад, па закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма |
| ери као оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело сн |
| о дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби зак |
| прати, а милост Божја нек се излива над тобом!</p> <p>Кад старица заврши, ага приђе вратима, от |
| сине.</p> <p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на |
| Камо вам дружине?</p> <p>— Ето је пред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једн |
| А ви?...{S} Куда ви мислите?</p> <p>— С тобом! — одговорише они.</p> <p>— Камо вам дружине?</p> |
| и је онај твој вереник!?</p> <p>— Бог с тобом, кмете!...{S} А ко ти то рече?</p> <p>— Гле, како |
| ебе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше гл |
| киме?</p> <p>— С ким буде..{S} Могу и с тобом.</p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милиће |
| ац изнемогло.</p> <p>— Они су заједно с тобом?</p> <p>Ђенадије климну главом.</p> <p>— Нека, ст |
| ве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикн |
| ижи му се.</p> <p>— Једва, стриче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта |
| беше издубљена, налик на огњиште.{S} Са тог огњишта разјагљена жеравица расипаше светлост по мр |
| о, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не мог |
| 1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{S} Павле беше са свим |
| рса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, |
| а се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па с |
| васити.{S} Али биће нечег више од свега тога.{S} Наши гробови биће поља ова; наши гробови биће |
| ро.{S} Она му одмах рече, како од свега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покуша |
| апленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у д |
| pb n="12" /> и пријатеља, и, више свега тога: оличену Домовину своју.{S} Као да осећаху да им с |
| увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="19" /> Прелазити с вођ |
| ј сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S |
| е сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник благовештенски имађаш |
| у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> <p> Ово им беше |
| Раја мора бити покорна и верна.{S} Без тога јој нема милости.</p> <p>То рече, па се окрете Жар |
| онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све с |
| ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога |
| <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жарко нагонски ос |
| Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међутим, Павле не даде му никак |
| /p> <p> На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Беогр |
| беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда беше наумио.{S} Али, ш |
| пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> <p>Млади кмет не обазираше се |
| е из једног извора.</p> <p>На Делиграду тога дана беше борба.....</p> <pb n="7" /> <p>Велики ве |
| d>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма.</p> |
| ане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> < |
| ије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. зак |
| > <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах о |
| тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Продан |
| уга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку.{S} За њим иђаше млађани му син, загрљен |
| едном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага То |
| ли вас нећу жалити.{S} Кад ви не жалите толики народ, нећу ни ја вас десетину.{S} Ето, то је мо |
| е поглед случајно сукоби са девојачким, толико <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни пит |
| де.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завије |
| во бележи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попа |
| <p>— За дванаест?...{S} Много!</p> <p>— Толико их је — рече бег и стаде их ређати:{S} Спасенија |
| о.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га из |
| /p> <pb n="171" /> <p>— Па камо те, кад толико о њима мислиш?</p> <p>— Е...{S} Милице!..{S} Ти |
| .{S} И гле! како се срећа насмеши после толико бурних и злокобних дана!{S} Кућа свештеника купи |
| ..{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет година рато |
| абљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превали |
| S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале а |
| {S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: сав |
| олико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Жар |
| ма, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, |
| о другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И пра |
| у — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, шт |
| мештајући се. — Нека нас је до зоре још толико.</p> <pb n="141" /> <p>— Дед, Мирко!.. запевај к |
| длучно.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али. |
| ко пута, заигра прстима по струнама, по том дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока. |
| ажена, погледа младића сузним очима, по том прикупи децу око себе и пољуби их.{S} Беше силно уз |
| ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде:{S} А какву се добру можеш и надати?</p> <p> |
| прође кроз капију, пође мало напред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први ко |
| p>Старац се прену, погледа око себе, по том клече, склопи руке и поче се молити.</p> <p>Господе |
| е на крилу.{S} Она им намести главе, по том скиде мараму с врата и покри их, да их сунце не печ |
| џи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти к |
| устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n=" |
| јури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мра |
| датле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој та |
| ца, и сина, и светаго духа, амин!{S} По том поче изговарати реч по реч, а сав народ понављаше з |
| жару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и југоисточном углу, и кр |
| аши се — рече Омер и пропусти га.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђе |
| , синко... тешке ране — рече ага.{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је ма |
| а.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срц |
| и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.< |
| је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдук |
| м, издаде заповест да се наступа.{S} По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редов |
| /p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због |
| </p> <p>— Живели! — кликну Обрад.{S} По том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p |
| >Старцу задрхта глас, и он стаде.{S} По том подигнувши заставу једном а капу другом руком, наст |
| <p>— Рано је — одговори Пајсије.{S} По том додаде:{S} Надам се, да неће нико изостати.</p> <pb |
| ори Обрад, па обеси пушку о раме.{S} По том пружи руку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упит |
| о, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, |
| у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изиђе из куће, попе се на доксат и седе.</ |
| ови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понесите ствари.</p> <p>Ђена |
| p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У |
| ише руке, загрлише се и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— |
| се прикупише и заклетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куд |
| ли матер и небројено пута пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше д |
| ри главу, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасен |
| обе руке њене и стаде их љубити.{S} По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом т |
| н.</p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не г |
| људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не беху остала |
| брад весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шт |
| је и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри ч |
| јасно, да је тешко и сам разумео.{S} По том, збуњен к’о никада дотле, с обореном главом и успла |
| b n="156" /> и мету одело на дно.{S} По том одреши дењак, извади ствари Миличине и поређа их оз |
| гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка |
| е известим — рече он при поласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о ш |
| дете, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напр |
| ага и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> < |
| уман и потапша Стојана по рамену.{S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} |
| је очита молитву и освети водицу.{S} По том положи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Прода |
| де капу и поздрави агу и старицу.{S} По том појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> < |
| јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стоја |
| давно те ишчекују — рече старац.{S} По том додаде:{S} Ено оне кровињаре тамо.{S} Привежите коњ |
| — одговори предвостручени старац.{S} По том додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— |
| , отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Вој |
| урени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</ |
| екрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш о |
| и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p> |
| лицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ д |
| /p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— |
| p>Ага се испрси, оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, за |
| ши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— Као нека ограда?</p> <p>— Ограда, ал |
| пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све |
| упај ни корака.</p> <pb n="79" /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бо |
| сав грех свали на моју душу!</p> <p>По том рашири руке, мало се изви и потресеним гласом рече: |
| сестра милује — настави ага..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> |
| Бог да, оче! — одговори бег.</p> <p>По том приђе ближе старцу, обазре се око себе и рече:</p> |
| а Бог да, оче — одговори бег.</p> <p>По том додаде:</p> <p>— О свему овоме не говори ни сину ни |
| овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже |
| , па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Бож |
| S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>По том се окрете Ризвану:</p> <p>— Овај вис, лево од нас, |
| ресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушеви |
| единиш с мојим десним крилом.</p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу д |
| ж, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољ |
| аше главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? |
| вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо |
| летеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста |
| и сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудр |
| олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игу |
| ва је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? |
| S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке ц |
| ди, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге на |
| уку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче. |
| p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>Пав |
| } Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... |
| е анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, су |
| — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> |
| о име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично рас |
| а, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, заг |
| жјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврт |
| без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беш |
| као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске |
| коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>Игу |
| оћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја дворишт |
| о проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.< |
| љи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Ка |
| о.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико ја |
| е до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p>Б |
| емља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуше |
| ти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака |
| и, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и на |
| > <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима |
| и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> <p> |
| ра на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште |
| спрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом сину |
| а нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Ми |
| рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? |
| — Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи веч |
| и то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беш |
| Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора |
| Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифо |
| колова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије иза |
| рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше |
| очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p |
| — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови |
| тољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено М |
| аше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе ниси ништа крив.{S} Рози су промакли мимо главу, а |
| и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му |
| — Зар ++паша?</p> <p>— Не брини...{S} О томе он и не води бригу, а и да води није му сад до хар |
| кмет смешећи се.</p> <p>— Јесмо, али о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, |
| ам њега сваким даном расла, али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни гу |
| Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто д |
| > <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљ |
| ђа! — примети Вучић.</p> <p> — Тако је, Томо! — рече Милош Вучићу и потапша га по рамену... — Т |
| а.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али се |
| падај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p |
| разни прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у |
| ста непомичан као стена.{S} Он опкорачи топ, извади пиштољ једном, а сабљу другом, и са нечувен |
| дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у јед |
| а шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и пр |
| — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галск |
| ље, притиснуто димом и проломљено риком топова и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрс |
| ораву притиште магла.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше М |
| риби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени!...{S} Не остављајте их, так |
| роз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> <p> Рајић оста непомич |
| већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и рашчист |
| о! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљени |
| е покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Кол |
| е речи, пуне значаја?</p> <p> „Носите и топове за појасом“ беше реч, која санкциониса основ нов |
| ијама и повика:</p> <p> — Пали!</p> <p> Топови рикнуше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у ш |
| p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Т |
| У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> |
| на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не б |
| .</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они с |
| се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, |
| ре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи.</p> <p>То беше гласник са Мор |
| <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топот све јачи.</p> <p> — То је Молер с коњицом! — рече |
| оде појмише да иду, а из даљине зачу се топот.</p> <p>Сви притајаше дисање и ослушнуше.{S} Топо |
| </p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у де |
| то беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот |
| уна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху |
| јло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</p> <p>Војводе |
| шавши благо, Бошко извади ибрик, отвори торбу, сручи новце, диже се и оде.</p> <p>За собом оста |
| стаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> < |
| рече Омер весело. — Не берите бриге.{S} Тоска се за вас побринуо.{S} Наредба је, да вас изведем |
| добри старче — настави даље Рустем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува |
| та.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћући дође до дрвета, и скрстив |
| Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу св |
| им гласом рече:</p> <pb n="127" /> <p>— Тоска!...</p> <p>— Ја сам Рустем, његов побратим.{S} До |
| <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет ти ове сиње к |
| а оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф |
| Он — одговори Обрад одсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он |
| одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској обали.</p> <pb n |
| </p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше н |
| </p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очи |
| е ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно см |
| е.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска жив |
| l:id="SRP18965_C3.1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људс |
| er" xml:id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се |
| Робом икад, гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе |
| смеши.</p> <p>— Дед, стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!. |
| ве се:{S} Ослобођена Србија.</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кме |
| јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти мате |
| љицама, избијаше силна јара.</p> <p>Ага Тоска седе поред постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — у |
| ада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наже се и, готово не дишући, |
| анас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> |
| ова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Латифово, испрати кмета и врати с |
| миндерлуку и лагано спусти.</p> <p>Ага Тоска ражали се, приђе јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S |
| жите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се |
| а зликовца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</ |
| брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?< |
| руга, љубљаху се и праштаху.</p> <p>Ага Тоска остави бедем, прође кроз капију, пође мало напред |
| ободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} |
| г дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у |
| и.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| де Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број заточеник |
| косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на суср |
| е право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и |
| ли примила новац?</p> <p>— Послао ми је Тоска.</p> <p>— Е, лепо — рече бег, па се диже и дође д |
| ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз л |
| атиф беше први, који га прекори, али се Тоска на то не осврташе.{S} Он иђаше напред, не обзирућ |
| нуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не см |
| Манојло!...{S} Не брини се!...{S} Неће Тоска заборавити кућу свога побратима...{S} Прима их у |
| харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, ст |
| у остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако из |
| је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи |
| вратима.</p> <pb n="119" /> <p>То беше Тоска.</p> <p>Прва му реч беше:</p> <p>— Сине, Бошко је |
| дсечно.</p> <p>— А Тоска?...</p> <p>— И Тоска, али Жарко још више...{S} Он их је примио у село, |
| ше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и Тоска оставише Спасенију и изиђоше из града.{S} Кад бех |
| ду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати |
| ?</p> <p>— А ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Тоска... одговори путник, отресајући снег с кабанице.</ |
| е жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — у |
| агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет. |
| ем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за обли |
| unit="subSection" /> <pb n="115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се |
| и једва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањенико |
| дом брадом, залепрша се на коцу!</p> <p>Тоска познаде игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужа |
| е како да одговори на то питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} |
| {S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи тако благо, тако поуздано и сиг |
| ријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p>Тоска се превари.{S} Не помогоше му ни речи ни злато, и |
| олазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око |
| ; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у м |
| оцније врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.< |
| копљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи |
| ти ствари?</p> <pb n="152" /> <p>— Код Тоске, одговори жена.</p> <p>— Наредићу да се донесу... |
| ћи се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p>— На један сат пре поно |
| приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} |
| Добро, боме, прођосте!...{S} Да не беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у пр |
| p> <p>— Једва ме пустише.{S} Да не беше Тоске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у о |
| Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти Тоске.</p> <p>Обраду се зажарише образи.{S} Он стајаше |
| ion" /> <pb n="113" /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шт |
| ead> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво зло не де |
| па је неће ни глава заболети.{S} Веруј Тоски.{S} Знаш како веле наши:{S} Робом икад, гробом ни |
| ће се из града и набити на коље.</p> <p>Тоски се подсекоше и руке и ноге.{S} Он побледе и немо |
| b n="120" /> и метну обе руке на рамена Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо д |
| ад и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пајсије в |
| Кад и кад сакупили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге но |
| <p>Око тога се диже граја.</p> <p>Момци Тоскини опколише свога господара и повадише оружје.</p> |
| не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага |
| доброте и милосрђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У |
| рђа, и од миља зваху га Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на |
| побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да новац донесе.</p> <p>Г |
| у и рече му нешто насамо.{S} Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone |
| у.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и д |
| хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>Након овог догађаја Тоска остави Горачиће |
| .</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи |
| рати, момак га запита:</p> <p>— Нађе ли Тоску?</p> <p>— Нађох.</p> <p>— Јесте ли добри пријатељ |
| том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> < |
| м ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе |
| дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Београда.</p> < |
| it="subSection" /> <p>Жарко испрати ага-Тоску, Станицу и Спасенију и врати се дома.</p> <p>Беше |
| и кад се не познају....{S} Ти знаш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта |
| ан изглед, и он силовито зајеча.</p> <p>Тоску подиђоше жмарци.{S} Очи му засузише.{S} Он зграби |
| они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то |
| е није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беш |
| ове буре, и премишљаше како да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захук |
| ше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија сваким ча |
| ном постарији људи.{S} Беху поседали по трави и повели разговор како да поправе манастир и кона |
| S} Кад стиже до једног, на коме ниједне травке не беше, паде ничице и обгрли крстачу.</p> <p> К |
| још живи.{S} На Делиграду још се виђаше траг коњских копита; још је ветар разносио сукију по бо |
| ом, и од ликова светитељских једва оста трага.{S} Како прођоше они на иконостасу, тако и они по |
| цу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног веселог и безбрижног <pb n="92" / |
| илова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога дома.{S} Све беше разграбљен |
| љени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, испречио се на левој страни |
| ругих и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило |
| n="142" /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и |
| аци поглед према себи.</p> <p>Дом, који тражаше очима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу бољ |
| астера, поново се скупи.</p> <p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И до |
| ем.{S} Душа му је пламтила гневом, и он тражаше прилике да му се освети.</p> <p>Једног јесењег |
| јајући за осветничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латиф |
| акви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошка.</p> <p>— За мном! — викну игуман |
| се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; тебе, да ти суде за грехове твоје.{S} Ти бежиш < |
| !{S} Нека се постиде и посраме они који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који м |
| ишта, полети на амбар, с амбара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{ |
| сином.</p> <p>Жена се подиже на прсте, тражећи оком обиталиште духовниково.</p> <p>— Но види с |
| ни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше |
| ика.{S} На Мишар још слетаху гавранови, тражећи месо српских витезова.{S} Засавица још беше крв |
| по околини манастирској, <pb n="126" /> тражећи два добра своја: сина и манастир.{S} За сином т |
| з добре куће, а свет к’о свет: разбира, тражи...</p> <p>— Оно... тако Је. — А ко ли то за њу ра |
| у ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклињ |
| ајући своју жртву.</p> <p>— Тоска...{S} Тражи кмета — одговори Селим.</p> <p>Латиф дође као вре |
| спаситељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> |
| > <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме с |
| а је судар злобе са милосрђем.{S} Злоба тражи мањи прозор, милосрђе више светлости.{S} Дати зат |
| } Нити коме рачун даје, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је по |
| {S} Он се сети, можда сада први пут, да тражи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спас |
| вом строгошћу, ако још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја |
| све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова обесвећена је, и ја је морам о |
| ли имају и велике људе.</p> <p>Отаџбина тражи грађане, држава поданике, а друштво људе.{S} За с |
| ву.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... паша тражи замену, кћери! — промуца он после дуже почивке, т |
| нуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече он Милошу, кад овај дође |
| катастрофом?</p> <p>На та питања народ тражи одговор.</p> <p>Ко је овде кривац?</p> <p>Је ли К |
| 20" /> <p>Па но је кривац?</p> <p>Народ тражи Вука Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће |
| ах од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену |
| ама држаше громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта |
| непријатеља наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не |
| а: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи све приходе и све расх |
| <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против |
| народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се г |
| а радости и жалости.{S} И једно и друго тражи своју песму, и обе ове песме задовољавају човека. |
| S} Слобода масе, потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама |
| дуба, поче беседити;</p> <p>— Браћо!{S} Тражили сте ме, и ево вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, |
| ај дође да преговара о миру.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и |
| а можеш вала и пашовати.{S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не |
| двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> < |
| оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То ре |
| из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом.</p> |
| кнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мене?</p> <p>— Јест... с тешком муком претури Жа |
| де и с једне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и |
| ему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, |
| се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне радости и жалости теку тихо и губе се поступно к |
| д колена везени тозлуци, а низ ове дуге траке са златним ројтама.</p> <pb n="62" /> <p>Око паса |
| Напред морамо, јер назад немамо куд.{S} Тргнемо ли се натраг, погазимо ли заклетву, оставимо ли |
| че.</p> <p>— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Е |
| еравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу |
| е заточницима.</p> <p>Ђенадије и син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— |
| љаци озлојеђени због оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор |
| слуша.{S} А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духо |
| у.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p |
| илош Вучићу и потапша га по рамену... — Треба рашчистити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу н |
| рече игуман. — Они су рођаци.</p> <p>— Треба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> |
| Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо |
| размишљајући тако, дође до закључка, да треба и да мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у веч |
| ик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p |
| ве бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.</p> |
| ?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба? |
| а њу.{S} Нека се разори ово огњиште, не треба ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од |
| инко! — рече један од њих.</p> <p> — Не треба ми!...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву цареви |
| — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба гроба изроду — одговори Обрад, бришући крвави нож |
| ако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити — рече Рашковић. — Ваља само почети, |
| амбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — |
| г.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђен |
| еба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p>— Сад одмах.</p> <p>Рустем изиђе из одаје |
| о поврати.</p> <p>— Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> |
| а?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба?</p> <p |
| ри Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли при |
| — додаде дебељко.</p> <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> |
| ви.{S} Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом |
| поданике, а друштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремит |
| бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{ |
| лио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих |
| осао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете прен |
| p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div type=" |
| .{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се постројише.</p> <p>Во |
| е сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у |
| у, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони у збегове, |
| г рода.</p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељав |
| лела?</p> <p>— Како да није!{S} Мало је требало па да пође за мене.{S} Онај несрећни Раденко... |
| енију.{S} Жарко нагонски осећаше, да би требало то исто да ради, али не могаше никако да се одв |
| таше слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли |
| утио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно, да обиђе један луг, па |
| опираху висином по више стреје, тако да требаше прилично одмаћи се од зида, да би се могао прек |
| чке и београдске нахије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се |
| ху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добр |
| оге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и |
| } Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — р |
| елења, и кренуше се положајима, које им требаше заузети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаше.</p> |
| а за тим распуштен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руко |
| дара и повадише оружје.</p> <p>Још мало требаше па да дође до боја.{S} На срећу, млади кмет стр |
| рад и напери пушку на Божа.</p> <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се сле |
| ви.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би ут |
| шта и сводио рачуне о положају, који му требаше заузети.</p> <p>— Помози ти Бог, војводо! — реч |
| ћу, али ипак иђаше смело напред.</p> <p>Требаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију. |
| еће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да вид |
| Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше |
| мешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде |
| и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни једа |
| <p>Мало требаше, па да легне крв.{S} За тренут ока момци се слегоше са свих страна, раздвојише |
| > поскида капе и поче се крстити.{S} За тренут ока сви беху сакупљени пред вратима манастирским |
| оњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — |
| евитом брзином прохуја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb |
| ше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше за тренут ока.{S} Борба се настави, и то са још већом жест |
| њаше своје.{S} Општи страх овлада, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гор |
| ег, Латиф и остали престравише се, и за тренут ока окретоше коње и загребоше натраг.</p> <p>Са |
| таде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— |
| и исука сабљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише об |
| оше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу |
| борише пушке и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом |
| е се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на свима тачкама.{S} Сре |
| е га из темеља, и не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сре |
| b n="131" /> <p>— Пођимо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и о |
| е заповести. — Похитај!....{S} Сваки је тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} М |
| с једном душом и једним срцем.{S} То је тренутак опште несреће.{S} Лична осећања тада се гасе.{ |
| ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренутак кад се јединство разорава и војске нестаје.</p |
| {S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горачићани место кмета добише војводу.</p |
| ежиш <pb n="86" /> и кријеш се, а сваки тренутак твога живота искупљују безбројне невине жртве! |
| ајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у |
| и приђе да се са свима опрости.</p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења |
| екиваше, изабраше други пут.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од |
| осукташе и прекрилише небо.{S} Неколико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> |
| ресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као |
| приђе вратима и закуца.</p> <p>Неколико тренутака по том, врата се отворише и четири човека иза |
| како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџ |
| зе наше, не губи нас из вида, ни једног тренутка.{S} Он се брине о свима нашим потребама, и ако |
| те ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жил |
| ћи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Т |
| но и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом |
| да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико људи изл |
| прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тачака Потајника. |
| р и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе игуману |
| н загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикну |
| а спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта |
| ђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморн |
| и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осврте и |
| ф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Латифови в |
| ћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једн |
| мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после си |
| ени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кр |
| што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђајина примицаху се с |
| оно струне на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> |
| бране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себи |
| се налактише један на другога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гу |
| тића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломил |
| пне сузе радости заблисташе му на доњим трепавицама.</p> <p>— Како ти је? — понови ага и спусти |
| н га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се |
| ше немилосрдан.{S} Собом ношаше страх и трепет, а за собом остављаше пустош, големи јад и невољ |
| цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разлегаше дуж Мораве.{S} Јунаци напунише пушк |
| мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> <p>— Ако ли мост б |
| тара, кад позади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше |
| устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид |
| а?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо к |
| а тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз неколико тренутака густ |
| афијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Милош и в |
| .</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у је |
| бикосте!...{S} Осећате ли како се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, |
| <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један м |
| p> <p>Тренутак беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим п |
| пољем.{S} Небо се проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика раз |
| проламаше, а околина јечаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што |
| и ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Ј |
| p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи |
| .</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекну |
| рмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифови бех |
| ама ороси.</p> <p>Оста тако неко време, тресући се и сузе проливајући.</p> <p>По том се диже и |
| шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он б |
| свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа |
| н.</p> <p>Старцима заклецаше колена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се з |
| лажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, рече:</p> <p>— Нека ти Господ пла |
| <p> — Латиф нас прати — одговорише они тресући се на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта |
| up" xml:id="SRP18965_P1.3"> <head>КЊИГА ТРЕЋА</head> <head>НЕПОГОДА</head> <div type="chapter" |
| танца, сиђе низ друге степенице, отвори трећа вратанца и рече:</p> <p>— Старче!</p> <p>Један ом |
| За првом ватром осу се друга, за другом трећа, и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и |
| </p> <p>— Деда!..{S} Спава ми се — рече треће.</p> <pb n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све |
| це изведе.</p> <pb n="129" /> <p>Кад би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — у |
| једне, твоја домаћица с друге, сваст с треће стране, па је ствар готова.</p> <p>— Добро, добро |
| unit="subSection" /> <pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му јо |
| Ноћу путоваху, дању се одмараху.</p> <p>Треће ноћи стигоше на границу крагујевачке и београдске |
| ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов дол |
| улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Пл |
| /p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — Ђаури притисли Љубић!...{S} |
| нима.{S} Једни даваху пет, други десет, трећи петнаест кеса — све како који могаху и миловаху.{ |
| е у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегоше по пећинама и гудурама.</p> <p>Маној |
| /p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упре |
| <p>— А.... са њим треба друкче! — рече трећи и одмахну главом.</p> </div> <div type="chapter" |
| даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непри |
| икупи још јаче крила и реши се, да и по трећи пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S |
| а.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још се ова рика не беше изгубила |
| д, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} |
| водиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом си ми разорио, л |
| Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шт |
| ља низ ову као бесна бујица.{S} Громови трештаху и озго и оздо.{S} Земља затутња под ногама, ва |
| чине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над главом Павловом.{S} Он не даваше гласа од |
| небо пролама над бојиштем, како громови треште, како огњени млазеви раздиру густе колутове дима |
| дам!...</p> <p>Девојка, опазивши момка, трже се, стукну назад и повуче врата за собом.{S} Лице |
| осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаћ |
| ене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху |
| /p> <p> Кад би око поноћи, нека га рука трже и пробуди.</p> <p> Жарко скочи и протре очи.</p> < |
| </p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и ослушну.{S} Лупа се поно |
| га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гор |
| и да је ван себе.</p> <p>Из овог заноса трже га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и |
| ше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да б |
| и пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдук |
| ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, п |
| ање на вратима од куће.</p> <p>Жарко се трже и ослушну.</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>Жарко о |
| /p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже |
| адна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, |
| — Добро је причувати се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли. |
| /p> <p>— Тако је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми |
| збуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али је брзо поново пружи и рече:</p> <p> — О |
| . колац им беше намењен!</p> <p>Ајша со трже и диже руке с крила Аниног.</p> <p>— Морају се пот |
| акао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао |
| д му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би па |
| ћ.</p> <p>— Свега?</p> <p>— Један, два, три.. свега девет — одговори игуман и предаде хартију б |
| че:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а |
| са свију страна да поздрави ратнике.{S} Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре |
| сташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ват |
| .{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брд |
| ли кога од суседа?</p> <p>— Само две — три жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Је |
| > <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Т |
| <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударит |
| широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p>Тамница бе |
| ројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико речи, диже главу и наже.</ |
| p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифова срозаше се на земљу.</p> <p>Кмет Пав |
| :</p> <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена. |
| е, остављајући слободна прса, на којима три реда златних путаца одбиваху сунчане зраке.{S} Под |
| ом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зиндан-Капија.{S} Лево и |
| не се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p> |
| и поче копати другу.</p> <p>Тако ископа три рупе, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту. |
| д.{S} Пошто се спусти с виса, обиђе две три окуке, сиђе низ једну косу, дође до речице Драгачиц |
| ? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори ова бришући сузе.</p> <p>Спасенија |
| .{S} Остали подигоше деснице и склопише три прста.</p> <p>Заклетва отпоче.</p> <p>Отац Ђенадије |
| е и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко пол |
| уту главу, премишљаше, он одмахну два и три пут главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш |
| о! — прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше |
| , што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>П |
| p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еванђеље.{S} Остали подигоше деснице и скл |
| овцам, сада, после пораза, једва сакупи три стотине.{S} Око поноћи он сиђе низ косе јеличке, пр |
| ом као каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горач |
| дана 1813.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што |
| мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња.</p> <p>Жарко полети напред.{S} Кад стиже до |
| е слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу |
| {S} Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p |
| илику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удар |
| две високе куле, од којих свака има по три спрата тамница.</p> <p>Свршетком 14. и почетком 15. |
| беше постављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенади |
| b n="125" /> Не далеко од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место стол |
| /p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар.</p> </div> |
| има само зла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке |
| никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-три пута и враћао не прозборивши ни речи.{S} Мати и кћи |
| а, разгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и |
| е и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вратима.{S} Јаук и писка све јачи.{S} |
| ; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, |
| моћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се враћао и поново седао |
| е игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је п |
| >— Врло добро! — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у ха |
| насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто с |
| тим кровом — рече Стојан и одмахну два-три пута главом</p> <p>— Изгубисмо све!.,.{S} Оста нам |
| проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-три људске прилике, прикривене између стаја, искрснуше |
| обра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи. |
| алима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што |
| акленце са зејтином, кита босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одел |
| мо!..{S} Сваки је тренутак скуп!</p> <p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <mile |
| ше то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка Латифова беху везана и из куће изведена.</p> |
| вребаше их са запетим пиштољима.</p> <p>Три Латифова момка заузеше врата.{S} Мало за тим, појав |
| Каква дрскост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рук |
| Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Букови |
| била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Он |
| вави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што нека |
| ец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ |
| аху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске слободе; а |
| <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју катастрофом?< |
| ја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини |
| рачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле |
| ику.</p> <p>Још ова леса не беше прешла триста метара, а с непријетељске стране загрокташе пушк |
| у!</p> <p>— Живео војвода! — закликташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се |
| p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном душом.</p> |
| Бог ти помогао, војводо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десн |
| е Груже, скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <p |
| тра дан до зоре беше их сакупљено преко триста душа.</p> <p>22. септембра, баш кад први сунчани |
| 18965_C1.3.1"> <head>Збориште</head> <p>Триста јунака положише заклетву, и кренуше ка Небош-Пла |
| упинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи.</p> <p> Милица стајаше као каква авет.{S} |
| {S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе св |
| мове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају про |
| ршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међ |
| p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да з |
| 18965_C1.2.10"> <head>Вечерње</head> <p>Трнавац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру |
| цима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након |
| ти:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају ли |
| p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> |
| овори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова д |
| ош не диже Свето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир |
| 3. — То је Свето Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се сврша |
| пе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у |
| о!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамниц |
| ачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, р |
| оравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком мат |
| гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи р |
| кама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и др |
| n="85" /> <p>Игуман се саже, обгрли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прим |
| <p>Жена погледа децу.{S} Видећи их све троје на крилу, склопи руке, подиже главу, погледа у не |
| Спасенија...{S} Ана..{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... оса |
| наву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, решен да их погуби, ако би му се невера учи |
| изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Ж |
| апустисте!?</p> <p>— Сила војводо...{S} Тројица на једнога! — примети Аврам.</p> <p>— Класмо се |
| брини!</p> <p>— Колико вас је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> |
| е Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије |
| а, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</p> <p>Мо |
| е Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешт |
| рко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека нам свима опрости! — |
| ни величанствени инконостаси, ни богате трпезе, ни сјајни столови, ни вештачки живописи.{S} Њег |
| бе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време!..{S} Девет г |
| е, имао је сва својства ослободиоца.{S} Трпео је глад и жеђ зиму и жегу, злобу и завист, све му |
| и.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него ли с гневом.</p> <p>То рече |
| зло, — зло је; али, знаш, како се вели: трпи зло из страха горега.{S} Народ је озлојеђен, ма не |
| запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље трпимо ово зло?....{S} Ето вас, па пресудите како знате |
| је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бројимо тренутке св |
| дадосмо себи.{S} Кушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буд |
| ше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно |
| на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Прода |
| узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло помоћи.{S} Лет |
| оче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како год привуче на се пажњу девојчину.{ |
| кћери! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згод |
| ао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</p> <p>Око по |
| ..</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш |
| азвије сву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, |
| p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, порушило је неко |
| ршио своју дужност, и тиме се тешио.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и |
| лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свим |
| се с њим брзо и окмети га.{S} Павле се труђаше да оправда очекивања Латифова.{S} Имајући на св |
| ени.{S} Син је провидео намеру његову и труђаше се да своју „зрелост“ посведочи.{S} Носио се ле |
| а, али не да вас крепи, већ да вам душу трује.{S} Сва добра која вам пружа, потичу из злобе и п |
| жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не д |
| нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком |
| {S} Он кметоваше онда, кад браћа његова труњаху по мемљивим тамницама и на кољу издисаху.{S} То |
| обзирце.{S} За њом, држећи се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S |
| м?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће |
| ко Латифу и његовима. — Где ваша длака, ту моја глава.</p> <p> Латиф пође.{S} Момци га окружише |
| Долазио би до капије свештеникове куће, ту мало прочепао, неколико се пута осврнуо, па се увек |
| лиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! — рече Обрад и потапша га |
| е дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обикосте!...{S} Осећате ли как |
| све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и ви сами поникосте и обико |
| тан - Божа!....</p> <p>— Па, гле!...{S} Ту је и онај! — рече Обрад зачуђено.</p> <p>— Ко?</p> < |
| мну главом.</p> <p>— Нека, старче...{S} Ту им је још и добро...{S} Онамо је зло! — рече непозна |
| аде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматраше.</p> <p>Не би за дуго, а две-тр |
| еше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше и Бошко, са ма |
| рај рушевина манастира Благовештења.{S} Ту га оставише да мирно почива, а они се кренуше на Мор |
| аном да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребн |
| Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим с |
| зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост. |
| ића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са њима потече |
| ложај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше |
| е под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта с |
| усала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ломо беше стожер.{S} Ов |
| утник стиже на сам гребен планински.{S} Ту се обазре и виде величанствен призор.</p> <p>Пред њи |
| ево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми зн |
| Потајника, журно оступише Марковици.{S} Ту се прибраше, одахнуше и припремише да дочекају нов н |
| аја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S |
| ше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вратио из Бео |
| савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> < |
| скрену с пута и пође под једно дрво.{S} Ту се спусти да мало одахне.{S} Дугу пушку беше пребаци |
| ре српске!{S} Разгледајте све добро.{S} Ту се родише дедови ваши, ту се родише оцеви ваши, ту и |
| е и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа |
| " /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколик |
| е и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних Срба.{S} Пајсије ви |
| и отмичари сиђоше низ последњу косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишин |
| аишао на камен.</p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна |
| га? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори овај.</p> <p>— Је ли сам? —< |
| осрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p |
| </p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Наши.</p> <p>Пођоше напред |
| Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише стражари.</p> <p>— Носим им поздрављ |
| ух и тело.</p> <p>Војник беше напред, а ту му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другог |
| показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, привеза коња з |
| е Потајник.</p> <p>Ашин обрати пажњу на ту страну, и као да нешто опази.</p> <p>На Потајнику бе |
| њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кликну старац радосно и примаче |
| аде, али сведока остаде.{S} Поприште је ту.{S} Оно приповеда славу њихову.{S} Месец и сунце пом |
| S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину р |
| не, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Белицу и спус |
| , па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173 |
| .</p> <p>— Куме!..{S} Не помињи ми више ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима! |
| ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уз |
| рајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начупа повели |
| вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху |
| отово без душе, дође до задњих врата, и ту назвири.</p> <p>Кућа беше опкољена.</p> <p>Ахмед се |
| о која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не |
| часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породицу Миаила |
| брад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан Жарко нађе Б |
| и Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише.{S} Кара-Ђорђе разви крила и полете на |
| у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих веза, а |
| таше у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова.</p> <p>— Во |
| ђе лагано напред, дође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и исп |
| а.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p |
| саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече |
| но корак по корак, дође пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидо |
| ори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он не могаше ок |
| тере, да се на грудима њеним одмараше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под ви |
| ја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Бео |
| езгодама, међу ђуниске висове донесмо и ту остависмо да вечити санак борави.</p> <p>— Нека му ј |
| тави Стојан. — Нађосмо скривено место и ту гроб ископасмо.{S} Око гроба поређасмо трње и камење |
| >Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено к |
| и скрстивши руке на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у |
| оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
| нуше и оборише оружје.</p> <p>— Јесу ли ту браћа Јаковљевићи?</p> <p>— Ту су — одговорише страж |
| апета пушка.{S} Почните, вели, а ја сам ту.</p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, ве |
| Ко?</p> <p>— Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> |
| не, ведро небо и по њему звезде.</p> <p>Ту пробави неко време, па се диже и низ косу спусти.</p |
| Обрад Момировић сав претрну од страха. „Ту нам је гроб!“ — рече он својима, држећи тврдо да им |
| н и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и |
| е.{S} Беху се јако измениле.{S} Самоћа, туга, патња и невоља обурвале их.{S} Бедна Станица!..{S |
| разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од |
| ection" /> <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} С |
| сећају кад се ненадно сукобе.{S} Стална туга и стална радост паралишу душу.{S} Ко дуго лиже мед |
| живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туга за изгубљеним јединцем.{S} Он имађаше пред очима о |
| сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти |
| ни немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге |
| етрови с разних страна сподбију.</p> <p>Туга и радост најјаче се осећају кад се ненадно сукобе. |
| ела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште уве |
| им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, иза очајања обамрлост.{S} И кад би о |
| е на несрећну земљу.{S} Наста ноћ, пуна туге и јада, а кроза њену таму разлегаше се јаук и звек |
| >По том се диже и са душом пуном бола и туге зађе по рушевинама.</p> <p>Спотичући се преко наго |
| >То беше пратња, пуна грозе, страхоте и туге.</p> <p>Напред на белцу, јахаше Скопљак—паша, а ле |
| и душу и тело.{S} На лицу јој беше вео туге и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне |
| </p> <p>......{S}Несрећна судбо моја! — туговаше Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладно |
| ју човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „ |
| би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Букуље и |
| ољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?! |
| лозвучним гласом млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситеље |
| , кад би ти бар гроба видео, да на њему тугу тугом блажи!...</p> <p> Тако Жарко, па се сети Бук |
| ије беху веома расположени.{S} Јутрошњу тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише |
| ..{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S} Туда нам је пут.{S} Потајник нам ваља заузети.</p> <p>П |
| јник и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбиј |
| ="SRP18965_C2.1.7"> <head>Латиф се маша туђе јабуке</head> <p>Докле млади кмет зидаше, дотле Ла |
| куца.</p> <p> — Доста су се потуцали по туђини — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се |
| жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задрхт |
| ошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што н |
| се исправи и осврте побратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— |
| а.</p> <p>Дан 16. августа беше красан и тужан.{S} Красота долажаше од Бога, туга од људи.{S} Ка |
| а паде, обгрли праг рукама, и јецајући, тужаше и нарицаше.{S} Троје деце, држећи се за скуте ма |
| бра своја: сина и манастир.{S} За сином тужаше, за светињом очајаваше.{S} Срце га је вукло свет |
| /p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори Милица и пусти из груди дубо |
| <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је воља да тако буде...{S} Неће Стоја |
| мо јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— Не тужи, мила моја Спасенија... не тужи!.,.{S} Божја је во |
| н, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} |
| дем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за добро б |
| авали главу међу јастуке.</p> <p>....{S}Тужим се на судбу своју, а можда Бога вређам! — настави |
| гом блажили, и задовољни се осећали кад тужимо?!... „Плакање је пјесма са сузама“ — лепо вели с |
| — Нигде никог да помогне — настави жена тужити... — Молила сам злотвора, али му је срце тврђе о |
| ећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело Стојаново.</p> <p> — Једин |
| pb n="154" /> миндерлук....{S} Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела изб |
| и девојка, не дижући главе.</p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!... |
| , отрже нас на свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним |
| .</p> <p>Спољашност манастира готово је тужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се махови |
| Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и загрли Ајшу.</ |
| ачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, |
| је изиђоше последњи.{S} Беху зловољни и тужни.{S} Изишавши из манастира, скренуше десно <pb n=" |
| ни.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска |
| мо не да ме сиротиња проклиње — рече он тужним гласом.</p> <p> — Децу ми спаси, моју слатку дец |
| ћ се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напушта |
| .</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — |
| вих дана Јануара 1815...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Ч |
| ремена дочекасмо, брат’ Пајсије! — рече тужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гл |
| налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море је међу |
| х Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно изусти:</p> <p>— Бог да му душу прости!</p> <p>Пр |
| по рамену.</p> <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упи |
| снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и к |
| >— Бог да му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га с |
| еражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бркић тужно.</p> <p>Присутни се згрнуше са свих страна и опко |
| шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако беш |
| аше ни најцрњих дана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на кољ |
| — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолиш |
| а.{S} Марта и Станица да спадну с ногу, тумарајући тамо-амо по кући и по дворишту.{S} Млађи так |
| аше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на |
| ицу на капку.{S} Опази неке сенке, које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахме |
| ише деце, мање и веће.{S} Старци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играх |
| гласом рече:</p> <p>— Нано!</p> <p>Мати тумараше тамо амо по кући.</p> <p>— Нано! понови Жарко. |
| кад и кад подигао, али поглед му вечито тумараше по поду и собним кутовима.</p> <p>Разговор поч |
| Ашиновим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његови |
| <p> Кад ватра преста и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана С |
| куће зажелео?</p> <p> — Куће јесам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — |
| е, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није лако дизати крајину.{S} Народ се |
| дити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима ш |
| Срби осташе на Љубићу, очекујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња |
| потекоше Зиндан-Капији.</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбун |
| е сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих |
| по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи дати времена, да се склони |
| Обрад и Ломо као да спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике |
| пред!....{S} Јуриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе н |
| обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP |
| ика.{S} На њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Ср |
| х долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! — рече Бошко задуван.</p> <p>— На један пушкоме |
| ва заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман нареди |
| огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо к |
| х што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и |
| ледаше се.</p> <p>— Рудник освојисмо, а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше к |
| и искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарк |
| есам, ал’ Турака нисам.</p> <p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко |
| нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац |
| рамена.</p> <p>Старац се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаш |
| ест је да заузмете Јелицу и да спречите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече |
| ас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бр |
| првим окомцима планине Јелице, опазише Турке и осуше ватру.{S} Страховити пуцањ разлеже се по |
| <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо |
| ан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, приђе игуману и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи |
| га.</p> <p>Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађ |
| топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступни |
| омче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, зубима би их клао.</p> <p>То рече Обрад, па испр |
| на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева ша |
| оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} |
| , лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбо |
| на Делиграду, а даље ни сам не знам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у |
| ..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни о |
| ивенији.</p> <p>Не би за дуго, а на оба турска крила загрокташе пушке.{S} Аврам и Рашковић суко |
| отече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор- |
| није право да кћи српског војводе буде турска робиња.</p> <p>— Тако је, снахо.{S} Само морамо |
| ом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад про |
| их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к Морави на 500 метара.{S} Ост |
| убић.</p> <p> Кад би око подне, одељења турске војске показаше се на противној страни.</p> <p> |
| во кретање.</p> <p> Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севн |
| шу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и изда |
| е им, да иду и потајно размотре кретање турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико дру |
| </p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и |
| ложај према Марковици.</p> <p>Полумесец турске војске наступаше лагано.{S} Кретање му беше у пр |
| Обрада Стојан, а до овог Жарко.</p> <p> Турски редови приступаху живо и слободно.{S} Кад стигош |
| устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани |
| е уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p |
| не тринајесте године, кметоваше по вољи турској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња |
| има, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их п |
| а својих, испречи се пред големом силом турском и подиже бедем од лешева.{S} Али све то беше „ј |
| х очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Позна |
| премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-П |
| скошћу испрси се и спреми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац |
| > Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе |
| стов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се прип |
| не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p> |
| ојишту.{S} Начини <pb n="81" /> се лом, Турци навалише са свих страна.{S} Пушчана зрна зафијука |
| p> <p>— Ти тужиш, снаго моја?....{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадн |
| поново диже, дим поново притиште Мачву, Турци поново одступише.</p> <p> Кад ватра преста и кад |
| шена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше <pb n="9" /> |
| гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турци продреше дубоко и већ приђоше на 200 метара.</p> |
| бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и похиташе да што п |
| топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић |
| и гроктањем безбројних пушака.</p> <p> Турци дрско продираху кроз кишу од танади, и већ присту |
| и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише п |
| шница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше неп |
| х затим осу се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већо |
| дове загрокташе неколике пушке.</p> <p> Турци одговорише, и борба се понови.</p> <p> — Напред!. |
| p> <p>Срби и тад не одговорише.</p> <p> Турци приђоше на 600 метара, сипајући непрекидно ватру. |
| ије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци пођоше напред, и кад се приближише на 800 метара, |
| е у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајиће |
| инише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не збунише.{S} Они стално продираху и већ дођо |
| реми да дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око уса |
| и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са с |
| И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се |
| оке, сипајући на њих дрвље и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце |
| >Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.</p> <p>Наста п |
| од напушташе своје огњиште и бежаше.{S} Турци јуришаху за њим, гонећи га као дивљу зверку.{S} О |
| } Срби одступише десно према Морави.{S} Турци нагоше за њима, ломећи се преко лешева српских.{S |
| екање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно д |
| олете на Мораву.{S} Али беше доцкан.{S} Турци пређоше Мораву, нагоше напред, освојише Смедерево |
| е шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичућ |
| космо и град освојисмо — поче Бркић.{S} Турци замолише Лома, да их на веру прими и кроз гору пр |
| урке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са оста |
| ама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћ |
| а, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Турци одговараху, готово и не знајући на коју страну.{S |
| <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висове оба гребена и са њих оборише живу |
| и абер.</p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да б |
| сплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифо |
| том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу од |
| е то беше „једна сламка међу вихорове.“ Турци прегазише лешеве, разорише овај крвави бедем и ун |
| азне обојица се плаше.“ Ми смо слаби, а Турци остали без главе.{S} Њима је лако наћи главу, али |
| ш.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу |
| ку који пиштољ.</p> <p>На глас Пајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, |
| Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, |
| та је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к’а Јелици и Драгачеву.</p> <p> |
| досмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његовим мртвим телом, ми га доч |
| колико коњаника дојурише и јавише да се Турци крећу.</p> <p>— На посао, браћо!..{S} Бог нека ва |
| ма главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог дао да тако буде бр |
| "59" /> <p>— Турци, оче!</p> <p>— Какви Турци?</p> <p>— Момци Латифови.{S} Траже Стојана и Бошк |
| попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Мораве, и ту се зауставише. |
| “ — рече он својима, држећи тврдо да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу с |
| исте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте |
| <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осмеливши се.</p> |
| о?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и |
| >Старци немадоше куд.{S} Пред њима беху Турци, а иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харами |
| мрачне и покретне слике.</p> <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа |
| загрми:</p> <p>— Ни корака даље!</p> <p>Турци се обазреше и спазише са конака наперене пушке.</ |
| <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за со |
| ху све ређи а ватра све слабија.</p> <p>Турци беху сасвим близу.</p> <p>— Натраг!....{S} На вис |
| омрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву земље, натопљену крвљ |
| ка осу се на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше |
| ношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Турци нагрнуше као вуци.{S} Полетеше на вис.{S} Осуше в |
| — поново се зачу глас игуманов.</p> <p>Турци стадоше.</p> <p>Било их је равно десет.</p> <p>Ви |
| рипремише да дочекају нов напад.</p> <p>Турци, сишавши са висова, застадоше.{S} Ваљало им је пр |
| ама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише |
| о Ашиново и нагоше кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погна |
| ве умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше.{ |
| поље.</p> <p>Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светино |
| амо половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јур |
| ка из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за топове и навалише на Рајића.</p> |
| погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, |
| а овом свету.{S} Она је погинула или је Турцима робиња постала...{S} Ах, та то је привиђење.{S} |
| е што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше |
| смо се...</p> <p> — С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађе |
| Јест... он нас зове.{S} Објавио је рат Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с м |
| ких војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој |
| заставу, и са пуно смелости рече: „Рат Турцима!“ Ова реч беше моћна.{S} Изговорена под Таковск |
| е.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кундаком.</p> <p>— Дом |
| ну.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</ |
| изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласо |
| ти скрштених руку.{S} Ваљда ни ја нисам Турчин!</p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што пит |
| .</p> <p> — Какве старце?</p> <p> — Два Турчина.</p> <p> — Где су?</p> <p> — Остадоше везани.</ |
| ојник се обазре и спази иза каре једног Турчина, омалена, бела лица и седе браде.</p> <p>— Пуст |
| ага Тоска.</p> <p>Младић погледа охоло Турчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нем |
| здржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Н |
| p>— Дом си ми разорио, лупежу!</p> <p>— Турчине!</p> <p>— Издајицо!</p> <p>Громови трештаху над |
| а и народност једно исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вер |
| ли-Али-паша стиже из Ниша на Мораву.{S} Турчину оста да бира: или да руши зграду, већ подигнуту |
| е проламаше од силнога треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све |
| шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне топовске и пушчане ватре.{S} Бојно пољ |
| ри.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, из |
| ст све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљива |
| а њим.</p> <p> Кад дојездише до Мораве, Ћаја ступи напред и позва рају на предају.{S} Глас му с |
| тра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништ |
| ахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа |
| пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припрема |
| је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га |
| из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу, праћен Али-бегом, Латифом |
| о црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело, обуче се и одјури на доксат.</p> <p> |
| p>— За кога имаш да молиш? — прекиде га Ћаја.</p> <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаћ |
| >— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не бесните више...{S |
| ти дошао да молиш за кога? — пресече га Ћаја, грицкајући браду.</p> <p>— Јесам, синовче, — одго |
| <p>— Неће јој ништа лоше бити — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— З |
| Казнимо само бунтовнике, стриче — рена Ћаја.</p> <p>— Како само бунтовнике?!..{S} Та ни броја |
| p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћаја измаче, један из свите издвоји се и приђе Ђенадију |
| > <head>Потера</head> <p> На глас да је Ћаја погинуо, све војводе искупише се око Милоша.</p> < |
| тиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја кренуо из Београда и да с великом војском иде на Ч |
| ћом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на |
| е сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би ни |
| и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.</p> |
| онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђе |
| pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори б |
| > <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасја лице.</p> <p>— Боме га придобих |
| ајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{ |
| и Латиф.</p> <p> — Какви ђаури?! — рече Ћаја и спусти главу.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се |
| од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по рамену...{S} Нити гу |
| p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру сам дао за њега.{S} |
| То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до пета.</p> <p>— Сад су мирни |
| је, стриче...{S} Друкче не бива — рече Ћаја, видећи промену на Тоскину лицу.</p> <p>— Баш ника |
| на?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!.... |
| ајсијем.{S} Будите само послушни — рече Ћаја и пође.</p> <p>Свита се крете за њим.</p> <p>Кад Ћ |
| е беше Тоске, давно би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва ч |
| стриче, да видимо за кога молиш — рече Ћаја и почеша се.</p> <p>— За многе — одговори ага и ма |
| и... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насмеши и заврте главом.</p> <p>— Не |
| већ набрала!..{S} Да пробамо! — То рече Ћаја, па издаде заповест, да се одељења зауставе.</p> < |
| вешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone |
| Без замене не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Ле |
| > <p>— Ни речи више, стриче! — одговори Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај ш |
| <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пусти |
| овче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла из Горачића!</p> <p>— Знам |
| а?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — реч |
| <p>Сулејман Скопљак паша и помоћник му Ћаја приступише овом срамном послу.{S} За њима дођоше н |
| а од Мораве.</p> <p> — За мном! — викну Ћаја, па ману руком и ободе коња.</p> <p> Али-бег, Лати |
| т ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се старешинама, издаде заповест и |
| >Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедеме.{S} Са њим иђаху два |
| ф-бег, и још неколико пратилаца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за |
| <p>— То је Стојан, син старчев.</p> <p>Ћаја одмери старца и сина му, па приђе осталој двојици. |
| а Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Одакле си, старче?</p> |
| ску обузе језа и сав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које |
| ао лађе на тихој морској пучини.</p> <p>Ћаја пође даље бедемом и дође до једне куће.</p> <p>Пре |
| , а сунце благо и пуно љупкости.</p> <p>Ћаја застаде и баци поглед по околини.</p> <p>Пред њим |
| ите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ранијег доба, д |
| да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође по соби.</p> < |
| ете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори на то питање. |
| у живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p>— Од Ћаје...{S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола н |
| е?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача |
| што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и |
| <p>— Наредба се мора одмах извршити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће ј |
| џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се |
| p> Таква је игра судбине.</p> <p> Је ли Ћаји било до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу |
| Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах |
| а се не зна колико сте погубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, ст |
| и они готово без бриге очекиваху напад Ћајин...</p> <p> Турци дознадоше за долазак Милошев, и |
| зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> |
| {S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> |
| в зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег зликовца од Латифа?</p |
| Ово доста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— |
| Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста по |
| >— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавеза још из ра |
| е.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бива |
| повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и |
| ом, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла |
| ао гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће |
| ко има пред очима прошлост очеву, и ова ће га опаметити.{S} Зар је једном било, да од зла оца б |
| ви његове диже се стуб слободе, са кога ће расути зраци вечито обасјавати стазе потоњим нарашта |
| ње Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку |
| дана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања |
| о ме првога!...{S} Него, као мислим, да ће боље бити, да се мало причекне.{S} Прилике се очас м |
| ачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад више видети злато своје.{S} И гле! како се срећ |
| о се на крсту и еванђељу...</p> <p>— Да ће вас проказати — заврши Бошко и јетко се насмеши.</p> |
| ваше своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, |
| силно надимати, а котлац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> < |
| од кума.{S} Поздравио је све и рекао да ће доћи данас до подне — одговори дечко, држећи подигну |
| од би се вратио, тврдо би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше је |
| мињала?</p> <p>— Не... рекох им само да ће их огрејати сунце одакле се нису надале.</p> <p>— Је |
| ушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} |
| три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што |
| да би знао потоњи нараштај, деца, која ће се родити, те да би и они казивали деци својој...</p |
| да на њему подигну и нову зграду, која ће бити трајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде |
| већ да са страхом сачека варницу, која ће га, можда, спржити.</p> <p>Радови застадоше.{S} Вред |
| ..{S} Вала њу, или никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако гово |
| даше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изгледаше...{S} Да |
| поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, |
| рко промери старца од главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш |
| "162" /> <p>Старцу се разведри лице, па ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо на |
| е ка Потајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— |
| вопролића.{S} Будите милостиви раји, па ће вас слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</ |
| ебојше.</p> <p>Ага се мало промисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег |
| идеш.</p> <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p |
| <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — |
| огубили!</p> <p>Ћаји не би ово мило, па ће рећи:</p> <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта |
| ав се промени.</p> <p>Ћаја опази то, па ће рећи:</p> <p>— За Ђенадија и које како, али где нађе |
| јзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наре |
| "10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шт |
| камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је жи |
| абука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — реч |
| с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка св |
| амљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> траж |
| оше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Омер, |
| а.{S} Сачувај их младе и зелене.{S} Бог ће ти опростити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| .</p> <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па уз |
| . добри сине!{S} Послушај матер.{S} Бог ће ти опростити.</p> <p>То беше Асан ага Тоска.</p> <p> |
| ет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се смиловати, духовниче!{S} Он види невоље ваше и оп |
| .{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад дође замена?</p> <p>— Ка |
| ше на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда в |
| де због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не гово |
| и, овај осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="12 |
| </p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> |
| ромисли, па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана. |
| е стаје и ту се зауставе.</p> <p>— Овде ће остати двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мн |
| што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p>Бегунци се покорише |
| id="SRP18965_C1.1.4"> <head>Добро, које ће се вратити</head> <p>Велики везир, Рушид-паша, издад |
| даље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да ра |
| узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви главар?{S} Зар је ма |
| аве валити.{S} Не послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говор |
| главу и погледа преда се.</p> <p>— Коме ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћ |
| ред тобом! — рече Стојан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Др |
| — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а |
| че.</p> <p>— Не верујем, Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу. |
| сина.{S} Бошка ваља спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама. |
| {S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће Бог платити.</p> <p>Млади кмет испрати агу и врати с |
| се ланци ропски кидају, први зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавић |
| очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је |
| у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бо |
| ли ће скоро синути зрак слободе; да ли ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мут |
| одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главом.</p> <p>— Веру |
| а.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће ме примити?</p> <p>— Сигурно..{S} Обећао ми је бег.< |
| шти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га |
| рчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, али ће морати.</p> <p>Ајша се поведе, спусти на миндерлук и |
| ти двојица — рече кмет Ахмеду. — Остали ће за мном.</p> <p>Рекавши ово, кмет обазриво прескочи |
| ће започето дело Бог благословити, или ће се и даље мутни облаци вити над главама напаћеног ро |
| заповестима твојим које љубим.{S} Охоли ће ми се ругати веома, али ја не одступам од закона тво |
| Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с нама, други против нас — рече војвода таквим гласо |
| елиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осветити Косово.</p> <p>Ђенадију задрхта брада о |
| тнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће вам куће попалити и земљу преврнути.</p> <p>— Неће, |
| јводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе |
| Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,</p> <p>— Да не беше вас, не би |
| /p> <p>— Дед, начинимо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше |
| више чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S} Кака л њега невоља амо дотера?</p |
| </p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се оглед |
| и живо одоше.</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и ре |
| ркића.</p> <p> — Боме одоцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Из |
| ју.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове и |
| и бунио рају.</p> <p>— Синовче! — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти |
| ви и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p> <p>Ага се осврте.< |
| </p> <p> — Добро нам дошао, оче! — рећи ће један од присутних.</p> <p> — Боље вас нашао, браћо. |
| ало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, |
| /p> <p>— Сад нам је пут отворен! — рећи ће Книћанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош |
| е.</p> <p>— Ово није Павлов син! — рећи ће један од њих.</p> <p>— Изроди се! — додаде дебељко.< |
| <p>— Ти знаш зашто си амо дошла? — рећи ће бег.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Оне сиротице треба спас |
| > <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра.</p> <p>— Ништа — одговори и |
| ичање.</p> <p>— Па онда, соколе? — рећи ће игуман разабравши се.</p> <p>— Тако беше на Делиград |
| >— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> |
| >— Ти се нечег страшиш, војводо? — рећи ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав |
| брад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Милош после кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа |
| p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим гласом.</p> <p> — Бог, па ти, добри |
| пне.</p> <p>— Да огледамо срећу? — рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одгов |
| <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на колено Жарково.</p> |
| била?!</p> <p>— Какав зликовац? — рећи ће ага немило дирнут Ћајиним држањем. — Зар има већег з |
| > <p> — Ти к’о да ми не верујеш? — рећи ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са своји |
| ху разговор.</p> <p>— Још никога — рећи ће Димитрије пресамићен преко доксата.</p> <p>— Рано је |
| страну.</p> <p>— Сине, ево Жарка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли там |
| > <p>— Нешто ми се леди око срца — рећи ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро |
| знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — Ти можеш све...{S} Кумов |
| раво због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пу |
| е огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не |
| авајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послушај, па је неће н |
| <pb n="166" /> <p>— Измирите се — рећи ће Бошко и потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташ |
| .</p> <p> — Дођосмо до тебе, оче — рећи ће он. — Ради смо да ово мало светиње поправимо.</p> <p |
| ше.</p> <p>— Овде нема живе душе — рећи ће први.</p> <p>— Неколико стотина — примети други.</p> |
| p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се нахвали твога јунаштва.{S} |
| — Сад тек видим куд смо забасали — рећи ће игуман.{S} На дивану смо сви, на мегдану тек по који |
| мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи ј |
| — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Војводе Рудничког |
| им пасју веру, али је ипак жалим — рећи ће он пратиоцима својим.</p> <p> — Немаш вала кога — пр |
| ра.</p> <p>— Е нека је са срећом — рећи ће кмет, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се |
| > <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Сам |
| оде.</p> <p>— Тако, старче, тако — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема |
| .</p> <p>— Народу је довде дошло — рећи ће Обрад и превуче дланом преко јабучице. — Он је готов |
| крснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не |
| p> <p> — Прими, синко, златне су — рећи ће један од њих.</p> <p> — Још толико добићеш — прихват |
| рак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} К |
| нојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— |
| е Горњи Град прође и скрене десно, доћи ће се до једне капије, од које воде два пута: један лев |
| нити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе |
| га се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, тај ће спасти оне невољнике.</p> <p>Бошко не окрете главе.< |
| зулумћарима: наша света ствар за навек ће пропасти.{S} Народ нам више веровати неће.{S} Разгне |
| p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Мла |
| га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вратити да преноће.</ |
| </p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</ |
| Очекујем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трна |
| лаву, и као мало се промисли.{S} По том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија? |
| p> <p>Бошко се јетко насмеши.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши |
| весело и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бо |
| и пријатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— |
| воља — одговори жена слободно.{S} Потом ће додати: — Носим ти абер.</p> <p> — Какав абер?</p> < |
| ги, с лицем пуним радости.</p> <p>— Син ће ти бити спасен, ако га сестра милује — настави ага.. |
| боравити...{S} Бог је милостив...{S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити... |
| е уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.< |
| икад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица јецаше и сузе |
| у.{S} Ја морам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздр |
| Немој да тужиш.{S} Бог је добар.{S} Он ће нам послати ангела избавитеља.</p> <p>— Е... драга м |
| — Ово ти је, рајо, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па |
| им ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по заслузи платити, сине.</p> <p>— Нека ме порази |
| буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, војв |
| кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им судити!</p> <p>— Лакше, сине, лакше — рече ага, п |
| ве једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на гла |
| аши гробови биће поља ова.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити, — нас обу |
| и биће дубраве и горе ове.{S} Потомство ће на њих излазити, њима се клањати и дичити!</p> <p>Ст |
| </p> <pb n="34" /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече |
| ребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф |
| ијатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа |
| лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли пов |
| Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска како ће.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="113" /> |
| крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутка све јача.{S} |
| .</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> |
| — одговори Саид одсечно.</p> <p>— Тешко ће бити.{S} Морава је брза и дубока.{S} Ноћ је као тест |
| ићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име. |
| >— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <miles |
| атељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће морати изабрати: или нас напасти или побећи.</p> <p> |
| дар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ |
| ко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове речи так |
| размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање ча |
| клињаће нас и камењем засипати.{S} И то ће бити право.{S} Боље му је трпети зло без гнева, него |
| , који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф свога |
| ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па ни р |
| p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p> <p |
| > <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p>— К |
| ори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну главо |
| оћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашо |
| аваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако тврдо |
| слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова децу, извади |
| мет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, к |
| овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на по |
| {S} Он ће избавити невољнике...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!.. |
| е се маћи нећу...{S} Нека гледа на коју ће страну!</p> <p> — Немамо се куд враћати, синко — реч |
| даше.</p> <p>Млади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи ма |
| име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасени |
| има и да слуша клапарање њихово.</p> <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена |
| ци и жене тумараху тамо амо по лагуму и ћелијама, а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретах |
| од којих многа беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом |
| га проведе кроз лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага пр |
| беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSection" |
| оде Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, у |
| им чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му |
| а ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви за једног и један за све.“</p> <p>„Како |
| м живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити је |
| о бити сложни и један другоме верни; да ћемо бити једно тело и једна душа, да ћемо гинути сви з |
| та вера! — одговори Стојан.</p> <p>— Да ћемо осветити ове домове?</p> <p>— И све зулуме!</p> <p |
| :</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— Не бој се, војводо...{S} Сва |
| свету заставу, сложимо се и заверимо да ћемо гинути бранећи веру и слободу!</p> <p>— Живео војв |
| говори Бркић.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмет |
| целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђе |
| </p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p>— На Љубић! |
| јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p |
| а — одговори Јусуф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Зна |
| ој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их зал |
| Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p> <p |
| им телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Ник |
| а зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p> |
| стош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Мих |
| ми, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да |
| удите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где |
| шалијом...{S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ |
| ми нисте образ окаљали!</p> <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па |
| се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати |
| во нас овде, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба оду |
| а још из прошлих ратова.</p> <p> — Боме ћемо тражити ову згоду — рече Книћанин и одмахну главом |
| ати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благо |
| ти.{S} Опасност вам велика прети.{S} Ми ћемо се постарати за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, |
| ам и Рашковић нек навале на крила, а ми ћемо на Ашила, па ако Бог да и срећа јуначка, да их сат |
| воју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам буд |
| они.{S} Другим речима ово значи: „Моћи ћемо с њим како нам се свиди.“</p> <p>Но беше их и такв |
| стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратниц |
| рке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори игуман.</p> <p>— Не, оче!{S} Тв |
| уке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!. |
| краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забаса |
| ојни.{S} Из куле вас изведосмо, а скоро ћемо, ако Бог да, и из града.</p> <p>То рече бег, па се |
| У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз Круш |
| одо!</p> <p>— Не бој се, оче!...{S} Зар ћемо седети скрштених руку?{S} Не рекох ли ти: једна ва |
| > <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћемо га придобити.</p> <p>То рече Рустем и оде.</p> <p> |
| м Рустем дође и рече му:</p> <p>— Данас ћемо имати крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и |
| p> <p> — Избегнемо ли прву ватру, другу ћемо још теже загристи — примети Обрад.</p> <p> — Боме, |
| p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p |
| подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више стреје, тако да тре |
| , а деца се играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, св |
| ије не скидаху очију са Стојана.{S} Они ћеретаху као деца.{S} Беху веома радознали и распитивах |
| спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би се десило, да га Спасенија умиљат |
| знате, али мучно!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако с |
| , а вас живе на коље набити!{S} Са коља ћете слушати писку нејачи своје и гледати домове у диму |
| р не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да глед |
| е комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— |
| S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C |
| главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бе |
| вској обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале |
| ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам р |
| Марковицу, а ако буде потребно, притећи ћете Обраду и Лому.</p> <p>— Ја одох с братом Радовићем |
| д се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити |
| и и Петрији.{S} Кад се све смири, обући ћете одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Не |
| код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p |
| слушати и благодарна вам бити.{S} Тако ћете...</p> <p>— Да ниси ти дошао да молиш за кога? — п |
| , — одговори Тоска, па настави:{S} Тако ћете, мој синовче, пашовати док вам је воља.{S} Није уз |
| па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> <p>— Жарко није овде.</p> <p>— А гд |
| од Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у дв |
| е!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути |
| .{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.< |
| чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ?</p> <p>— Ево — |
| але...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} |
| шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа ре |
| и пружи му руку.</p> <p>— Држао сам да ћеш доћи на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је |
| S} Дотле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори нико |
| > <p>— Добро — рече кмет срдито. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи |
| ише.</p> <p> — А ти, сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше |
| и ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете преноћити.</p> |
| амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем ку |
| вче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit="subS |
| добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Омер их |
| сталима.{S} Кад вас будем преселио, тад ћеш им све испричати....{S} Сад иди, оче, и спреми се з |
| ном, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоску.</p> <p>Млади кмет сјаха, предаде коња м |
| аузећеш онај преседласти вис.{S} Одатле ћеш ми дати ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, удар |
| а посао! — рече кмет и диже се...{S} Ти ћеш, Мирко, спремити кола, па право под онај брест.{S} |
| p>— Оне сиротице треба спасавати.{S} Ти ћеш ми бити..</p> <p>— А оца Ђенадија? прекиде га жена. |
| ћас имамо да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш..</p> <p>— Какав посао?... прекиде га домаћица.</p> |
| амо ноћас да свршимо важан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком оти |
| дам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу |
| у на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — у |
| џи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавско |
| ану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску рава |
| То рече, па се окрете Жарку</p> <p>— Ти ћеш кметовати овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не ш |
| но, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и |
| p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш д |
| жност светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет |
| ачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај прес |
| о моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад пред лицем Бога изи |
| у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли дати одговора п |
| јој и рече:</p> <p>— Снахо!...{S} Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој...{S} Избављај |
| коле? кликну он пун радости...{S} Скоро ћеш ми бити десна рука, ако Бог да!</p> <p>Стојана обли |
| /p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће по |
| од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш одговор на дати ми знак, |
| ворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћилим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Језа, пом |
| латом везено рухо, ови богати персијски ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срц |
| доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и подиже ћили |
| харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на свиленом миндерлуку сеђаше Ајша и плакаше.< |
| лац, а до стоца повелики сандук, застрт ћилимом.{S} На стоцу стајаше икона, а пред овом гораше |
| .</p> <p>Тако Ајша па се диже и пође по ћилиму.</p> <p>Не беше то људска прилика, већ вила, кој |
| /p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Зб |
| ето Благовештење, манастир трнавски.{S} Ћор-Зука, жељан освете, поруши и манастир и конак.{S} Ш |
| се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађош |
| а дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, |
| а:{S} Напред браћо! и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, по |
| у се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и клону.</p> <p>Мало доцније прођоше кроз село |
| роман пламен и густ дим.</p> <p>— То је Ћор-Зука! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу. |
| м.</p> <p>То рече Ризвану, па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи |
| клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд |
| ам и Рашковић сукобише се са Ризванем и Ћор-Зуком.</p> <p>За тренут ока, борба се распламти на |
| ма.</p> <p>Ашин, потпомогнут Ризваном и Ћор-Зуком, издаде заповест да се наступа.{S} По том одј |
| ка беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Он |
| а дим се диже пут неба.</p> <p>Ризван и Ћор Зука спазише ово, сиђоше с висова и нестаде их:</p> |
| ара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се полож |
| призва своје помоћнике:{S} Ризван-агу и Ћор-Зуку.</p> <p>— Оно је Потајник — рече он и показа р |
| шима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, гл |
| па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?...{S} Несре |
| о!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S} Прва пушка одјекнуће са Рудни |
| p> <p>— Е нека вам тако и буде...{S} Ја ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} |
| > <p>— Добро, добро, брат’ Павле.{S} Ја ћу се већ потрудити — одговори Обрад и пружи руку.</p> |
| си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кмет |
| ите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бог да, ево ме |
| стити с Ваљевом и Палежем.</p> <p> — Ја ћу на Ваљево! — рече Рајић.</p> <p> — Ти ћеш на Љубић — |
| /p> <p>По том рече обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам |
| /> <p>По том рече обојици;</p> <p>— Ја ћу на Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру |
| ="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и |
| слов његов излиће се на душу моју, и ја ћу бити срећан и задовољан...</p> <p>Тако Жарко, па се |
| ко — рече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не б |
| ш који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечицу?.. |
| ђе и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</ |
| > <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> <p>Аг |
| , разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу предати, а вас живе на коље набити!{S} Са к |
| чима, не беше на месту.</p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку |
| че!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одго |
| претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади к |
| удио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — одговори кмет смело.</p> <p>— Само паметно! |
| ти.</p> <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче с |
| у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — Ми смо пријатељи.</p> |
| Не знам — беше одговор.</p> <p>— Отићи ћу му сутра.</p> <p>— Мораш боме одмах — рече Селим.... |
| т, па стиште Обраду руку.</p> <p>— Доћи ћу да се известим — рече он при поласку.{S} По том диже |
| а Павловог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти |
| а милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S} Тад’ ће ми ср |
| — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p>— Не велимо да је твоја луда, него... |
| ече Јанко и предаде му новац.{S} Остало ћу сутра донети.</p> <pb n="49" /> <p>Они беху већ дале |
| Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игуман.</p> <p>— Ти, Протићу, |
| Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb |
| пам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ја ни |
| p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет Павл |
| ку.{S} Само похитај.</p> <p>— Још данас ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>То |
| ја би га могла спасти.</p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија |
| S} Придобијеш ли га, благо теби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно с |
| м да заузмем висове повише Ртара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.< |
| морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S} Без т |
| {S} Огорели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Сву |
| н, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до оног ћувика, скренућеш лево и заузећеш онај преседласти вис. |
| беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћуприја, Параћин -- све беше заузето, опустошено и опља |
| ад ститке к вратима, подвуче један крај ћускије, а други стаде прегибати к земљи.</p> <p>Врата |
| ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке к вратима, подвуче један крај ћу |
| стре и нећаке — рећи ће ага после дужег ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа а |
| их и даље оставише на миру.</p> <p>Ово ћутање к’о да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У та |
| потапша Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи |
| таће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као стена.</p> <p>— Боме, старче, немам вас више |
| одан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда |
| , у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у |
| разгледајући на све стране.</p> <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" / |
| ше.</p> <p>— Носите ово! — рече Жарко и ћушну ногом јабуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чу |
| bSection" /> <p>О Малој Госпођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија беше зором одслужена |
| {S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} |
| недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ћ |
| облагорођавао.{S} Као заштитник народа, у њему беше огњиште, на коме пламћаше осветнички гнев н |
| први колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, зал |
| о, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба крака према оним јели |
| е отворише.</p> <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p |
| Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу |
| рино крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупка и пун |
| о од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благове |
| и.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не миц |
| ани зрак озари висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних С |
| о први пријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и п |
| се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За |
| ић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p |
| војим очима.{S} Да ли је могуће да сад, у ово доба, у овој пустињи види ону, коју је оставио у |
| орачића, Жарко, који иђаше мало напред, у једанпут стаде и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — |
| да — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у коме се лако огањ не гаси, нити снага лако изумире.{S |
| белим и зеленим пругама.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти ба |
| ко по ноћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше |
| ђења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, у коме обитаваше дух премудрости.{S} Политичарима моћни |
| </p> <p>Младић иђаше од Стамбол-Капије, у правцу града.</p> <p>Бошко погледа, и кад спази младо |
| /p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама ограђеној и стражом поседнуто |
| дврати овим речима: „Ви ми благодарите, у место да ме осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта |
| беху пуне.</p> <p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а од |
| слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше прева |
| .{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на другој добиваше.{S} Латиф и остале |
| ковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растуре |
| пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, ка |
| бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спокојнија и срећнија.{S} Т |
| лиже одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, која лако помрч |
| се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђенадије са осталима.</p> <p>Кад дође |
| е на гуслама. —</p> <p>То беху тренуци, у којима се душа просвећава, а тело снажи.</p> <p>Гусле |
| овнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покорна и верна.{S |
| } Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине кулу манастир |
| <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста метара, неке мрачне и покретне слике |
| таде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се догодио неред.{S} Момци Латифови |
| и Ђукићеве.</p> <p>И доиста, сутра дан, у намишљено време, диже се и одлучно пође свештениковој |
| очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше |
| ца, закључа их и оде.</p> <p>Сутра дан, у исто доба, понови се исти призор.</p> <p>— Старче!... |
| есно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} Од Мораве ова се коса све више пења |
| е.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И би добро за њега: с |
| виса спуштаху се две косе: једна десно, у правцу Потајника; а друга лево, у правцу Мораве.{S} О |
| стајаху Стојан и Бошко, а лево и десно, у полукругу, сав сакупљени народ.</p> <pb n="63" /> <p> |
| икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачувати.</p> <p>Старица |
| бу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога |
| о се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи |
| јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом ре |
| војску и спремаше се за одсудну борбу, у Пожаревцу и околини беше већ плануо огањ.{S} Војвода |
| дина пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзир |
| хвати Рашковић...{S} Ено их на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад см |
| колико више Жарко истицаше своју жељу, у толико се Стојан невештији показиваше.{S} Околишење Ж |
| мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај мах севнуше три ватре и одјекнуше селом три пуцња |
| д високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе вечитог скровишта салом |
| е мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чуд |
| — Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћај |
| преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> < |
| до овога Обрад Момировић.{S} Иза ових, у другом реду, стајаху:{S} Алекса Протић из Субјела, Ав |
| /p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици..{S} Ноћио је код кума.{S} Поздравио је све и |
| — Овде ћете бити до поноћи, па онда.... у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> |
| а Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> |
| њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!</p> <p>Погрбљени старац гуташе сваку реч б |
| а старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У та |
| има.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки ха |
| Договор</head> <p>Пред Ђурђев-дан 1814. у манастиру Благовештењу спремаше се нешто необично.</p |
| ављен сто, а за столом сеђаху три душе: у зачељу игуман Пајсије, десно до њега Ђенадије, а лево |
| и, већ да вам пркоси јадима и невољама; у њој има и ваздуха, али не да вас крепи, већ да вам ду |
| клоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} Ана и Милица.{S} Остали бегунци |
| неколико дасака, и на њему мало сламе; у другом једна поличица и на овој два-три комада црна х |
| у моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви ми се клањају, сви |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p> У кући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, |
| ...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</ |
| шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљ |
| .</p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали |
| и нагонише преко ритова и бара.</p> <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у про |
| ко и већ приђоше на 200 метара.</p> <p> У тај мах српски топови и по трећи пут зарикаше.{S} Још |
| одираху и већ дођоше до Мораве.</p> <p> У тај мах са врха Љубића поново рикнуше топови; а из ша |
| да збуни Турке.{S} Они стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах за |
| пред рушевине и ту се заустави.</p> <p> У околини мртва тишина.{S} Зидови манастирски, обавијен |
| , и он настави даље јадиковати.</p> <p> У неко доба обазре се и спази на западу многе црне тачк |
| ко да поправе манастир и конак.</p> <p> У неко доба појави се отац Ђенадије на доксату.</p> <p> |
| е, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кличући и весело певај |
| узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на |
| ења, наже се и подиже заклопац.</p> <p> У тај мах Жарко се прогура кроз светину, погледа у санд |
| ка!.{S} Тешко земљи којом она прође!{S} У ње нема милосрђа.{S} Она је састав злобе и пакости, м |
| слободе српске, не бојте се, синови!{S} У нашим недрима вазда су гајени неимари слободе српске, |
| децом својом.{S} И јест им отац био!{S} У овоме старцу, седе главе и браде, они имађаху све што |
| требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{ |
| анку рече:</p> <p>— Добри старче!...{S} У твојим је рукама живот ова два луда детета.{S} Сачува |
| </p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S} У њој нигде живе душе, нити трага од пунога и богатога |
| ј увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне |
| о узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта бива...{S} Има краја и непријатељству.</ |
| p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасенија с Аном.</p> <p>Жену |
| нојлову кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> < |
| е Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах с |
| в је Бошко..{S} Бог га је сачувао...{S} У скоро ће мајку обрадовати.</p> <p>Тоска изговори ове |
| н, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пратњи његовој беху и два брата Палалића:{S} Теофило |
| о и многи други, нема видљива блага.{S} У њему је све просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, ш |
| > <p>Крушевац је обузела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што бе |
| т, вера и љубав, поуздање и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно бла |
| дочекаше и одбише ватром из пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} |
| и зауставише се недалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од |
| ше.</p> <p>Беше већ дошао до потока.{S} У који мах појми да прескочи поток, Обрадова пушка план |
| ваше..</p> <p>Поноћ давно превалила.{S} У селу мртва тишина.{S} Небо јако натуштено.{S} На њему |
| а.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ства |
| на, и измучена, не беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију бра |
| ије беше први и даваше пример свима.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе ж |
| у, али је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се ист |
| Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с једним срцем и с једном |
| > <p>Ћелија беше прилично пространа.{S} У једном крају стена беше издубљена, налик на огњиште.{ |
| <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште главу Анину и |
| ик свести и источник живота народна.{S} У њима су смештене све патње и невоље и све драге успом |
| олаћа.</p> <p>Србија беше прегажена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се |
| сваког беше оцртана радост и милина.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе |
| p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У један мах стаде, и пренеражено рече:</p> <p>— Па ти к |
| прелећући с краја на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и по |
| ир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечит |
| .</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S} У њој не беше живе душе.{S} Ахмед и његова два друга, з |
| Тамо, код Небојше, има једна кућица.{S} У њој ћете боравити до поноћи, а после... у име Божје!< |
| у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пи |
| својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа с |
| полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна пост |
| {S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да вас озари, већ да вам пр |
| ими сина и исцељаваше недуге његове.{S} У том послу руковођаше је само провиђење.{S} Оно је уму |
| е олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз светину, приђе и |
| рати се као Врховни Господар Србије.{S} У руци му беше гранчица мира, и тој гранчици сви се обр |
| ери речи његове, и нађе да су тешке.{S} У њима назираше и савет и претњу, и обоје га узнемирава |
| стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах из потока искрснуше неколико оружаних људи.</ |
| рац, сед као овца, изиђе из јазбине.{S} У руци му беше запаљена борина.</p> <p>— Како се зове о |
| p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред први устанак.{S} |
| оћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лагано дође пред |
| м.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S |
| нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Послед |
| ад по која звезда помоли своје лице.{S} У селу мртва тишина.{S} Овде онде по који пас заурла и |
| ица беше нешто богатија од гробнице.{S} У једном крају креветац од неколико дасака, и на њему м |
| а босиока и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према |
| и Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, а овај се показа |
| рага, да се с муком од ње растајаше.{S} У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасе |
| ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и он се ломљаше као лађа, кад је с |
| у косу.{S} Ту застадоше и ослушнуше.{S} У околини беше мртва тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи |
| p>Жарко подиже главу, али очи обори.{S} У лицу му не беше ни капи крви.{S} Изгледаше као мртвац |
| а доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S |
| њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, зави око јед |
| е без меда.{S} Они немађаху радости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса д |
| У њему нема сјаја али има светлости.{S} У њему је вечито пламтео огањ вере и слободе.{S} Из њег |
| народа потребан је дух премудрости.{S} У великим и моћним народима војводе замењују политичаре |
| од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У овом селу а након несрећне тринајесте године, кметова |
| <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи беху опустели.</p> |
| е и одлучно пође свештениковој кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога |
| посла, који Жарко имађаше да сврши.{S} У порти затекоше мноштво света, мушког и женског.{S} Св |
| беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештеника купиновског, беше као у |
| а неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пре |
| озади њих одјекну страховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узруј |
| а земљу.</p> <p>Кмет Павле оста сам.{S} У руци му беше пиштољ.</p> <p>— Доле оружје! — загрме ј |
| е и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У души му беше очајничка борба.{S} Он се подвоји и виде |
| огури и оде.</p> <p>Кмет остаде сам.{S} У околини не беше никога.{S} Тек по која кокош пређе пр |
| мо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша.{S} Имађасмо своју упр |
| е им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелет |
| {S} Њему се служи духом, а не телом.{S} У његовој руци живот је твој....{S} Добри <pb n="133" / |
| судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си |
| , а за овим два сребрњака и јатаган.{S} У руци му беше дуга пушка, окићена сребром и седевом.</ |
| е забелеше се, и он се осети срећан.{S} У околини не примећаваше никога.{S} Све беше пусто и не |
| ја сам син народа овог — настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове н |
| {S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула пушка.{S} Народ се беш |
| анијег доба, дочека га врло ласкаво.{S} У место одговора он му пријатељски пружи руку.</p> <p>— |
| али је он о томе мало рачуна водио.{S} У колико на једној страни губљаше, у толико два пута на |
| њевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овл |
| осподе!{S} К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете |
| ошћу, коју дуговаше своме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Је |
| м муком пређосмо на противну страну.{S} У мени свест помрча.{S} Ишао сам, ни сам незнам куд и к |
| ано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, нада изгу |
| Отац Ђенадије остаде сам на доксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка ми |
| а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни трага на њему од оног |
| и очекиваше повратак другова својих.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Н |
| ст војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава његова носила је победу.{S} |
| .{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да наводиш за мог Жарка, а ти нашао неку скитни |
| кога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци ношаше д |
| /p> <p>— Врло добро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и |
| <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женско |
| је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S |
| /p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А |
| арка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> < |
| ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше |
| ока са прозора.</p> <pb n="151" /> <p>— У доњем граду, заједно са сином.</p> <p>Жена се подиже |
| етога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— У доброту и милост његову?</p> <p>— Верујемо!</p> <p>— |
| су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одговори дете и показа |
| ебоше преко суседног дворишта,</p> <p>— У потеру! — повика Тоска и опали пиштољ за зликовцима.< |
| Зар одмах?</p> <p>— Одмах....</p> <p>— У име Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опр |
| /p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p |
| о.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Небош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина |
| а идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан.</p> <p>— Ено ти села! — рече |
| гова је домаћица сестра Анина.</p> <p>— У том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко |
| адост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децом — настави бег.</p> <p |
| Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живео Милош! — кликнуше Стојан и Жар |
| ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београд, снахо... у Београд да загрлиш Бошка. — одгов |
| ад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С |
| пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> |
| — Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поменути Пајсија ни за живу г |
| ба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p> <p>— На коме мест |
| <p>— Никога! — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да |
| едан пушкомет — додаде Стојан.</p> <p>— У ком се правцу крећу?</p> <p>— Право к Морави — одгово |
| <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз |
| уда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарко затвори врата, разгрну жар на о |
| p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хо |
| ући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— |
| овори Жарко и пољуби јој руку.</p> <p>— У ватри си, сине.</p> <p>— О, нано, нано!...{S} На душу |
| p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад |
| иђе жени и ниским гласом рече:</p> <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на сво |
| змаче и претећи руком, загрми:</p> <p>— У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p |
| а ти се не допада ова наредба?</p> <p>— У млађега нема поговора — одговори Јусуф. — Само не зна |
| дговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она кућа мора се још данас испразнит |
| а га по рамену.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У Рудовце... поручио Лома да поведем још кога.</p> <p>— |
| улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p>— Одведоше ти |
| тати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, код рођаке — одговори Милица.</p> <p>— Имају |
| зић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p> <p>— У Јелици.</p> <p>— Јеси ли се налазио с Пајсијем?</p> < |
| Боже мој!...{S} А где је сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађ |
| није овде.</p> <p>— А где је?</p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Т |
| сам га.</p> <p>— Како, стриче?</p> <p>— У нашу веру.</p> <p>— Е...! реће Ћаја а радост му обасј |
| p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Р |
| куће.</p> <p>— Где ти је мати?</p> <p>— У Самаилу.</p> <p>— А момци?</p> <p>— Отпратише Тоску.< |
| се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.< |
| рећи ће он сакупљеним око себе</p> <p>— У име Божје! _ одговори игуман.</p> <p>— Аврам и Рашков |
| невоље.{S} Споља беше прост војник ал’ у њему беше силан дух.{S} У боју беше први.{S} Појава њ |
| ан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег сина.{S} Од родб |
| .{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</ |
| ску.{S} Беше неуморљив и непокољебив, а у борби непобедив.{S} Девет година бити на мртвој страж |
| кола.{S} У једнима сеђаху две женске, а у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жен |
| ксату.{S} У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази ш |
| је често да по неколико дана протече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На |
| о је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се вра |
| рону Бошка.{S} Образи му се зажарише, а у грлу га нешто тако силно стеже, да једва дихаше.</p> |
| ману.{S} Неколико дана већ протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење |
| у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред |
| мишљаше.{S} Беше налакћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дв |
| ажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лаган |
| у.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао окоми се снажно п |
| кмет.</p> <p>— Нема. — Од мушких глава у кући је само Обрад.</p> <p>— Нађи се код кола.{S} Све |
| ај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложио за р |
| Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покоја тражи.{S} Кућа Манојлова |
| гибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леонид на Термопилима, так |
| врташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити, гледајући мртво тело С |
| <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.</p> </div> </div> <div type="group" x |
| душу, па га мучи и раздире.{S} Ко би га у таквом стању видео, рекао би да је ван себе.</p> <p>И |
| уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту |
| брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а |
| ити — понови Обрад.</p> <p> — Носимо га у Благовештење — прихвати Жарко.</p> <p> — Тамо, браћо |
| иже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у граду — потврди Бошко.</p> <p>Обрад скочи као опарен. |
| > <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n="161" /> <p>— Зар га нису претреса |
| {S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се н |
| сте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Бр |
| га себи за силај задене.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скрес |
| </p> <p> — Пуштам га...{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> < |
| старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — |
| н мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће код мог брата и газда Манојла.{S} Један нек |
| по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се ути |
| де.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као пастир, он је завађене мири |
| по који пас заурла и тиме да знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кол |
| маше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од теб |
| рбији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса |
| ховог живљења.{S} Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом |
| штен младић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p |
| а можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо главе?{S} Ако је право — ево ме првога!.. |
| ако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи.</p> <p>О |
| p>Скопљак тражаше језгро буне, жељан да у њ забоде колац.{S} И док он једне освајаше и на бедем |
| скост Рајићева не даваше му мира као да у њој назираше злу коб своју.{S} И кад год би се овог ј |
| !</p> <p>— Зачудиле и зарадовале као да у мени и матер видеше.</p> <p>— Сигурно им ниси ништа г |
| /p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах |
| све стране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> |
| вели, и сувише рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упи |
| на беше мелем срцу моме.{S} Ево ме сада у свили и злату; у сваком богатству и изобиљу!{S} Сви м |
| и делом подстицаху огањ, нађоше се сада у гњеву престрављена народа.{S} Све беше поражено, гото |
| </p> <p>П седаше.</p> <p>Ага се загледа у кмета, па ће рећи:</p> <p>— Некако ми пре бољи изглед |
| о назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</p> <p>— Ђедо поздравио |
| же га нека лупа.{S} Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? |
| илу, склопи руке, подиже главу, погледа у небо, и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео храните |
| руги пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p |
| Жарко се прогура кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало зати |
| гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лиц |
| .</p> <p>Жарко се мало подиже и погледа у агу.</p> <p>— Ти се сећаш Манојла Прокића?</p> <p>Мла |
| то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави Србин; — одговори Пајсије и н |
| десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим |
| ти његових.{S} Он обори главу и погледа у земљу.</p> <p>— Овде ћете бити до поноћи, па онда.... |
| </p> <p>Жарко порумени и кришом погледа у Милицу.</p> <p>— Море, рекла бих; да ти је јако замак |
| — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</p> <p>— Латиф! — одговори кратко Тоска.</p> <p> |
| и! — рече Михаило и пренеражено погледа у правцу одакле граја долажаше.</p> <p>Он би за дуго, а |
| > <p>Жарко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — |
| неколико пута.{S} За тим оштро погледа у домаћицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву г |
| о чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако |
| е?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од те |
| спрси; подиже главу, страховито погледа у агу и одмахнувши десницом рече:</p> <p>— Никада!</p> |
| аше.{S} Где-где са свода продираше вода у крупним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и ма |
| њено, пуно дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва т |
| стира Благовештења.</p> <p>После пораза у Небош-Планини, овај осамљени старац, не знајући куд ћ |
| лико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовештењу не беше живе душе.</p> </div> |
| жности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прве љубави.</p> </div> |
| м Спасенијином То је дивна замена, која у основи има најузвишенију врлину — љубав.</p> <pb n="1 |
| Пајсије...{S} Процвилеће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, |
| у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас |
| олена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри ли |
| и прождире и душу и тело.{S} То је рака у којој мртваци живе.{S} У њој има светлости, али не да |
| нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, о |
| м, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас ј |
| настави он.{S} У њему сам поникао, нека у њему и ишчезнем.{S} Његове невоље и моје су невоље, њ |
| глас младог и дичног Божјег службеника у свему одговараше лепоти његовог благог и симпатичног |
| о.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сул |
| <p>Једног дана посла Латиф свога момка у Горачиће, с поруком, да му доведе кмета.</p> <pb n="1 |
| l:id="SRP18965_C2.1.8"> <head>Ага Тоска у послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски |
| крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључалој води.{S} Струја га зграби и подиже као сламк |
| веру.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена |
| .{S} Колико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{ |
| дио!{S} Дознаде, зликовац, да сам дошла у Трнаву, нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамн |
| } Ако Бог да, ево ме кроз који дан вама у помоћ.</p> <p> Ово беше заповест, и не би јој поговор |
| Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушеви |
| а и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p |
| ораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S} Бежећи кроз села, пострадаше не само од ол |
| реба некога послати Браћи Јаковљевићима у Белушић.</p> <p>— За то ћу се ја постарати — рече игу |
| е би могло ликовати!</p> <p>Заточницима у кулама Зиндан-Капије беше надзорник неки Омер.{S} То |
| довршено, крвљу запечаћено, и потомцима у наслеђе предато.</p> <p> Још сунце не беше одскочило, |
| се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага — одговори |
| свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке |
| вљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгачеву живот се обнови.{S} Оцу Ђенадију олакша туг |
| мора бити одлучнији.</p> <p>Истог дана у вече тврдо се реши да сутра но подне посети Ђукићеве. |
| <p> Добри другови пренеше мртва Стојана у Драгачево и сахранише крај рушевина манастира Благове |
| а, јужно беху два дуга гребена савијена у виду потковице.</p> <p>То беше Потајник.</p> <p>Ашин |
| војводо!</p> <p>— А где се диже крајина у ово доба?{S} Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шт |
| еже се по тамној ноћи.{S} Мртва околина у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} |
| .</p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, |
| еном.</p> <p>Лако као срна корачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више |
| љиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> <p>Игуман и Ђенадије, престрављени |
| обујући, позиваше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сео |
| је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се врати |
| ја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљ |
| дечицу моју.</p> <p> Жарку нешто заигра у грлу.{S} Очи му се наводнише, он се диже и потресеним |
| ед вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера му беше да је спроведе до Саве и |
| ораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Ал |
| ојих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће о |
| Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе породице, а међу овима и породи |
| што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру. |
| ече Алекса.{S} Био сам му неколико пута у кући.</p> <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичк |
| ре, а сва турска војска беше већ расута у ланац.{S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им |
| же раменима.</p> <p>— Каква је она кућа у доњем граду?</p> <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p> |
| {S} За оне твоје земљаке.</p> <p>Јусуфа у пола нестаде.</p> <p>— За које земљаке?</p> <p>— За Ђ |
| двиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су срца, и |
| рену, и он осети како га нешто заголица у грлу.</p> <p>— Знам ја све.{S} Али!. рече ага, па диж |
| ш Ага-Тоску?</p> <p>Ово име таче старца у душу.{S} Он задрхта од радости и потресеним гласом ре |
| > <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе тридесет друга.{S} Са |
| <p>— Ево потпоре! — рече Ломо и потрча у прве редове.</p> <p>Обрад се обазре.{S} Врховни Потај |
| ше.</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа |
| до боја.{S} На срећу, млади кмет стрча у тај мах низ степенице, и његова појава учини крај сва |
| — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има своју персониф |
| и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више гроз |
| о не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> <p>Ђенадије погледа у Пајсија превуче рук |
| се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо, јер назад немамо |
| стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама следи му се.{S} Једва држећи се на ногама дође |
| се говорило....</p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запу |
| кмета испод ока.</p> <p>Жарку јурну крв у лице, и док Бошко, држећи мало погнуту главу, премишљ |
| по више била.</p> <p>Стојану јурну крв у лице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и |
| страшним изгледом својим слеђиваху крв у пролазника.{S} Кад и кад јекне буљина, или искрсне по |
| зи се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широ |
| кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Слобода масе, потлачене и беспра |
| силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} С |
| .{S} Њен је глас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе дети |
| искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено све што дотле бе |
| близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, |
| заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Рустем.{S} Ост |
| pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— |
| оља, ага — одговори Жарко и баци поглед у страну.</p> <p>— Каква Божја воља! — продера се ага и |
| им божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истином и вером, ш |
| ело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну.</p> <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хо |
| . — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— За |
| да грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, тринаесте проломише се и срушише стуб српске сло |
| гати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p> |
| ати писку нејачи своје и гледати домове у диму и пламену!...</p> <p>Тако грмљаше Латиф, а раја, |
| </p> <p>— Само паметно, сине!...{S} Све у своје време.{S} Знаш како веле наши:{S} Лепа реч гвоз |
| е на други.{S} Тако радећи, имађаше све у својим рукама.{S} Он беше добар војвода, а добар војв |
| а, кад опасност прети; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра М |
| p>Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и |
| ли лулу, затури главу, и поново се даде у мисли.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — |
| ушевине свога деветогодишњег рада, паде у очајање и жив се закопа.</p> <p>На Дрини беше још и г |
| последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све опаснији.{S} Одељења Ђај |
| е разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, сувим костурима и да слуш |
| ом и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља.</p> |
| е низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ |
| ави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Ту |
| ло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових момака п |
| оче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу |
| мет.</p> <p>— А где живи.</p> <p>— Овде у селу...{S} Јеси ли спазио ону кућу код потока, тамо к |
| у беше да је спроведе до Саве и преведе у Аустрију.</p> <p>После дугог и мучног пешачења по там |
| S} Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Ист |
| ојском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове му.</p> <p> — Боме нема ш |
| ломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута не |
| ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p |
| <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа се до |
| ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше кућа Михаилова...{S |
| оград са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} В |
| лас, да је Милош освојио Палеж и да иде у помоћ Љубићу.{S} Ово расположи Србе, прикупи их још ј |
| брата и газда Манојла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Ра |
| е низ оне повијарце, од којих један иде у правцу Потајника, а други ка Марковици.{S} Оба ова по |
| ме Божје! — рече Жарко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с О |
| вог догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, |
| ани.{S} Његов пак побратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина |
| не наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| , што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се све сурва у бездан!{S} Душа моја покој |
| атише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стри |
| в.{S} Он нареди, и један вод коњице оде у <pb n="8" /> извидницу.{S} Остала војска ступаше лага |
| риште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају извести игумана.{S} Код ч |
| ивље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни стан.</p> <p>Гласник одјури пут Мораве, и изгу |
| зе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p>Пријави се Скопљаку и би примљен.</p> <p |
| арко.</p> <p> Бошко захвали Жарку и оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </d |
| довану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Д |
| не могаше склонити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n=" |
| р, око кога облеташе дух српске слободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу |
| си оставио.</p> <p>— Нека нам Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> < |
| себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти буде у помоћ, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче! — одговори бег. |
| На посао, браћо!..{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из За |
| жегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на пу |
| поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петр |
| {S} Он се приближи Стојану, и овај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом о |
| , и све тако даље, док најзад, не пређе у друго и непрекидно гроктање пушака.</p> <p>Не протече |
| та са Овчара ка Морави, па се она обиђе у облику полумесеца, дође се до једне тачке, са које се |
| аза.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у |
| агрејаше и поспаше.</p> <p>Игуман изиђе у двориште.{S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла |
| че.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну страну, зађе у луг и изгуб |
| удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, |
| ца.</p> <p>Ћаја обиђе горњи град и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сва |
| азриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано н |
| јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Смаиле.{S} Ту виде матер и нађе три |
| "115" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем |
| једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и доведе пред Мил |
| косе јеличке, пројури крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он |
| <p>Латиф пројури кроз Драгачево и дође у Горачиће.{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устан |
| .</p> <p>Ага Тоска остави пећину и дође у Горачиће.</p> <p>Млади кмет изађе му на сусрет и срда |
| Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше повео Милицу и њено троје деце, |
| прими овај позив, и заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовеш |
| </p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе из |
| /p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p>— Не |
| е и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> <p> |
| ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико греда |
| цима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина поново ов |
| ади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, мом |
| Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха |
| дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вратанц |
| е му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p |
| уге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јој је |
| еким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше |
| е отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет дижу |
| е и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцније п |
| /l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече:</p> |
| пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази к |
| љски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче |
| већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за |
| риште, а остало остави огњиште и одбеже у гору.</p> <p>Пред вече Обрад остави збориште, дође до |
| а на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Игуман стајаше као кип |
| <p>Рањеник изнеможе.{S} Нешто га стеже у грлу.{S} Груди му се почеше силно надимати, а сваки м |
| хта брада од радости.{S} Нешто га стеже у грлу, па ни речи да прозбори.</p> <p>— Време је, оче |
| репећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљавамо.</p> <p>Ј |
| ном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</ |
| гробом никад.</head> <p>Ага Тоска стиже у Београд са Станицом и Спасенијом и одседе у Рустемов |
| > <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде н |
| роз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у |
| <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S} Ту затече неколико стотина оружаних |
| ој и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе у кућу Михаилову.</p> <p>Тужна беше |
| pb n="146" /> <p>Треће ноћи Бошко стиже у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један |
| етлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предмети могли распознати.</ |
| е и пушчане ватре.{S} Бојно поље ишчезе у диму, као гора кад се облак на њу свали,</p> <p> Турц |
| тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> |
| дговара опет Србин, и тиме тврди, да је у њега вера и народност једно исто.{S} Он је пред Турчи |
| овори Ћаја и слеже раменима...{S} Да је у мојој власти, пустио бих га без замене</p> <p>— Синов |
| ог тајаху.</p> <p>Стојан сматраше да је у праву, па с тога редовно посећиваше Спасенију.{S} Жар |
| вори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</ |
| ак, па приђе аги, прими кесу и стрпа је у недра.</p> <p> — Сад можете ићи без бриге — рече Жарк |
| заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, |
| јка, диже се, приђе старици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш |
| .{S} По том додаде:</p> <p>— Тако ти је у буни!...{S} Зар је мало њих платило главом?...{S} Пом |
| >— Да си жив и здрав!...{S} Жарко ти је у граду код паше — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и |
| ћица доносе повећу жеравицу и спусти је у лулу.</p> <p>Кмет тргну неколико пута.{S} За тим оштр |
| троји му сву душу.</p> <p>— Брат јој је у опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер г |
| > <p> — Имај милости!...{S} Живот им је у опасности.{S} Над главом им виси нож Латифов...{S} См |
| живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и међе њиховог живљења.{S} Зап |
| аџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?</p> <p>— Како да ти кажем војводо? — одго |
| оног сукметице.{S} Треба знати како је у другим местима.</p> <p>— Договор кућу гради војводо! |
| </p> <p>— Верујем, брат Обраде; тако је у твом селу.{S} Твоји су сељаци озлојеђени због оног су |
| ојој је Србин тежио.</p> <p>Манастир је у свему израз народног живота.{S} У њему нема сјаја али |
| p>— Веру сам дао за њега.{S} Јединац је у мајке, па је севап пустити га.</p> <p>— Стриче! — реч |
| Бошко гушећи се сузама... — Јединац је у оца.{S} Нека се старац бар гробом теши.</p> <mileston |
| груди, па љуби, а сузама орошава оружје у јунака.</p> <p>Народ громко поздрави витезове и испра |
| крај, показа јој слике и рече, да бије у њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Де |
| еца!{S} Јурили су као помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага по |
| ? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на дос |
| н оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које у других и не примећаваху, у њега брижљиво тражаху и ув |
| а беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузело војводу, поступно се губљаше.{S |
| а реч одјекну по околини, и тамне слике у један мах стадоше.</p> <p>— Пли! — доврши старац.</p> |
| м мртвим телом, ми га дочекасмо на руке у тренутку кад посрну, те га низ косу понесмо, и после |
| о сеђаше, претурајући бројанице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, |
| икташе триста соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Х |
| ик... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљен |
| звлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она |
| S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више |
| је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} Само је |
| н безбројним зрнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топов |
| P18965_C2.1.6"> <head>Погледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има ј |
| мичара.{S} Не беше никог да јој помогне У кући се и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њен |
| ише оне смелости и одлучности, изражене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се |
| славу Божју, тако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом мла |
| {S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Мило |
| отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} Једна од њих вођаше за ру |
| вицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице у |
| ку нахију и похита у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђај |
| p> — Какве Турке помињеш?</p> <p> — Оне у Крушевцу.</p> <p> Жарко се сети родног места Бошкова |
| ва бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> < |
| е захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се дв |
| га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне Манојлове...</p> <p |
| ом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову груд |
| м омилише и побратимише.</p> <p>Бављење у Купинову беше им врло пријатно.{S} Добри Купиновљани |
| чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p>— Сутра морамо на пут! — настави Стоја |
| S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Деца га опколише.</p> <p>— Деда!...{S} Г |
| е свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословим |
| ас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури кроз Србију.{S} У ч |
| ubSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју с |
| исоком гором.{S} Средином котла продире у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са о |
| ремити него онај, који најдубље продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена |
| услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, створен од виших и ниж |
| ет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја. |
| иваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урн |
| unit="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше р |
| повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше постеља.</p> <p>Ма |
| долине, па и оне мрачне пећине и гудуре у којима одјекиваше глас са српских гусала.</p> <p>Олуј |
| што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи.</p> <p>Међу свима ласкачима прв |
| пору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Р |
| спред саме јаме, кад готови бесмо да се у њу сурвамо.{S} Бог, који поставља стазе наше, не губи |
| е му руци.{S} Ага трже руку, загледа се у њих и једва их познаде.{S} Беху се јако измениле.{S} |
| пљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем |
| право да и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цар |
| че кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> |
| речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу св |
| пољу.{S} На овом другом путу налазе се у кратким растојањима три капије, од којих је средња Зи |
| е се његовим саветима.{S} Но прилике се у брзо изменише.{S} Нађоше се људи, који позавидеше њег |
| >Сутра дан, у вече, кмет Павле крене се у Горачиће.{S} С њим пођоше и она три Латифова момка, ш |
| — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. |
| небеским, а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га |
| к.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, ис |
| /p> <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.< |
| мљу.{S} Турци оставише горе, вратише се у Марковицу и ту преноћише.</p> <milestone unit="subSec |
| бегунци оставише Купиново и вратише се у Србију.{S} Отац Ђенадије оде у манастир, а Бошко с ма |
| кћи зарадоваше се дому и ожалостише се у њему.</p> <p>Кућа Манојла Прокића беше оштећена.{S} З |
| два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чуј |
| зиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу.</p> <p>Селим отвори врата од је |
| Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а нађоше све.{S} Бог рече |
| <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с једне и с друге стране ч |
| син Павлов.</p> <p>Кад и кад мати би се у причању дотакла и оца, али то беше обазриво и мудро.< |
| изиђе из одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душ |
| >Гласник одјури пут Мораве, и изгуби се у тамној ноћи.</p> <p>На бојном пољу овлада мртва тишин |
| облети рушевине манастирске и изгуби се у тами.</p> <p> Прилика, омалена и погурена, у дугој, ц |
| обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| е, изиђе на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са По |
| ло, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче собом ђенија витештва и понов |
| е и на бедему коцем мрцвараше, други се у народу развијаху и бујаху.{S} И кад држаше да је све |
| ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> < |
| дне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се |
| p>Старцу заигра лице од радости, али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кро |
| , држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђ |
| рачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше мног |
| .{S} Редови се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, |
| ам.{S} Турска сила потисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосм |
| јске срећно прегази Мораву и прикупи се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа |
| процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p> — Тражи |
| Жаркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку ре |
| /p> <p>Тако Жарко, па се диже, врати се у одају, дође пред икону, стаде, склопи руке и поче се |
| /p> <p>— Добро! — рече, ага, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко |
| ! — реч он, па сиђе с ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта |
| ца пође.{S} Жарко је испрати и врати се у колебу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| а.</p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да у |
| ошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Космаја, опази на једној |
| им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек |
| Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и посукља низ ову као бесна бујица.{S} Громо |
| е мост, зави око једне окуке, спусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> < |
| тави Марковицу, пређе Јелицу, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван |
| чило, пређе Мораву и Белицу и спусти се у драгачевску раван.</p> <p>Кад пређе раван и дође до п |
| тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, извади пишт |
| акле продираше кроз пукотине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше |
| е у мукама притешњена Морава, борећи се у путу своме са огромним стењем, ова река хучањем своји |
| грчевито их стеже, пољуби и, гушећи се у сузама, рече:</p> <p>— Бог је с њима, добри Манојло!. |
| ога и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом по |
| ат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи |
| о — рећи ће Омер духовнику, вративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријате |
| гне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p> |
| као зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ћемо те слуш |
| <p>Са једном од ових душа сусретамо се у даљем току ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хаса |
| Пре годину дана певасмо и веселисмо се у домовима својим.{S} У нашим рукама беше судбина наша. |
| имање завешта сестриној деци.{S} То се у брзо прочу по селу, па се многи заинтересоваше његово |
| ороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врлине нај |
| ј поклоник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер |
| осподе боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам с |
| p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих распали.{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шу |
| и.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравице, подиђе га зеленило |
| о уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гомила као клупче. <pb n="136" /> Он се по |
| пред! — рече војвода својима и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на ру |
| имо им места! — рећи ће Ломо и макну се у десно.</p> <p>Јунаци се примакоше један другоме..</p> |
| <p>— Тако! — одговори Жарко и груну се у прса....{S} Док ми је главе на раменима, тога бити не |
| ињем, и кровови високих кућа губљаху се у густој магли.</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} У |
| ведаше, али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа р |
| које тумараху тамо-амо и прикупљаху се у гомилу.</p> <p>Ахмед изиђе лагано из одаје, приђе пре |
| Милоша.</p> <p> — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, в |
| и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И тако вечерње, отпочето мир |
| грли све троје деце, подиже их и однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Д |
| н се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То беше |
| казују далеку прошлост, како га преносе у времена Душанова и Лазарева.{S} Пред њим беше отворен |
| Рустем, његов побратим.{S} Дођох, да те у име његово посаветујем.{S} Стар си, духовник си, али |
| невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше |
| ју то, сакупе пријатеље и с њима полете у потеру.{S} Не далеко од села стигну момке, опколе их |
| и Јашар скоче, дограбе оружје и полете у кућу.{S} Ахмед приђе огњишту и ногом разгрну жар.</p> |
| им.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше косу, налик на пол |
| обали.</p> <pb n="137" /> <p>— Ви ћете у Купиново, а ја ћу остати овде да спасавам остале — ре |
| и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Лат |
| е своју малодушност и зарицаше се да ће у будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да |
| не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје!{S} А отац, тај неуморн |
| г дана стиже му глас, да се одмах креће у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође |
| Самаилу код матере.{S} За дан-два биће у Милићевом Брду.</p> <p>— Да си жив и здрав!...{S} Жар |
| и — придода Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска |
| е побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше изм |
| Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевицу.{S} Са њим беше сто мо |
| Ђенадије подиже главу, спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како |
| <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што |
| з Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Поб |
| из Атенице у Придворицу, из Придворице у Небош Планину.</p> <p>Побратими се састаше и сутра да |
| мо да нам предстоји нова борба.{S} Срце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По |
| уби, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку тако силно и ватрено, |
| ако поуздано и сигурно, да потресе срце у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— То |
| а и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе на Вучића, а Вучић обгр |
| ласом.</p> <p>Овај одговор разнежи срце у матере.{S} Она загрли кћер и пољуби је свим жаром мат |
| одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.< |
| ен сам, оче! — одговори Стојан и замаче у конак.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| ори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и |
| ељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи брата, а матери сина, |
| нађе тридесет друга.{S} Са њима потече у Буковицу, из Буковице у Слатину, из Слатине у Јежевиц |
| аву на руке и зајеца, можда никад горче у веку.</p> <p>Има суза благих, има љутих и отровних, ш |
| езазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у Бањици и тамо се с њим видео.</p> <p>Игуман и Ђенадиј |
| та.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве |
| има црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p>Кад бех |
| војим, а то беше довољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</ |
| и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњих.{S} Све |
| .{S} Она стајаше и престрављено гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећ |
| езе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче...{S} Друкче не бив |
| ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 м |
| Капетан-Божо.</p> <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић н |
| син му тргоше се и страховито погледаше у тамничара.</p> <p>— Сестра га је заменила...{S} Сад ј |
| е га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дана већ п |
| нија га беше опленила.{S} Он је имађаше у дну срца и душе своје, и љубљаше је свим жаром младић |
| </p> <p>Духовник благовештенски имађаше у себи две природе.{S} Једна беше кротка, блага и нежна |
| лада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу пред кућом војводе жупског.</p> <p>То беше Спа |
| затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксат |
| као за пакост, девојка се ретко виђаше у градини, а и кад би се видела, не падаше јој на ум, д |
| и праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би се два-тр |
| /> са свакоје стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста |
| е Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и пит |
| ред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у последње време пресели се у Чачак, и |
| рази.{S} Он стајаше као стена и блењаше у решено лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће г |
| рци се сагоше, покупише јабуке, стрпаше у недра и одоше.</p> <p> Жарко леже и заспа.</p> <p> Ка |
| више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху се два |
| ше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, има |
| али деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се напајаху |
| кошнице излете.{S} Ашин дрско продераше у густам редовима, и већ их беше потиснуо од половине П |
| ј благи осмејак, којим некада продираше у дубину срца.</p> <p>Ага Тоска тихо приђе постељи, наж |
| ке.{S} Реч му беше муња, која продираше у срца невољника, пленећи их и придобијајући за осветни |
| мове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући бра |
| — Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је освојен? |
| а Рудника, прикупише дружину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан- |
| тни поскидаше капе.{S} Путници похиташе у правцу доксата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шес |
| Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Ту |
| о до ликовања?</p> <p>Не.{S} Он осећаше у срцу јед.{S} Дрскост Рајићева не даваше му мира као д |
| м пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а |
| .{S} Како ли тешке и дубоке ране ношаше у срцу своме!{S} Муж <pb n="99" /> погинуо, син пропао, |
| им, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик на ћускију.{S} Кад ститке |
| лоћени дух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка |
| гаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена високим зидовима.</p |
| точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан.{S} Седео је к |
| и прожмана духом слободе.{S} Прва беше у пастиру стада, друга у заштитнику народа.{S} Као паст |
| у ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан бе |
| ора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— |
| ва обмана!..{S} Дома нигде, као да беше у земљу пропао.</p> <p>Бошко се следи.{S} Ноге му закле |
| одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, |
| .</p> <p>Жарко имађаше матер, која беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жар |
| ction" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испра |
| обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у к |
| нага.{S} Он посрну, и би пао да не беше у близини Омерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта |
| <p>Обраду се окрете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} |
| ом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши |
| већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{S} У Гружи и Левчу беше већ планула |
| one unit="subSection" /> <p>Ноћ се беше у велико спустила.{S} Подерани облаци гањаху се небом, |
| е из градске капије.{S} Кретање им беше у правцу Стамбол Капије.{S} Мало за тим, зачу се нека г |
| чима, и ови га освојише.{S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше |
| Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином беше надмашио све п |
| ео ни помислити.{S} Истина, Стојан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да |
| осматраше рањеника.</p> <p>Манојло беше у заносу.{S} Ватра га обузела а крупне грашке зноја кот |
| ори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако мила и сл |
| и запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му се свали мрак, а у души затутња |
| ке наступаше лагано.{S} Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постај |
| } Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Млади кмет беше у заносу.{S} На очи му с |
| м беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбројним одељењима, од којих мног |
| мишица дигоше се, двеста капа полетеше у вис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живе |
| би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад так |
| .</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једно тело.{S} Њих обузе једно исто осећање и они одл |
| е Латифове.{S} Они је преваром домамише у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>М |
| ијатеља с бока.</p> <p> Турци одступише у нереду, Срби их потераше и нагонише преко ритова и ба |
| ша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче п |
| уше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као |
| испратише кмета и остале, па се вратише у село да преноће.</p> <p>Кућа кметова била је пуста.{S |
| оде у Купиново, а другови му се вратише у Горачиће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког посла, који Жарко и |
| ико стотина оружаних Срба и распламтише у њима жар љубави наспрам домовине и њене слободе.</p> |
| о затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} Сви присутни прођоше и |
| и не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сусретоше м |
| ше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један километар, раз |
| чак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за Али-бегом и осталима.{S} Кад беху на првим |
| да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S} Тамо је и мој бабо.</p> <p>То рече дете и |
| p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</p> <p>— Где ли је Обрад?</p |
| дочекаше и поздравише.{S} Они одбегоше у планину Петровац, прикупише неколико стотина оружаних |
| које кмет беше спазио на путу, стигоше у село.{S} То беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — у |
| Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| , завитла и разнесе.{S} Једни пропадоше у тамницама, други издахнуше на кољу, трећи се разбегош |
| .</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један дебељко, др |
| образоваше кару.{S} Заточници остадоше у средини Један вод низама остави оружје и обарајући на |
| бука</head> <p> Жарко и Стојан остадоше у Јелици, очекујући гласе с бојног поља.</p> <p> Једне |
| е у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују |
| p>Три добре душе оставише одају и одоше у град.</p> <milestone unit="subSection" /> </div> <div |
| ion" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по |
| једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и |
| о клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше у понор, спазише речицу.</p> <pb n="140" /> <p>— Овамо! |
| <pb n="174" /> <p>Стојан и Жарко дођоше у Драгачево.</p> <p>Кад беху близу Горачића, Жарко, кој |
| својима.{S} Обрад, Бошко и Жарко дођоше у Београд, и ту се о свему известише.</p> <p> Сутра дан |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће ре |
| гледајте љиљане у пољу</head> <p>Дођоше у дом и плакаху...</p> <p>Има једна тачка где се радост |
| ужину и похиташе у помоћ.</p> <p>Дођоше у Букуљу, и ту затекоше Капетан-Божа, са доста другова. |
| p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у конак.</p> <p>Ђенадије не скидаше очију са сина.{S} У |
| бише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече |
| p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше с |
| н и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p>Авакум |
| срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ништа, а |
| bSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих страна бе |
| Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларим |
| е најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S |
| ок ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихватише к |
| што и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљ |
| им.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S |
| узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападоше на отмичаре.{S} Крв паде и с једне и |
| рши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвали |
| мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и он се нађе пред гомилом оружаних људи.</p> <p> |
| енама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — рећи ће Тоска старици, пошто |
| дићске љубави.{S} И кад отац забоде нож у љубав ову, душа Жаркова разгневи се.</p> <p>Жарко се |
| народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у ране срца свога.{S} Он би и даље да га неки страховит |
| е из оне куће.</p> <p>Јусуфа погоди нож у срце.{S} Соба му се окрену.{S} Он се једва држаше на |
| ти зликовца! — рече дебељко, видећи нож у Жарковим рукама.</p> <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пр |
| — Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — продера се други и приђе м |
| ољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури |
| И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби прослављаху дан преображења политичког |
| ан и сетан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну а |
| се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га |
| ели пањеви натакли на се снежне ћубе, и у овој пустоши и самоћи тужно изгледаху.{S} Свуда тихо |
| .{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке |
| крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Прода |
| тениковој, ова мисао некако слабљаше, и у колико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше |
| доба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јуж |
| p>Једног дана затече Манојла на само, и у дужем разговору рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој м |
| е Ђукићеве, а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше |
| упиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, и у њему родољуби п |
| кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута о |
| пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.< |
| тарчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — рече бег.{S} |
| Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је до |
| већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упит |
| грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица |
| <p>И још нешто.{S} Кмет имађаше срца и у срцу љубави.</p> <p>Спасенија га беше опленила.{S} Он |
| и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе побо |
| беше још клонула.{S} У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје.</p> <p>Ка |
| че на се мржњу, коју тако тешко скиде и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} |
| е измакне испред силе која већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и |
| есе.{S} Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко |
| раздрагани јеком од гусала, дигоше се и у Рудовце дођоше.{S} Ту образоваше ново језгро, коме Ло |
| ором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити тер |
| Обрада по рамену.</p> <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажар |
| човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који предвајаше веће двориште од мањег.</p> <pb |
| опљачкаше и попалише домове, поробише и у ланце оковаше стотинама душа, многе погубише <pb n="8 |
| .</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи |
| ије по небу ведроме, тринаесте падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. С |
| и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и |
| ојаном и Бошком, које Ашин-бег пороби и у Београд доведе.</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и |
| ана.{S} Гонили су га и тукли, окивали и у томруке бацали, злостављали и на коље набивали, али с |
| боди, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге |
| астављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крајевима своји |
| рицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата с |
| .{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на коље набијено.{S} Густа тама обави |
| лико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и б |
| његове зрачиле су плаветнило небесно и у даљини обасјавали врхове високих планина.{S} Кмет опа |
| нападе на кућу рођака ми, повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, та |
| тничка дела.</p> <p>Жарко тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с |
| рактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше геније витештва, Милош геније м |
| оту народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која |
| p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са М |
| пили би се сви пријатељи Тоскини, те би у веселом разговору прекраћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад |
| снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше геније, |
| н напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p> |
| лаше образ.{S} Војвода беше ставио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање |
| а рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова |
| о стола, скиде капу, назва Бога, пољуби у руку игумана и Ђенадија, па се измаче мало назад, и л |
| немам вас више куд.{S} Остадосте још ви у тефтеру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете |
| јводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави у ћелији, ове две душе, изнемогле, обурване и скрушене, |
| е низ поток, побоје се да не падну живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас |
| послушамо, да послушамо! — повикаше сви у глас.</p> <p>— Разберимо како други мисле — додаде Ва |
| оју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p |
| гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђе |
| рат’ Пајсије.{S} Али се мени нешто леди у грудима.{S} Мене старца неће више огрејати сунце.</p> |
| пете, па ће рећи:</p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си |
| боком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и не дај да те вали затрпаваују.</p> <p>Стара |
| ва, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после |
| би представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим тачкама, а оба |
| p>....{S} Господе Боже!{S} Душа ми лежи у праху, оживи ме!{S} Покажи ми путеве наредаба својих, |
| 99" /> погинуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је и |
| ве то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер. |
| низ стрмне и вијугаве степенице силази у доњи град, беше у ово доба повелика кућа, ограђена ви |
| а срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И за тај |
| <p> Жарко баци поглед на јабуке и спази у њима дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће о |
| кроз светину, погледа у сандук и спази у њему оца Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше |
| на један вис, обазре се на лево и спази у даљини село.</p> <p>То беху Горачићи.</p> <pb n="36" |
| е по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" |
| атече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Драгачеву не беху по вољи војводи рудничком.{S} Он на |
| извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присе |
| десет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко то од ње тра |
| ез душе?</p> <p>Тако говораху они, који у младом кмету назираху другог Павла.{S} Њихово гледишт |
| p>Да испричамо овде један догађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> |
| морисмо, прикупи нас око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји |
| оску?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — р |
| Робом икад, гробом никад.{S} Остане ли у селу, пропашће и она и Бошко.{S} Сети се, сине, Латиф |
| рујемо, добри оче!</p> <p>— Верујете ли у Сина његова и Светога духа.</p> <p>— Верујемо!</p> <p |
| ест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p |
| ена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — повикаше прису |
| ст!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јесу ли у селу?</p> <p>— Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишл |
| им.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, |
| јан беше у свему искрен према њему, али у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили |
| још тежа.{S} Није лако мењати веру, али у невољи Бог прашта.</p> <p>Ове речи потресоше старца.{ |
| /p> <p>Жена се отимаше из све снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не |
| ице из руке у руку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тиш |
| брад, па потрже пиштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збори |
| е склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећи допре у Кр |
| како да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, |
| ле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, а олуја их зграби, завитла и |
| кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше га из темеља, и |
| Јок!</p> <p>— А где су?</p> <p>— Отишли у планину!</p> <p>— У коју?</p> <p>— Еј.... тамо! — одг |
| — У ланце ћу ја тебе!...{S} Скапаћеш ми у подруму!</p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се уск |
| огибе муж, он је заједно са децом прими у своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оста |
| о.{S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је д |
| се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико знак грубе и паклене душе.{S} Заточници, којим |
| ј Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана |
| вање права бесмислица, и да се не би ни у колико огрешио о свог побратима, ако би кад и кад пос |
| гова световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разја |
| pb n="105" /> <p>Они живљаху као љиљани у пољу...{S} О, ви љиљани, о ви децо Божја!...</p> <p>Р |
| али расточавају се или остају бесплодни у рукама неувиђавних и неспособних.{S} Величина духа Ми |
| уга, разбивени на Делиграду, прикупљени у гудурама, пођоше напред.</p> <p>Сунце беше већ зашло, |
| жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, а ага га пресече:</p> <p>— К |
| <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше паљбу.{S} Али то беше з |
| трицу — прихвати Жарко.</p> <p> — А они у Купинову?{S} Зар да их оставим?</p> <p> Жарко се сети |
| > <p> — Благослови, оче! — повикаће они у глас.</p> <p> — Бог вас благословио! — одговори духов |
| певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији. |
| Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и они по свој Србадији.</p> <p> Купиново |
| песма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако |
| ло је нејачи дати времена, да се склони у збегове, и на тај начин спасе испред опасности, која |
| > <p>— У име Божје! — повикаше присутни у глас.</p> <p>— Оче Радоване! — осврте се Лома свештен |
| ше као две жеравице, душа му се прикупи у грлу, јабучица заигра.{S} Он се испрси; подиже главу, |
| ли шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са својим побратимом?{S} Зар поново да |
| <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> |
| зрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На раскрсници, недалеко од куће Манојла Про |
| е старешинама, издаде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина |
| што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!< |
| > <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда Манојло нема деце?</p> |
| во тело Стојаново.</p> <p> — Јединац си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари |
| о, кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он |
| , оче Пајсије, припази кога ћеш послати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се |
| задовољан, осећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да |
| насмеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снаг |
| мераваше да остави Латифа и да се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не |
| ешан, нано!</p> <p>То рече, па се врати у одају, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p |
| >— За мном! — викну игуман, па се врати у олтар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху |
| зовну Мирка, рече му нешто, па се врати у кућу.</p> <p>Момци Латифови сеђаху око ватре и збивах |
| атељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Нови Пазар, а војвода се припреми да изврши што му па |
| вла неста са лица земље, и син се врати у наручје матере своје.</p> <p>Ето матере, ето душевног |
| у смештене батерије.</p> <p>Он се врати у одају, пробуди другове и једва им изусти:</p> <p>— Пр |
| > <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично расположен.</p> <p>От |
| најодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} |
| ки, а овај га са осталим робљем испрати у Београд.</p> <p>Тако допаде тамнице овај старац, који |
| едаде Серчесми, а овај је одмах испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из |
| ак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се ни |
| ше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска бе |
| ска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два |
| и се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђау |
| га и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Твоја доброта обрадоваће их, а теби ће |
| а спасавати.{S} Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама.{S} Знаш како веле |
| рам ићи.{S} Ево Омера.{S} Он ће ти бити у помоћи.</p> <p>То рече Рустем, па се поздрави са Ђена |
| елиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом?</p> <p>— Ага!..{S} Где њихова длака, ту мој |
| ..{S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри |
| .{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у ред бесмртника.{S} Као оно Леон |
| одбране, имати присебности и одлучности у тренуцима, кад опасност прети; брзо појмити све у себ |
| дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p> |
| га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:</p> <p>— Добри старче! |
| — Е лепо, браћо.{S} Ако ваља огрезнути у крви, ево ме првог — рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећ |
| ожу подвуче и додвори.{S} Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, сприј |
| p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, |
| Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жарко и до |
| >— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:< |
| гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујов |
| } Отмичари стајаху непомично, вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том с |
| <p>— Видим — одговори Милица, гледајући у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паш |
| и овај Ђенадијев — рече Ћаја гледајући у забелешку. — Све највећи зликовци!....</p> <p>— Деца, |
| тим се налакти на јастук, па гледајући у под и тужно машући главом, настави:</p> <p>...{S}Море |
| Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почи |
| на, без покривача и простирача, имајући у души својој само једну мисао, само једну жељу, само ј |
| веома обрадова, и позва га својој кући у госте.{S} Ага прими овај позив, и заједно с њиме пође |
| аврзло да му осујети планове То га баци у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети п |
| це никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем очекиваше сутрашњи дан.</p> <p |
| зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — рече кмет, |
| дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик зашкрипа |
| p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунаци у глас.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| е јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше д |
| ију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S} Јеси ли разумел |
| м поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата преко педесет најодабранијих људ |
| — Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Јусуф, па |
| мози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас п |
| ву и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита за кућ |
| ји дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, да ће икад ви |
| ов?!..{S} Грешни старче!{S} Не пропадај у дубоком глибу, где нема дна; не тони води у дубине, и |
| p> <p>То рече Обрад, па исприча догађај у Рудовцима.</p> <p>— Ваља га се причувати! — рече Бошк |
| ободе у Левчу и околини.</p> <p>Догађај у Ласцу, Благовештењу и другим местима, одјекну по цело |
| авац, од кога Палалић сазнаде за окршај у манастиру Благовештењу, беше сведок два дела што их И |
| S} Нема више крајине.{S} Сад ћемо будак у руке...{S} Одавно нисам потерао волове низ долове!</p |
| х момака приђе и рече, да му је долазак у Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да |
| у ми овде — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, |
| града растурена, стаје порушене, воћњак у корен сатрвен — свуда пустош и рушевине.</p> <p>Бошко |
| суђење беше доцно; оно беше један корак у очајање.</p> <p>Једног јутра рећи ће он игуману Пајси |
| е надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, дугих |
| p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беше очар |
| ировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цв |
| " xml:id="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из тамнице, |
| p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у неко доба не изусти: „Доцкан је сад!” и врати се.</p> |
| Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица с |
| басја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — в |
| сматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од |
| ..{S} Зар сам ја врачара, те да погађам у боб?{S} Ако се може, нећу седети скрштених руку.{S} В |
| Господе Исусе, Спаситељу мој!{S} Примам у себе тело твоје и мећем на се крст твој.{S} Нека се л |
| је ништа.</p> <p>Једног дана сеђаше сам у одаји.{S} Руку беше налактио на колено, а браду завал |
| аџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За њим иђаше Авакум, носећи суд с водом и ки |
| на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог поглед |
| p>Ћају опече гуја.{S} Он загази с коњем у сред Мораве, и у том тренутку повика: „Предај се рајо |
| ју у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати избавитеља.</p> <p>— Ништа више.</p> <p |
| о у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— Не могу... не могу да му верујем — ре |
| у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и златом везено рухо |
| уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу в |
| есече:</p> <p>— Кмет Павле био је с њим у непријатељству.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко уз |
| ожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и не дизаше главе.</ |
| е, и једна старица појави се с плетивом у руци.</p> <p>То беше Станица, мати Спасенијина.</p> < |
| ци <pb n="118" /> полетеше један другом у загрљаје, и квасећи сузама друг друга, љубљаху се и п |
| ом приступи војводи с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, |
| <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџа |
| и кад Жарко ово изговори, маши се руком у недра и извади кесу.</p> <p> — Ово је твоје — рече он |
| Златну — рече старац, па се маши руком у недра, извади неколико јабука и метну их пред Жарка.< |
| <p>— Колико?</p> <p>Јанко се маши руком у недра, извади десет жутих и показа кмету.</p> <p>— Јо |
| .. у име Божје! — рече бег и ману руком у правцу Саве.</p> <p>Старац подиже главу, метну десну |
| никову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type |
| </p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцима...{S} Заклео се на крсту и еванђељу...</p> |
| еси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div typ |
| као стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул |
| у манастир, а Бошко с матером и сестром у Самаиле, стрицу Жарковом. </p> </div> <div type="chap |
| икупља се око гуслара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни у |
| е степеницама силази се у горњу, по том у средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамниц |
| кмета! — грмну Павле и лупи се песницом у груди.</p> <p>— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} |
| јој руке пуне посла.</p> <p> Сутра дан у манастиру Сретењу беху се искупили сви добри пријатељ |
| н је сад!” и врати се.</p> <p>Сутра дан у исто време, покуша понова срећу.{S} Овог пута беше мн |
| Од куд зна твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Б |
| .{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не |
| } А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучним борбама, ступаше, као младић, слободно и поузд |
| ашаваше вечерње.</p> <p>Народ, сакупљен у порти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепа |
| а опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p> <p>— А кључ |
| ри српске слободе метнуше завршан камен у свод зграде своје.{S} И овај посао беше већ окончан, |
| p> <pb n="147" /> <p>— Ту је! — рече он у себи, па окопа камен са свих страна и извади га.</p> |
| мучим, а никако да се сетим! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме |
| p> <p>— Одавде ћу боље видети — рече он у себи и попе се на вишу тачку.</p> <p>Каква обмана!..{ |
| о дана.</p> <p>— Једно јутро, сеђаше он у колеби и премишљаше о последицама олује, коју беше по |
| /p> <p>....{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити м |
| и.</p> <p>— Нема милости! — говораше он у себи. — Прво ћу с Аном, па после с оном девојчуром.{S |
| си у оца, драги побратиме — говораше он у себи... — Стари Ђенадије пресвиснуће од жалости.{S} Т |
| е пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо и по њ |
| би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше близу капије, стаде и о |
| Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, гло |
| му се свали мрак, а у души затутња као у паклу.</p> <p>Марта стајаше поред сина, јецаше и сузе |
| с поља долажаше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из пос |
| илија, свештеника купиновског, беше као у рају.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и м |
| и био је кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му |
| се осврте и виде Турке.</p> <p>Беше пао у живу клопку.{S} Турци га везаше и предадоше Ћор-Зуки, |
| ше повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд |
| их чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама.{S} На њега се поче сумњати.{S} Лати |
| и се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне |
| Жарко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше в |
| > Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти једног |
| ати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима.</p> <p>Весла захватиш |
| Још? — рече кмет гледајући Јанка право у очи.</p> <p>— Није ми се десило више.{S} Добићеш сутр |
| p>— Јесам — одговори Милица и оде право у кућу бегову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| га — одговори кмет, гледајући аги право у очи.</p> <p>Латиф се љутито врати и осече још бешње:< |
| изневери!{S} Оста јадан, као сухо дрво у гори; оста да вечито тужи и за тобом нариче.{S} И ник |
| ас моћан, моћнији кад кад у колеби него у палати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <p |
| ваше отровне сузе.{S} Да га је ко видео у овом положају, следио би се.</p> <p>По том се диже, д |
| свих страна.</p> <p>Ручак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећ |
| кво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} Где је још дрво зла |
| Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби вре |
| овој пустињи види ону, коју је оставио у Купинову?{S} Тако он питаше самога себе, трљајући очи |
| ролазећи мимо кућу свештеникову, спазио у дворишту Спасенију, са поповом ћерком.{S} Још кад би |
| еше налактио на колено, а браду завалио у стиснуту песницу.{S} У души му се куваше нешто.{S} Ни |
| ли Жарко још више...{S} Он их је примио у село, пазио као своје и притицао им у помоћ.</p> <p>— |
| а уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђа |
| о вам се одазивам.{S} Ако смо Срби, ако у нама још куца јуначко срце, ако нам је слобода још ми |
| утке свога живота?{S} Ако смо људи, ако у нашим жилама још тече крв славних прадедова, сакупимо |
| Ова леп реч о Жарку не иђаше му никако у главу.{S} Зар син Павлов да буде коме добротвор?!{S} |
| и-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> <p>Размишљање беше доцно, а кајање опасно. |
| " xml:id="SRP18965_C2.2.6"> <head>Бошко у слободи</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице и пред |
| кви главар?{S} Зар је мало несреће било у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори. |
| воје.</p> <p> Преображење беше освануло у свој красоти својој.{S} У врту оца Василија, свештени |
| од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску.{S} Само старци, жене и деца, осташе дома, да |
| Потајник!{S} Ако Бог да, да их сатерамо у клисуру.{S} Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се шт |
| Бог да и срећа јуначка, да их сатерамо у клисуру.</p> <p>То рече војвода, па живо издаде запов |
| старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у пресрет? — рече му игуман весело и диже се са стола.< |
| ове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На |
| ди жена.{S} Ево већ две недеље како смо у туђини, а ти никако да их се сетиш.</p> <p>Жарко задр |
| оју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољству, јер бесмо слободни људи.{S} А дан |
| веру, а за вером и главу.{S} Кад бесмо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крво |
| отисну нас, а ми се у један пут нађосмо у Морави.{S} С тешком муком пређосмо на противну страну |
| руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но у том се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовч |
| г, па да до темеља види манастир.{S} Но у ком тренутку беше појмио да скрене десно, неколико љу |
| дије оћута.</p> <p> — Ово ти је горе но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мн |
| и свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковље |
| t="subSection" /> <p>Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамници.{S} То беше преко оби |
| епознати приђе старцу, загледа се добро у њ и рече:</p> <p>— Духовниче!...{S} Познајеш ли ме?</ |
| ље и отвори врата.</p> <p>— Какво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазе |
| учују сва питања.</p> <p>Дело, започето у Благовештењу, настави се у Такову.{S} Милош истаче со |
| ода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Бла |
| -Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролећ |
| настира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> <p>И |
| ребаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је пр |
| авле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, брат’ Обраде.{S |
| } Као громом поражен стајао је и бленуо у лице девојчино.</p> <p>— Је ли могуће да видим њу? — |
| ? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио |
| рагачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар у оне рушевине?</p> <p> — У Самаиле... моме стрицу — пр |
| езгода.{S} Околина ропташе на њега, јер у очима многих он оста кмет Павле.{S} Обичне мане, које |
| да ћеш се...</p> <p>Ага не доврши, јер у тај мах залупа реза на вратима.</p> <p>Млади кмет ист |
| ичке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Ш |
| е беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста и спреми се да повед |
| вога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати се у Србију.</p> <p>Кад би близу Кос |
| е у Стамболу.{S} Једног дана стиже глас у Србију да се две војске крећу:{S} Од Босне Рушид паша |
| е небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара освојише срце у јунака.</p> <p>Ломо се належе |
| оре момци.</p> <p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.< |
| ојла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беш |
| оју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а ли |
| p>— Рајо!...{S} Пасја веро!...{S} Памет у главу!{S} Тамнице градске још нису пуне.{S} Спремљено |
| поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} Неће вам ни длака с главе |
| к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не прокл |
| о. — Онда ћеш ићи ти сама.{S} Али памет у главу!{S} Ником ни речи...{S} Јеси ли разумела?</p> < |
| Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар ће комшија седети с |
| ви бирајте поуздане људе.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припа |
| >— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... у |
| арему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице му обасја ненадна радост.{S} Он метну чи |
| r" xml:id="SRP18965_C1.2.6"> <head>Кмет у Горачићима</head> <p>Недалеко од речице Драгачице, на |
| r" xml:id="SRP18965_C1.2.7"> <head>Кмет у послу</head> <p>Од тог доба протече неколико месеца.{ |
| са прошлошћу.{S} Он пренашаше садашњост у будућност, и питаше себе сама: да ли ће скоро синути |
| суд с водом, прекрсти воду, спусти крст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступ |
| Потом нађе Тоску, и са њим продужи пут у Горачиће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> У к |
| с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, као да се цела |
| рнима, паде и огрезну, не у својој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их |
| ватром из пушака.</p> <p>Тама беше већ у велико обавила земљу.{S} Турци оставише горе, вратише |
| у већ далеко измакли.{S} Сунце беше већ у пола зашло.{S} Сјајне пруге његове зрачиле су плаветн |
| одлучнији.{S} Иђаше слободно и беше већ у велико превалио пола пута.{S} Истина, срце му заигра |
| то ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђив |
| ико ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колик |
| 1816. отац Ђенадије одслужи прву службу у обновљеном манастиру.</p> <p> Од овога дана у Драгаче |
| усти на камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хла |
| ју, спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, син |
| кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у |
| ико недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је на |
| p>Слобода из градова тлачила је слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и зама |
| упним капљицама и прикупљаше се на поду у веће и мање локве, одакле продираше кроз пукотине, гу |
| и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахмед л |
| њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стиго |
| ам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро послати из |
| аветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> |
| оста оштро и одлучно питање доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богм |
| {S} Остаје нам да бирамо: или Спасенију у град или Бошка на колац.</p> <p>Жарко подиже руком ко |
| рактер народа има своју персонификацију у изабраницима.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећ |
| т.</p> <p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено те |
| } Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, па зажди низ гору као зверка.{S} Покласмо злотв |
| за, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело л |
| о би били тамо — рече Ћаја и пружи руку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше |
| о је зло! — рече непознати и пружи руку у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори |
| него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, п |
| p>Старац подиже главу, метну десну руку у леву, отисну их од себе и рече:</p> <p>— Бог нека ти |
| бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанч |
| вом, ступи напред, и, држећи голу сабљу у руци, очајнички повика:{S} Напред браћо! и јурну кроз |
| м, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Снахо — ре |
| а остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n= |
| опе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div type="ch |
| <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у том рука јој задрхта жар паде и распршта се.</p> <p>П |
| дружину!</p> <p>Закључише да се састану у Небош Планини и растадоше се.</p> <pb n="175" /> <mil |
| а бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сунце.{S} По т |
| већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку непријатеља своји |
| ф се разјари, као лав, и одмах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши |
| још две ватре.{S} Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњен |
| и прохтеви и несугласице губе се и тону у заборав.</p> <p>Горачићани се ове ноћи спојише у једн |
| ти умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диже, изи |
| ко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један |
| ојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен ста |
| однесе у одају.{S} Мати их прими, метну у крило и загрли.{S} Деца се прикупише као пилићи, загр |
| када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стајаше крај мртвог поб |
| Свет нагрну за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући |
| дина сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш олтар <pb n="13 |
| м и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што в |
| има се подиже морална зграда.{S} Оне су у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, |
| и се из руку непријатеља својих, јер су у Божијој руци дани твоји!..</p> <p>Старац се прену и д |
| е.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и с тога се најбоље виде.</p> < |
| дговори жена и слеже раменима. — Остаћу у Трнави, зар ће ми рођака доћи.</p> <p> Жарко помилова |
| " /> <p>— Е лепо!..{S} Ко ће ићи Рајићу у Стргаре?</p> <p>— Нек иде Обрад — рече игуман. — Они |
| ху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на к |
| овљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> <p> Они |
| атио би радо и други.{S} Они се слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве п |
| p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним кр |
| падно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к |
| рило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србије, остављајући за собом пустош.{S} На Делиг |
| ки, обавијени мрачним покровом, стрчаху у овој немој пустоши и страшним изгледом својим слеђива |
| дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један старац и два младића.</p> <p |
| .</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два брата Јаковљевића:{S} Стојан и |
| а дана доцније Станица и Спасенија беху у кући Манојловој.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| овину и закопа под огњиште.{S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери |
| прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тре |
| непријатеља с бокова.{S} Турци не беху у гори, већ у паклу.{S} Ватра сипаше са свих страна, ка |
| рину и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и н |
| задња врата.</p> <p>Момци Латифови беху у клопци.</p> <p>— Доле оружје! — викну Обрад и потеже |
| до другог закључка.{S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И п |
| е пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџ |
| е убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше в |
| а ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћ |
| то је зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер от |
| ђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</ |
| е други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим један старац, |
| оња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на к |
| ити кућу свога побратима...{S} Прима их у аманет и на душу своју.</p> <p>Рањенику се очи заклоп |
| о час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> |
| ичкане по свежем зеленилу, преламаху их у безбројне боје, те блистаху као бисер и драго камење. |
| е Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у град, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте |
| руга и потока, док се најзад не обретох у некој дољачи, окружен са двеста другова.</p> <p>— А о |
| на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</p> <p>То |
| ћ се диже <pb n="117" /> и држећи колац у руци, подиже главу к небу и показа сву красоту своју. |
| одина служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац |
| имали права.</p> <p>Жарко беше јединац у оца.{S} О св. Илији 1813. беше напунио двадесету, и о |
| ошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> |
| p> <p>— Баш у град отишао?</p> <p>— Баш у град — потврди Бошко.</p> <p>— Баш паши?</p> <p>— Паш |
| S} Величина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто |
| рикупи снагу да нешто одговори, али баш у тај мах неко закуца на врата.</p> <p>Станица и Спасен |
| {S} Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,... |
| је анђеоским гласом тешити.</p> <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, |
| p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме споразумеш.{S} Ломо |
| нике.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад дођеш у Београд, дознаћеш.</p> <p>Кмет занеме као стена.</p> |
| ...{S} Ако кад год стечеш крила и прнеш у слободу, сети се своје Спасеније!{S} Ти још и незнаш |
| свагда!</p> <p>....{S}Ти тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљ |
| Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, обићи ћеш Потајник, доћи ћеш до он |
| т светија.{S} Останеш ли жив, отићи ћеш у збег да спасаваш нејач..{S} То нека ти је аманет од Б |
| ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — грмну |
| по — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће |
| а, селима и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош. |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.3"> <head>У тамници</head> <p>Град београдски пун је тамница.</p> |
| ти — рече Манојло.</p> <pb n="73" /> <p>У том се зачу топот на северној страни Небош-планине.</ |
| > <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај мах од некуда искрсну Стојан, те право преда њ.</ |
| емо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се Омер врати у тамницу, али овог пута необично р |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серч |
| RP18965_C2.2.13"> <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиск |
| 2.2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кроз коју се низ стр |
| > <pb n="67" /> <head>Белушић</head> <p>У Левчу, тамо где се преплићу последњи огранци Благотињ |
| тка, коју не могаху одгоненути. </p> <p>У том Стојан беше већ стигао до потока, и како стиже, з |
| о кући се просу слаба светлост. </p> <p>У тај мах на предњим вратима страшно затутњи.</p> <p>Ју |
| > <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно зав |
| Божјим и величајмо славу његову!</p> <p>У том тренутку зачу се куцањ на вратима.{S} Омер се осв |
| тојан</head> <p>Подне је........</p> <p>У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше п |
| head>Пожар</head> <p>Поноћ је...</p> <p>У граду београдском мртва тишина.{S} Кад и кад само по |
| , без заштите и одбране своје?..</p> <p>У том као да се присети нечем, и трже се.{S} Коса јој б |
| очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај мах војвода опази пред собом, у даљини од двеста |
| о који се ломљаху таласи Дунава.</p> <p>У бедему беше отвор налик на прозор.{S} Јусуф помоли гл |
| мед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај мах врата се отворише.</p> <p>— То је Ана! — Пази |
| да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде оп |
| ељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p>У неко доба са левога виса диже се густ дим, и у часу г |
| ну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојурише двоја кола.{S} У једнима сеђаху две женс |
| рата, извади пиштољ и подиже га.</p> <p>У који мах појми да отвори врата, ова треснуше у зид, и |
| а загрлиш Бошка. — одговори ага.</p> <p>У тај мах Жарко диже главу и са свим случајно спази див |
| саше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњиш |
| 95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{ |
| А Јаковљевићима?</p> <p>— Бошка.</p> <p>У тај мах јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логор |
| ection" /> <p>Ноћ беше освојила.</p> <p>У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљ |
| ео! — захори се из стотину грла.</p> <p>У тај мах Бркић скиде капу, подиже очи к небу и тужно и |
| е, коју беше подигао са својима.</p> <p>У том један коњаник стиже пред колебу и стаде.</p> <p>И |
| ла, док ми је главе на раменима.</p> <p>У тај мах искрсну његов момак, носећи на глави велику к |
| који су својствени тамничарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лиц |
| о беше Спасенија, кћи војводина.</p> <p>У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима |
| ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост обасја двори |
| ако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу |
| лану и као звер полети на кмета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде |
| се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S} Тоска скрену с пута, посрћ |
| чуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— |
| и породицу Миаила Глигоријевића.</p> <p>У збегу пробави неколико дана.</p> <p>— Једно јутро, се |
| тро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У том и други старац бркну по недрима, извади неколико |
| дну могилу.</p> <p>То беше гроб.</p> <p>У њему беху три Латифова момка:{S} Ахмед, Јусуф и Јашар |
| азлеже јечање притешњене Мораве.</p> <p>У овај котао силази се низ дугу и мрачну стрмен, наткри |
| пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго времена.{S} На један мах |
| ође до једног грма и ту застаде.</p> <p>У том непознати проби кроз луг и испаде на друм.</p> <p |
| куће, попе се на доксат и седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он |
| је ред! — одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га позн |
| а ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред, дође до ку |
| земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се зачу нека граја из даљине.{S} Војведе прекинуш |
| рете се између ње и једне стаје.</p> <p>У околини беше мртва тишина.{S} Отмичари стајаху непоми |
| ичари стадоше и потргоше оружје.</p> <p>У тај мах сенуше неколике пушке и сва три момка Латифов |
| мијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, |
| жао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му |
| ућом, очекујући господаре своје.</p> <p>У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, |
| усти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке са највиших тача |
| е образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, |
| еши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се отворише вратнице.</p> <p>Димитрије се диже и |
| ровиру из буне, а буна из земље.</p> <p>У времену о коме причамо, Србија беше земља, из које бу |
| </p> <p>Тако потраја неко време.</p> <p>У један мах Жарко се исправи и осврте побратиму.{S} Беш |
| /p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У том Бркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницим |
| е и да се спрема да их прождере.</p> <p>У том се зачу неко потмуло стењање.</p> <pb n="97" /> < |
| апред, по том стаде и осврте се.</p> <p>У тај мах диже се први колац.</p> <p>Нека људска прилик |
| ине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно |
| ратнице манастирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радо |
| бара на дуд, тражећи преноћиште.</p> <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориш |
| е у правцу одакле глас допираше.</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из лу |
| јаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из куће неки јаук неко нарицање и к |
| ред сина, јецаше и сузе брисаше.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вратима од куће.</p> <p>Жар |
| ко силно стеже, да једва дихаше.</p> <p>У тај мах погледи његови и Жаркови сукобише се.</p> <p> |
| што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомучности Турци продреше од Тимока до Морав |
| знака, да у селу има живе душе.</p> <p>У неко доба ноћи једна кола пројурише кроз село и зауст |
| Благовештење, манастир трнавски.</p> <p>У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питом |
| х јак тресак разлеже се по гори.</p> <p>У логору наста живо кретање.{S} Војници, растурени по з |
| ружа, потичу из злобе и пакости.</p> <p>У времену о коме причамо, тамнице београдског града бех |
| ојводе напред, ближе одступници.</p> <p>У овој несрећи, у овом мраку заблиста још једна звезда, |
| лац играти, као да ће да искочи.</p> <p>У пећини наста мртва тишина.</p> <p>Станица и Спасенија |
| испрати у Београд Скопљак-паши.</p> <p>У том се Латиф врати из Ласца.{S} Павле поручи свом син |
| че дебељко и пакосно се насмеши.</p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око с |
| шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу страховита граја.</p> <p>— Турци! — рече |
| се! — рече други и трже пиштољ.</p> <p>У тај мах у јазбини нешто засветли.{S} Мало за тим једа |
| ници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} Они одјахаше коње, приђоше |
| — рече жена преплашеним гласом.</p> <p>У том Тоска изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта ј |
| p>— Боже дај! — одговори игуман.</p> <p>У том клепало манастирско одјекну по околини и огласи в |
| јући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућа Манојла Прокића.{S} Мано |
| дбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} |
| кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извалише и треснуше о земљу, у тај |
| би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} Беше тужан и сетан.{S} Глава му б |
| ри Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> <p>У том се зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гор |
| а тренут ока све беше спремљено.</p> <p>У тој забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Прод |
| љаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству газда Манојлову становаше Обрад Момировић, |
| p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прснуше о зид, и момци Лати |
| соколова и подигоше пушке у вис.</p> <p>У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије и |
| иња и Јухора, лежи село Белушић.</p> <p>У времену, о ком причамо, беху у Белушићу на гласу два |
| ма рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеш |
| у двориште, да причека војводу.</p> <p>У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, развиј |
| и диже главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.< |
| небу и показа сву красоту своју.</p> <p>У тај мах једна старица, са разбарушеном косом, наричућ |
| а очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> |
| о небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са |
| од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на к |
| е! — грмну Обрад и ступи у кућу.</p> <p>У том треснуше о зид и задња врата.</p> <p>Момци Латифо |
| средњу и најзад у доњу тамницу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, бех |
| иштољ иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено |
| пред њим, држећи пушке „к нози.“</p> <p>У тај мах долетеше Бошко и Стојан.</p> <p>— Ето Турака! |
| Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мила моја!... колац им беш |
| саже, дохвати са земље повелики камен и убаци у двориште.</p> <p>Не потраја дуго, а капиџик заш |
| их руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? |
| рисутни прођоше и по једну грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршен |
| о да заустави точак, који се, по његову убеђењу, беше у невреме захуктао.</p> <p>Беше зловољан. |
| > <p>Жарко, као громом поражен, стаде и убезекнуто погледа побратима.</p> <p>— Да не тражиш мен |
| ом лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају.</p> <p>— Тако ти је, стриче. |
| у дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Ст |
| Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да му судиш — р |
| ни.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Божја воља, |
| ости.{S} У њих беше само туга, и ова им уби осећање и паралиса душу.{S} Иза туге дође очајање, |
| гонећи га као дивљу зверку.{S} Одрасле убиваху и живе на коље натицаху; децу у вис бацаху и на |
| да се раније склони, Турци достизаху и убиваху или у ланце везиваху.</p> <p>Глас о овој несрећ |
| и камење.{S} Турци беху поражени, духом убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифо |
| вета, мушког и женског.{S} Сви беху као убијени.{S} Стајаху мирно пред конаком, и са тужним лиц |
| на народа.{S} Све беше поражено, готово убијено.{S} Сваки осећаше како се мутни облаци навлаче |
| ?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се сети Обрада и сав се пром |
| > <p>— Јест.... ја сам Обрад!{S} Ја сам убица твога оца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чи |
| Знам.</p> <p>— Он је погинуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече |
| смо у гори, од некуда припуцаше пушке и убише неколико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што ј |
| вљани примише браћу своју и гостољубљем ублажаваху невоље њихне.{S} Свештеник купиновљански, Ва |
| а те то не вређа, сине?</p> <p>— Ага! — убрза Жарко дршћући...{S} Овде је носим! — рече он и ме |
| Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоћ |
| <p>— Ништа, сине, ништа... верујем ти — убрза ага, гладећи га руком по рамену.</p> <p>Жарко окр |
| видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза Милош, па се окрете Добрачи: — Дед, води ову и пр |
| коњицом и јурну на непријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица ср |
| и људи и притекоше у помоћ.{S} Дом беше убрзо поправљен и доведен у ред.{S} Мати и кћи добише с |
| Прока, па баци бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица. |
| же.</p> <p>— Добра ракија — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игум |
| чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само добра, другима само зла дела.{S} Једни |
| аше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При растанку рече:< |
| оске, морала бих се вратити.</p> <p>Бег уведе жену у одају.</p> <p>— Очекујем те као озебао сун |
| .</p> <p>Омер изведе Ђенадија из куле и уведе у своју одају.{S} Непознати приђе старцу, загледа |
| еру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једни |
| ране.{S} Решио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У с |
| горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb n="129" /> <p>К |
| уту.</p> <p>У тај мах, један младић, са увезаном руком, дојури на коњу и заустави жену!</p> <p> |
| пе сребрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, |
| од би Стојан зажелео да види Спасенију, увек би се вешто извукао и оставио Жарка мало подаље од |
| сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга од суда.</p> <p>Жарко |
| дала Србину нарочити тип.{S} Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто с |
| е, спокојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, ко |
| очепао, неколико се пута осврнуо, па се увек напразно враћао.{S} За особиту срећу сматраше кад |
| има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али н |
| ије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десној страни могла |
| пушака.{S} У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У |
| зрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p>Једног дана се |
| <p>— Воља Божја, војводо!{S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p> |
| — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} |
| дражи и лепоте.</p> <p>Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина.. |
| ..{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грун |
| андоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увелико.{S} Громови затрешташе с обе стране.{S} Љубић и |
| примећаваху, у њега брижљиво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{ |
| >Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина...{S} У један мах она у |
| будуће бити одлучнији.{S} Нешто га поче уверавати, да је његово отуђивање права бесмислица, и д |
| арао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако греши што је |
| т главом и јетким гласом рече:</p> <p>— Уверићеш се!..{S} Збогом!...</p> <p>Млади кмет оде.</p> |
| ne unit="subSection" /> <p> Истог дана, увече стиже глас Милошу, да се Рушид спрема, да га сутр |
| рече Рајић одлучно.</p> <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба |
| ад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јако греши шт |
| и не започињи ништа.</p> <p>Обрад и сам увиђаше да је тако, па се с тога дуго снебиваше.{S} Међ |
| одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увлачите народ у зло, те да вас не проклиње.</p> <pb n= |
| а коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше |
| и или ком другом.. све једно..{S} Он је увода.</p> <p>— Ово ће му судити! — рече Обрад љутито, |
| поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњава |
| , да ће му он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесм |
| је мисао потресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега бе |
| ва невоља?!</p> <p>— Има неког, кога би увредио мој долазак Ђукићевима.</p> <p>— А ко је то?</p |
| обише се.</p> <p>— Жарко!...{S} Праштај увреду! — рече Бошко тронутим гласом.</p> <p>— Бог нека |
| <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како је?.. |
| поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују то, сакупе пријатеље и с њима |
| ству, а други слободи или смрти.</p> <p>Увређени Обрад, са њиме и остали Горачићани, које иста |
| кмет, с нагласком, из кога провириваше увређеност душе.</p> <p>— Сине.... знаш како је? — рече |
| је, брат’ Павле, али знаш, кад девојка уврти нешто у главу?</p> <p>— Оно јест, имаш право, бра |
| ане, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим по |
| што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је |
| као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше образовао ланац турске војске.</p> <p>У дну о |
| гама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примичући се на |
| Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се ре |
| ко окрете главу и тужно погледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће |
| одаје, затвори врата, приби се у један угао куће и ту остаде.</p> <p>Мора му обузе душу, и он |
| новим.</p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим на |
| јвећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више |
| азгрну жар на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и оба |
| адић.{S} Још мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Ал |
| {S} Тумарајући тамо амо дође до једнога угла, и ту нађе на камарицу сламе.{S} Он се саже, начуп |
| тојаном; а још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, |
| ланац турске војске.</p> <p>У дну овог угла беше Потајник, и на њему Обрад и Ломо, по више њих |
| По том одјури на десно крило, ка темену угла, појача редове и са највећом жестином нападе устан |
| ац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша се врати у Но |
| на десној страни могла видети брижљиво углађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, |
| ола пута.{S} Истина, срце му заигра кад угледа свештеникову кућу, али ипак иђаше смело напред.< |
| е целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разорена дома, паде на студен камен, обгрли |
| ногом потапкаваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>Т |
| кад јунак изиђе на последњи повијарац и угледа куће села Белушића.{S} Небо беше ведро, звезде ј |
| а ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравње |
| т.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Богдана и остале српске |
| очекиваху заповест.{S} Ахмед стајаше на углу стаје и посматраше.</p> <p>У неко доба зачу се из |
| — рече Милица, спазивши дењак у једноме углу.</p> <p>Јусуф приђе миндерлуку, саже се, извуче је |
| југоисточном и двојица на југозападном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак п |
| у у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаш |
| и две-три воштане свећице.{S} У десном углу вишаше разно одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, |
| мени оне на југозападном и југоисточном углу, и крену се капиџику да смени и последњег.</p> <p> |
| рко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да уговара мир с Марашалијом...{S} Нема више крајине.{S} С |
| ан, и ма колика била мудрост дипломате, уговоре мира диктују бајонети са бојнога поља.</p> <p>Ђ |
| Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жаркове душе.{S} Кмета Павла нес |
| ад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не будемо на досади?</p> <p> — Не |
| , који га беше у кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што |
| мену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достизаху и у |
| чивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек видим куд смо забасали — рећ |
| у стању да проникну кроз пороке и да их угуше....{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> |
| о руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сати |
| ла притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} |
| ме! — прекиде га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Ени |
| а прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а |
| мо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онд |
| паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест да овај |
| ду душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Пав |
| ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен |
| мре?{S} Зар да му се дух слободе сасвим угуши?{S} И ко све то ради? — Ми; ми, који смо девет го |
| не могаше.{S} Сузе јој грунуше на очи и угушише јој речи у грлу.</p> <p>У том се отворише врата |
| ло често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је т |
| Бог да, куме!</p> <p>— Енија је већ за удају.</p> <p>— Готово, куме.{S} О Великој Госпођи напу |
| одговори Обрад.</p> <p>— Она је већ за удају?</p> <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде |
| ође.</p> <p>Ђенадије изнеможе.{S} Он се удали од постеље, дође до жижка, седе на камен, обори г |
| ман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чуту |
| во.</p> <p>— Но види се — примети бег и удали се од прозора.{S} Поседаше поново.</p> <p>— Ти зн |
| ти, очекиваше службу Божју.{S} Кад први удар клепала одјекну, и старо и младо поскочи на ноге, |
| наших.{S} То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, |
| је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не губи! |
| дук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насмеши</p> < |
| проламаше од писке и јаука.{S} Војници, ударајући је ногом и кундаком, одбијаху је даље од редо |
| астир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога стигоше.</p> <p>Пробивши кроз манас |
| ајаху.</p> <p>Кад доврши песму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и |
| ешице.{S} Путеви беху закрчени.{S} Кола удараху о кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав |
| ше на непријатеља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем |
| ину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, као он |
| коса све више пењаше, и скрећући десно, удараше у бокове другог виса.{S} Са овога виса спуштаху |
| Морави на 500 метара.{S} Остала одељења удараше лево и десно.</p> <p> Не потраја дуго, а преко |
| S} То беше сплав, који крајевима својим удараше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за об |
| ни казивали деци својој...</p> <p>Мирко удараше у струне и певаше, а јунаци слушаху и духом се |
| он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад |
| ом!{S} Не губите наде!{S} Слободи вашој ударен је темељ, а вредни неимари ето се рађају, да на |
| ојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.< |
| е низ степенице, пројури кроз доњи град удари полудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, |
| Са њим беше сто момака.{S} Из Јежевице удари на Атеницу, из Атенице у Придворицу, из Придвориц |
| ог Народа.</p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се он |
| е један од њих, па обеси пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим |
| Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоња |
| ати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише |
| шом.</p> <p>Она остави Овчар и Каблар и удари левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и |
| Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће доцкан — приме |
| авица! — процвиле жена, па диже главу и удари се у прса.</p> <p>Жарка дирну ово до срца.</p> <p |
| ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, попе се на противну стр |
| војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену лево, зађе у планине, растера о |
| па се окрете Ћор-Зуки:</p> <p>— Ти ћеш удари овом косом десно, сићи ћеш у драгачевску раван, о |
| ири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.< |
| и заузми оба гребена.{S} Анин мора туда ударити.{S} Са пет стотина можеш га по вољи сузбијати.< |
| шевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним око Во |
| од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продуж |
| мо.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри смо ударити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не |
| ма какав знак.{S} Кад добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна |
| о.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им беху капуљ |
| <p>Путници стигоше до једне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше с |
| а ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима |
| ле скренуше десно, попеше се на бедем и ударише у правцу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо ч |
| руги.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десно; једни напред други назад.{S} |
| оња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише и војска се крете.{S} Мати обгрлила јединца, пр |
| е?!</p> <p>Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице.{S} Она окрете главу и покри очи рукам |
| а пилиће.</p> <p> Обрад, Стојан и Жарко ударише лево и нападоше непријатеља с бока.</p> <p> Тур |
| ћа.{S} На вратима отпоче права туча.{S} Ударци и јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра |
| о јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поно |
| гу народа, спремајући се, да њоме одоли ударцима громова.</p> <p>У времену, када се збиваху дог |
| не имао је само једну сестру, која беше удата за војводу жупског, Петра Ђукића.{S} Кад овој 181 |
| а?{S} Ко га одниха и однегова?{S} Ко му удахну дух слободе и витештва, одлучности и постојанств |
| ојом, коју му је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач |
| По нека би и заруменила, оборила очи, и удвојила кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упреда |
| Зар кћи Ђукићева да пође за сина једног удворице, једног изрода!...{S} То би тек лепо било!...{ |
| кад бих кућу Ђукићеву помешао са кућом удворице!?...{S} Где би ми душа била, кад бих ово красн |
| дјури као муња.</p> <p>Пешадија Саидова удвостручи снагу.{S} Она поче живо наступати.{S} Напада |
| обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити све како ваља.</p> <p>Јанко стиште руку кметову |
| да не беху међу палцем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би |
| цем и кажипрстом.{S} Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо ч |
| па ће рећи: — Добро....{S} Све ће бити удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p> |
| још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов 1804., а у рату од 1809. изгубио је и последњег си |
| <p>— Јесам.</p> <p>— Од њега је остала удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у |
| м! — рече он у себи.</p> <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} В |
| има.{S} У његовом дому нађоше склоништа удовица и кћи војводе жупског; у дому брата његова:{S} |
| м главом и сузним очима.</p> <p>То беху удовица и кћи војводе Жупског.</p> <p>Кад се ага појави |
| ло поносно.</p> <p>— Како би било да је удомимо?</p> <p>— Божја воља, куме.</p> <p>— Боме јавља |
| пасао нас је по зади!...{S} Назад!..{S} Удри лево!..{S} На Потајник!..{S} Овамо је опасније!... |
| гну на вратнице.</p> <pb n="60" /> <p>— Удри! — викну игуман.</p> <p>Из неколико пушака осу се |
| ан из гомиле и подиже песницу.</p> <p>— Удри! рече Обрад и испрси се.</p> <p>— Даље, Миљко! — о |
| Потајник!..{S} Овамо је опасније!...{S} Удримо на крила!...{S} Изгинућемо сви!..{S} Прикупимо с |
| прекрилити — одговори војвода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушк |
| оре на његовом лицу казиваху озбиљност, удружену са силином духа и одлучном вољом.</p> <p>Отац |
| изу.</p> <p>Игуман крочи, отвори врата, уђе у одају, и паде на колена.{S} За тим се диже, изиђе |
| ха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата, уђе у одају, осветљену једним жишком, и повика:</p> <p> |
| >Дође и вечерње.{S} Ага не имађаше куд, уђе у одају, приступи старици и благим гласом рече:</p> |
| вога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, дође до огњишта, одбаци неколико г |
| момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у кућу и залупи врата за собом.</p> <p>Тишина понов |
| p>Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, |
| <p>Млада и лепа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, с |
| ђе, дође до једних вратанца, отвори их, уђе у кулу, сиђе низ мрачне степенице, отвори друга вра |
| ебаше му још једну кућу да пређе, па да уђе у капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p |
| p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Јусуф-бега.{S} Показаше јо |
| са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињ |
| астирске отворише се.</p> <p>У двориште уђе један дечко.{S} На лицу му блисташе радост, а преко |
| <p>Селим отвори врата од једне одаје и уђе.{S} Мало за тим врати се, и, држећи отворена врата, |
| ивеза коња за ограду, отвори вратнице и уђе.</p> <p>У дворишту не беше никог.{S} Он пође напред |
| лицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она |
| ом се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече кмет |
| прође и тама се пусти.</p> <p> Духовник уђе у рушевине и изгуби се међу зидинама.{S} Мало доцни |
| <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— |
| !</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, |
| о!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи младићу и са дрхтавим гласом рече: |
| ротече, а у ове скривене домове нити ко уђе нити изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу ста |
| к да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата.</p> <p>Ла |
| пали пиштољ за зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спа |
| јатељски пружи руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, ст |
| >У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с минде |
| оја већ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потер |
| и ижљубише.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо |
| </p> <p>Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обре |
| ца на врата.</p> <p>Станица и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лиц |
| Игуман и Ђенадије благословише народ и уђоше у манастир.{S} За њима потекоше и остали.</p> <p> |
| енадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше.</p> <p>Омер повуче за собом вратанца, закључа их |
| ире, и срп који коси.</p> <p>Мати и кћи уђоше у пустош и обретоше се у добру.{S} Не имађаху ниш |
| it="subSection" /> <p>Око подне путници уђоше у један котао и зауставише се.</p> <p>Са свих стр |
| ...{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага ве |
| /p> <p>У том се отворише врата и у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Мили |
| овој се најлакше лови.{S} Колац и ланац уђоше у посао, јер требаше рају обезглавити и мир утврд |
| <p>— Док ти је Тоске, не бој се!</p> <p>Уђоше у двориште и сјахаше.{S} Момци притрчаше и прихва |
| му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктињ |
| чима бега, гневно махаше главом.</p> <p>Уђоше сви у кућу.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — |
| дња и задња врата од куће, подупру их и уђу у одају.</p> <p>Јусуф и Јашар заспаше одмах.{S} Ахм |
| за њим.</p> <p>Турци продру у манастир уђу у олтар и појуре за светином, ударајући како кога с |
| ано; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљ |
| Танад зафијукаше изнад глава српских, а ужасан тресак разлеже се по мачванском пољу.</p> <p> Ми |
| ест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана |
| и их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, |
| шевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p>Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи.{S} Мртва околи |
| кивати.</p> <p>Из даљине зачу се писка, ужасна и страшна писка.</p> <p>Игуман сиђе с прага, дођ |
| <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца удари |
| уги десно; једни напред други назад.{S} Ужасна граја диже се на бојишту.{S} Начини <pb n="81" / |
| изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} Они који речима и |
| треска.{S} Земља тутњаше испод ногу.{S} Ужасна вика разлегаше се на све стране.</p> <p>— Стубов |
| спази дивотно лице Спасенијино.{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта |
| ета.</p> <p>У тај мах из дворишта допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> |
| е игумана Пајсија.{S} Виде га страшна и ужасна.{S} Коса му беше разбарушена, очи крваве, искрље |
| и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. |
| икога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој самоћи, и он поче тужити |
| омамно.</p> <p>Војвода се обазре лево и ужасну се.{S} Турци беху на вису и осуше ватру с бока.< |
| ђоше и видеше мртва Стојана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренера |
| гог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један многогодишњи |
| {S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у плодовима свога мучног рада.{S} Све беше заложи |
| сигуран осећаше.{S} Поверење, које вођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте б |
| њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива.{S} Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, |
| ије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да л |
| вима обновљених домова својих, певаху и уживаху у драгоценим плодовима дуге и мучне борбе.</p> |
| {S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Скрапежом, скрену л |
| ди ми веран!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни д |
| и, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгачево и по |
| {S} Причекаћу га у Трнави и отпратити у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жа |
| ечите Турке, ако би покушали да беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости |
| > <p>— Ви остали отидите куд ко зна, по ужичкој, ваљевској и крагујевачкој нахији.{S} Ако не мо |
| ја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на посао и до поноћи беху и |
| маде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомеша |
| а спазише ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба греб |
| заједно с њиме пође у Горачиће.</p> <p> Уз пут свратише у манастир Благовештење, ради неког пос |
| еше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом главом и сузн |
| и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одељења, с наредбом, да пљачкају, |
| иташе у Драгачево и погнаше непријатеља уз Мораву.{S} Овде Турцима би горе но онима у Јелици.{S |
| ријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шт |
| њи.</p> <p>Идући као леса, збивени друг уз друга, изиђоше на косу и прилегоше земљи.</p> <p>Там |
| сти се низ косу, дохвати се друге, пође уз њу, изиђе на један вис, испресецан безбројним чукара |
| пусти се у једну дољу, пређе је, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко |
| 140" /> <p>— Овамо! — рече Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено в |
| е, сине, за мном — рече духовник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђ |
| окров.</p> <p>Низами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.< |
| од пет војника прође доњи град, попе се уз камене степенице, прође кроз капију и дође пред харе |
| за њима носећи ствари.</p> <p>Попеше се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице.</p> |
| се на ногама дође до бедема и приби се уз један угао.</p> <p>Маса света изиђе из града, примич |
| тако! — тужно процвиле Рајић и приби се уз топове. — Не напуштајте ових топова, крвљу су откупљ |
| оред своје миле другарице, припи јој се уз раме, и играјући се рукама њеним испитиваше јој свак |
| 01" /> и мољаху се Богу.{S} Ага стајаше уз постељу, гуташе сузе и непомично посматраше сваки да |
| двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу |
| .</p> <p>Станица и Спасенија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жа |
| би ми, попе, душа била, кад бих пристао уз ту вашу лудорију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— |
| о одело и оружје.</p> <p>Према огњишту, уза саму стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S |
| зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две високе куле, |
| и остали пођоше за њим.{S} Вулајући се уза саму ограду, дођу наспрам једне стаје и ту се зауст |
| из зажарене земље.</p> <p>Жарко стајаше уза њ као кип.{S} Глава му беше погнута, а очи полуотво |
| дете после купања, кад га мати приљуби уза се и пољуби.</p> <p>На два дана доцније Станица и С |
| илџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и |
| ан двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше |
| говори Стојан.{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се |
| врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац |
| ватрено, па сад допустити другоме да је узабере, — то беше нож, који му срце пробадаше.</p> <p> |
| а на крај као муња.{S} У његовим жилама узавре крв и да могаше источио би и последњу кап, да њо |
| unit="subSection" /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о |
| — рече први.</p> <p> — Куд знате...{S} Узалуд сте и долазили.</p> <p> — Смилуј се, сине, на на |
| опљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодит |
| овче, пашовати док вам је воља.{S} Није узалуд.</p> <pb n="111" /> <p>— За кога имаш да молиш? |
| х.{S} У околини не беше никога, и он се узалуд осврташе.{S} Неко ужасно осећање обузе га у овој |
| вега тога не може ништа бити, и како би узалуд било и покушавати.</p> <p>— Спасенија — говораше |
| асмеши.</p> <p>— Зна Жарко.. зна да јој узалуд отвара срце своје.</p> <p>— Неће баш тако бити.. |
| вљајте их, тако вам живога Бога!</p> <p>Узалуд Рајић довикиваше и преклињаше своје.{S} Општи ст |
| теља.</p> <p> Турци сложно удараху, али узаман.{S} Пред њима беше непробојни бедем, и они одсту |
| Само ниско на западу плављаше се дуга а узана пруга.{S} Сунце се спусти у ово плаветнило небесн |
| што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{S} На <pb n="98" /> каменом поду гораше |
| потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пред колебом и гледаше |
| ад и сиђе у доњи.{S} Свита иђаше за њим узастопце.{S} Обиђоше сваки кутић и дођоше до Сава-Капи |
| копао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се р |
| и сачекај лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</ |
| на, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешн |
| се много премишљао, па ено девет година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упи |
| ничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p> <p>Сунце беше већ на смирају, а борба још |
| Они стегоше своје редове и јаком ватром узбише непријатеља.</p> <p>Ашин и овога пута одступи.{S |
| нас поче соколити.{S} Његове речи тако узбудише срца наша, да бесмо готови да гинемо.{S} Још к |
| p>Млади кмет не скиде руке с прсију.{S} Узбуђен посматраше агу и гуташе сваку реч његову.</p> < |
| Веру не дајем за паре! — одговори Жарко узбуђен.</p> <p> Ага се збуни и као мало трже руку, али |
| не — рећи ће поново ага, видећи га тако узбуђена.</p> <p>— Е, не дам је, ага, док ми је главе н |
| >Марта се осврте, и кад спази сина тако узбуђена, трже се и пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија |
| ецу око себе и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} |
| <p>— Вест!..{S} Радосну вест! рече Ајша узбуђено и зграби обе руке Анине.</p> <p>— Јест, мила м |
| p> <p>Кмет стајаше са погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало у |
| /> <p>— Тако... синко, тако! — рече он узбуђено и потапша кмета по рамену...{S} То ми је мило. |
| Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати очима присутне.</p> <p>— Да судиш з |
| ле дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност.</p> <p>Ове речи згодише старицу у срце.{S} |
| а? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p |
| Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а врата на одаји поново се отворише.</p> <p>Т |
| к беше свечан.{S} Сваки се тресијаше од узбуђења и прилажаше војводи да се с њим пољуби.{S} Изг |
| — рећи ће ага пошто се мало поврати од узбуђења...{S} Тако ти Бога, покушај још једном!</p> <p |
| з село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на ули |
| зимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из домова, а во |
| и редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Са |
| наде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожар.</p> <p>— Где?</p> <p>— Ко |
| .</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе уса |
| е ватру на сељаке.</p> <p>Ово пушкарање узбуни сву околину.{S} Сељани потекоше у помоћ и нападо |
| ећи допре у Крушевац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек |
| p> <p> — Какав абер?</p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> |
| одосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — узвикну игуман и потапша Стојана по рамену.{S} По том с |
| илеше поново мати и кћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори |
| ј топова!</p> <p> „Тешко побеђенима!“ — узвикнуо је галски војвода, и би побеђен!</p> <p> Таква |
| ји циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситничарских захтева свога времена и да бу |
| , а нађоше све.{S} Бог рече да се добро узвиси над злим.{S} Нађоше се добри људи и притекоше у |
| е висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} |
| иште слободу другога.{S} Слобода народа узвишена је и света, општа и нераздвојна.{S} Она све уз |
| Милина га беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орл |
| скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога блага, што |
| с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвр |
| успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не оступише ни корака.{S} Они сте |
| ead>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабостима људским.{S} Оне пркосе свима с |
| огледаху се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод ко |
| ше црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времен |
| њихова лица, и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хте |
| ух свога народа и времена, беше у кључу узвреле крви, и не мироваше као оно зрно грашка у кључа |
| , и у земљу да пропадне.{S} Узврда се и узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, |
| та хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погледаше момке.</p> <p> — Одрешите их — р |
| p> — Говорите!</p> <p> Старци се поново узврпољише и погледаше момке испод ока.</p> <p> Жарко р |
| ник.{S} Спаси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог |
| боже!{S} Смилуј се на ме, јер се у тебе узда душа моја, и под сен крила твојих склањам се док н |
| и стари:{S} Робом икад гробом никад?{S} Уздај се, снахо, у Бога.{S} Он ће ти оба детета сачуват |
| p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} Он ће им у скоро пос |
| па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p>— У мене?!...{S} Не смем му поме |
| К теби подижем душу моју.{S} У тебе се уздам и тебе молим.{S} Не дај да ми се свете непријатељ |
| га посматраше пажљиво.</p> <p>— Али се уздам у Бога и у тебе — настави бег. — Ти ћеш ми бити к |
| ију и навукао зло на сиротињу?</p> <p>— Уздамо се у твоју памет.{S} Ти нам буди главар, а ми ће |
| уће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врат |
| беше оборена, а из груди отимаше јој се уздах и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши |
| збиваху навалу непријатељску.{S} Јаук и уздах још се разлегаху по српским пољима, дубравама, се |
| пци низ очи, брада му задрхта и потајни уздах оте му се из груди.</p> <p>— Ово је Стојан, његов |
| одговори Милица и пусти из груди дубок уздах. — Затекох и њу и Ану сузама обливене.</p> <p>— Д |
| } Густа тама обави земљу, и сем дубоких уздаха оковане раје, никакав глас не допираше до ушију |
| му душу прости! — рече Стојан тужно и, уздахну. — Беше добио и трећу рану, и она га савлада.</ |
| у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је она од мене!</p> <p>— А ко то |
| е сва туге њезина...{S} У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби |
| туга не мори за сином?</p> <p>Ђенадије уздахну и спусти бројанице у крило.{S} Очи му заблисташ |
| ли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> |
| ту и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> <p>Турци продираху стално.{S} Бес се у њих |
| /p> <p>— Е... драга моја! — рече Ајша и уздахну..{S} И њему додијаше молбе наше.</p> <p>— Не гр |
| но.</p> <p>Ага је нежно погледа, по том уздахну и обори главу.</p> <pb n="130" /> <p>— Али... п |
| е да нас је мало, па се ражали и дубоко уздахну.{S} Пред вече, пошто просушисмо одело и пошто с |
| ци поглед на свештеникову кућу, потајно уздахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</ |
| рену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можда има пречег од тебе“ растроји му |
| у правцу бедема градских.</p> <p>Старац уздахну и обори главу.</p> <p>— Духовниче! — рече непоз |
| ха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледа |
| и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и оно обману.{S} Неколико дан |
| S} Од повија па на ниже, средином лица, уздигао се танак, гребеном повијен нос, који беше један |
| ожер око којих буна облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изу |
| света, општа и нераздвојна.{S} Она све уздиже, обасјава и просвећава; она је мила и љупка свим |
| тра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа има |
| места.{S} Лево и десно, напред и назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној с |
| као оно електрична струја, поче сваког уздизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесн |
| ледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као два исполина.{S} Тамо- |
| се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преузвишена осећања побо |
| амну и нему ноћ зачу се јецање и дубоко уздисање.{S} У неко доба диже се старац са гроба и лага |
| ом седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба |
| м?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас преклиње?..{S} Тамо, за оним брдима, |
| ушу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена доче |
| <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер своју, која јој баш у том тр |
| нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотиц |
| јми већ да пође, али га нешто мамљаше и уздржаваше.{S} Беше се сетио поруке, коју имађаше да из |
| м појми да приступи Бошку, али га нешто уздрже.</p> <p>Бошко осети како му се у души нешто гоми |
| крете село.{S} Он не беше у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изр |
| атифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњиште.{S} Кад бех |
| ком и кола стадоше.{S} Он сјаха с коња, узе децу и посади <pb n="16" /> их у кола.{S} По том ре |
| , спази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Д |
| > <p>Постројише се.</p> <p>Бег се саже, узе најмање дете, подиже га и метну на руку.{S} По том |
| у невоље моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— |
| р своју.</p> <p>Старица се лагано диже, узе главу Спасенијину, и росећи је сузама и пољупцима р |
| се прену, брзо се обуче, задену оружје, узе пушку, рече збогом домаћину и оде с Палалићем.</p> |
| ко, па се диже, оде у одају, опреми се, узе оружје, запрета огањ, изиђе с Обрадом и затвори вра |
| оче!</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута некол |
| Бојећи се, да му се какво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p |
| рема Сави.</p> <p>Ђенадије, сав блажен, узе сина за руку, приђе Омеру, и тресући се на ногама, |
| ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних вратанца, отвори их, |
| запечаћено.</p> <p>Жарко откопча кајиш, узе нож, саструга праха, обложи ране себи и побратиму, |
| Остави ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!. |
| ц се једва држаше на ногама.{S} Омер га узе под руку, уведе у кулу и спусти у тамницу.{S} При р |
| врати се и изброја новац.</p> <p>Тоска узе новац, стрпа у кесу, спреми се и оде у град.</p> <p |
| .</p> <p>— Само паметно! — рече ага, па узе кмета за руку и привуче к себи.</p> <p>— Ти си син |
| аги.</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три |
| — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се |
| ека ти је Богом просто! — рече кмет, па узе Обрада за руку и окрете се присутнима.</p> <p>— Бра |
| ке!</p> <p>Оружје би бачено.</p> <p>Бег узе најмање дете и провуче кроз отвор.</p> <p>Детета не |
| тну неколико пута.</p> <p>Отац Ђенадије узе бројанице и поново их стаде претурати.{S} Поглед му |
| трља дланове и изиђе.</p> <p>Кмет Павле узе га за руку, поведе на страну и прошапута:</p> <p>— |
| збегу, док све не испрати.{S} Пред вече узе породицу Михаилову и похита у Драгачево.{S} Намера |
| > <p>Жарко зађе Обраду за леђа, пресече узе и баци у ватру.</p> <p>— Нека ти је Богом просто! — |
| еник.</p> <p>— Како ти је? — рече ага и узе руку рањеникову.</p> <pb n="100" /> <p>Лице Манојло |
| кну Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљин |
| анасије положи еванђеље на исти, по том узе од Авакума суд с водом, прекрсти воду, спусти крст |
| е, подиже га и метну на руку.{S} По том узе за руке остало двоје деце и рече:</p> <p>— Напред!< |
| и га војводи.{S} Лома опече гуја.{S} Он узе јатаган и погну главу да га себи за силај задене.{S |
| сму и преста ударати по струнама, Жарко узе гусле из руку његових и стаде их претурати и разгле |
| Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу |
| мите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p>— Метните их на лево раме!</p> <p>Метнуше |
| орачише врљике, сакрише се иза кошаре и узеше зликовце на око.</p> <p>У који се мах врата извал |
| а Ђенадија.</p> <p> Мало затим, гробари узеше сандук, спустише у раку и земљом га загрнуше.{S} |
| ојој, већ у турској крви.</p> <p> Турци узеше топове, одвукоше их преко мртва тела Рајићева и р |
| ње турске војске.</p> <p>Бошко и Стојан узеше неколико другова и одоше.</p> <p>Старац се окрете |
| /p> <p>Пошто пређе неколико повијараца, узиђе на један вис, обазре се на лево и спази у даљини |
| крену десно, спусти се низ један поток, узиђе на противну страну, скрену јужно и дохвати се Јел |
| пређоше двориште, уђоше у двор Латифов, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом п |
| м.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се прикупише и стегоше као зид.{S |
| milestone unit="subSection" /> <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Ста |
| даљине.{S} Ноге га беху већ издале.{S} Узишавши на највишу тачку, јунак скрену с пута и пође п |
| и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше подложан, јер се спуш |
| .{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавга беше у |
| а сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n=" |
| </p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, стаде и р |
| > <p>Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> |
| а да не пропаднем.{S} Не дај води да ме узме на матицу!{S} Нека се постиде и посраме они који т |
| и он то буде.{S} Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару против |
| вар будалама!..{S} Зар на своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се |
| њих вођаше за руку троје деце.</p> <p>— Узмите пушке! — рече бег.</p> <p>Женскиње узеше.</p> <p |
| ут, попе!{S} Поздрави све...{S} Нека се узму у памет!...{S} Иначе биће зло.</p> </div> <div typ |
| он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече с |
| своју душу да узмем грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Ка |
| ете и оде.</p> <pb n="46" /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах пр |
| крилима ветреним.{S} У мислима беху се узнели преко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумади |
| а назираше и савет и претњу, и обоје га узнемираваше.</p> <p>Још се уздаше у збориште, али га и |
| оследњи дан рока.</p> <p>Ага Тоска беше узнемирен.{S} Мучаше се како да саопшти матери праву ст |
| > <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се скраси на једном месту.{S |
| тву.</p> <p>— Сећам се — одговори Жарко узнемирен.</p> <p>— Ништа, сине...{S} У свету свашта би |
| аде јој.</p> <p>— А стража? — рече жена узнемирено.</p> <p>— Не брини!{S} Ја сам јој данас госп |
| — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да |
| предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа је и врати игуману.</p> <p>— Мало |
| а споредном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, |
| о беше Спасенија.{S} Она беше међу њима узрок тајног сукоба, који обојица јасно опажаху, али га |
| себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S} Ти си узрок свој овој несрећи!{S} Ти први баци искру и створи |
| чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараш |
| ад га поветарац пољем понесе; кад и кад узруја се као вали на бурноме мору.{S} Осећања трајне р |
| ост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опаснос |
| аше народ да нејач склања у збегове.{S} Узрујаност све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беш |
| тне.{S} Жене и деца ударише у писку.{S} Узрујаност све већа.{S} На вратима отпоче права туча.{S |
| де више села и потуче.</p> <p>Сутра дан узрујаност још већа.{S} Село се претвори у логор.{S} На |
| огаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узрујао.{S} Многи одбегоше у Небош — придода Палазић.</ |
| еше већ планула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћ |
| ивке.{S} Ваља нам се огледати.{S} Земљу узрујасмо, а гнев у Турака распалисмо.{S} Напред морамо |
| ка пренерази Турке.{S} Они се пометоше, узрујаше и изгубише одступницу.</p> <p> У тај мах пешац |
| на њ страховита ватра.</p> <p>Турци се узрујаше, али се не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у |
| >Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души његовој.{S} Силна бура потресаше |
| } Они беху претешњени са свих страна, и узрујаше са на косама као пчеле, кад из кошнице излете. |
| х редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже се други.{S} Уста |
| да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — Зар ми ј |
| ам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не |
| . не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p>— Та то |
| пође?!...{S} За Жарка!...{S} Та ни сам ујак не би јој то допустио.{S} Ти знаш која је кућа Пав |
| с новцима.</p> <p>То беше остава његова ујака.</p> <p>Оне ноћи, када Горачићани потукоше момке |
| 10"> <head>Бошко разорава огњиште свога ујака</head> <p>Бошко остави матер у Купинову и врати с |
| на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео н |
| дрхташе и уздисаше за лепим домом свога ујака.</p> <p>У неко доба диже се, уђе у рушевине дома, |
| беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му беше сравњен са земљом.{S} Ограда растурена, с |
| ућу Глигоријевића и дође до ограде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>П |
| ења, осети како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јуна |
| ом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и врлинама напај |
| ко се потурче.</p> <p>— Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и уб |
| илику да га избегне.{S} И прилика му се указа.{S} Он се у један мах диже, рече збогом и штуче н |
| већ прилично одмакао, кад се на истоку указа први сунчев зрак.{S} Путник беше очаран јутарњом |
| <p>Он би за дуго, а на јееном висоравну указа се једна велика гомила људи, жене и деца.</p> <p> |
| .{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран пов |
| да зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указивао.</p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што ј |
| о ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њо |
| тако љупко и благо, да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово б |
| ро!.... склоните се!....</p> <p>Људи се уклонише, а везани оста сам на средини.</p> <pb n="94" |
| вече Обрад остави збориште, дође дома, укопа домаћицу, и оде у Благовештење, да о догађају изв |
| погинули изнесу из манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подр |
| а не даде гласа од себе.</p> <p>— Да га укопамо? — рече један од осветника.</p> <p>— Не треба г |
| <p>Стојан, опазивши девојку, стаде као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S |
| та допре ужасна граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У то |
| аде глас Обрада Момировића, и стаде као укопан.</p> <p>— Предајте се! — грмну Обрад и ступи у к |
| разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — кликну Божо, па се и |
| /> <p>Кмет се узневери.{S} Он стаде као укопан, а лице му се у мах промени.{S} На место жеравиц |
| ед собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак..</p> <p>У тај м |
| остатке изнесоше сутра дан из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пус |
| Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да ужива у |
| а — примети други.</p> <p>Они стајаху и укочено посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше |
| а руши зграду, већ подигнуту, иди да је украси.</p> <p> „Куршид тражи да положите оружје“ рече |
| зидом ограђена <pb n="4" /> и зеленилом украшена.{S} Пред њом се дизаху два вита јаблана као дв |
| не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побрати |
| заблуделе изводио на прави пут, немирне укроћавао, а дивље питомио и облагорођавао.{S} Као зашт |
| д, да ако избавим оне из тамнице....{S} Укрцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p> |
| браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а свака му р |
| бећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреш |
| ти матери праву ствар.{S} Неколико пута улажаше у одају, али никако да се реши.{S} Осврнуо би с |
| > <pb n="150" /> <p>И главни и споредни улаз беху готово по ваздан затворени.{S} Бивало је чест |
| з лагум и доведе до једне ћелије, којој улаз беше ћилимом затворен.</p> <p>Ага приђе ћелији и п |
| Г.</p> <p>Оба ова дворишта имађаху два улаза: главни, на северозападној, и споредни, на северо |
| /p> <p>— Не видосмо се давно — рече ага улазећи у кућу.</p> <p>— Биће година дана — одговори Жа |
| рата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> < |
| ?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима кр |
| е кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагорођава.{S} И |
| жећи отворена врата, даде кмету знак да улази.</p> <pb n="107" /> <p>Жарко уђе, скиде капу и ст |
| p>Кроз једне вратнице, у зиду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама |
| рано.{S} Светује нас да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман |
| тамнице као зверке из јазбине.</p> <p>— Улазите! — рече тамничар духовнику.</p> <p>Ђенадије, Ст |
| на североисточној страни.{S} На главном улазу беше велика двокрилна капија, а на споредном капи |
| г.</p> <p>Бег приђе стражару на главном улазу и смени га.{S} По том смени оне на југозападном и |
| ти изиђе.</p> <p>На главном и споредном улазу стајаше преко дана по један стражар, а обноћ их б |
| себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милује и да јако гр |
| Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> |
| У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је |
| /p> <p>У том се отворише врата и у собу улети момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага |
| ашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одају Али-бег, и како улети повика:</p> <p> — Е |
| /> <p>Осветнички гнев узавре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху |
| во привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњен |
| блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане.{S} То беше блага вест.< |
| з Србију.{S} Милошева воља и присебност уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих |
| ли стално, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи на |
| к, вриска и лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похит |
| рећно да се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети |
| .</p> <p>Беше овладала мртва тишина.{S} Улице готово опустиле.{S} Кад и кад по која људска прил |
| ца, све живо излети из кућа и наже кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испр |
| и.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам |
| ице, а Жарко, са осталима, оде побочном улицом, заобиђе две-три куће у <pb n="121" /> близини и |
| ружани сељаци <pb n="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беш |
| е се.{S} Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски |
| on" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S} Ага, са још двојицом, имађаш |
| добро — рече кмет живо и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бит |
| ла, па право под онај брест.{S} Кад лов уловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са м |
| било.</p> <p>— Јест...{S} Само је ваља уловити.</p> <p>— Лако је то.</p> <p>— Ваља бити обазри |
| у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— Виђао сам је — рече Ахмед. — Заиста л |
| што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не |
| p>Први беше војник, други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и јед |
| p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горачића.{S} Трећег дана сти |
| ољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледаше и нечасна и одвратна.{S} Он |
| и полети јој на сусрет.</p> <p>— Једва улучих прилику — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Ш |
| е ми срце бити на месту.{S} Познаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта |
| успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи и крепи душу, припремајући је за нове п |
| о, извлачаше из ропства.{S} Она уливаше уље у живот наш, и осветљаваше стазе слободи нашој.{S} |
| p>— Веруј ми, но!..{S} Зар ја да браним уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n= |
| рпски беше скрушен.{S} Крв му се следи, ум помрча, нада ишчезе, снага сломи, и, гледајући рушев |
| крст твој.{S} Нека се ломи тело моје, а ум мој нека се просвети духом твојим.</p> <p>Погурени с |
| а и кад би се видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> |
| оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жаркову обузе трње.{S} У њој се угуши |
| чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одговори жена одлучно.</p> <p |
| ће жена мало прекорно. — Ено, Латиф већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу о |
| ће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да свуд умакли! — одговори Милош и баци поглед редом на све вој |
| е светлости, а не дати им да из тамнице умакну, — то су две супротности, које беше измирила рук |
| а и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да Бог да сву |
| у се ватра за бегунцима.</p> <p>Двојица умакоше, а двојица заглавише на самим вратницама.</p> < |
| жасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати |
| доше крај речице Драгачице, а осветници умакоше гором и дубравом.</p> </div> <div type="chapter |
| ина измиче, а крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спа |
| капију.</p> <p>Кураж беше ту, али срећа умаче.</p> <p>Беше доцкан!</p> <pb n="173" /> <p>У тај |
| вако га ослови:</p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, наш |
| е по гори, и с тешком муком малени број умаче у Ужице.</p> <p> Добрача и Божо похиташе у Драгач |
| ад и потапша Бошка по рамену...{S} Како умаче с коца, тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео |
| дочи, да српски народ има снаге и да је уме развити.{S} Ово сведочанство беше капитал, преко по |
| знати, брат’ Пајсије?...{S} Марко ми не умеде ништа казати...{S} Ђенадије заћута, по том додаде |
| духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да употреби |
| <p>— Тако је, брат’ Павле, али ти ја не умем ништа рећи.</p> <p>— Да немаш ти ког другог? — реч |
| младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малени |
| победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, уместо расположења, осети како га нешто жижи и за срце |
| та на Карановац.{S} Срећа га послужи, и уместо рата, углави пријатељство са Али-пашом.{S} Паша |
| ...{S} Нек буде повише весала.</p> <p>— Умете ли веслати?</p> <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад |
| ти; брзо појмити све у себи и око себе; умети бити данас Бонапарта а сутра Макијавел, — ето то |
| илоша Обреновића.</p> <pb n="178" /> <p>Умети показати силу, кад је сила потребна; бити понизан |
| ог пастира.{S} И када свештеник заврши, умилни гласови за певницом дирнуше у најтање жице родољ |
| олтару. </p> <p>Јектеније се сврши.{S} Умилни глас Авакумов, као оно електрична струја, поче с |
| се душа надима неизмерном благошћу.{S} Умилни и љупки глас младог и дичног Божјег службеника у |
| ма рода свога.</p> <p> Не би за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по |
| оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем з |
| триче...{S} Товар речи потроших, док га умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нест |
| е, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин вара, мож’да је то само знак |
| вољством самог себе разговарао.{S} Овај умиљати поглед улеваше му уверење, да га Спасенија милу |
| та пољуби.{S} По том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из с |
| сних дрвета лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> О |
| } Још кад би се десило, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са осо |
| у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог погледа њеног?!..</p> <p>Тако Ајша па се диже |
| е крају.</p> <p>„Живи стубови“ падаху и умираху.{S} Њих поступно нестајаше.{S} Најзад одјекнуше |
| ири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче |
| ћи ће Тоска старици, пошто је виде мало умирену. — Овде не смете зору дочекати.{S} Опасност вам |
| енија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри ага?</p> <p>— А |
| а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити.</p> <p>— |
| но.{S} Неће Спасенија њихова бити...{S} Умири се, сине, умири.</p> <p>— Како да мирујем, добри |
| ну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме — поче га Бошко благо тешити |
| се припремаше и ствараше план, како да умири рају.{S} Он спремаше план, а Војвода Руднички при |
| ве слабије и слабије, док се са свим не умири.</p> <p>Рањеник издахну.</p> </div> <div type="ch |
| ву час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упита |
| , што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима.</p> <p>Једног вечера |
| вијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора, осврте се кмету и рече:</p> <p> |
| завађене, одузеше им оружје и сташе их умиривати.</p> <p>Обрад дрхташе.{S} Неколико пута покуш |
| рже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да речемо:{S} Боже, помози!...{S} |
| грех?</p> <p>Поп се узневери.</p> <p>— Умирите се ви, боље ће бити...{S} Каква крајина, какви |
| но!...{S} Зар мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашуј |
| тако благе, да их поступно повратише и умирише.</p> <p>За све време млади кмет стајаше као ста |
| </head> <p>Латиф доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и пос |
| са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Марковицу, пређе |
| о оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} О |
| се молити.</p> <p>И кад сврши молитву, умор га савлада.{S} Он се диже, приђе постељи, наслони |
| ане.{S} Јусуф-бег изгуби сваку наду.{S} Умор га савлада, он се спусти на миндерлук, обори главу |
| љено.</p> <p>Седећи на постељи, осетише умор, легоше и поспаше.</p> <p>Старац оста сам.{S} У ду |
| са душе своје.</p> <p>Око по ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му |
| т преча од родитеља!</p> <p>Жарко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очаја |
| Несрећна деца војводина, измучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> < |
| на и не опази кад јој дете, сатрвено од умора, паде и остаде на путу.</p> <p>У тај мах, један м |
| ека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори се мало — рече Ђенадије Стој |
| упи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула.{S} |
| падачи беху готово опкољени, али још не уморени.</p> <p>Они обараху плотун за плотуном, али све |
| се густ облак.</p> <p>„Борило се па се уморило”....</p> <p>Турци снажно продираху у срце Србиј |
| бреме на леђима.</p> <p> — Ти си ми се уморио?</p> <p> — Боме добро, оче — одговори Прока, па |
| n="82" /> и љуто измучише, и кад се већ уморише и крви заситише, кренуше плен и робље, и у Чача |
| ва беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи пре |
| иђе сва згаришта и рушевине, и савладан умором седе на један камен.{S} Ту дрхташе и уздисаше за |
| о и опљачкано.{S} Геније Српски беше на умору.{S} У војсци овлада страх.{S} Вера беше помућена, |
| е целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> |
| , заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији. |
| з луг и испаде на друм.</p> <p>Бошко га умотри и познаде.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Ч |
| одиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> |
| иде га кмет.</p> <p>— Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се под |
| и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> <p>— Ко? — прекиде га кмет.</ |
| — Манојло.</p> <p>— Умр’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p> |
| успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је старцу све јед |
| браше се око кмета.</p> <p>— Мора да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— |
| "28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одговори Стојан.{S} Ја и Бошко б |
| ико се права на то имало, ваља имати на уму, да он некада беше на крилу добре матере, да се на |
| ...{S} О, ви први сејачи, имајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се |
| ој данас господар.</p> <p>— Нека те Бог умудри, сине!</p> <p>— Да Бог да, оче — одговори бег.</ |
| руковођаше је само провиђење.{S} Оно је умудри, да настави онде где је прекинуто.{S} Нека невид |
| гословена, кћери моја!..{S} Бог нека те умудри и сачува несрећној матери!...{S} Анђео Божји нек |
| Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} Сети се Латифа.{S} Немој изгубити и кћер |
| к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри.{S} Саслушајмо молбе њихове!{S} Помозимо им!{S} |
| ног злотвора мање на свету!...</p> <p>— Умукни! — продера се један из гомиле и подиже песницу.< |
| а закуца на врата.</p> <p>Гусле и песма умукоше.</p> <p>— Добро вам јутро! — рече Обрад отворив |
| ђе ваља ковати док је вруће.</p> <p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их |
| ркове руке и виде разорене куће.</p> <p>Умукоше обојица.</p> <p>Кад стигоше до једне рушевине, |
| /p> <p>Не би за дуго а на свома тачкама умуче гроктање пушака.{S} Каки поветарац одагна дим са |
| ад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>„Жива ограда“ беше |
| ад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче.</p> <p>Борба се сврши.</p> <p>Турци освојише кос |
| нце беше већ на смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} О |
| љајући за собом пустош.{S} На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена. |
| као ројеви, узлеташе на гребена и осуше унакрсну ватру.</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по у |
| светитељским гласом.</p> <p>Младићи се унезверише.</p> <p>— На колена, децо моја! — понови ста |
| се десном по образу.</p> <p> Старци се унезверише.</p> <p> — Поздравите Латифа, да ми не падне |
| .{S} Он се саже, начупа повелико бреме, унесе у кућу и разастре у једном крају одаје.</p> <p>То |
| аху и бујаху.{S} И кад држаше да је све уништено, олуја се диже и покоси га.</p> <p>Сретење Гос |
| огатога дома.{S} Све беше разграбљено и уништено.{S} Несрећна деца војводина, измучена и од умо |
| е Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да се потурчим! — поче духовник.. |
| да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> |
| та хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и в |
| Она има још духа и поноса.{S} То треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Мо |
| ше лешеве, разорише овај крвави бедем и уништише отпор педесет голаћа.</p> <p>Србија беше прега |
| јаук не престајаху.{S} Једни наваљиваху унутра, други на поље.{S} Забуна у највећој мери.</p> < |
| отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, бледи и ис |
| беху налик на испосничке ћелије.</p> <p>Унутрашњост лагума беше обасјана слабом светлошћу, што |
| <p>Спољашност Павлова беше веран израз унутрашњости му.{S} Готов је био да врши све на што га |
| <head>Жарко и Спасенија</head> <p> Беше уочи Митрова-дне 1816.</p> <p> Жарко се беше још зором |
| ја широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.</p> <p>То беше гласник са бојног поља |
| он сиђе низ косе јеличке, пређе мораву, упаде у рудничку нахију и похита у Гружу, да притекне у |
| о, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нап |
| акво зло не деси, узе неколико момака и упаде у двориште Латифово.</p> <p>Један од Латифових мо |
| о ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на капиџик.</p |
| и изиђе.</p> <p>Неколико оружаних људи упадоше у кућу.</p> <p>— Ево зликовца! — рече један деб |
| е, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и готово испијене.{S} На место пуних, ружичастих |
| н беше страшан.{S} Очи му беху крваве и упале, а лице изривено сузама, као да га је ноктима пар |
| стајаше као каква авет.{S} Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> |
| S} Изгледаше као мумија.{S} Очи му беху упале, а лице испијено.{S} Сав разбарушен поново клече |
| послушате ли ме, боме ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете |
| што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене разговор на другу страну.</p> <p>Манојлу |
| ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— У горњи гра |
| .</p> <p>— Па ево им куће — рече Жарко, упињући се да савлада уздах, који му се отимаше из груд |
| млада Авакума, збацише тугу и мору, и, упирући погледе своје распећу Спаситељеву, величаху име |
| .</p> <p>— Ако ли мост буде порушен?... упита Селим.</p> <p>— Газићемо! — одговори Саид одсечно |
| врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро.</p> <p>— Јеси |
| , додаде Рустем.</p> <p>— Каква крв?! — упита Тоска потресеним гласом.</p> <p>— Велики број зат |
| е уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена дочекасмо, брат’ Пај |
| ску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћу |
| и Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одг |
| — рече Обрад улазећи.</p> <p>— Куда? — упита га Жарко буновно.</p> <p>— У Рудовце.</p> <p>Жарк |
| нићанин победоносно.</p> <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или н |
| е извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p>— Ја? — упита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онд |
| д брестом.</p> <p>— Је ли тамо Алија? — упита Ахмед</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Да нема ког прикри |
| ковљевиће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p |
| се зацари.</p> <p>— Зар никога живог? — упита Саид Селима, кад овај дође и јави колико је ђаурс |
| ..{S} И тамо је окршај.</p> <p>— Где? — упита војвода.</p> <p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> |
| одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили |
| дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} Све нагло к |
| паметни.</p> <p>— Како јој беше име? — упита Ахмед.</p> <p>— Ана — одговори кмет.</p> <p>— А г |
| Какво нас добро сакупи овде, игумане? — упита он.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта доче |
| х ћете изаћи</p> <p>— А стража, сине? — упита га старац.</p> <p>— Не брини, оче...{S} Ја сам јо |
| изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> <p>— Он ти је спа |
| и.</p> <p>— Ене де!...{S} А ко, море? — упита Манојло, смешећи се.</p> <pb n="44" /> <p>— Има и |
| а степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p>— Не могах |
| и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Погибе, весела м |
| ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где...{S} Само |
| беху момци Латифови</p> <p>— Куда ви? — упита кмет.</p> <p>— У Лопаш — одговори Ахмед, најстари |
| са двеста другова.</p> <p>— А остали? — упита игуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не п |
| ћ.</p> <p>— А ми?...{S} Куда ћемо ми? — упита Жарко.</p> <p>— Заповест је да заузмете Јелицу и |
| <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</p> <p> — Латиф нас прати — одговор |
| авље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.</p> <p>— Бошко, син војводе Ђуки |
| менима.</p> <pb n="149" /> <p>— А ти? — упита бег Стојана, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде |
| <pb n="10" /> <p>— Може ли се газити? — упита ће он после дуже почивке.</p> <p>— Не може.</p> < |
| твој бабо, да је мој Стојан у Бањици? — упита старац безазлено као дете.</p> <p>— Био је јуче у |
| ом жупским, твојим добрим пријатељем? — упита игуман.</p> <p>— А ко ће знати, брат’ Пајсије?... |
| са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — одговори гласник.</p |
| чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми онај Раденко непр |
| /p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? — упита Божо.</p> <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— |
| да је умрла — рече кмет.</p> <p>— Ко? — упита Ахмед.</p> <p>— Домаћица Обрадова.</p> <p>У тај м |
| котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесем кукуруз! — одговори |
| шта о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жив.</p> <p>— Жив! — кли |
| и сав пребледе.</p> <p>— Куда идемо? — упита он побратима.</p> <p>— У село! — одговори Стојан. |
| наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> <p>— Бабо је греша |
| у их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Латифа.</p> <p>У |
| е! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — С киме |
| ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не згази, а |
| није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> <p>— Од |
| ману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Горачића, п |
| глед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> <p>Сел |
| е.</p> <p>— Пристајете ли сви, браћо? — упита војвода присутне.</p> <p>— Пристајемо!</p> <p>— Е |
| рвавити.</p> <p> — Је ли тако, браћо? — упита Рајић.</p> <p> — Никако друкче.{S} Ваља нам се ог |
| одан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Михаило, брат војводин.</p> <p>— Попа Радована.</ |
| p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Ник |
| Познајеш ли ме, побратиме? — поново га упита ага.</p> <p>— То.....ска! изнемоглим и испрекидан |
| .</p> <p>Један од Турака познаде бега и упита:</p> <p>— Каква је то узбуна, беже?</p> <p>— Пожа |
| ело, срете једну старицу, заустави је и упита за кућу Манојла Прокића.</p> <p>Старица му показа |
| а..</p> <p>По том се окрете Спасенији и упита је очинским гласом:</p> <p>— Кћери!...{S} Милујеш |
| у детињу, помилова га и дрхтавим гласом упита:</p> <p>— А где ми је Стојан?</p> <p>— - У Бањици |
| а?</p> <p>— Каква замена? — пренеражено упита ага.</p> <p>— Сестра његова....</p> <p>Ага се сле |
| p> <p>— Јесте — би одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф |
| не да мира.{S} Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође з |
| римети промену на његову лицу, па ће га упитати:</p> <p>— Као да ти се не допада ова наредба?</ |
| о и пољуби се с кметом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да.. |
| јатељски му стеже руку.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Кад ће пустити Бошка?</p> <p>— Кад до |
| ем те као озебао сунце.{S} По том ће је упитати:</p> <p>— Где су ти деца?</p> <p>— У Трнави, ко |
| > Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> — Латиф — одг |
| на Рудник.</p> <p>При поласку, Обрад ће упитати Стојана и Жарка.</p> <p>— А ви?...{S} Куда ви м |
| <p>Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка:</p> <p>— Познајеш ли Тоску?</p> <p>— Как |
| ајнику.{S} Ово га расположи, па ће живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да |
| е, па се договоримо.{S} После ћемо лако упитати и осталу браћу.</p> <p>— Не треба одуговлачити |
| а у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p> <p |
| — Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле? упитаће га ага.{S} Јусуф приђе и поздрави га.</p> <p>— |
| <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? упитаће га ага.</p> <p>— Не брини!</p> <p>— Колико вас |
| друму спасао.</p> <p>— Стиже ли, снахо? упитаће је бег радосно и пружи јој РУКУ-</p> <p>— Једва |
| општи кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одговор.</p> <p>— |
| етио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Не знам...{S} |
| љи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко исприча.</p> <p |
| .</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — одговори Бр |
| /p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му душу прости! — р |
| умилостивих.</p> <p>— Пушта их... а? — упитаће ага нестрпљиво.</p> <p>— Само Бошка</p> <p>— А |
| > — Какав те белај нанесе у ово доба? — упитаће је Милош.</p> <p> — Није белај, већ добра воља |
| лу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине... |
| аме Жарково.</p> <p>— Ти сумњаш, ага? — упитаће кмет, с нагласком, из кога провириваше увређено |
| рковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p>— Ето, војводо!...{S} |
| ...</p> <p>— Како то збориш, војвода? — упитаће га Книћанин.</p> <p>— Ја како ћу друкче?</p> <p |
| ић исприча.</p> <p> — Где је Војвода? — упитаће Жарко.</p> <p> — У Београду...{S} Оста да угова |
| ала — одговори Обрад.</p> <p> — Куда? — упитаће Бошко.</p> <p> — Кући...{S} Зар се ниси куће за |
| уку и рече:{S} Збогом!</p> <p>— Куда? — упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина |
| ва држаше на ногама.</p> <p>— А куда? — упитаће он, упињући се да прикрије узбуђеност.</p> <p>— |
| пребледе.</p> <p>— Где је Спасенија? — упитаће он.</p> <p>Ово питање пресече старицу.{S} Она с |
| </p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул |
| ска.</p> <p>— Колико си повео момака? — упитаће кмет.</p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... |
| не доврши.</p> <p>— Сестра и нећака? — упитаће га ага..</p> <p>Жарко климну главом.</p> <p>— О |
| гледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — упитаће га Божо и лукаво се насмеши.</p> <p>Обрад задрх |
| устемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који стајаше код камина и каву кува |
| м ниси ништа говорила зашто си дошла? — упитаће бег, строго испитујући лице Миличино.</p> <p>— |
| и момак.</p> <p>— Каква је то галама? — упитаће ага оштро вребајући своју жртву.</p> <p>— Тоска |
| едаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> <p>— На збор.</p> <p>— |
| на.</p> <p>— Како се зове ова пећина? — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</ |
| није то онај калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је дух |
| аше побратима.</p> <p>— Имаш ли пара? — упитаће он Рустема пошто се мало поврати.</p> <p>— Имам |
| 143" /> <p>— Браћо!...{S} Је ли вера? — упитаће Ломо сакупљене.</p> <p>— Тврђа од камена! — беш |
| у на сред села.</p> <p> — Је ли вера? — упитаће га ага, сав блед и зелен.</p> <p> — Примам те н |
| о једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је доведе |
| адом кмету.</p> <p>— Каквог зликовца? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> |
| рујете ли у једнога господа Бога Оца? — упитаће их старац.</p> <p>— Верујемо, добри оче!</p> <p |
| оше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>Војводе се |
| омака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке стар |
| аше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, већ отварај |
| е, те право на врата.</p> <p>— Ко је? — упитаће он.</p> <p>— Ја сам...{S} Отварај брзо!</p> <p> |
| м — настави бег.</p> <p>— А Ђенадије? — упитаће жена живо, не одвајајући ока са прозора.</p> <p |
| гледа у агу.</p> <p>— Познајеш ли ме? — упитаће га ага благим гласом.</p> <p>Манојло познаде гл |
| во преда њ.</p> <p>— Куда, побратиме? — упитаће га он.</p> <p>Жарко, као громом поражен, стаде |
| уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> <p>Жарко диже глав |
| аговештења.</p> <p> — Стиже ли, сине? — упитаће га старац.</p> <p> — Једва, оче — одговори мома |
| не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће га старица материнским гласом.</p> <p>Жарко, по |
| у.</p> <p>— Ко беше тај младић, сине? — упитаће Ђенадије Стојана.</p> <p>— Из Горачића — одгово |
| јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p>— Ено га у Самаилу код матере.{ |
| сестро?...{S} Куда ћеш ти, ојађенице? — упитаће Жарко Милицу, која се беше одвојила са децом.</ |
| рад.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, имајући према њему обавез |
| <p>— А имам ли кога молити, синовче? — упитаће ага, видећи да му се савети не слушају.</p> <p> |
| ину лицу.</p> <p>— Баш никако другче? — упитаће ага након дуже почивке.</p> <p>— Никако другче, |
| ућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> <p>— Да не беснит |
| обојица.</p> <p> — Зар ћеш овде, оче? — упитаће Прока духовника након краће почивке.</p> <p> — |
| глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће он старца.</p> <p>Старац га погледа, па слеже р |
| опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђенадије ћуташе као с |
| ли то она кућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — |
| /p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и |
| е и поздравише га.</p> <p>— Стиже ли? — упитаће га Милош?</p> <p>— Стигох, али доцкан — рече Мо |
| но лице Бошково.</p> <p>— Верујеш ли? — упитаће га Бошко након кратке почивке.</p> <p>— Баш у г |
| ове.</p> <p>— Јасте ли се пребројали? — упитаће он Обрада након дуже почивке.</p> <p>— Јесмо — |
| о гледајући у земљу.</p> <p>— Остали? — упитаће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох. |
| ед постеље.</p> <p>— Од кад му позли? — упитаће он старицу.</p> <p>— Од пре три дана — одговори |
| из Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год виде?</p> <p>— Ено |
| има.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> Нико не одговори.</p> <p |
| а чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младога кмета.</p> <p>— Тамо — одговори Жар |
| дукате пободене.</p> <p> — Коме ово? — упитаће он и пропрати обојицу очима.</p> <p> — Теби, а |
| е.</p> <pb n="148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — од |
| а Турчин — рече Бркић.</p> <p>— Како? — упитаће Стојан.</p> <p>— Три дана се тукосмо и град осв |
| е сви у глас.</p> <p> — Бива ли тако? — упитаће Милош.</p> <p> — Бива, војвода, бива! — беше од |
| кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.</p> <p>— Павлов син.</p> <p>— Зар с |
| крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> |
| евољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз |
| </p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> — Ти си ми једини спаситељ —ј |
| у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.</p> <p> — Готово да о |
| ћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Нек буде, како ти ре |
| е Омер.</p> <p>— Ко је овде тамничар? — упитаће непознати.</p> <p>— Ја — беше одговор.</p> <p>Н |
| и руку.</p> <p>— Какав бес уђе у вас? — упитаће понова ага.</p> <p>— Какав бес, стриче?</p> <p> |
| ер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p>— Овде... у селу |
| задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас у |
| це и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> <p>— Жарко се |
| догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.< |
| не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.</p> <p>Војвода см |
| p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> <p> Бркић испри |
| гони.</p> <pb n="170" /> <p>Једног дана упитаће самог себе:{S} Не би ли мудро било да се испита |
| Милици.</p> <p>После обичног разговора упитаће је он:</p> <p>— Састајеш ли се са Ђукићевима?</ |
| е пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег заузе Пожегу! |
| </p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у један мах Стојан и Жарко.</p> <p>— Рудник је |
| убић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио си се од зечева.</p> <p> У тај мах улети у одај |
| о их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе дуго вр |
| нуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако размишљаше, деца јој посп |
| највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше и једно другом приступише.{S} Небројени докази |
| вај нађе у њему другога себе.{S} Они се упознаше, један другом омилише и побратимише.</p> <p>Ба |
| ком поникоше.</p> <p>— Кога ти то, море упокоји?! — упитаће Стојан пренеражен.</p> <p>— Лома! — |
| е у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече Обрад и потапша Бошка по рамену...{S} |
| каза руком задњи крај конака, који беше упола порушен.</p> <p> — Па то је кошара, оче!</p> <p> |
| светиње</head> <p>С овим невољама иђаху упоредо и многе друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уред |
| са, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи сле |
| трана, и грдно их сатираше.</p> <p>Ашин упорно наступаше и после борбе од једнога часа заузе кл |
| а смирају, а борба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још |
| сведочену снагу српског народа вешто да употреби у корист ослобођења своје Отаџбине.{S} Он беше |
| еља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p |
| ку беше пребацио преко колена, а поглед упр’о у даљину, посматрајући брда и долине, ведро небо |
| жити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај му га предаде на |
| Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.< |
| н и Бошко одговараху, а народ, прибран, управи смирене погледе светом олтару. </p> <p>Јектеније |
| да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај незгодан положај беше га толико з |
| а облеће.{S} Њих буна уздиже, они буном управљају.{S} То су вођи, који не изумиру.{S} На место |
| о их стаде претурати.{S} Поглед му беше управљен на манастир.{S} Ваљда премишљаше о злој судби |
| аше обојица.</p> <p>— Због њега дођох.. управо због његове сестре и нећаке — рећи ће ага после |
| пуна премудрости.</p> <p>Жарко дође под управу очеву.{S} То беше кобно по њега, јер очево крило |
| ма беше судбина наша.{S} Имађасмо своју управу и своје главаре.{S} Живљасмо у миру и задовољств |
| > <p>Дошавши близу Мораве, Саид стаде и упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он |
| та, а колена заклецаше Он обори главу и упре поглед у под.</p> <p>— Тако је старче — настави Ру |
| кораке, а он би тек стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово вре |
| /p> <p> — Куд који.</p> <p> Милош стаде упредати брке и мерити жену од главе до пете.</p> <p> — |
| по зрно са својих бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стоја |
| <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— |
| загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти Турке.{S} Они у један мах стадоше и прекидоше |
| ница и Спасенија уђоше.</p> <p>Жарко се упрепасти кад сагледа њихова лица, и у земљу да пропадн |
| е и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лев |
| исутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Васили |
| ваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово светитељско лице и напајаше се истин |
| p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војводо!</p> <p |
| Тоскина...{S} Спасавајмо једно, али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага |
| о и рањено, толико поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, |
| изломљена, — све до ситница оштећено и упропашћено.</p> <p>Тако бесни војска освајачка!.{S} Те |
| војој деци.{S} Он их кажњава, али их не упропашћује; он их доводи у искушење, али их добру учи. |
| везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше ч |
| } Ту се заустави, и, пошто мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једн |
| паси слугу твог, јер се у тебе узда.{S} Упути ме истини својој и научи ме, јер си Бог спасења м |
| редбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саид, помоћник везиров, коме ова |
| уца.</p> <p>Јусуф испрати Милицу, па се упути право на бедем к оној кућици, у којој борављаше Ђ |
| >Саид ободе коња и оде.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, |
| арица му показа руком.</p> <p>Стојан се упути на ту страну и дошавши до једне куће сјаха, приве |
| Обрад и пође уз речицу.</p> <p>Жарко се упути за њим.</p> <p>— Ено воденице! — примети Обрад и |
| а.{S} За тим се диже, изиђе из одаје, и упути се у двориште.</p> <p>Дошавши до кућних врата, из |
| тра дан Јусуф-бег рано изиђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — |
| сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади на белцу |
| градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p>Пред капијом беше Омер.< |
| } Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути се право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек |
| > <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на |
| зи из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошко изиђе из дружине, к |
| предаде коња сапутнику, рече му нешто и упути се за старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходн |
| , дође до речице Драгачице, пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну |
| дохвати се најважније косе, и идући њом упути се право Крушевцу.{S} Уз пут одашиљаше мања одеље |
| > <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — |
| рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} Глава јој беше оборена, а из |
| нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по |
| манастирске.{S} Беше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му јо |
| На Морави не нађоше никога, и с тога се упутише у Београд.</p> <p> Кад беху близу Београда, сус |
| е што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу Мораве.{S} Кад стигоше на један киломе |
| е, прикривене између стаја, искрснуше и упутише, се на задња врата Манојлова дома.</p> <p>То бе |
| Затим оставише врт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше ве |
| етници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Лом |
| урци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Ево потпоре |
| ис, из двеста грла захори се громко:{S} Ура!{S} Живео војвода!</p> <p>Пајсије задрхта, скочи из |
| е капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— Ура! — понови дружина.</p> <p>— Живео Ломо! — кликну Жа |
| <p>— На Потајник!...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Н |
| до да им Турци зађоше за леђа.</p> <p>— Ура!..{S} Ура!... зачу се са виса Потајника.</p> <p>— Е |
| олова из једног грла кликнуше:</p> <p>— Ура!...{S} Живео војвода!</p> <p>Старац сав задрхта.</p |
| и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У овом полож |
| у луг и изгуби се.</p> <p>Кад стиже до урвине пред Петровцем, неколико оружаних људи искрснуше |
| о бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’те се, соколи! — |
| дне раскрснице, ударише десно, сиђоше у урвину, пређоше поток, попеше се на противну страну и д |
| ноге друге.</p> <p>Турци, нашавши да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема |
| риступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских |
| да су уредили све како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема бе |
| араше редом сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, иш |
| од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна половина.{S} Злаћ |
| атром.{S} Непријатељ наступаше с дивљим урликом ломећи се по неравном земљишту <pb n="14" /> и |
| S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по свима |
| свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тресак проламаше ваздух, и кроз некол |
| и и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ватра сипаше с обадве стране |
| ву своју генијалност.{S} Његови трудови уродише добрим плодом, и кад се врати својима, врати се |
| на мегдану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У то |
| шући матер и напајајући се духом њеним, усађиваше у себе основне врлине, важније од свих потоњи |
| ати.{S} Она поставља основ душе детиње, усађује <pb n="90" /> прве клице, њих негује, духом зал |
| обратиму.{S} Беше тужан.{S} Очи му беху усале, а лице потамнело.</p> <p>— Побратиме! — рече он |
| горњим.{S} За тренут ока Рајић се нађе усамљен.</p> <p> — Не тако! — тужно процвиле Рајић и пр |
| зу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење.{S} Овом ман |
| уше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пуна смелости, непомична к |
| еда.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај топова!</p> <p> „Тешко побеђенима! |
| уста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На месту њиховом |
| високим зидовима.</p> <p>Кућа личаше на усамљени манастир.{S} Голи зидови, подигнути од камена |
| поздрав стиже од Милоша?...{S} Остаћемо усамљени.</p> <p>— Војводо — прихвати игуман мало јетки |
| лни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, кад кад у тврдим градовима.{S} Сло |
| зише Жарка, оставише другове и похиташе усамљену јунаку.</p> <p> Дођоше и видеше мртва Стојана |
| аза, искочиле беху модре јагодице, а са усана ишчез’о онај благи осмејак, којим некада продираш |
| лошево разнесе се по свем Српству, и са усана свих Срба диже се к небу похвална песма: „Тебе Бо |
| {S} На лицу му блисташе радост, а преко усана превукао се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави ч |
| Ајшу.</p> <p>Ајши задрхташе мишићи око усана.{S} У место одговора, она обема рукама стиште гла |
| благ осме јак превуче се преко орошених усана.</p> <p>— Познајеш ли ме, побратиме? — поново га |
| <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме.{S} Добоши ударише |
| беже ка Ужицу.</p> <p>То рече Бркић, па уседе на коња, опрости се с дружином и одјури низ Морав |
| p> <p>— Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња.</p> <p>Селим му приђе и рече на уво:</p> |
| а.{S} По том рече жени да се пење, а он уседе на коња и одјури.</p> <p>Кола пођоше.</p> <p>Жена |
| Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о коме нам |
| се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тр |
| е главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S} Прсти |
| p> <p>Млади кмет задркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неко |
| има диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Жене и деца ударише у писку.{ |
| </p> <p>Жарку јурну крв у лице и сав се ускомеша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? |
| и га Латиф сурово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема виш |
| .{S} И кад год би се овог јунака сетио, ускомешао би се сав и нехотице изустио: „Ти си победио! |
| о.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зна куда.{S} За тренут ока, |
| су се и пушчана ватра.</p> <p> Турци се ускомешаше, али се брзо прибраше и са још већом жестино |
| на у један мах оживе.{S} Саидови редови ускомешаше се.{S} Очас се диже узбуна.{S} На све стране |
| к.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим треском разлеже с |
| ца, дође се до једне тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни |
| у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати |
| <p>Кмет се зграну.{S} Пламен га обузе, усне му задрхташе, очи дођоше као две жеравице, душа му |
| ад су мирни и послушни — примети бег, а усне му се разведоше.</p> <p>— Добро, боме, прођосте!.. |
| ар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, умири, побратиме |
| х она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јој сузе.{S} |
| <p>Кмет ћутке посматраше агу и грицкаше усне.</p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођо |
| рст више главе.</p> <p>Обраду задрхташе усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати |
| . а? — рече кмет, а очи му закрвавише и усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како! |
| ца ага.</p> <p>Жарку се окрете соба.{S} Уснице му задрхташе, а лице побледи.</p> <p>— Тако ти ј |
| > <p>Обрад ћуташе и у земљу гледаше.{S} Уснице му модре, а образи још зажарени од прве ватре.</ |
| е му беху као две руже, очи зажарене, а уснице дрхтаху.</p> <p>— Ја сам грешан син, нано, — реч |
| ојане? — прошапута она и развуче румене уснице.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се з |
| ошко подиже главу, набра повије, подави уснице и отпрати кмета оштрим погледом.</p> <milestone |
| у пре 2 — 3 дана.</p> <p>— Жарко подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га |
| ораше у себи овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и |
| веста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова |
| уд ће нам душе, ако увучемо народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан |
| устем.{S} Тоска је све покушао, и једва успео да вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! |
| ј страни подпору његову, он је прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадов |
| о...{S} Сваки је почетак тежак.{S} Први успеси биће најмоћнији таламбаси.</p> <p>— Да... али за |
| му је и место.{S} Он беше авангарда.{S} Успех другога потиче из моћи првога.{S} Сваки дипломата |
| ања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{S} Сваки је мир оружан, и |
| родну.{S} То беше нужна погодба за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p> |
| за даљи успех.{S} Витешки дух припреми успех дипломати.</p> <p>Војвода Руднички појми свој пол |
| ођа ужива, прва је и најважнија погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растроје |
| Жарково на све могуће начине, оста без успеха.{S} Да јавно изиђе са својом жељом, није смео ни |
| пут окуша срећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положа |
| ији таламбаси.</p> <p>— Да... али за те успехе треба много добрих мишица.</p> <p>— Биће их, вој |
| беше сатрвено.{S} Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа..{S} Жудео је да се што п |
| {S} Аврам и Рашковић заузеше положаје и успешно одбијаху нападе непријатељске.</p> <p>Већ проте |
| н к’о никада дотле, с обореном главом и успламтелим образима, приђе Спасенији и пружи јој руку. |
| казала, Латиф дојури у стан Ћајин и сав усплахиран повика.</p> <p> — Ђаури!</p> <p> Ћаја немарн |
| роби кроз светину, приђе игуману и, сав усплахирен, рече:</p> <pb n="59" /> <p>— Турци, оче!</p |
| Колко за тренут ока, он се врати и сав усплахирен рече:</p> <p>— Море, то је он!</p> <p>— Ко? |
| у Горачиће.</p> <p>Требаше му још да се успне на један брежуљак, па да види дом свога ујака.</p |
| уа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.< |
| ц им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу.{S} Он задркта и заплака с |
| смештене све патње и невоље и све драге успомене из прошлости.{S} Из њих истиче уље, које блажи |
| овољно.{S} Оживљаваше у њему најстарије успомене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко |
| а и варошима...{S} Све беше још у живој успомени.</p> <p>Олуја оставља за собом пустош.</p> <p> |
| ико она више слабљаше, у толико он јаче успораваше кораке.{S} Једва баше превалио пола пута, а |
| Сваки нека се у памет узме!{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф св |
| учак беше отпочео у велико.{S} Прока је усрдно точио и служио.{S} Он осећаше како му буклија св |
| } Игуман Пајсије врло га је радо имао и усрдно дочекивао.{S} Кад и кад сакупили би се сви прија |
| , Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно недостајаше: он н |
| очи крваве, искрљештене, готово испале; уста разјапљена а језик испао.</p> <p>Тоска се стресе.{ |
| S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пал |
| наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу ст |
| на прокламација, која је икад изашла на уста великих војсковођа, беше реч Милошева: „Рат Турцим |
| . знаш! — промрмља кмет и метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу |
| <p>— Погибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру |
| реч Милошева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четниц |
| обузе.{S} Из очију му севаху муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће по |
| у и тело.{S} Очи му беху жеравице, а из уста сипаше бес, као јара из зажарене земље.</p> <p>Жар |
| творене капке вираху му тамне очи, а из уста, орошених ситним знојним капљицама, избијаше силна |
| што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунаци осташе и даље непомични. |
| јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у селу?</p> <p>— Па и није.. |
| о! — одговори дете извадивши свиралу из уста.</p> <p>— Одакле си, мали?</p> <p>— Из Белушића.</ |
| мар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук, диван наук.{S} Старо и мла |
| Удешавајући брчиће удешавао је и очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би |
| оје су га очи виделе — одговори Бошко и уста.</p> <p>— Преварио си се, соколе!</p> <p>— Ено ти |
| меша.</p> <p>— Али ко ће свету запушити уста, сине? — убрза ага, не би ли повратио кмета.</p> < |
| ибе!..{S} Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уб |
| шева: „Рат Турцима!“ Она оде од уста до уста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похита |
| сја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Марта! — вик |
| бо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче |
| речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо |
| ног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на матер, по некима на оца. |
| дићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то праведан.</p> < |
| , орловскога носа, малених и непомичних уста, — у свему слика врсног и поносног оца.{S} У руци |
| рана.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу свога Врховног Вођа, да бра |
| аваше прашину на земљи Кад угледа жену, устаде и живо јој пође на сусрет.</p> <p>То беше Милица |
| вник и пође уз степенице.</p> <p> Прока устаде, подиже бреме на леђа и пође за Ђенадијем. </p> |
| ш, добри Жарко! — рече жена радосно, па устаде и зграби му обе руке.</p> <p> — Пуштам га...{S} |
| но.</p> <p>— Е, лепо сине, — рече ага и устаде. — Кроз дан-два оне ће бити у своме дому.{S} Тво |
| је Молер с коњицом! — рече Милош живо и устаде.</p> <p>Војводе поскочише и пођоше на сусрет.</p |
| дмори се мало — рече Ђенадије Стојану и устаде.</p> <p>Сва тројица оставише сто и пођоше у кона |
| е душе, изнемогле, обурване и скрушене, устадоше и приђоше му руци.{S} Ага трже руку, загледа с |
| чини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише ране, загрлише се и пољубише.</p> < |
| > <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устадоше и, држећи руке на прсима, смерно га поздравише |
| <p>У том стиже Тоска.</p> <p>Мати и кћи устадоше и полетеше му на сусрет.</p> <p>— Не бојте се! |
| {S} То беше преко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</ |
| необично расположен.</p> <p>Отац и син устадоше, погледаше тамничара и спазише на њему нешто н |
| , ломљаху се једно преко друго, падаху, устајаху и опет бесомучно јураху напред.</p> <p>Пратња |
| може бити.{S} Он је погинуо, а мртви не устају....{S} Ја сам се упознала.</p> <p>Док она тако р |
| е: „Коси, бане, како си почео!“</p> <p> Устанак беше захватио већ сву земљу и раздрмао оне у Ст |
| .{S} Ово село беше остало без кмета.{S} Устанак га беше прогутао, а то беше тренутак, кад Горач |
| ода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која за собом остави пус |
| кметове.</p> <p>Сила притисну земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а по |
| бију пређе на неколико година пред први устанак.{S} У први мах живљаше у Горачићима, а у послед |
| d>Жарко прима аманет</head> <p>Таковски устанак мало по мало разбукта огањ по свој земљи.{S} Гл |
| ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен!</p> <p>У животу народа има |
| емо сутра наћи Бошка међу живима!...{S} Устани и благосови кћер своју.</p> <p>Старица се лагано |
| еше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марковцам, сада, после пор |
| , скрену лево са својим братом и триста устаника, нагне кроз планину и изгуби се.</p> <pb n="83 |
| орба још не умуче.</p> <p>Упорно држање устаника огорчи Ашина.{S} Он прикупи још јаче крила и р |
| лево, зађе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мор |
| таде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80 |
| ча редове и са највећом жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, зб |
| а и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном тренутку загрокташе пушке |
| .{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајникова, од највише |
| .</p> <pb n="77" /> <p>То беше кобно по устанике.{S} Они беху претешњени са свих страна, и узру |
| таничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад |
| рећу.{S} И окуша је, али без успеха.{S} Устаници, стојећи на својим узвишеним положајима, не ос |
| } За првим треском разлеже се други.{S} Устаници се пометоше.{S} Једни ударише лево, други десн |
| беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он пројури кроз Марковицу, |
| азова турски ланац, збиваше се све више устаници беху опасани живим зидом.{S} Ватра сипаше са с |
| !...{S} Јуриш!</p> <p>— Ура! — кликнуше устаници, па нагрнуше за војводом.{S} Не беху прејурили |
| !...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници један другом, ломећи се преко неравна бојишта. |
| } Турци навалише са свих страна, али их устаници сложно дочекиваху и узбијаху.{S} Аврам и Рашко |
| ја ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху са свим истиснуту.{S} Турци заузеше висов |
| а и крену се у правцу Потајника.</p> <p>Устаници оборише пушке на руке и пођоше за војводом.{S} |
| ломећи се преко неравна бојишта.</p> <p>Устаници беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, |
| и јурну кроз редове Ћор-Зукине.</p> <p>Устаници испалише по један метак, потекоше за војводом, |
| упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устаницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао |
| а у Гружу, да притекне у помоћ тамошњим устаницима.{S} Али доцкан беше.{S} Ђаја паша беше већ п |
| стране, позивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко вре |
| {S} Пушчана зрна зафијукаше кроз редове устаничке.{S} Леса беше испроваљивана.{S} Устаници пада |
| два пута редове ојачаваше и на положаје устаничке јуначки јуришаше, и оба пута беше узбијен.</p |
| притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали, руш |
| ријатељска сваког тренутка све јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, а |
| а Ашин још никако да продре кроз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута при |
| два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио два-три пута немарно по одаји, па се в |
| у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, |
| још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се д |
| ија и силнија.{S} Турци продираху оздо, усташи слетаху озго.{S} Начини се окршај.{S} Редови се |
| а нешто опази.</p> <p>На Потајнику беху усташи, под заповедништвом Лома и Обрада Момировића.</p |
| наде другове своје и охрабри се.</p> <p>Усташи, ојачани овом потпором, прибраше сву снагу и оча |
| ху се по косама, крвљу орошеним.</p> <p>Усташи излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Тур |
| е.{S} Врховни Потајника беху прикрпљени усташима.{S} Пред њима беше Рашковић, са Аврамом и Стој |
| , слободно и поуздано, без премишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се. |
| ет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Домаћица се |
| Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стојан и |
| а се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад.{S} У том одјекну трећи тресак па и чет |
| ући Жарковој необична живост.{S} Све се устумарало, ради и припрема.{S} Марта и Станица да спад |
| спасао са децом.{S} Овој сиротици беше уступио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданов |
| љубави.{S} Пријатељ може пријатељу све уступити, само не ону коју љуби.{S} Стојан и Жарко имађ |
| ага, па диже прст и запрети да се ниси усудио!</p> <p>— Нити сам зло радио, нити ћу радити — о |
| пасен је, али мало потеже.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага п |
| еко обичаја.{S} Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице |
| је — одговори духовник.</p> <p> И наста утакмица међу сељанима.{S} Једни даваху пет, други десе |
| </p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче се Божо.</p> <p>— Ено им Медведника.</p> <p>— У Н |
| Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.</p> <p>— Да не пренаглимо? — рећи ће Ми |
| Ћаје.</p> <p>— Е?</p> <p> — Тако је! — утаче се Добрача. — Гуја је то.{S} Познајем га још из п |
| и Бошко живо.</p> <p>— Не тако, сине! — утаче се мати — Жарко се бринуо о нама очински.</p> <p> |
| м рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p>— Прави С |
| </p> <p>— Договор кућу гради војводо! — утаче се Радовић из Равни.{S} Зашто смо се овде сакупил |
| их мишица.</p> <p>— Биће их, војводо, — утаче се Ломо.{S} Народ се прикупља.</p> <p>— Прикупља, |
| > <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> — Далеко је од добра...{S} Ваља |
| века.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац Ђенадије.</p> <p>— Врло добро! — рече игу |
| а...</p> <p>— Има, али му нису рођена — утаче се кмет.</p> <p>— Од сестре — прихвати Обрад.</p> |
| нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин.</p> <p>— Не више?</p> |
| ода.</p> <p>— Удримо јаче у таламбасе — утаче се Ломо, скидајући пушку с рамена.</p> <p>— Разас |
| </p> <p>— Пошалих се као с пријатељем — утаче се Божо са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шал |
| одговори Милош.</p> <p> — И ја с њим — утаче се Книћанин и спусти руку на раме Рајићево.</p> < |
| о знате.</p> <p>— Ово је већ догрдило — утаче се Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му |
| — настави Бошко.</p> <p> — Доведи их — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — пр |
| Заповест је његова да у данима искушења утврдимо веру своју, служећи му духом и истином.{S} Наш |
| ногих веза, а особито пријатељство беше утврдио с газда Манојлом Прокићем и Глигоријевићима.</p |
| сао, јер требаше рају обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похвата |
| и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем.</p> <miles |
| ећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише га: огњем и ланцем, сабљом и коцем |
| обезглавити и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамниц |
| араше у обе обале.{S} Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да послужи за привремени мост |
| одсечени, састављени, попречним гредама утврђени и у воду спуштени.{S} То беше сплав, који крај |
| он згодно послужити приликом увођења и утврђивања нове управе, потражи га од Серчесме, и овај |
| отресала душу.{S} Припомагати увођење и утврђивање турске управе у Србији, за њега беше то исто |
| {S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у стаду својему!{S} Зар сад да напустиш |
| , субаше, — све се размили по Србији да утврђује мир, а то ће рећи: да у њој уништи дух слободе |
| доби заповест, да рају умирује и власт утврђује.{S} Он зађе по Драгачеву и постављаше кметове. |
| преврнути.</p> <p>— Неће, стриче!...{S} Утераћемо им памет у главу.</p> <p>— Мислиш?...{S} Зар |
| </head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страшном месту постојати.</l> </quot |
| има.{S} Српски народ беше кадар стићи и утећи, и на страшном месту постојати.{S} Ове карактерне |
| еха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад год би је кришом погле дала, уздахнула би |
| У њој му беше све благо, сва нада и сва утеха.{S} Спасенија га дочекиваше и испраћаше као мати |
| нестало и све је издало.{S} Још једина утеха беше јој Спасенија....{S} Али каква утеха!{S} Кад |
| ове подвиге.{S} Оне су мелем невољама и утеха у данима искушења.{S} Струне њихове, струне су ср |
| и снегом прошараних висова, долажаше му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе ср |
| беше ни мрава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које |
| /p> <p>Стари и млади, кад им је требало утехе и савета, долажаху к њему и он их исцељаваше.</p> |
| ће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху своју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером |
| нагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p>Након оног крвавог вечерња |
| ан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу п |
| че и злопате.{S} Никога да их прихвати, утеши и заштити.{S} Патња и невоља обурвале их.</p> <p> |
| ке...{S} Опет ће Стојан твој бити...{S} Утеши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље |
| о тужи и за тобом нариче.{S} И никад се утешити неће.{S} У теби закопава сву радост и сву утеху |
| ома, а да милосрђем и гостопримством не утираше сузе нејачи српској.{S} Поп Василије беше први |
| продире у срце његово?</p> <p>Силан је утицај материн.{S} Њена је реч љупка и блага, али моћна |
| у, од пријатеља до пријатеља и сав свој утицај беше употребио, да истргне невољнике из зверских |
| везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је рђавих последица.{S} Л |
| човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он беше роб ласкачима, и ови га освојише.{S |
| ше — рече ага, па се диже и приђе да га утиша...{S} Није то тако опасно.{S} Неће Спасенија њихо |
| p>Протече прилично времена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Б |
| а својим знатно припомагаше ди се неред утиша.{S} Ово његово посредовање имало је и ту добру ст |
| у све краће и слабије.{S} Најзад се све утиша.{S} Још котлац само играше, али све слабије и сла |
| аху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша.{S} Старац га проведе кроз лагум и доведе до једн |
| у се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Присутни погледаше у правцу одакле глас допир |
| ане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати и одговарати |
| >Спремаше се олуја, а пред олују све се утиша, — не из жеље да буде спокојно, већ да са страхом |
| аде под ударцима кундака.</p> <p>Све се утиша.{S} Нема ноћ поново се зацари.</p> <p>— Зар никог |
| а моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је б |
| адној срећи.{S} Пошто се разабра, пошто утиша и себе и децу, пошто им обриса сузице, подиже гла |
| дати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млади кмет беше згран |
| оче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поче га блажити ага.{S} Млад |
| у муње, а из уста сипаше огањ.</p> <p>— Утишај се, сине — рећи ће поново ага, видећи га тако уз |
| ац.{S} Ваљало је стару потку истргати и уткати нову.{S} Или боље рећи: ваљало је кроза сина про |
| у својом искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ов |
| ко осети умор, седе на праг дома свог и утону у море, пуно очајања и страхоте.{S} По том се диж |
| три пут на истоку играше клону западу и утону.</p> <p>После светлости наступи тама......</p> <p |
| т Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, беш |
| убота... сутра недеља.... понедеоник... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш о |
| лаговештење</head> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода |
| потлачене и бесправне, тражила је своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама |
| има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неком замак, неком тврди град; неко |
| му утеха која га крепљаше...{S} Ми смо уточиште слободе српске, не бојте се, синови!{S} У наши |
| роз много векова оне имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За к |
| и нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој вереник!?</p> |
| евољника; кад процвиле све, па и дете у утроби материној; кад помоћи ни с које стране не беше, |
| p> Жарко се сети родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обр |
| рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, војво |
| рну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поздрави се са њим и пође.{S} Но |
| и са Ђенадијем и изиђе.{S} При растанку ућушну Омеру у руку један замотуљак и рече му:</p> <p>— |
| оласку.{S} По том диже прст више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43 |
| } Он скочи као бесомучан, отвори врата, ухвати се руком за перваз и грозничавим гласом рече:</p |
| це.</p> <p>Стојан крочи и другом ногом, ухвати се за перваз, отвори своје плаве очи, и једино, |
| еко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе |
| !...{S} Гладан сам, — рече најстарији и ухвати га за руку.</p> <p>— Зима ми је — додаде друго.< |
| знаће она уља кмет-Павла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почи |
| ? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо неке старце — одговори момак живо.</p> <p> — |
| емена док се Обрад утиша.{S} Другови га ухватише испод мишке и приведоше Божу.{S} Завађени се п |
| ви се измешаше, непријатељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање |
| епознати приђе Омеру и рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изи |
| S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима уста мојих.{S} Отварам за причу уста |
| > <p>Пајсије и Ђенадије претворише се у ухо.{S} Они и не опазише кад Стојан прекиде причање.</p |
| држи гусле, гуди и пева.{S} Остали се у ухо претворили.</p> <p>Обрад махну руком и Жарко приђе. |
| ркову.</p> <p>Сва дружина претвори се у ухо.</p> <p>Обрад стајаше као стена и гуташе сваку реч |
| а и оком не тренуше.</p> <p>Јунаци се у ухо претворише.{S} Песма гусларева диже их и собом поне |
| ве снаге али у заман.{S} Њена вриска не уцвели срце отмичара.{S} Не беше никог да јој помогне У |
| хвати њега и његова побратима Рустема и уцени им главе.{S} Тоску задржа, а Рустема пусти да нов |
| несе.</p> <p>Газда Манојло дозна за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по г |
| де је прекинуто.{S} Нека невидљива сила учаше је, да се рђаве навике саме ниште, кад се добре п |
| ојска Саидова поче ступати и одговарати учестаном ватром.</p> <p>Урнебес се поново диже.{S} Ват |
| ; он их доводи у искушење, али их добру учи.</p> <p>Кад у Србији после несреће 13. би порушено |
| топљену крвљу српских синова, прегазе и учине крај слободи њеној, навалише са свих страна.{S} С |
| би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега, посла кмета горачићског, |
| сат пре поноћи.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> |
| ративши се у одају. — Друге ти нема.{S} Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} |
| <p>Бошко и Стојан послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p> |
| ише се у један понор и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу |
| држати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у |
| >— Тамо — одговори Жарко тихо.</p> <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага с |
| — одговори Обрад и пружи руку.</p> <p>— Учини... знаш... неће ти бити криво.</p> <p>— Не брини, |
| тај мах низ степенице, и његова појава учини крај свађи.</p> <p>Ага Тоска остави двориште Лати |
| осветљаваше стазе слободи нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манаст |
| послу</head> <p>Одсуство младога кмета учини се Тоски врло дуго.{S} Бојећи се, да му се какво |
| } Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему, ти |
| че ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само |
| е по градини разастире платно, па му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво |
| на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с ду |
| е, а Омер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</ |
| ице.{S} Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљ |
| веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир с |
| а одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="66" /> <p>Сутра дан |
| вор.</p> <p>Детета нестаде.</p> <p>Тако учини и са остало двоје деце.</p> <p>— Сад ви! — рећи ћ |
| али празну пушку?{S} Није ли боље да то учини непријатељ?{S} Оставимо њему да бира, а једно ће |
| решен да их погуби, ако би му се невера учинила.</p> <p> Жарко, окружен са двадесеторицом своји |
| ка се не руши без воље његове.{S} Он је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{ |
| , а нарочито са многих услуга које беше учинио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али ј |
| обрачи...</p> <p>— Ти, Алекса, добро би учинио да одеш у Драгоње до Лома те да се са њиме спора |
| е дао Бог, сине.....{S} Никоме зла ниси учинио.</p> <p>— Јесам, нано.{S} Овде ми се нешто свали |
| <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је |
| а се врати у слободу.{S} И би ово давно учинио, да га пријатељи не одвраћаху.</p> <pb n="30" /> |
| овог да не примим?!..{S} Та бегом ћу га учинити.</p> <p>— Е лепо, синовче.{S} Доћи ће ти момче, |
| Знаш какав је Скопљак?{S} Могу још горе учинити.</p> <p>Ага обори главу и заћута као стена.</p> |
| дајицом назива?...{S} Не, то неће Жарко учинити.</p> <p> — Ох, Боже!...{S} Пропала сам сиња кук |
| му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене лево, |
| <p> — Главе ћемо пре изгубити, него то учинити — одговори момак, па приђе аги, прими кесу и ст |
| олити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p>— Ле |
| p>— Е онда морате ноћас у лов.</p> <p>— Учинићемо све за пашу, одговори Ахмед.</p> <p>— Али је |
| те неће заборавити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје |
| , брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно ће ићи...</p> <p>— Е |
| у промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све за спас брата свога — рече Спасенија и широ |
| <p>— Учини све како ти рекох.</p> <p>— Учинићу.</p> <p>Ага се осврте Бошку:</p> <p>— - Ето, та |
| и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Пајсије!{S |
| ече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних.{S} Будите спокојни.{S} Из куле вас изведосмо, а |
| p>Жарко га збуњено погледа.</p> <p>— Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца |
| еби.{S} Сву ћу ти децу повратити.{S} Не учиниш ли ништа, слободно се не враћај.{S} Поклаћу их с |
| p> — Пропусти злотвора кроз гору.{S} Не учиниш ли то, немам ти се куд враћати.{S} Ноћас ме крвн |
| које Жарко даде о нежности свога срца, учинише да Спасенија у њему нађе достојног заменика прв |
| е, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали.</p> <p>За све време Авакум певаше |
| ожо опалише по један плотун.{S} За њима учинише то исто Книћанин и Мутап.</p> <p> Турци се не з |
| пиштољ и запе га.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>У том тренутку предња врата прс |
| тупи корак напред.</p> <p>Јусуф и Јашар учинише то исто.</p> <p>— Везујте их!</p> <p>Три момка |
| С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} Остаје сад још једно, и то |
| <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p |
| атиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџ |
| <p>НАПИСАО</p> <p>К. П.</p> <p>БИВ.{S} УЧИТЕЉ</p> <p>(Одштампано из „Дела“)</p> <p>БЕОГРАД</p> |
| итана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говораху они, који у млад |
| ни, дају тип карактерима.{S} Кад врлине учмају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу |
| /p> <p>— Примише ме! — рече она радосно ушавши у одају.</p> <p>— Нек је са срећом! — одврати Ју |
| <p>— Помози ти Бог, војводо! — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде |
| пређе ову и упути се право селу.</p> <p>Ушавши у село, срете једну старицу, заустави је и упита |
| ћанин и Дринчић.{S} На левом крилу беху ушанчени Луњевица и капетан-Божо, до њих Обрад са Бошко |
| p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легне, кад ето ти ј |
| клетву одржати.</p> <p>Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и з |
| граја.{S} Ага стаде као укопан и начуљи уши.</p> <p>Граја све већа.</p> <p>У том се отворише вр |
| пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком положају проведе д |
| оване раје, никакав глас не допираше до ушију Сулејманових.</p> <p>Латиф пројури кроз Драгачево |
| дан километар, а неки топот допре му до ушију.{S} Он заустави коња.{S} Топот постајаше све јачи |
| т, с великом главом и дебелим клемпавим ушима.{S} Коса риђа кратка и ретка, лице ћосаво и разву |
| је на њему.{S} Слепе очи да искоче, а у ушима као да беху смештене батерије.</p> <p>Он се врати |
| аше.{S} Срце му закуца као у детета а у ушима му силно затутња.{S} Он скочи из постеље, лагано |
| е без основа.{S} Они имађаху пред собом факта, и на овима засниваху своје закључке! „Какав отац |
| Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, леп |
| чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Латиф стајаше као осуђеник, и кад Жарко о |
| и зликовцу, да му ни длака с главе неће фалити.</p> <p> — Пушташ га... пушташ, добри Жарко! — р |
| да вековима приповедају обест свемоћних фараона, тако Божјом руком сазидани Овчар и Каблар оста |
| ке бедеме.{S} Са њим иђаху два бега:{S} Фејзул-бег и Јусуф-бег, и још неколико пратилаца.</p> < |
| ућица... тамо код Небојше? — упитаће га Фејзул након дуже почивке.</p> <p>— Јесте — би одговор. |
| калуђер из Благовештења? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Јест...{S} То је духовник Ђенадиј |
| "148" /> <p>— Ко су ово? — упитаће Ћаја Фејзул-бега.</p> <p>— Ово је Ђенадије — одговори бег и |
| има послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надзорница.</p> <p>— Да ли ће |
| на Ану пошто се мало утиша.</p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p |
| шити.{S} Ћаји је потребна кућа — додаде Фејзул.</p> <p>— Ко ће је извршити?</p> <p>— Ти.</p> <p |
| еки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p>Јусуф се прену, подскочи с миндерлук |
| ох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p>— Од кога? —</p> <p> |
| <p>— То су два брата Јаковљевића — рече Фејзул-бег.</p> <p>Ћаја се врати Ђенадију.</p> <p>— Ода |
| пита Јусуф.</p> <p>— Јест.... ти — рече Фејзул, па онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</ |
| одговор.</p> <p>— Да упитам Ћају — рече Фејзул па се окрете и оде.{S} Јусуф оста поражен.{S} Је |
| {S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те |
| ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је пожар испод Зиндан-Капије.{ |
| еност.</p> <p>— У горњи град — одговори Фејзул.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У горњи град...{S} Она |
| у собу уђоше две женске.</p> <p>То беху Фејзул-беговица и Милица.</p> </div> <div type="chapter |
| у очајање и сву му снагу одузе.</p> <p>Фејзул примети промену на његову лицу, па ће га упитати |
| ма.</p> <p>— Знаш ли какву кућу?</p> <p>Фејзул поново слеже раменима.</p> <p>— Каква је она кућ |
| уф. — Само не знам куда ћемо их?</p> <p>Фејзул-бег слеже раменима.</p> <p>— Знаш ли какву кућу? |
| tion" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне после овог узбуђења, а вра |
| </p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестр |
| и нашој.{S} Она учини те васкрсосмо као феникс из пепела.</p> <p>Манастир беше источник вере.{S |
| е тамничке отворише се.{S} Омер, држећи фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече:</p> |
| Бог буде у помоћи! рече Јусуф, па скиде фес и прекрсти се.</p> <p>По том приђе жени и ниским гл |
| судити! — рече Обрад љутито, па натуче фес на главу и удари руком по сред пушке.</p> <p>— Биће |
| погнутом главом и узбуђено пресавијаше фес рукама.</p> <p>Латиф се мало умири, дође до прозора |
| ознат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену дуга |
| о прими новац, пољуби оба старца, метну фес на главу и весело одскакута кући.</p> <p>Ђенадије б |
| дија, па се измаче мало назад, и ломећи фесић рукама, погледа у Ђенадија и кроз осмејак рече:</ |
| обрад, у лепом турском оделу, с високим фесом на глави:</p> <p>— Познајеш ли ме, оче? — упитаће |
| "40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} Ако обоје мо |
| нигде ни једне звезде.{S} Студен ветар фијукаше кроз густо грање.</p> <p>Жарко и даље спаваше. |
| } Он тражи кривца, и увек га налази.{S} Философија се против тога буни али нема права. <pb n="1 |
| ази уза зид један стари раф, приђе, узе филџан, донесе га и посади се према аги.</p> <p>— Дед ј |
| .</p> <p>— Дед једну — рече ага, па узе филџан и насу из ибричета.</p> <p>Бег сркну два-три пут |
| ц.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, сркну неколико пута, остави га, диже главу и по |
| p> <p>Бег сркну два-три пута, па остави филџан, наже се према аги и пошто се обазре и на једну |
| обро си дошао, сине!...{S} Дај амо онај филџан с рафа.{S} Јусуф се обазре, спази уза зид један |
| удешено.</p> <p>Бег сркну и остатак из филџана.</p> <p>— Могу ли сигурно рачунати? — рече он д |
| Пред њим, на доксату, стајаше ибриче с филџаном.</p> <p>— Ене де!...{S} Од куд ти тако сабајле |
| ара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута.{S} Огањ сину, а дим се диже пут неба.</p> |
| с око себе, построји у редове и раздаде фишеке.{S} Видесмо да нам предстоји нова борба.{S} Срце |
| њих.{S} По том се врати и заузе средину фронта.{S} Десно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан |
| гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фрула разлегаше се по јутарњем зраку.</p> <p>Јунак спаз |
| и мој бабо.</p> <p>То рече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p> |
| пада ми се! — рече зловољно Саид. — Ова фукара још живи.{S} Она има још духа и поноса.{S} То тр |
| и?! — рече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај |
| p>— Сутра?!</p> <p>— Јест... сутра..{S} Хајд’мо до браће Јаковљевића.</p> <p>Жарко кришом баци |
| да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и окрете главу.</p> <p>Она се по |
| ахну и са болом у души изусти:</p> <p>— Хајд’мо!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| но у јазбини — придода Прока.</p> <p> — Хајде, сине, за мном — рече духовник и пође уз степениц |
| родног места Бошкова и ућута.</p> <p> — Хајде с нама у Драгачево — рећи ће Обрад.</p> <p> — Зар |
| им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њих, па обеси пушку о рам |
| А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући пе |
| предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајдук, гори од горега! — рећи ће Ћаја прочитав имена,< |
| устио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!. |
| ?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p |
| Беше се присетио нечег.</p> <p>— Каквог хајдука!! — упитаће он после кратке почивке.</p> <p>— Н |
| ћи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трже.{S} Беше се присетио нече |
| ош бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се б |
| тајник — рече он и показа руком.{S} Ено хајдука на њему....{S} Тамо даље лежи село Марковица.{S |
| ре?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о сте |
| ко још једном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи- |
| а за ову уцену, покупи сељане, удари на хајдуке, растера их по гори и ослободи Тоску.</p> <p>На |
| мислиш? — упитаће га Обрад.</p> <p>— У хајдуке — одговори Бошко.</p> <p>— С киме?</p> <p>— С к |
| ошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори Обрад.</p> <p>— Заједно ћемо.</p> < |
| ево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, остави Ма |
| ф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! — рече Жарко своме момку... |
| та је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} Опколили Манојлову кућу..{S} Неће добро |
| да су ти Глигоријевићи и ти Момировићи хајдуци, али ја не верујем...{S} Све им је неправо, све |
| заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао Бог ага |
| снице...{S} Ко ти даде власт да прашташ хајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост? |
| ићем и Глигоријевићима.</p> <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко |
| роз ватру устаничку и да разбије редове хајдучке.{S} Два пута прикупљаше крила, два пута редове |
| не не може ништа бити — продужи Ћаја, — Хајдучки је син, вели Скопљак.{S} Ишао је по Левчу и бу |
| </p> <p>— Знам, знам, стриче, али то је хајдучки син.{S} Ко сме за њега проговорити добру реч?< |
| ка?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је убица очев?..</p> <p>Жарко се |
| те низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одај |
| е како, али где нађе Јаковљевиће и оног хајдучког сина?!</p> <p>— Кога?</p> <p>— Оног Ђукићевог |
| ном покуша да тражи милост за хајдуке и хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S |
| е кровињаре тамо.{S} Привежите коње, па хајте за мном.</p> <p>Ага Тоска предаде коња сапутнику, |
| на вис.{S} Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно.</p> <p>Војвода се обазре ле |
| ељи се у коштац ухватише и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по |
| } Очас се диже узбуна.{S} На све стране халакање и коњски топот.{S} Саид и Селим стоје упрепашћ |
| е многобројне слике и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде |
| а дочека сву турску силу.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена |
| уриш!</p> <p>Густи радови Турака сложно халакнуше, сукнуше као ројеви, узлеташе на гребена и ос |
| е кроз планине.</p> <p>Турци страховито халакнуше, јурнуше за бегунцима, погнаше их кроз планин |
| иште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху ваздух над бојиштем.{S} Турци навали |
| ика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</p> <p> |
| ра?! — рече он, па обема рукама разгрну хаљину на прсима.</p> <p>Бошко погледа кмета испод ока. |
| аницом и Спасенијом и одседе у Рустемов хан.</p> <p>Подне беше давно превалило.{S} Ваљало је хи |
| стем му показа.</p> <p>Јусуф прође кроз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Аг |
| задовољни.{S} Његова кућа постаде прави хан.{S} О издатцима није водио рачуна, јер је имао и су |
| обратим, Рустем, оде у Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благо |
| 15" /> <p>Тоска изиђе из града и дође у хан.</p> <p>Кад би после подне, његов побратим Рустем д |
| и кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време.</p> <p>Кад се врати, момак |
| n" /> <p>Тоска, Бошко и мати му одоше у хан.</p> <p>Одморише се и вечераше.</p> <p>Кад би по ве |
| из града.{S} Кад беху близу Рустемовог хана, Ага спази једног младића, застаде и рече:</p> <p> |
| ше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету:</p> <p>— Овде ћеш наћи Тоск |
| иђе из града и упути се право Рустемову хану.</p> <p>— Где је Тоска? — упитаће он Рустема, који |
| ђао сам је — рече Ахмед. — Заиста лепше хануме у пашину двору не би било.</p> <p>— Јест...{S} С |
| осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и што с |
| неће.{S} То беше Зека Буљубаша.{S} Овај хаос, ова погибија, распламти у њему гнев и диже га у р |
| ући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше се све више гребенима, док |
| ачке.{S} Потајник, обвијен на врху овим хаосом, изгледаше, са подножја свога, као вулкан, кроз |
| штећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако гледа себе, нема обзира, нема |
| али заповести његове губљаху се у овом хаосу.{S} Од пуцњаве и вике не могаше се ништа разабрат |
| {S} Устаници падаху једно за другим.{S} Хапи Продан, Обрад и Ломо престрављени, прелетаху с кра |
| пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша Радојица ухвати њега и његова побратима Русте |
| иза њих наперене пушке.{S} Они приступе харамијама и почну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах ч |
| ена.{S} Тресући се на ногама приступише харамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!.. |
| енаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху пр |
| тепенице, прође кроз капију и дође пред харем.</p> <p>То беше стража, коју предвођаше Јусуф-бег |
| и у правцу његове руке.</p> <p>— Оно је харем Скопљак паше...{S} У оној већој кући борави Спасе |
| /p> <p>— Тако је, стриче.{S} Боље она у харем, него он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, и |
| западном углу.</p> <p>Ове две куће беху харем Сулејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног |
| — настави бег. — Ти ћеш ми бити кључ од харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И |
| ml:id="SRP18965_C2.2.12"> <head>Кључ од харема</head> <p>У горњем граду, недалеко од капије кро |
| <p>Среда би и прође, а Милице никако из харема.{S} Ово Јусуфа баци у бригу, и с нестрпљењем оче |
| води бригу, а и да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— |
| даде му сандук са стварима да однесе до харема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра да |
| ве како ваља, приступише уређењу својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење п |
| у својих харема.</p> <p>Уређење турских харема беше обесвећење породица српских.</p> <p>Сулејма |
| <head>Ајша.</head> <p>У пространој соби харемској, застрвеној богатим персиским ћилимом, на сви |
| љењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и немарно по њој хо |
| } Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— Само памет у главу!...{S} С тим се не |
| у другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, а лице |
| о недеља.</p> <p>— А ко прима послугу у харему?</p> <p>— Домаћица Фејзул-бегова.{S} Она је надз |
| — рече бег. — Пристајеш ли да служиш у харему?</p> <p>— Само ако ме приме.</p> <p>— Примиће те |
| да Ћаја..{S} Прва госпођа биће у пашину харему.</p> <p>— Зар поћерка моја? рече Тоска тужно и п |
| , стриче!</p> <p>Ага Тоска извади парче хартије и предаде му.</p> <p>— Охо!...{S} Све сам хајду |
| озвао?</p> <p>Игуман извади једно парче хартије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, |
| свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату.</p> <p>Димитрије узо записку, прегледа ј |
| а.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Где је Хасан?</p> <p>— Код Мораве — одговори гласник.</p> <p>— |
| у ове приче.</p> <pb n="95" /> <p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага |
| hapter" xml:id="SRP18965_C3.1.3"> <head>Хасан-ага Тоска.</head> <p>Има душа узвишених над слабо |
| мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим.</p> <p>— Да се ни |
| г наваљивања, преговарања и саветовања, Хаџи-Продан попусти и предаде се Серчесми.</p> <p>Латиф |
| м.</p> <p>Дошавши пред сакупљени народ, Хаџи - Продан подиже калпак:</p> <p>— Помози вам Вог, б |
| у двориште и полугласно рече:</p> <p>—- Хаџи-Продан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ |
| У том се отворише манастирска врата.{S} Хаџи-Танасије изађе с крстом и еванђељем у руци.{S} За |
| смо свуд.{S} Несрећа на све стране.{S} Хаџи Продан пребеже у Аустрију.</p> <pb n="84" /> <p>Иг |
| ве више и ка Марковици приближаваше.{S} Хаџи-Продан сачека непријатеља, и кад стиже на пет стот |
| трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другов |
| јача.{S} Устанички редови све ређи.{S} Хаџи-Продан заповедаше, али заповести његове губљаху се |
| а.{S} У неко доба отворише се двери.{S} Хаџи-Атанасије изиђе из олтара и стаде пред Жарка и Спа |
| да је врши, не беше с њом задовољан.{S} Хаџи Продан тежаше узвишенијој улози.{S} Ова му изгледа |
| p>Пред манастиром боше један столац.{S} Хаџи-Танасије положи еванђеље на исти, по том узе од Ав |
| ртије, разви га и прочита ова имена:{S} Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јов |
| <p>— Сам.</p> <p>Прока прихвати коња, а Хаџи Продан упути се право на степенице.</p> <p>— Где с |
| та је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, седајући према њему.</p> <p>— Никакви! — С |
| ак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином пројури |
| d> <p>Порука Милошева не беше се допала Хаџи-Продану.{S} Он поче да мери речи његове, и нађе да |
| ље.{S} Особито неповерљив постаде према Хаџи-Продану.</p> <p>Једном, у неком селу, беше се дого |
| оложи крст на еванђеље и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и ст |
| тупио кућу Михаила Глигоријовића, брата Хаџи Проданова, где она уз припомоћ његову живљаше са с |
| лу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <pb n="33" /> <p>Сви ћуте и у |
| -Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан момка.</p> <p>— Ту је г. игуман — одговори |
| забуни један коњаник дојури, стаде пред Хаџи-Проданом, поздрави га и рече:</p> <p>— Ето Горачић |
| колико коњаника дојурише и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода |
| поп и посади се на столицу.</p> <p>— Од Хаџи-Продана! — понови Милош и пресече га очима. — А шт |
| же шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> <p>— Ко си? — упита га један од њих.< |
| тражари.</p> <p>— Носим им поздравље од Хаџи Продана.</p> <p>— Хајде за мном — рече један од њи |
| жи му столицу.</p> <p>— Поздравље ти од Хаџи-Продана — рече поп и посади се на столицу.</p> <p> |
| и висове Овчара и Каблара, у котао сиђе Хаџи-Продан, праћен са педесет одабраних Срба.{S} У пра |
| p>То је Хасан-ага Тоска.</p> <p>У време Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше |
| ије, поп Радован и Авакум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и о |
| им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају одржи. |
| > <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Хаџи Продан након дуже почивке.{S} Ваља нам се огледати |
| p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, |
| .{S} Бог нека вам буде у помоћи! — рече Хаџи-Продан, па се осврте Авраму из Заблаћа.</p> <p>— П |
| стајаше.</p> <p>— Сад можемо ићи — рече Хаџи-Продан и поздрави се са свима.</p> <milestone unit |
| ро момче.</p> <p>— Е лепо, браћо — рече Хаџи-Продан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што бу |
| .</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече Хаџи-Продан. — Дед реци коју.{S} Како је у твом крају?< |
| о видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S} Држећи, да ће му о |
| и се какав неред десио, Латиф изашиљаше Хаџи-Продана, и, доиста, овај саветима својим знатно пр |
| радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџи-Продан.{S} Њему беше тешко.{S} Осећао је како му с |
| још даље, изван кракова овог угла, беше Хаџи-Продан, са братом Михаилом и Пајсијем, Манојлом Пр |
| временом покида све везе између њега и Хаџи-Продана.</p> <p>Утицај кмета горачићског имао је р |
| мах се крену у Лазац.{S} Собом поведе и Хаџи Продана.</p> <p>Дошавши у Лазац, Латиф похвата пре |
| .{S} Ето, то је моје поздравље и теби и Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости |
| траховити тресак.{S} У један мах редови Хаџи Проданови ускомешаше се и узрујаше.{S} За првим тр |
| Он се диже, погледа у двориште, и спази Хаџи-Продана.</p> <p>— Има ли кога? — упита Хаџи-Продан |
| аслао сам људе на све стране — одговори Хаџи-Продан.</p> <p>— Кога си послао Милошу? — упита Ми |
| ћи, неко закуца на врата одаје, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на |
| Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивке и диже се.< |
| — Збориште је добро изабрано! — рече он Хаџи-Продану, тапшући га по рамену.</p> <p>— Треба га п |
| } У таквим приликама Латиф би увек слао Хаџи Продана.{S} Сад пак, учини друкче.{S} У место њега |
| ма Димитрије, брат Пајсијев.{S} Лево до Хаџи-Продана стајаше Михаило Глигоријевић, а до овога О |
| — рече игуман.{S} Ваља нам се састати с Хаџи Проданом и осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар |
| .</p> <p>Ову тишину прекиде крупан глас Хаџи Проданов.</p> <p>— Какво нас добро сакупи овде, иг |
| хајдучку браћу.</p> <p>Узруја се душа у Хаџи-Продана.{S} Он виде да му опасност све више грози |
| ово одби.{S} Овај покушај ускомеша душу Хаџи-Проданову.{S} Он виде да му нема више места код Ла |
| ли, предадоше се Турцима.{S} Остаде још Хаџи-Продан.{S} Он се не могаше склонити на предају, ве |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.2.3"> <head>Хаџи-Продан</head> <p>После пропасти од 1813 све војвод |
| новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи-Продан беше слободан, али његова слобода држаше ма |
| 4"> <head>Поздравље војводама</head> <p>Хаџи-Продан разасла гласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, от |
| ог грла:</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Хаџи-Продан беше у свом војводском оделу.{S} Висином бе |
| ог Стојана?</p> <p>— Ђенадијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и проми |
| ове положаје и нападе их с леђа.</p> <p>Хаџи-Продан виде извесну погибију.{S} Као муња стаде пр |
| вају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина ус |
| одо! — захори се из триста грла.</p> <p>Хаџи-Продан стаде, избаци мало десну ногу, десном руком |
| е и баци поглед на Хаџи-Продана.</p> <p>Хаџи-Продан приђе, пружи руку и стави три прста на еван |
| збег многих несрећних породица.</p> <p>Хаџи Продан, видећи да му се ваља пробијати кроз Турке, |
| смо се као вуци — придода Обрад.</p> <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> |
| ше?</p> <p>— Не — потврди Обрад.</p> <p>Хаџи-Продан махну главом и погледа попреко у земљу.</p> |
| амо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци поглед на све редом и задржа га на Авр |
| етељске стране загрокташе пушке.</p> <p>Хаџи-Продан исука сабљу, окрете се својима и загрми:</p |
| је одведе?</p> <p>— Кмет Павле.</p> <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се |
| и, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Продан сукаше брке, замишљено гледајући у земљу.</ |
| је, у којој Хаџи-Продан спаваше.</p> <p>Хаџи-Продан лежаше будан на постељи.{S} Већ је протекло |
| а, те пљачка, пали, руши и роби.</p> <p>Хаџи-Продан оста сам.{S} Он виде пропаст, виде страхови |
| ма, не могаше се никако сазнати.</p> <p>Хаџи-Продан беше покушао да их спасе, али га Латиф суро |
| ји крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, извештен о овом догађају, остави косе јели |
| и деца.</p> <p>То беху бегунци.</p> <p>Хаџи Продан махну се Груже, скрену лево са својим брато |
| ма и одоше сваки својим правцем.</p> <p>Хаџи-Продан, са Ломом, Обрадом и осталима заузе положај |
| крила одмичу — прихвати и уман.</p> <p>Хаџи Продан баци поглед лево и десно и спази како се кр |
| о је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> <p>Хаџи-Продан познаде глас домаћинов.</p> <p>— Отвори.{S} |
| кућу примио и најлепше угостио.</p> <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани прет |
| сам, војводо — прихвати Палалић.</p> <p>Хаџи-Продан остави пиштоље и отвори врата.</p> <p>— Как |
| ум придружише се Хаџи-Атанасију.</p> <p>Хаџи-Атанасије очита молитву и освети водицу.{S} По том |
| а положаје српске и обасјаше их.</p> <p>Хаџи Продан, стојећи између Обрада и игумана, баци погл |
| рст у суд и све метну на столац.</p> <p>Хаџи Продан приступи стоцу и стаде.{S} До њега десно пр |
| леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци |
| сви, тако и ја, војводо.{S} До сада се, хвала Богу, никад нисам двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенад |
| ју ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси ли примила новац?</p> <p>— По |
| се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с душом.</p> <p>Ага ди |
| с...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тоска.. хвала! — рече рањеник, борећи се с ду |
| у Ужице са поузданим људима.</p> <p> — Хвала ти, добри Жарко!{S} Бог нека ти буде свагда на по |
| рости; данас другчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом |
| Метнућу ја међу њих крв и нож.</p> <p>— Хвала ти, кмете —- рече Јанко и предаде му новац.{S} Ос |
| да ударе, а ви ћете куд који.</p> <p>— Хвала Богу, до сад тако нисам радио.</p> <p>— Ниси ти, |
| .{S} Једва сам Бошка изкамчио.</p> <p>— Хвала ти синовче! рече ага и пријатељски му стеже руку. |
| рави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговорише Обрад и Жарко, па оставише пушк |
| јем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и стиште му руку.{S} |
| рче?...{S} Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори ст |
| } Жарко је леп, здрав паметан младић, а хвала Богу није ни оскудан.</p> <p>— Тако је, брат’ Пав |
| бра не може бити.{S} Нека ти је од мене хвала!{S} Ти си добар јунак, а добру јунаку приличи доб |
| рбија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| } По том ће рећи:</p> <p>— Нека је теби хвала?</p> <p>— Не греши душе, сине! — примети Ага. — Ж |
| /p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо ћеш се обрадоват’ сину.</l> <l>„Кад |
| ш сестричину?</p> <p>— И сестрића, Богу хвала.</p> <p>— Нека су живи! — рече Обрад и подиже кап |
| l:id="SRP18965_C2.2.7"> <head>Живи Бога хвале</head> <p>Омер изведе Бошка из тамнице, а Ђенадиј |
| н види патње и невоље твоје.{S} Њега не хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што |
| е дао нама, деци својој!...{S} Мртви не хвале Господа, нити они, који сиђу онде где се мучи.... |
| жице родољубиве Купиновљане. „Тебе Бога хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјо |
| же се к небу похвална песма: „Тебе Бога хвалим!“ И ова песма беше општа.{S} Њу певаху како они |
| јал’ тебе, јал’ никог...{S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар ј |
| ој.{S} Остаћемо верни законима твојим и хвалићемо име твоје!...</p> <pb n="138" /> <p>У том се |
| p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата.</p> <p>— Не допада ми се! — рече зловољно Саид. |
| но и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бележи у рубрику расхода.</p> <p>А п |
| у Драгачево и околину, са заповешћу, да хватају хајдуке и рају умирују.{S} Он пак, с Латифом, о |
| ноћи осети умор и леже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко |
| 3.{S} Месец, који се неке ноћи три пута хваташе, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави и |
| е; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку играше клону западу и утону |
| ће игуман након краће почивце.</p> <p>— Хе!...{S} Добро ћемо се угрејати.</p> <p>— Сад тек види |
| мислите да ћете тако рају умирити?!.., Хеј, мој синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду |
| је.{S} Да завршимо.</p> <p>О, ви славни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не с |
| х и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ов |
| а Тоскица.</p> <p>Тоскица беше родом из Херцеговине.{S} У Србију пређе на неколико година пред |
| дна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слобод |
| {S} Ето већ је недеља дана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> |
| жи све приходе и све расходе.{S} Толико хиљада погинуло и рањено, толико поробљено, попаљено, у |
| пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и постати љути зверови.{S} Они ће в |
| кост!..{S} Зар противу силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаш |
| е стране загрокташе безбројне пушке.{S} Хиљадама муња, као гује, пробијаху ноћну тишину.{S} Тур |
| и мир утврдити.{S} И мир би утврђен.{S} Хиљадама беше похватано, оковано и у тамницу бачно, на |
| крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених.{S} Свемогући посла таму, а за тамом г |
| Бркић..{S} Вала кад је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај |
| сомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника; кад процвиле све, па и дете у утроби |
| атраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљаде метара, јужно беху два дуга гребена савијена у в |
| и излише сву снагу, али у заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру с |
| Живи полумесец букну у пламену.{S} Три хиљаде муња посукташе и описаше огњени млаз.{S} Брда и |
| прихвати други.</p> <p>— Са њиме и три хиљаде! — додаде трећи.</p> <p>Војводе се изгледаше.{S} |
| Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице.</p> <p>Дош |
| у да гнев излије.{S} Он прикупи око три хиљаде војске из Ужица и околине, заузе Пожегу удари Ск |
| синовче!{S} Тако се дуго не пашује.{S} Хиљаду ћете посећи, а десет хиљада одметнуће се и поста |
| Обрад.</p> <p>— Колико нас је?</p> <p>— Хиљаду и пет стотина — утаче се Михаило, брат војводин. |
| заман.{S} Три хиљаде Турака окоми се на хиљаду Срба, сипајући ватру са свих страна!{S} Као оно |
| </p> <p>Хаџи Продан беше сатрвен.{S} Од хиљаду и пет стотина устаника, колико имађаше под Марко |
| свој задатак изврши беспрекорно.{S} Од хиљаду људи, колико беше собом повео, остаде му само дв |
| протекоше, а у Небош-планини једва беше хиљаду људи.{S} Расположење које у први мах беше обузел |
| ебесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија |
| ом добро умотаном изиђе из града, журно хитајући Стамбол-Капији.{S} Кад и кад осврнуо би се, на |
| прену га из мисли и подсети да му ваља хитати.</p> <p>Он узјаха и пође.</p> <p>Пут му беше под |
| одне беше давно превалило.{S} Ваљало је хитати у град, јер беше последњи дан рока.</p> <p>Ага Т |
| тарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</ |
| , бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра н |
| /p> <p>— Добро те нађох...{S} Има једна хитна наредба — рече Фејзул-бег и приђе му живо.</p> <p |
| ово кретање Турака.{S} Они со ужурбаше, хитро распоредише устанике и заузеше оба гребена Потајн |
| p>— Праштај, соколе! — кликну Обрад, па хитро приђе Жарку и загрли га.</p> <p>Овај призор трону |
| и кћери заигра срце од радости.{S} Оне хитро приступише аги, с лицем пуним радости.</p> <p>— С |
| епа женска, у богату руху, уђе у собу и хитро приступи Ајши.</p> <p>То беше Ана, снаха Михаила |
| о се вину и оде под облаке.{S} Прсти му хитро удараху по струнама, а душа му затрепта на лицу, |
| седе.</p> <p>У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му |
| head> <p> Стојан лежаше на бојному пољу хладан и укочен.{S} Овај млади неимар не беше срећан да |
| шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{S} Ритери, грофови, барони, херцези кнез |
| ћина оста пуста, а стена гола, мрачна и хладна.{S} Усамљени гробови неимара ишчезоше.{S} На мес |
| са, пуна смелости, непомична као град и хладна као стена.{S} И кад овај див, овај стуб народне |
| оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни као гује, сеђаху на постељи и мучаху.{S} На суср |
| га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобода из градова тлачила је |
| е вас, не би ни њих било — одговори ага хладно.</p> <p>— Па још Пајсија на првом месту!..{S} Гд |
| </p> <p>— Из Горачића — одговори Стојан хладно и усиљено.</p> <p>— Је ли то син кмета Павла, о |
| сле дугог и мучног пешачења по тамној и хладној јесењој ноћи, игуман стиже у Горачиће и одседе |
| Ајша, јецајући и и сузе бришући...{S} У хладној каменој пећини, у оној мрачној стени, бејах спо |
| Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у хладу под лиснатом липом и уживаху у овим небесним крас |
| м твојим.</p> <p>Погурени старац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи |
| поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритвица, |
| моје!..</p> <p>Старац се диже, узе комд хлеба, благослови га, пољуби и рече:</p> <p>— Љубим те, |
| би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и издајицом назива?...{S} |
| е.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сиш |
| о и пропрати очима све редом.</p> <p> — Хм... да ли ће то бити добро? — утаче се Обрад.</p> <p> |
| /p> <p>— Бошка — одговори ага.</p> <p>— Хм!....{S} Да ли ће се моћи? — рече Ћаја и заврте главо |
| > <p>— Где?</p> <p>— Код куле.</p> <p>— Хм!...{S} Могло би и тамо, но наредба је на горњи град. |
| рачунати? — рече он дижући се.</p> <p>— Хм!...{S} А кад још код Тоске није било сигурно?</p> <p |
| а Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, брат’ Пајсије...{S} Пр |
| еш главар! — понови свештеник.</p> <p>— Хм!...{S} Да будем главар будалама!..{S} Зар на своју д |
| женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм!..{S} Зар ја не знам? — рече ага и лукаво се насмеши |
| на Руднику, у Гружи, у Левчу.</p> <p>— Хм!...{S} Која вајда, кад смо растурени!{S} Једни ће с |
| усне задрхташе.</p> <p>— Како?</p> <p>— Хм!...{S} Како!?{S} Зар се тако држи реч?{S} У место да |
| рушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некадашњи служи |
| ...{S}Свршено је! — говораше он у себи, ходајући по соби узнемирено. — Натраг се нити може, нит |
| му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе т |
| ас прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако без престанка.</p> <pb n="159" /> <p>Дође |
| чавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и |
| а, и он би скочио и као помаман по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, ча |
| по том враћао у одају и немарно по њој ходао.</p> <p>Већ дође и подне, а Милице никако.{S} Јус |
| ече он громким гласом и поче као фурија ходати по соби.</p> <p>— Утишај се, сине, утишај! — поч |
| ац пољуби хлеб и остави га По том стаде ходати по тамници, борећи се без престанка.</p> <p>Стој |
| ен.{S} Језа га свега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође |
| Прима — одговори бег, па се диже и поче ходати по соби.</p> <p>Жена га немо праћаше очима.</p> |
| оштро га погледа, и по том љутито поче ходати.{S} И кад би на средини собе, заустави се и освр |
| ајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ло подаље од врата.</p> <p>Латиф љутито ходаше по соби.{S} Кад стиже до прозора, стаде, осврте |
| вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огром |
| тиње губљаше се у најближој околини.{S} Ходник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да |
| га разбираше, он наже на врата, прејури ходник и слете низ степенице.</p> <p>— Платићеш ми, хај |
| иду до капије улази се у тесан и мрачан ходник, а одатле степеницама силази се у горњу, по том |
| старцем.</p> <p>Уђоше у тесан и мрачан ходник.{S} Слаба светлост буктиње губљаше се у најближо |
| два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка спушташе, а за тим поступно дизаше. |
| оз хан, изиђе у двориште и затече агу у ходнику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у р |
| устила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кровови |
| тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и јед |
| бразе.</p> <p> Кад се диже и обазре, на хоризонту не беше ни Срба ни Турака.</p> </div> </div> |
| та и кад се дим диже, Турака не беше на хоризонту.</p> <p> У неко доба дана Срби се вратише кли |
| ора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, примичући се све ближе ка Дубљу.</p> <p> Кад |
| истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да прикриј |
| Тамо, далеко, и лево и десно, свуда по хоризонту, плављаху се високе планине, још по где где п |
| као на бића, која је сам Бог обележио, хотећи тиме да нас сачува напасти.</p> <p>Спољашност Па |
| ће пре? — настави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија б |
| се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — Куд који.</p> < |
| же.</p> <p>Жарко утаја дисање.</p> <p>— Хоће Скопљак замену — рече ага после краће почивке.</p> |
| аш?</p> <p>Јунак махну главом.</p> <p>— Хоће да се диже крајина..{S} Многи одбегоше у гору...{S |
| огама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и погле |
| е ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца ага.</ |
| подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче као |
| Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће Турке!</p> <p>— Додијало му, побратиме.</p> <p>У т |
| <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће да има све оличено.{S} Он тражи кривца, и увек га |
| е би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу.</p> <p |
| имаш право, брат’ Обраде.{S} Али кад се хоће, све се може.{S} Окупи ти с’ једне, твоја домаћица |
| и Книћанин... — Знаш, к’о људи... сваки хоће да каже своју.</p> <p> — Тако је! — потврдише сви |
| ако ради наука, али не и народ.{S} Овај хоће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица |
| Бранковића као и Краљевић Марка.{S} Он хоће оличење зла као и добра, и тиме му све јасно поста |
| се одбију натраг и постиде који ми зло хоће!{S} Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје с |
| екрштених згазила је и обесветила...{S} Хоћемо ли и даље трпите ову обест, и да под срамотом бр |
| силније, још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, |
| ече Книћанин и одмахну главом.</p> <p>— Хоћемо, боме — прихвати Обрад.</p> <p> — Биће доцкан — |
| рђа од камена! — беше одговор.</p> <p>— Хоћемо ли у крв запливати?</p> <p>— У име Божје! — пови |
| вратите, ударите на моју кућу.</p> <p>— Хоћемо, одговори Ахмед.</p> <p>Момци Латифови продужише |
| пред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хоћемо ли га жива затећи?</p> <p>— Бог свети зна — одго |
| тукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста |
| о? —</p> <p>— Како? — осече се Милош. — Хоћете да упропастите земљу.</p> <p>— Не дао Бог, војво |
| овори Ахмед, најстарији момак.</p> <p>— Хоћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</ |
| поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На |
| познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и пропрати |
| Да нас истребе Турци!...{S} Па ви то и хоћете...{S} Трпело се толико, а неможе још које време! |
| тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт |
| погодба успеха.{S} Спојте батаљоне како хоћете, они су растројени, ако су им вође без поверења. |
| /p> <p>— Зар вам је мало буна било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збун |
| ње доведе Ћају у забуну.</p> <p>— Реци, хоћеш ли или не?</p> <p>— Богме, стриче, за Пајсија и б |
| стави Милица смешећи се. — Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> < |
| е усне.</p> <p>— Последњи те пут питам: хоћеш ли одржати реч?</p> <p>— Одржао сам је, брат’ Пав |
| Е... ти мислиш да ја ништа не знам!{S} Хоћеш у очи да ме лажеш, и то кога? — мене... кмета! — |
| ..{S} Ето ти га кроз кратко време...{S} Хоћеш ли га примити?</p> <p>— Зар сина Павловог да не п |
| одар ни једне длаке на глави својој?{S} Хоћеш да жртвујеш неколико дана старости своје, да би п |
| ! — рећи ће ага после кратке почивке. — Хоћеш ли спасавати ове или не?</p> <p>Ово доста оштро и |
| и кмет сав порумени и задрхта.</p> <p>— Хоћеш ли срце из недара?! — рече он, па обема рукама ра |
| ни собе, заустави се и осврте:</p> <p>— Хоћеш с хајдуцима у дослуку да будеш?!</p> <p>— Не дао |
| <p>Ага Тоска приђе и рече му:</p> <p>— Хоћеш ли ме послушати?</p> <p>Жарко га збуњено погледа. |
| мог Жарка, а ти нашао неку скитницу, па хоћеш њему да утрапиш девојку!...{S} То ли је онај твој |
| скупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклества?{S |
| једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једно, с |
| Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора мање |
| , паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и п |
| ема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе буд |
| рца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — рече о |
| ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> <p>— Е нека је са |
| му, а ти се побрини за остале.</p> <p>— Хоћу, стриче Не могу ти заборавити оно добро никада.</p |
| поведе на страну и прошапута:</p> <p>— Хоћу да ти поверим једну тајну!</p> <p>— Слободно, брат |
| — Да учиниш све како ти кажем?</p> <p>— Хоћу — једва промуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај |
| Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Павле, хоћу...{S} Окушаћу колико сутра.</p> |
| узнемирено. — Натраг се нити може, нити хоћу.{S} Зар да допустим да буде плен грабљивих зверова |
| ано.{S} Војвода беше пред њом.{S} Он је храбраше и сокољаше.</p> <p>Узиђоше на вис.{S} Ту се пр |
| {S} Вера беше помућена, нада изгубљена, храброст ишчезла.{S} Сваки се сети себе, а то је тренут |
| улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S |
| м пожару сагорео ропске ланце.{S} Он је храм снаге народне.{S} Из њега излетаху витезови, задах |
| ма који дишу пламеном.{S} Тело је твоје храм Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ |
| ен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот |
| /> творите вољу његову!{S} Тело је ваше храм његов, и нека се не руши без воље његове.{S} Он је |
| и дрхтави глас оца-Ђенадија испуњаваше храм неким божанским дахом.{S} Све упрло поглед у ово с |
| а хвалим“ потресе све присутне и испуни храм славом Божјом.</p> <p> Сутра дан бегунци оставише |
| м худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати на миру.</p> <pb n="24" /> <p>— Не губ |
| имађаху једно исто уточиште, један исти храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу з |
| <p>Манастир беше источник вере.{S} Овај храм, заливен сузама бедних и невољних, не красе ни вис |
| линама напајају потомке своје.{S} И тај храм, тај Пантеон српски подигнут на костима и крви њих |
| а своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиште.{S} Оно је неко |
| На месту њиховом подиже се величанствен храм, из кога уједињене душе славних витезова излећу и |
| њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длаке на глави св |
| свога времена и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових ду |
| ти материно крило и лиши се оног светог храма, у ком свака реч беше света, искрена, блага, љупк |
| ока.</p> <pb n="22" /> <p>Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Н |
| и слобода.{S} У том простом и скромном храму очува се оно духовно благо, које потомство оживе |
| Пајсију на раменима главе, овом светом храму Божјем неће Турци додијати.</p> <p>— Нек би Бог д |
| ако и ове душе, сакупљене у овом светом храму, а пробуђене милозвучним гласом млада Авакума, зб |
| м очајаваше.{S} Срце га је вукло светом храму Божјем, у коме век проведе.{S} Спазивши из даљине |
| ина служаше Богу и беше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац ње |
| ћи младића...{S} Не гини, сине, тако ти хране моје!..{S} Бог види невоље твоје.{S} Опростиће ти |
| ице, њих негује, духом залева, врлинама храни, нежношћу облагорођава.</p> <p>Жарко имађаше мате |
| и прошапута неколико речи.</p> <p>Анђео хранитељ беше над њиховим главама.</p> </div> <div type |
| себи брата, а матери сина, бранитеља и хранитеља?....</p> <p>Ајша би и даље, да се врата не от |
| јаха коња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо |
| <pb n="23" /> и дођоше под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен |
| е под један стари храст.{S} Ту, под тим храстом, беше прост сто, начињен од неколико дасака, пр |
| У манастирском дворишту, под оним истим храстом, беше постављен сто, а за столом сеђаху три душ |
| вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што ј |
| под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, тако Жарко, сишући матер и напајајући се духо |
| ивати по селу, призивајући благочестиве хришћане на службу Божју.</p> <p> Отац-Василије и отац- |
| имарима српске слободе.{S} Благочестиви хришћани отворише срца своја и с највећом радошћу прими |
| ам купиновски беше већ испуњен побожним хришћанима.{S} Ту беху и сви бегунци.{S} Међу њима беше |
| о исто.{S} Он је пред Турчином био само хришћанин, и борио се против њега вером својом, коју му |
| ше и ту врлинама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Х |
| оба поређасмо трње и камење; а да би се хришћанину гроб и у пустињи разазнао, крстачу садељасмо |
| грудву земље убацише.</p> <p> И кад ова хришћанска дужност би свршена, Жарко приђе оцу Атанасиј |
| овите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, |
| крснуше страховите слике.{S} Другови му хркаху, и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по |
| Латифову кућу забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се |
| Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то учинити.{S} У место да продужи друмом, он скрене |
| арицу.{S} Једва се држаше на ногама.{S} Хтеде нешто рећи, али јој речи запеше у грлу.</p> <p>Мл |
| узврпољи, као да га мрави спопадоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура д |
| уман приђе деци и помилова их руком.{S} Хтеде им нешто рећи, али му реч запе у грлу.</p> <p>Дец |
| у беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може |
| не!..... </p> <pb n="6" /> <p>Спасенија хтеде и даље, али је нешто уздржа.{S} Она спази матер с |
| еши се, мила моја, утеши!...</p> <p>Ана хтеде и даље да теши своју драгу пријатељицу, али не мо |
| лесак благог пролетњег сунца.{S} Путник хтеде да ужива.{S} Он одјаха коња и седе под један мног |
| ајна и величанствена!....</p> <p>Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз бр |
| .{S} Ја и Бошко бесмо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би |
| авац да су Турци напали на манастир.{S} Хтедоше да заробе Бошка и Стојана.</p> <p>— Ког Бошка?< |
| е им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, вала, док |
| не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико |
| <p>Истину рећи, Павле је волео сина.{S} Хтео је да га усрећи, и право је.{S} Али њему једно нед |
| баци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљење.</p> < |
| ви стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом парчету земље.{S} Ни овај свети храм неће остати |
| путу своме са огромним стењем, ова река хучањем својим опева вечите болове ове скривене околине |
| рају на предају.{S} Глас му се изгуби у хучању Мораве.{S} Он притера коња ближе реци и понова п |
| састајао.{S} Већином је седео код куће, хучао и од свачега презао.</p> <p>Ова промена на њему з |
| вега обузе.{S} Он стаде ходати по соби, хучући и прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, |
| ...{S} Неће Жарко окаљати ово ни за сву царевину! — рече он и удари се десном по образу.</p> <p |
| кмет од данас.{S} Он ће ти кметовати у царево име.{S} Отац му беше кмет, па је право да и он т |
| ајдуцима?!..{S} Зар се ти нађе да делиш царску милост?</p> <p>То рече, па се измаче и претећи р |
| ојан леву певницу.</p> <p>„Благословено царство“ огласи почетак вечерња.{S} Стојан и Бошко одго |
| здизати к престолу Божјем, уводећи га у царство небесно. „Господи возвах“ испуњаваше простоту м |
| искупи, имала је да помрча, да утоне у царство мрака.</p> <p>Турци, пуни пожуде, да ову грудву |
| било, већ хоћете опет да задајете посла цару?</p> <p>Ћаја се збуни и на знаде како да одговори |
| !{S} Ко му се успротиви, нека зна да се цару противи.</p> <p>Латиф сврши посао и оде, а народ с |
| те баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се пашоват |
| у.— „Ја то не тражим.{S} Будите покорни цару, па ако хоћете, носите и топове за појасом.“</p> < |
| генија витештва.</p> <p>Вели се: „Памет царује, а снага кладе ваља.“ Тако је, јер и највећи кап |
| је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} Овде се могло с правом рећи: отац је ту, да по |
| и никоју другу.{S} Она ће бити најлепши цвет у харему пашину.</p> <p>Тако говораше кмет у себи, |
| У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби.{S} Из очију грунуше јо |
| тој гранчици сви се обрадоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари |
| ни.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше з |
| из плећа, те несташно додирују неколико цветића.{S} Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица за |
| им, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> богато од |
| м - ниско ограђен вртић, пун свакојаког цвећа.</p> <p>То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукић |
| симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, стреса са с |
| да уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводино |
| е на њих неће излазити.{S} Љубе их неће цвећем китити.{S} Деца их неће сузама квасити.{S} Али б |
| роје деце, држећи се за скуте материне, цвокотаху и дрхтаху од зиме.</p> <p>Игуман стајаше пред |
| та лелујаху се веселе тичице и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Васил |
| Имам..{S} Колико ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> < |
| ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — рече први старац.</p> <p> — Свега пет стотина |
| ајсијеви исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалов |
| н костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, сем једнога маленога дела, у задњем крају, |
| 5...</p> <p>Београд тужно изгледаше.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила б |
| p>Ужасан јаук разлеже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и |
| е као укопан.{S} Крв му јурну у лице, а цела снага задрхта.{S} Као громом поражен стајао је и б |
| } Очи јој беху упале, лице потавнело, а цела снага саломљена.</p> <p> — Милице! — повика Жарко |
| ану тек по који.{S} Изгледаше да усавре цела земља, и да се све листом диже.</p> <p>У том се за |
| Ватра сипаше са свих страна, као да се цела Јелица беше запалила.{S} Они се распршташе по гори |
| Не би за дуго, а са турске стране, дуж целе бојне линије диже се дим и севнуше безбројне муње. |
| ше на један пушкомет, оборише ватру дуж целе линије.</p> <p>Срби не одговорише.</p> <p> Турци п |
| , а лепота његова преливаше се у лепоту целе околине.{S} Он појми већ да пође, али га нешто мам |
| с крстом и босиоком у руци.{S} Војвода целива крст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива |
| рст, за тим приђе еванђељу, наже се, па целива и њега.</p> <p>По пут њега учинише и сви остали. |
| Куда ћемо? — упитаће Жарко Обрада пошто целива крст и еванђеље.</p> <p>— У хајдуке! — одговори |
| мљу, падоше на колена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ |
| клетву положише.{S} По том приступише и целиваше крст и еванђеље.</p> <p>— Куда ћемо? — упитаће |
| p>Има тренутака који нас везују у једну целину, стварајући од нас једно нераздвојено тело, с је |
| сичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци једног од оних типова |
| отака и каменица.{S} Људи, жене, деца — цело село тераше их низ потоке, сипајући на њих дрвље и |
| она продире кроза срце и душу, прожима цело биће, улази у крв, њу пречишћава, снажи и облагоро |
| .{S} Нека ужасна струја пројури му кроз цело тело.{S} Он задрхта и брзо скрену поглед у страну. |
| ?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домов |
| нано, нано!...{S} На душу ми се свалило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Ни |
| ла дела.{S} Једни живе са два-три добра целога века други пропадају са две-три грешке.{S} Оно ш |
| љубави ка слободи, распламтио пожар по целој земљи и у том пожару сагорео ропске ланце.{S} Он |
| аговештењу и другим местима, одјекну по целој Србији.{S} Јаковљевићи га радосно дочекаше и позд |
| и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас уловити.</p> <p>— |
| овић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако пред Цвет |
| и.{S} Одушевљење изумре, а страх овлада целом земљом.{S} Ужасна повика диже се на војводе.{S} О |
| ом, да пљачкају, пале и робе.</p> <p>На целом путу Саид не наиђе ни на какав отпор.{S} Народ бе |
| одговори Жарко.</p> <p> Латиф приђе са целом породицом и предаде се хајдуку.</p> <p> — Милићу! |
| ред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Собом беше пов |
| прса, а леву диже у вис, и, тресући се целом снагом, страховито зајеча.</p> <p>Он беше страшан |
| ош и рушевине.</p> <p>Бошко, тресући се целом снагом, дође до рушевина, и кад угледа праг разор |
| обратиму.</p> <p>Стојан га виде како се целом снагом тресе.</p> <p>Тако потраја неко време.</p> |
| као крпа.{S} Зима га обузе и он дрхташе целом снагом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом |
| он са истока на запад и растираше га по целом хоризонту.{S} Али овај сутон не беше у стању да п |
| ани <pb n="163" /> облаци, растурени по целом небу, готово се и не мицаху.{S} Тама притисла све |
| аблана као два исполина.{S} Тамо-амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом |
| ј страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед Г.< |
| ла Прокића.{S} Манојло беше припознат у целом Драгачеву, а нарочито са многих услуга које беше |
| но..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш Спасенији, Ани и Петрији.{S} Кад |
| мљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на |
| пусти у ово плаветнило небесно и обасја целу околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заог |
| легоше земљи.</p> <p>Тама беше притисла целу околину.{S} Нико не примети ништа.</p> <p>Старац з |
| за мост.</p> <pb n="15" /> <p>Радило се целу ноћ.{S} Неколико дубова беху одсечени, састављени, |
| Брда и долови зајечаше.{S} Дим притиште целу околину.{S} Страховита вика и халекање проламаху в |
| >Ђаја-паша, Ашин бег и Латиф притиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p |
| Ломо погибе! — оде од уста до уста кроз целу дружину.</p> <p>— Погибе на веру..{S} Уби га Турчи |
| ћским, врати се кући и поприча домаћици целу ствар.</p> <p>Илинка — тако беше име његовој домаћ |
| АДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> < |
| азног <pb n="40" /> мерила.{S} Једни су ценили више физичку, а други моралну страну његову.{S} |
| ту разно се говорило.{S} Сваки је ствар ценио са свога гледишта.{S} Опште оцене не може ни бити |
| с спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат.{S} Обнажена дрвета, окићена ињем, и кров |
| , тако ти Бога?</p> <p>Бошко му исприча цео догађај.</p> <p>— Па куд сад мислиш? — упитаће га О |
| рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотвора за добро деце твоје. |
| не дадоше ока отворити.{S} Дим притиште цео Потајник, обави оба гребена, спусти се у клисуру, и |
| ико тренутака по том тамна ноћ притиште цео хоризонат.</p> <p>Саид беш обазрив.{S} Он нареди, и |
| оложене заклетве, отац Ђенадије покропи цео народ, а по том приступи војводи с крстом и босиоко |
| ло, да га Спасенија умиљато погледа, по цео би дан весело певуцкао и са особитим задовољством с |
| ија, прибијени уз један угао, стајаху и цептијаху од страха.</p> <p>Жарко се реши, отвори врата |
| .{S} Голи зидови, подигнути од камена и цигаља, покривени ћерамидом, допираху висином по више с |
| правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — циглу ага, па се издиже на прсте и зграби кмета за раме |
| </p> <p>— Платићеш ми, хајдучко колено! цикну ага и стаде бесно ходати по одаји.</p> </div> <di |
| ре, и, видећи дете где се ваља на путу, цикну као гуја, врати се и диже га.</p> <p>У том дојури |
| } Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за један грм и напери пу |
| ана.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! — цикну Обрад, а усне му задрхташе.</p> <p>— Умири се, ум |
| земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} Стојан страховито зај |
| је, ага, док ми је главе на раменима! — цикну кмет и зграби пиштољ са зида...{S} Ово ће им суди |
| кама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — цикну Обрад и потеже ножем.</p> <p>Павла обли крв.{S} О |
| ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуја испрси се. — Нит’ је било, нит’ ће |
| у и пиштољ паде.</p> <p>— Разбојниче! — цикну Обрад, држећи нож у рукама.</p> <p>— Изроде! — пр |
| рши Спасенија скочи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Ни |
| <p> У тај мах, у близини Жарковој неко цикну као гуја у процепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погиб |
| м руке.</p> <p>— Милост, ага, милост! — цикнуше женске, кријући лице од младога кмета.</p> <p>А |
| нови старац.</p> <p>И других сто пушака цикнуше.</p> <p>Дим притиште околину, а тресак се разле |
| овика: „Предај се рајо!“ Неколике пушке цикнуше са српске стране и паша се претури с коња.{S} М |
| сте!</p> <p>Као да их гуја ошину, тако цикнуше мати и кћи кад видеше сина Павлова.</p> <p>— Ми |
| доврши старац.</p> <p>Сто пушака сложно цикнуше и обасјаше бојно поље.</p> <p>Друга врста обори |
| е и покрвише.{S} Халакање, јаук, писка, циктање пушака, разлегаху се по косама, крвљу орошеним. |
| а.{S} Рика Рајићевих топова заглушиваше цику пушака.</p> <p> Турци пређоше Мораву и нападоше пр |
| земљу, и устанак од 1814 би угушен.{S} Циљ му беше слобода, а последица ропство.{S} Хтеде бити |
| срђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје на пут да се узвисе изнад ситни |
| други дипломата.{S} Улоге подељене, али циљ исти.{S} Домовини требаше и једно и друго, као што |
| ен руком Божјом.{S} Пред њим беше један циљ: да покаје грехе свога оца, те да нађе покоја души |
| сенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и душу и тело.{S} На лицу јој беше в |
| ву невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гониће те и у гроб |
| лишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом хаосу и несрећи где свако |
| Ђаури притисли Љубић!...{S} Гамижу као црв! — рече овај пренеражено.</p> <p> Ћаја зграби одело |
| чини познат.{S} На глави му беше велики црвен фес с дугом кићанком, на леђима кожух, а о рамену |
| >На глави им беху капуљаче, а на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им б |
| трели је очима и загрме:</p> <p>— Немаш црепа у кући?</p> <p>Жена не одговери ништа.{S} Брзо се |
| ери ништа.{S} Брзо се врати и донесе на црепу повећу жеравицу.</p> <p>Павле припали лулу, затур |
| д које воде два пута: један лево, поред цркве Ружице; други десно, ка градском пољу.{S} На овом |
| за дуго, а умилни глас звона купиновске цркве стаде одјекивати по селу, призивајући благочестив |
| рт, изиђоше на улицу и упутише се право цркви.</p> <p> Храм купиновски беше већ испуњен побожни |
| , Милице!{S} Пре ће бити да сам јој сав црн.</p> <p>— Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не ч |
| стрчаху к небу, те изгледаху на огроман црн костур, у кога су ребра саломљена.{S} Цела зграда, |
| им додириваху ивице од јелека.{S} Дуга, црна, коса падаше му испод врата и покриваше рамена од |
| зе душу, и он не могаше ока сколити.{S} Црна судба безбројних породица параше му срце и довађаш |
| над главама напаћеног рода српског!?{S} Црна слутња обузимаше му душу, али из даљине, са оних п |
| једна поличица и на овој два-три комада црна хлеба, један жижак, један дрвен солир, једна бритв |
| али се у мах промени.{S} Као да му нека црна мисао пројури кроз душу.</p> <p>— Ти као да сумњаш |
| Спасеније!{S} Ти још и незнаш каква је црна судба беше потерала.{S} Злотвори са свих страна, п |
| ту кућу, тако ти Бога.{S} Та сва ми је црна пред очима!</p> <p>— Опрости, куме! — рече Обрад и |
| ста малена, и руменом обасута.{S} Дуге, црне косе, пале јој на плећа па се лепршају по свиленом |
| араму са крила и сузе брисаше.{S} Дуге, црне косе, посувраћене с леђа, пале јој на прса, те их |
| </p> <p>Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неко |
| виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му беше оборена, а |
| хом и телом.{S} Обојица високи, снажни, црне масти, коснати, отштра погледа, смели и плахи.{S} |
| ој судби која очекиваше ову светињу.{S} Црне мисли пројурише му кроз душу и он нехотице уздахну |
| али никако око да склопи.{S} Обузеше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљ |
| д јунака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку ис |
| у.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две дубоке боре, састављене по |
| а.{S} Преко доламе блисташе се јелек од црне свиле, остављајући слободна прса, на којима три ре |
| доба обазре се и спази на западу многе црне тачке.{S} То беху Срби који се враћаху са Дрине.{S |
| тупи живо оцу и обрати му пажњу на неке црне тачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стад |
| трашно, и стресе се.</p> <p>Многобројне црне тачке покуљаше из градске капије.{S} Кретање им бе |
| ма.{S} Овде-онде, у стењу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.< |
| и патње.{S} Дивотне очи њене, крупне и црне, пуне живости и миља, беху потамнеле, упале и гото |
| ице, бело као снег, обрве танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребе |
| лаву.</p> <p> — Бег-Милош!...{S} Ено се црни Љубић.</p> <p> — Какав бег-Милош?!...{S} Уплашио с |
| краћивали дуге ноћи.</p> <p>Кад насташе црни дани 1814. ага Тоска показа сву узвишеност своје д |
| ажене у његовим пламеним очима.{S} Дуги црни брци спуштаху се косо низ његово преплануло лице, |
| о статуа с обореном главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у св |
| живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питома лица, дуге и лепе сребрнасте |
| о беше Јусуф-бег, повисок и леп младић, црних очију малих брчића, голобрад, у лепом турском оде |
| глађена коса.{S} Врхови његових танких, црних брчића, ретко кад да не беху међу палцем и кажипр |
| г витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског п |
| ан, оштра погледа, великих обрва, дугих црних бркова, а осредње браде.{S} Беше један од оних ти |
| чију, умереног и правилног носа, танких црних брчића и малених уста.{S} По некима личио је на м |
| .{S} То беше младић висока раста, лепих црних очију, умереног и правилног носа, танких црних бр |
| лелек разлегаше се по свима улицама.{S} Црно јутро беше освануло.{S} Све живо похита, да се што |
| и оволико очевог! — рече Обрад и показа црно испод нокта.</p> <p>— Боме се вараш...{S} Гуја је |
| ко поробљено, попаљено, упропашћено и у црно завијено.{S} Све то марљиво хвата, срачунава и бел |
| у народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. беше непогода која з |
| одник беше од самог камена, испуцаног и црног, као да га је пламен вековима лизао.{S} Са стране |
| > Прилика, омалена и погурена, у дугој, црној хаљини, стајаше пред рушевинама и не мицаше се.</ |
| ви колац.</p> <p>Нека људска прилика, у црној ризи, сувоњава, са кратком проседом брадом, залеп |
| ужно Ђенадије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће ово |
| надије и одмахну главом..{S} Све црњи и црњи гласови стижу.{S} Турска обест додијаће овом худом |
| S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза.{S} Одмерено висока, ватрених, ц |
| , што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног ви |
| шном месту постојати.{S} Ове карактерне црте беху оваплоћене у Ђорђу и у Милошу.{S} Ђорђе беше |
| ћи се рукама њеним испитиваше јој сваку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — |
| ла.{S} Један нек иде у Крчмаре до Павла Цукића.</p> <p>— Ићи ћу ја — рече Радовић из Равни. — М |
| зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а низ ове |
| <p>— У име Божје, све је спремљено..{S} Чамац ће бити на свом месту.{S} Целу ствар испричаћеш С |
| то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф узе филџан, срк |
| <p>— Постараћемо се.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> < |
| с је?</p> <p>— Тројица.</p> <p>— Где је чамац?</p> <p>— Према ади.</p> <p>— Добро! — рече, ага, |
| </p> <p>Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца. |
| >Осам весала заграбише воде из Дунава и чамац се отисну од бедема.</p> </div> </div> <div type= |
| крцавајте се.</p> <p>Мати и син уђоше у чамац.</p> <p>— Право у Купиново! — рече ага весларима. |
| ам пут! — одговори ага са обале.</p> <p>Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи.</p> </div> <div |
| тужиш и трунеш у мемљивој тамници, а ја чамим и копним у сваком изобиљу!..{S} Ово свилено и зла |
| обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговори ага са обале |
| Најзад се провуче и бег и нађе их све у чамцу.</p> <p>Осам весала заграбише воде из Дунава и ча |
| е видела, не падаше јој на ум, да на те чапкунлуке обрати пажњу.</p> <pb n="41" /> <p>Међутим о |
| е танке густе и црне, очи крупне и пуне чара.{S} Нос танак, нежан гребеном повијен, а уста мале |
| орачаше она у злаћеним папучама и белим чарапама до колена, по више којих свилене шалваре шушта |
| би густе димове и пуштао их у колутима, час би пак трљао уши и уплетао зулове.</p> <p>У таком п |
| е пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица.</p> <p>....{S}Свршено |
| рижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, |
| езирања крви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови |
| тању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет седао, ходао и тако б |
| ила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вук |
| еше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по том опет се |
| злазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би се упутио харему, па се по том враћао у одају и |
| не.{S} И задену га у зао <pb n="177" /> час!{S} Невера трже пиштољ и скреса га јунаку у теме, п |
| ан по соби ходао.{S} Беше пун гнева.{S} Час га обузимаше ватра, час студ и грозничава дрхтавица |
| му беше погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p |
| и то хркање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, т |
| е.{S} Цела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хо |
| ту.{S} Беше веома брижан и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би ме |
| {S} Као да беше у грозничавом стању.{S} Час би сео, час устао и ходао, час прозору прилазио, по |
| могаше да се скраси на једном месту.{S} Час би излазио и с нестрпљењем изгледао Милицу, час би |
| к.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима |
| > <p>Пожар узимаше све више маха.{S} За час се диже узбуна.{S} Старешине и војници изјурише из |
| и простор небесног свода, који сунце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздра |
| уман својима.</p> <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано |
| и блажену, и пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо |
| пратећи својим лепим очима час игумана час Ђенадија.</p> <p>— Од куд зна твој бабо, да је мој |
| с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђени да с |
| се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше младић, док у н |
| {S} Кад беху у Небош-Планини и кад дође час да се растају, он повери ову оставу своме нећаку.</ |
| ну и рече:</p> <p>— Оче!{S} Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједн |
| деце, јурила је помамно, уклањајући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, гот |
| рви народне.{S} Ово превирање, час јаче час слабије, избијаше стално из земље.{S} Нови бунтовни |
| м сандуке, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше |
| но, и како се оне гибаху, тако он иђаше час напред час назад.</p> <p>Дуго се тако колебаше млад |
| м додаде!{S} Болан је..{S} Очекује који час.</p> <p>— Би ли нас спровео кроз пећину?</p> <p>— А |
| ениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{S} Растаћемо се на свагда......{S} Хвала ти, Тос |
| ограде и врати се у кућу...{S} Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Ка |
| главе, нити руке с очију.</p> <p>У неки час врата се отворише и у одају уђе Фејзул-бег.</p> <p> |
| жи руке и ноге, и спреми се за последњи час.{S} Прса му се стадоше силно надимати, а котлац игр |
| о, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Још једина утех |
| овај стуб народне снаге, виде последњи час, призва Бога, опали пиштољ и размахну сабљом око се |
| у матере.</p> <p>Рањеник виде последњи час.</p> <p>— Тоска!...{S} Аманет ти Бошко!..{S} Аманет |
| остадоше погружени, очекујући последњи час.</p> <p>Не прође много, а тамничар се врати.</p> <p |
| а јој је јако бона.{S} Очекују последњи час.</p> <p>— Има ли кога од суседа?</p> <p>— Само две |
| ријатељ.{S} Ако си мало на оца, у добри час: кметоваћеш док ти је воља а можеш вала и пашовати. |
| вода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвод |
| и се покорише његову савету, и на један час одпоче жалосна сеоба.</p> <p>Игуман остаде у збегу, |
| кујући напад Турака.{S} Кад би на један час пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође |
| ана и из куће изведена.</p> <p>На један час доцније неколике пушке одјекнуше више села.{S} Сутр |
| >Кмет занеме као стена.</p> <p>На један час доцније, кућа Манојла Прокића поново опусти.</p> <m |
| га, и врати се у одају.</p> <p>На један час доцније, ага Тоска, Бошко и Станица беху на савској |
| ремимо се како ваља, па кад дође згодан час, у име Божје.</p> <p>— Ти, брат’ Ђоко, ћутиш — рече |
| ="65" /> полетеше на улицу, а за не пун час пред кућом Обрада Момировића беше гомила света.</p> |
| у опасност све више грози и да је дошао час кад му се ваља решавати.</p> <pb n="56" /> <p>На ко |
| и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у агу.</p> |
| е, претураше по њима, уређиваше час ово час оно, прегледаше сваку ситницу, ишчишћаваше сваки ку |
| /p> <p>— Од Фејзул беговице....{S} Мало час је била код Петрије.</p> <p>— О, Боже мој!...{S} А |
| .{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Ј |
| погнута, а очи полуотворене.{S} Час по час стресао би се и крадом погледао око себе.</p> <pb n |
| кање још више му душу мучаше.{S} Час по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи |
| ела околина покривена снегом.{S} Час по час спустила би се густа магла и притисла цео хоризонат |
| оглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час трзао би густе димове и пуштао их у колутима, час б |
| твори очи и, грчећи се, покреташе главу час лево час десно.</p> <p>По том се умири и погледа у |
| <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано.{S} Војвода беше пр |
| мишљања и устезања.</p> <pb n="5" /> <p>Час растанку приближи се.{S} Војвода уседе коња, исука |
| на јужним окомцима планине Јелице, два часа далеко од Трнаве, налази се село Горачићи.{S} У ов |
| питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шум |
| /p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом пор |
| <p>Жарко и даље спаваше.</p> <p>На два часа пред зору нека лупа трже га иза сна.{S} Он скочи и |
| ње и невоље сломиле.</p> <p>Више од два часа проведе у самоћи.{S} Кад и кад устао би, крочио дв |
| удан на постељи.{S} Већ је протекло два часа, а он никако да сведе очи.{S} Силан терет свалио м |
| хије.{S} До Рудоваца требаше им још два часа.</p> <p>Око поноћи спустише се у један понор и ту |
| сле кратке почивке.</p> <p>— Згоднијега часа нећемо дочекати — примети Дринчић.</p> <p>— Е?...{ |
| орно наступаше и после борбе од једнога часа заузе клисуру, дохвати се оба гребена и колико га |
| чаше од силнога треска.{S} Протече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и си |
| непријатељске.</p> <p>Већ протече пола часа како се небо пролама над бојиштем, како громови тр |
| одговори момак.</p> <p>Не прође ни пола часа, а игуман Пајсије и отац Ђенадије беху на коњма.{S |
| ктање пушака.</p> <p>Не протече ни пола часа од прве ватре, а сва турска војска беше већ расута |
| </p> <p>— Ја?...{S} Ја сам готов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} |
| аци навлаче преко неба и како се сваког часа небо спрема да се страховито проломи над главом.{S |
| {S} До Потајнака не беше више од једног часа.{S} Ваљало му је кроза њ ударити, али он не хте то |
| а му се учини лепша но икада.{S} Од тог часа као да му се ђаво подвукао под кожу.{S} Не могаше |
| оску.{S} Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите |
| >Игуман, сретно пробивши кроз Турке, ни часа не почаси.{S} Он похита у збег, и ту нађе многе по |
| јим.{S} Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити..{S} Избави нас, Господе!{S} Не дај јам |
| и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гневни, зађоше по Драгачеву и окол |
| ао каква авет.</p> <p>Могло је бити три часа по поноћи.{S} У околини мртва тишина.{S} Горачићи |
| аде заповест и одјури у одају.{S} Ни по часа не протече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка |
| јући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и светлост |
| ица.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држећи у ру |
| нас — рече војвода таквим гласом, да за часак ућута све присутне.</p> <p>— Ти се нечег страшиш, |
| у тугу разби им долазак Стојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу |
| смо увек уза њ.{S} Не хтедосмо га ни за часак оставити.{S} Да се Турци не би светили над његови |
| ети како пушчане муње севају.</p> <p>За часак све се утиша.</p> <p>Војска Саидова поче ступати |
| Он се сети својих пријатеља, и часа не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовч |
| p>То беше кмет Павле.</p> <p>— Можеш ли часком? — рече кмет и махну руком.{S} Обрад остави моти |
| кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна, али онај који имађаше да је врши, не беше с њом |
| и храм.{S} Девиза је Србинова: „За крст часни и слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је |
| ирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужност своју и вратише се својима.{S} Јунаци ски |
| осталима.{S} Ако је мрети, нека се бар часно мре.</p> <p>— Ти си ми уморан, сине?...{S} Одмори |
| ејман-Скопљак паше.</p> <p>Друге недеље часног поста, једна жена уђе у гориш град и запита за Ј |
| ad>На бедему</head> <p>Беше прве недеље часнога поста.</p> <p>Ћаја паша обилажаше градске бедем |
| и само главу могао изнети.{S} Око седам часова из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше |
| ливањем крви људске.</p> <p>На неколико часова након овог крвавог догађаја у манастиру Благовеш |
| и умиљатим цвркутом поздрављаху јутарње часове.</p> <p> Отац-Василије и отац-Ђенадије сеђаху у |
| о ли нам је пута она притекла у помоћ у часовима, када већ бесмо лишени сваке наде?!{S} Колико |
| о.{S} Он осећаше како му буклија сваким часом постајаше све лакша.</p> <p>Ђенадије и Пајсије не |
| есвећена је, и ја је морам осветити.{S} Част је светија од огњишта, а дужност преча од родитеља |
| иште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!...</p> </div> <div type="chapter" |
| камена, већ из вере и смелости, осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима |
| њој уништи дух слободе и угуши осећање части и поноса.</p> <p>И мир беше утврђен.{S} Утврдише |
| без милосрђа, васпитана од родитеља без части, обучена од учитеља без душе?</p> <p>Тако говорах |
| још величанственије.</p> <p>— Хоћемо ли части или срамоте, благослова или проклества, смрти или |
| дужност.{S} Рад јој беше прост, али пун части и поноса.{S} Она беше мати, и ништа више.{S} Пост |
| о га девет година подстицали на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, |
| обро беше драга, и када би на последњем часу, предаде и њу у аманет другоме.</p> <p> Жарко стај |
| Радост, која се указа на агином лицу, у часу ишчезе.{S} Он стајаше и убезекнуто гледаше у Ћају. |
| витом брзином пројури кроз Србију.{S} У часу се све измени.{S} Одушевљење изумре, а страх овлад |
| ечи згодише старицу у срце.{S} Она се у часу промени и у пола је нестаде.</p> <p>— Учинићу све |
| ба са левога виса диже се густ дим, и у часу га нестаде.{S} Ашин опази ово и обрати пажњу јужно |
| Београда и да с великом војском иде на Чачак.{S} Ова вест доведе у забуну Рајића, па и другове |
| и Милошевој.</p> <p> — Ваља нам прво на Чачак ударити — рећи ће Паштрмац друговима, сакупљеним |
| сам не зна куда.{S} За тренут ока, сав Чачак беше на ногама.</p> <p>Ћаја виде то, осврте се ст |
| бић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и Палеж.{S} Ако Бо |
| ћ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахиј |
| два часа пред зору, овај силник остави Чачак и са целом породицом својом дође у Трнаву.{S} Соб |
| <p>— А куда? — упита Милош.</p> <p>— У Чачак. </p> <p>— Боме сад или никад! — утаче се Обрад.< |
| г догађаја Тоска остави Горачиће, оде у Чачак и ту се настани.{S} Његов пак побратим, Рустем, о |
| ћ продре и у варош.</p> <p> Милош уђе у Чачак, а Обрад, Дринчић и Книћанин нагоше у потеру за А |
| <p> Трећег дана увече Ћаја-паша стиже у Чачак.{S} Његов долазак ужурба Србе.{S} Све се даде на |
| з шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се разјари, као лав, и одмах се крену у Ла |
| it="subSection" /> <p>Сутра дан допре у Чачак страховита вест.{S} Скопљак паша пречишћаваше рач |
| чићима, а у последње време пресели се у Чачак, и ту се настани.</p> <p>Са Србима имађаше многих |
| </p> <p> Ћаја освоји Љубић и врати се у Чачак.{S} Ту се припремаше и ствараше план, како да уми |
| у једну кућу, и са још двема поведоше у Чачак.</p> <p>Мирко и остали увређени родитељи дочују т |
| estone unit="subSection" /> <p>Дођоше у Чачак.</p> <p>Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи |
| рви заситише, кренуше плен и робље, и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан |
| јодабранијих људи, окује их и испрати у Чачак.{S} По том стаде беснити као никад до тада.{S} Не |
| ловимо, стрпаћемо га у кола, па с њим у Чачак.{S} Са мном ће поћи тројица, а остали се могу вра |
| повезао преко двадесет људи, дотерао у Чачак и предао Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и |
| арко се беше још зором дигао и отишао у Чачак.{S} Ту нађе Ага-Тоску, који се тога дана беше вра |
| остави Самаиле и да одмах похита њему у Чачак.</p> <p>Син учини по наредби очевој.</p> <pb n="6 |
| едаде се Серчесми.</p> <p>Латиф муселим чачански, познаваше Хаџи Продана још из ранијег доба.{S |
| се дохвати планине, заглави на улицама чачанским.{S} Људи, жене, деца, све живо излети из кућа |
| аког дана, и за кратко време прекрилише Чачанско поље.</p> <p> Док Милош тако прикупљаше војску |
| освојио.</p> <p>Два путника, јашући од Чачка, ударише Јелицом планином.</p> <p>На глави им бех |
| беху опкољени.{S} Латив беше стигао од Чачка, и у тренутку, кад устаници јуришаху на Ашина, он |
| лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и ус |
| отече, а сва војска Ћајина измаршира из Чачка и упути се ка Морави.</p> <p> Ћаја јахаше позади |
| с пред зору, једна робиња се искраде из Чачка и дође у српски логор.{S} Стража је заустави и до |
| у ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, своме стрицу, а он оста |
| гласом.</p> <p>— То је онај зликовац из Чачка! — рече кмет живо, и пренеражено погледа у агу.</ |
| огањ по свој земљи.{S} Глас са Љубића и Чачка муњевитом брзином прохуја кроз Србију.{S} Милошев |
| ри Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари сиђоше низ последњу |
| ма не беше.</p> <p>— Марта! — викну он, чачкајући прстом по лули.</p> <p>Из куће се нико не ода |
| у, спусти се у долину моравску и похита Чачку.{S} Ћор-Зука и Ризван ни часа не почасише.{S} Гне |
| /p> <p> Заповест би извршена.</p> <p> У Чачку овлада ужасан страх.{S} Али-бег, Латиф и остали у |
| свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде домаћим пословима. |
| Хаџи-Проданове буне ага Тоска живљаше у Чачку.{S} Беше омалена раста, црних очију, бела и питом |
| ion" /> <p>У то време кмет Павле беше у Чачку.{S} Ану предаде Серчесми, а овај је одмах испрати |
| ку?</p> <p>— Како не?!</p> <p>— Је ли у Чачку?</p> <p>Селим климну главом.</p> <p>—Добро! — реч |
| најлакше се пију” — вели песник.</p> <p>Чаша Бошкова и Стојанова беше без меда.{S} Они немађаху |
| орчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — |
| то се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију” — вели песник.</ |
| д даље — рече игуман нестрпљиво и пружи чашу Стојану.</p> <p>Стојан прими нагну, сркну неколико |
| е на Делиграду — рече игуман, приносећи чашу устима.</p> <p>— Зло беше, оче игумане — рече Стој |
| хвале мртви већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S |
| ажи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S} Отми се из руку неп |
| > <p>Војник је пусти.</p> <p>— Авакуме, чедо моје! — зацвиле мати грлећи и сузама квасећи млади |
| чекиваше и испраћаше као мати најмилије чедо своје.{S} Њени погледи, пуни дражи; њени осмејци, |
| м гласом.</p> <p>— Како мајка да отргне чедо своје!...{S} Како да испусти злато своје!..{S} Как |
| иђу онде где се мучи....{S} Сине, добро чедо моје!{S} Живимо именом Божјим и величајмо славу ње |
| {S} Одавно она примећаваше како јој син чезне и таје као восак, али не знађаше узрока томе.{S} |
| рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена материнског загрљаја и умиљатог |
| упитаће га Бошко.</p> <p>— У гору...{S} Чека ме дружина.</p> <p>— Ето и мене кроз који дан.</p> |
| овић. — Ваља само почети, а народ једва чека.{S} Господар Ђорђе није се много премишљао, па ено |
| старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} Не бих био ра |
| на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје |
| нуо, син пропао, а брат лежи у ранама и чека последњи час!{S} Све нестало и све је издало.{S} Ј |
| нити на предају, већ оде у збег да тамо чека трубу новог ослобођења.</p> <pb n="29" /> <p>Хаџи- |
| акоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове речи тако |
| ебош ћемо! — рече Стојан...{S} Тамо нас чека дружина.</p> <p>— Само похитајте! — рече Обрад...{ |
| ро — прихвати Обрад. — У Милићевом Брду чека нас дружина...{S} Тамо ће доћи и Жарко.</p> <p>Бош |
| а спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — рече Жарко потресеним |
| проклиње.</p> <pb n="71" /> <p>— Зар да чекамо да нас Турци истребе до једног? — рече поп, осме |
| а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан |
| упимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устаници |
| ема другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше |
| ијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> <p> |
| радске још нису пуне.{S} Спремљено коље чекате на бедему.{S} Тешко оном ко се обезуми!{S} Покуш |
| ече он пружајући му руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{ |
| те одело, отићи ћете код Петрије и тамо чекати.{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујет |
| е обојици:</p> <p>— Ја ћу остати овде и чекаћу да ми јавите.{S} Одговор ће вам бити дим са овог |
| Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу |
| е се западно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске прима |
| говори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хвата. |
| оложај беше га толико заморио, да једва чекаше згодну прилику да га избегне.{S} И прилика му се |
| што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у другом разговору заглади оштрину првих речи |
| оче први.{S} Жељан беше освете, и једва чекаше прилику да гнев излије.{S} Он прикупи око три хи |
| асмо се од немила до не драга.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта м |
| се враћаху са Дрине.{S} Жарко стајаше и чекаше их.</p> <p> Обрад и Бошко беху са дружинама.{S} |
| места.{S} Војводе похиташе и стадоше на чела својих одељења.{S} За тренут ока све беше спремљен |
| /> и леп младић, средња раста отворена чела, лепих плавих очију ружичастих округлих образа и м |
| коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе браде и дугих бркова.{S} Оштар пог |
| а беше видети.{S} Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога н |
| да и последњу бору уклањаше са суморна чела.{S} Све беше весело, јер ово беше дан, кад глас о |
| узела тешка туга.{S} У њему нигде ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што да |
| бреме с леђа, седе на њ, убриса зној са чела и одахну.</p> <p> Заћуташе обојица.</p> <p> — Зар |
| насмеши.</p> <p>Обраду се навуче преко чела мутан облак.{S} Он оштро погледа у Бошка.</p> <p>— |
| је погледа у Пајсија превуче руку преко чела, па је спусти низ лице и браду.</p> <p>— Не рече н |
| рећи се с душом.</p> <p>Ага диже руку с чела рањеникова и спусти се на столицу, крај постеље.</ |
| избацише по неколико метака, и као оно челе из кошница, нагрнуше на непријатеља.</p> <p> Турци |
| е дома.</p> <p>Беше сам.</p> <p>Као оно челе, кад их ко дирне, тако се узрујаше мисли у души ње |
| ни и одушевљени, постају снага, јача од челика.</p> <p>Из Горачића дође у Лазац, из Ласца у Сма |
| а згаришту је остао сам пепео...{S} Без челика не избија искра из камена, мој војводо!....</p> |
| рани.</p> <p>Рањеник се поче грчити.{S} Чело му се набра.{S} Болови га спопадоше.{S} Он опружи |
| у, сине! — рече Ђенадије и ороси сузама чело Стојаново.{S} По том се окрете Омеру и рече:</p> < |
| ем, и трже се.{S} Коса јој беше пала на чело, и она је подиже.{S} За тим се налакти на јастук, |
| , што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прену га из мисли и подсети да му ваља хит |
| и.</p> <p>Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћер |
| о браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затворио очи и погнуо главу.{S} Силна мора притис |
| p> <p> Жарко поново седе, метну руку на чело и обори главу.</p> <p>Нешто премишљаше.</p> <p> — |
| ијева.</p> <p>Хаџи-Продан метну руку на чело, протрља га мало и промисли се.{S} По том се прену |
| зише младога кмета.{S} Он метну руку на чело и обори главу.</p> <p>— Стрпљење, сине...{S} Можда |
| те вичем?..{S} Ватру! — рече он и набра чело и обрве.</p> <p>Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!. |
| уљу?!</p> <p>Бошко обори главу и набра чело.</p> <pb n="145" /> <p>— Био је са мном у Радовцим |
| бришући сузе.</p> <p>Спасенија стајаше чело главе рањенику, мотрећи на сваки мицај његов.</p> |
| у пустињи разазнао, крстачу садељасмо и чело главе пободосмо.</p> <p>— Да сте благословени! — у |
| , крочи неколико пута, стаде и наткрили чело руком.{S} Колко за тренут ока, он се врати и сав у |
| ен.{S} Он се налакти на колено и спусти чело на руку.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Због ње |
| сред срца.{S} Он набра повије, натушти чело и мрко погледа јунака.</p> <p>— Камо ти Жарка? — у |
| га.</p> <p>Селим ступи напред, настреши чело руком, погледа пут Мораве, и по том рече:</p> <p>— |
| спусти бројанице у крило, протрља руком чело и рече:</p> <p>— Знаш, како је, војводо!{S} Три пу |
| у.</p> <p>Младић заврши и протрља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће о |
| о људи на друму, стаде и настреши руком чело.</p> <p>— Е, тако, тако, брат’ Јанко — рече он пру |
| с по час устао би, ходао по соби, трљао чело и очи, трудећи се да стресе терет са душе своје.</ |
| .{S} Кад и кад осврнуо би се, надкрилио чело руком и погледао у правцу града.</p> <p>Кад беше б |
| је? — понови ага и спусти руку на врело чело рањениково.</p> <p>— Тешко....{S} Још који час...{ |
| се на његову озбиљну лицу.{S} Узвишено чело покриваше калпак од црне кадифе, испод кога две ду |
| арици и пољуби је у руку.{S} Она њега у чело.</p> <p>— Нема те, сине, баш никако да дођеш! — ре |
| ена, поскидаше капе и целиваше јунака у чело.</p> <p> Бошку грунуше сузе низ образе, покри лице |
| напери пиштољ и тек да га скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пи |
| </p> <p>Ризван и Ћор-Зука ставише се на челу оделења, и кренуше се положајима, које им требаше |
| Ћаја, а неколике боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох |
| мах прену се из заноса, куцну прстом по челу и лупи руком по колену.</p> <p>Беше се нечег присе |
| ене по више повија, оцртаваху на његову челу озбиљност времена и прилика.{S} Од повија па на ни |
| су домови попаљени и порушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, |
| д до тада.{S} Не беху остала на миру ни чељад самог домаћина, који га беше у кућу примио и најл |
| не?...{S} Да гледате згариште и поклану чељад — а?</p> <p>— Нећемо, ако буде слоге.{S} Народ је |
| презаше и посрташе.</p> <p>— Ти одводиш чељад и предајеш Турцима! — грмну трећи и измахну кунда |
| } Како сад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њих |
| ешио се пошто по то да у кућу уведе ово чељаде, не само лепо већ и богато.</p> <p>У суседству г |
| Где би ми душа била, кад бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> |
| очи и уста.{S} Кад би опазио какво лепо чељаде, веома радо би подигао десни брчић и лево око.{S |
| > <p>— Скоро, боме.</p> <p>— Мени се то чељаде допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ |
| удовица, млада и веома лепа.{S} Лепшег чељадета нема у целој нахији....{S} Њу нам ваља ноћас у |
| да се земља беше проломила и разјапила чељусти своје да прождере устанике.</p> <p>У том кобном |
| њу, беху огромне црне јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пре |
| га.{S} Бошка чекаше колац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, |
| ребио, да истргне невољнике из зверских чељусти.</p> <p>Не беше то лак посао у оваким приликама |
| како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрже нас једно другом |
| ру.</p> <pb n="47" /> <p>— Ниси могла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена п |
| {S} Труђаше се да сиротна породица ни у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је доб |
| Србадији.</p> <p> Купиново не беше ни у чем изостало.{S} И у њему беху српска срца раздрагана, |
| ва световања да спасе бар оне који ни у чем не беху криви, не помогоше.{S} Молбе његове разјаре |
| ажи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десни |
| расхода.</p> <p>А приход?</p> <p>Јад и чемер.</p> <p>И неко је за то крив...</p> <p>Народ хоће |
| оју.{S} Последње дане загорчаће јадом и чемером...{S} О, кад би ти бар гроба видео, да на њему |
| срећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, проклети Пајсије?{S} Тебе траже; теб |
| и?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} Зар да народ сасвим изумр |
| а ће рећи потресеним гласом:</p> <p>— А чему се можемо надати, сине, у овој гробници, зидинама |
| .</p> <p> Поново заћуташе.</p> <p> — На чему смо, браћо? — упитаће Милош дижући се.</p> <p> — Н |
| е!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло.</p> <p>— Ти имаш сестри |
| баше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему се добри пријатељи не смеју сложити.{S} То је пред |
| ао било погинути?</p> <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му В |
| лико пута на дан обилазио би и око куће чепао.{S} Више пута навлаш би застајкивао, жмиркао и ка |
| </p> <p>Обрад обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p |
| ана, баш некако пред Цвети, Обрад нешто чепркаше пред кућом.{S} Он се беше занео послом, па и н |
| д и како.{S} Провлачио сам се кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неки |
| акле си, старче?</p> <p>— Из Драгачева, честити пашо — одговори погурени старац и поклони се.</ |
| </p> <p>— И живот ћу свој дати за њега, честити ага — одговори Спасенија одлучно.</p> <p>Ага је |
| ујеш ли брата?</p> <p>— Више него себе, честити ага! — одговори девојка дирљивим гласом.</p> <p |
| нова позва на предају.</p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са проти |
| Јесте ли задовољни?</p> <p>— Хвала ти, честити пашо...{S} Добро нам је — одговори старац држећ |
| ти за добро ваше.</p> <p>— А куд знамо, честити ага? — једва промуца старица.</p> <p>— У Београ |
| светиње поправимо.</p> <p> — Да сте ми честити!{S} Време је да и ова светиња запоје — одговори |
| !...{S} Није ти тај ни налик на оца.{S} Честито момче, да му пара треба тражити.{S} Мрзи Турке, |
| и у овој ствари никако да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео |
| ли не знађаше узрока томе.{S} Питаше га често, но овај увек одговараше да му није ништа.</p> <p |
| отово по ваздан затворени.{S} Бивало је често да по неколико дана протече, а у ове скривене дом |
| ад кад опаснији од ватре.{S} Под њим се често скрива живи огањ.{S} Духне ли најмањи ветрић, рас |
| То беше кобно по њега, јер очево крило често је запуштени врт, у коме коров угушује цвет.{S} О |
| ајеш ли се са Ђукићевима?</p> <p>— Врло често...{S} Баш јуче сам била код њих — одговори Милица |
| p>Жарка обли румен.</p> <p>— О теби смо често разговарали — рећи ће жена...{S} Не може да се на |
| омене, и то беше на своме месту.</p> <p>Често Жарко сеђаше поред матере и гуташе њене речи.{S} |
| На Делиграду умуче и последња пушка.{S} Чета Ђукићева беше сатрвена.{S} Алексинац, Крушевац, Ћу |
| b n="14" /> и газећи мртве и рањене.{S} Чета не клону, нити се маче с места.{S} Њени редови пос |
| ово стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p |
| ише пушке.</p> <p>Старац пође напред, а чета за њим.</p> <p>Не крочише ни неколико пута, а на п |
| дена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и добујући |
| д.</p> <p>Сунце беше већ зашло, кад ова чета стиже до Мораве.{S} Ту се заустави, и, пошто мало |
| е и пођоше за њим.</p> <p>За тренут ока чета се обрете у једној дољи.{S} Пред собом имађаше кос |
| јан.</p> <p>— Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко св |
| иза паса и опали у ваздух.</p> <p>У том чета сиђе с косе и паде на збориште.</p> <p>— Ено Маној |
| 5_P1.1"> <head>КЊИГА ПРВА.</head> <head>ЧЕТА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18965_C1.1.1 |
| дана и остале српске витезове!..</p> <p>Чета, непомична као стена, стајаше пред њим, држећи пуш |
| дбиваше блесак сунчевих зракова.</p> <p>Чета прејезди горе и дубраве и стиже у Небош-Планину.{S |
| ...{S} На вис! — загрми војвода.</p> <p>Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, |
| раздирући стење кршнога Каблара.</p> <p>Чета беше одабрана.{S} У њој беше триста друга, ал’ с ј |
| се, исука сабљу, и пође напред.</p> <p>Чета се крете.</p> <pb n="13" /> <p>Нит ко говори нит р |
| ац заповеди да се низ косу сиђе.</p> <p>Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине |
| есно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета стајаше као укопана, очекујући судбоносни тренутак |
| ке и зачуше страховито халакање.</p> <p>Чета поново стаде.</p> <p>Војвода даде знак.{S} Чета па |
| ачке.</p> <p>Војвода ману руком.</p> <p>Чета стаде.</p> <p>— Доле! — рече старац, па погнувши с |
| о мало одахну, упути се на мост.</p> <p>Чета пређе мост, зави око једне окуке, спусти се у једн |
| p> <p>— Двојицу.</p> <p>— И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па из |
| уку у правцу Стамбол-Каније.</p> <p>Сва четворица стресоше се.</p> <p>— Како вам је сад, старче |
| — Коме ће пре?....{S} Једна чета, а нас четворица!</p> <p>— Драгачево није преко света! — утаче |
| очну им вадити оружје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше о |
| .</p> <p>— Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду |
| прсте кршећи.</p> <p>Не прође ни добра четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита |
| , вребајући у тамној ноћи.</p> <p>Прође четврт часа.</p> <p>У том се отворише врата од куће и с |
| бројаница.</p> <p>Тако проведоше скоро четврт часа.</p> <p>У том приђе столу један дечко, држе |
| up" xml:id="SRP18965_P2.1"> <head>КЊИГА ЧЕТВРТА</head> <head>ПРЕОБРАЖАЈ</head> <div type="chapt |
| очекиваше сутрашњи дан.</p> <p>Освану и четвртак.{S} Бег још више узнемирен.{S} Не могаше да се |
| е.</p> <p>— Кад треба чамац?</p> <p>— У четвртак.</p> <p>— У које доба?</p> <p>— Око поноћи.</p |
| ... уторак, среда, у среду, а најдаље у четвртак да будеш овде.{S} Дотле ће све бити спремљено. |
| за 13?</p> <p>Ко је стварао историју од четврте до тринаесте?</p> <p>Ко је закључио историју ка |
| S} Чета паде к земљи и опали трећи па и четврти плотун.</p> <p>На један мах са непријатељске ст |
| зад.{S} У том одјекну трећи тресак па и четврти.{S} Забуна поста још већа.{S} Саид одјаха пешад |
| зеше врата.{S} Мало за тим, појави се и четврти.{S} Овај ношаше у рукама нешто дугачко, налик н |
| ријатеља.</p> <p> Убрзо затим рикнуше и четврти топови.</p> <p> Коњица српска пренерази Турке.{ |
| > <p>Стража стаде.</p> <p>Јусуф смени и четвртог стражара.</p> <p>— Оставите пушке! рече он оно |
| е, и сваку затрпа.</p> <p>Поче копати и четврту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож |
| ула пушка.{S} Народ се беше узрујао.{S} Чете већ узлетаху из гора и нападаху зулумћаре.{S} Кавг |
| бљу.</p> <pb n="76" /> <p>За тренут ока чете Ашинове расуше се у ланац, захватише обе косе, с ј |
| , да о догађају извести игумана.{S} Код чете оста Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, и |
| озивајући народ на оружје.{S} Устаничке чете придолажаху сваког дана, и за кратко време прекрил |
| Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ће Стојан Жарку...{S |
| проломи над главом.{S} Многи напустише чете, оставише горе и похиташе својима, да их што пре с |
| з Мораву.</p> <p>Стојан и Жарко кренуше чете и око подне стигоше у Јелицу.</p> </div> <div type |
| буде позив.{S} Дотле, браћо, на посао и чете спремајте!</p> <p>— Спремаћемо! — одговорише јунац |
| е већ притиснуо Гружу и околину, разбио чете устаничке и зашао од села до села, те пљачка, пали |
| ругова и одоше.</p> <p>Старац се окрете чети.</p> <p>— Децо! — Јесу ли вам пуне пушке?</p> <p>— |
| се постројише.</p> <p>Војвода приступи чети и држећи развијену заставу стаде овако беседити:</ |
| радоваше.</p> <p> Цвети 1815. закључише четирвековно робовање.{S} Неимари испунише часно дужнос |
| уго, а капиџик зашкрипа и отвори се.{S} Четири женске, прерушене у војничко одело, изиђоше.{S} |
| оћете ли се дуго бавити?</p> <p>— Три — четири дана.</p> <p>— Кад се отуд вратите, ударите на м |
| ек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесош |
| чињен од неколико дасака, прикованих за четири соје.{S} Старци поседаше и осташе неми и непомич |
| пошто се обазре. — У овом завежљају има четири пара одела.</p> <p>— Женског?</p> <p>— Мушког.. |
| епријатеља до ноге, разгонити га на све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега |
| <p>Ломо опали пиштољ и даде абер на све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудник |
| о тренутака по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и ж |
| > <p>— Иде не може боље бити.{S} За три четири дана бићемо готови.{S} Раја ће бити умирена.</p> |
| ом дигне главу и гласовито запева ону о четири ускока.</p> <p>Мирко се вину и оде под облаке.{S |
| о један стражар, а обноћ их беше стално четири, од којих двојица беху на југоисточном и двојица |
| до једне куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људ |
| Сад ви! — рећи ће он женскињама.</p> <p>Четири женскиње приђоше зиду, и једне по једне нестаде. |
| овори Обрад, бришући крвави нож.</p> <p>Четири леша остадоше крај речице Драгачице, а осветници |
| ...{S} Какав Љубић? — запиташе живо оба четника.</p> <p>— Тамо нас зове Војвода Милош.</p> <p>Ј |
| ступивши на осам стотина корака, призва четнике, и показујући им руком лево и десно, стаде им н |
| ста и разнесе се по свој земљи.</p> <p> Четници похиташе са свих страна и предадоше се вољи Мил |
| p> <p>Овој заповести не би поговора.{S} Четници похиташе одељењима и кренуше се на посао.</p> < |
| десно, стаде им нешто живо говорити.{S} Четници га разумедоше и одјурише крилима.</p> <p>Не би |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.3.3"> <head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Р |
| P18965_C2.3.3"> <head>Четници</head> <p>Четници оставише Букуљу и пођоше на Рудник.</p> <p>При |
| а Турке прогнасмо — рече Бркић.</p> <p>Четници подигоше капе к небу и кликнуше: ура!</p> <p>— |
| га.</p> <p>То беше Стеван Бркић.</p> <p>Четници зауставише чете,</p> <p>— Гле, Бркића! — рећи ћ |
| ркић стиже, сјаха с коња, приступи живо четницима и рече:</p> <p>— Куда браћо?</p> <p>— На Рудн |
| от старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Четрдесет година сејаше реч Божју и утврђиваше веру у с |
| <p>....{S}Каква саблазан од тебе, који четрдесет година служаше Богу и беше камен темељац у хр |
| а руку...{S} Смилујте се на слугу, који четрдесет година служаше Богу!...</p> <p>— Бог ће се см |
| тамнице овај старац, који, служећи Богу четрдесет година, не беше ни мрава згазио!{S} Једина му |
| де пред собом два себе: духовника, који четредесет година служаше Богу, и човека који се спрема |
| и стегоше као зид.{S} Војвода прегледа чету и, кад виде само половину, задрхта и уздахну.</p> |
| а Манојло Прокић.</p> <p>Манојло поведе чету, изведе из села и улогори се на један сат од Горач |
| > <p>То беху Турци.</p> <p>Старац прође чету с краја на крај, показа јој слике и рече, да бије |
| е са срећом, —рече игуман, посматрајући чету како се спушта низ косу.</p> <p>— То су моји сокол |
| беше некако дознао ову намеру, па поче чешће обилазити око куће Манојлове, трудећи се, да како |
| ти крваво вече.</p> <p>Ага Тоска остави чибук и скочи с миндерлука као опарен.</p> <p>— Биће кр |
| ћен на десницу, а у левој држаше велики чибук.{S} Поглед му блуђаше по дворишту.{S} Час по час |
| ше га црне мисли.{S} Он се диже, запали чибук и стаде премишљати.{S} Предањ искрснуше страховит |
| p> <p>Кмет искрљешти очи за њим, држећи чибук у устима.</p> <p>— Марта! — викну он.</p> <p>Дома |
| е му обасја ненадна радост.{S} Он метну чибук у уста и трже.</p> <p>Дима не беше.</p> <p>— Март |
| о је, војводо — рече овај и трже дим из чибука. — Беше се мало ка’ и умирило, и ми готово да ре |
| гла у чем другом? — промраља кмет преко чибука.</p> <p>Жена приступи и принесе ивер.{S} Ну у то |
| а позната су нам.{S} Неки од њих држаху чибуке и пуштаху <pb n="32" /> густо колутове дима.{S} |
| ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком по диреку.</p> <p>Омалена, бледа и сувоњава жен |
| ику.</p> <p>Ага сеђаше у једном углу, с чибуком у руци.{S} Пред њим, на доксату, стајаше ибриче |
| се може очекивати какво добро од сина, чиј отац беше огрезо у пороцима? — питаху се једни..{S} |
| о.</p> <p>— А знаш ли Жарка?{S} Знаш ли чиј је и какав је?</p> <p>— Знам, куме; али...</p> <p>— |
| <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</p> <p>— Бећир-бегова....{S} Побего |
| слободу златну.“</p> <p>Мало је народа чија је судбина тако тесно скопчана с вером.{S} У Србиј |
| ан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. далеко је о |
| ше, са подножја свога, као вулкан, кроз чија ждрела још сукља дим и огањ. </p> <p>Устаници беху |
| и гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p>— Знам, куме — одговори Обрад збу |
| </p> <p>Ваља себи представити туп угао, чије теме лежи у подножју Потајника, у његовим најнижим |
| ни.</p> <p>Пред њим беху Сава и Дунаво, чије воде разлучаваше дуга, коса пруга, од безбројних с |
| ња и седе под један многогодишњи храст, чије жиле беху обрасле густом маховином.{S} Тамо, далек |
| вори Обрад збуњено.</p> <p>— Знаш ли из чије је куће?</p> <p>— Знам и то.</p> <p>— А знаш ли Жа |
| <p>Каблар, као оно прекаљени јунак, на чијем лицу осташе вечити трагови дуге и мучне борбе, ис |
| вид.{S} Он личаше на огромни полумесец, чији крајеви беху истоку окренути.</p> <p>Хаџи-Продан, |
| на истоку пукла непрегледна равница, на чијим крајњим тачкама уздизаху се две високе горе, као |
| зачу глас Ломин.</p> <p>— Браћо!...{S} Чим гора олиста, ево ме!{S} Ја ћу први, а ви за мном.{S |
| г. — Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— |
| .{S} Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи |
| лади кмет реши се на коју ће страну.{S} Чим се беше повратио из Чачка, отправи матер у Самаиле, |
| сваког дана пред очима, а то је оно за чим је највише жудео.{S} Мало по мало, они се упознаше |
| S} Неће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Св |
| Палалића:{S} Теофило и Борислав.</p> <p>Чим се он појави, оружани јунаци поскидаше капе и кликн |
| /> <p>Сутра дан ево Тоске рано.</p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> |
| <p>— Тако лепа удовица, а ја се мислим чиме пашу да обрадујем!...{S} Вала њу, или никоју другу |
| рб је Христов, радује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Так |
| ара.{S} Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би п |
| у.</p> <p>— Не, брат’ Павле.{S} Него... чини ми се, да она има...</p> <p>— Вереника.. а? — прек |
| ца!...{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злот |
| главом.{S} Дан се по јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело. |
| .{S} О Спасенији и осталима ни речи.{S} Чини се као да их и не познајеш...{S} Јеси ли разумела? |
| вај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче!</p> |
| и зуба помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p |
| т и намигну десним.</p> <p>— Тако ми се чини.</p> <p>— А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— |
| ајте ово на уму!</p> <p>Има један важан чинилац у друштву, коме се ретко даје заслужно место.</ |
| и неће.{S} Ниси ме закметио да безакоња чиним, већ да правду делим...</p> <p>— Пасја веро! — ци |
| ечима беговим.</p> <p>— Његовом вољом и чиним ово, оче — одговори бег.</p> <p>— Он ће ти по зас |
| е моле..{S} Опрости нам грехове, јер их чинимо по великој невољи својој.{S} Остаћемо верни зако |
| , не обзирући се на сумње и прекоре.{S} Чинио је добро, и био је задовољан.</p> </div> <div typ |
| еварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка |
| но гледаше у сина.</p> <p>— Бабо је зла чинио — рече Жарко, бледећи и руменећи наизменице.</p> |
| пшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из да |
| и дубока.{S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох д |
| де најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p |
| и руку. — Ево ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одго |
| и уживаху у овим небесним красотама.{S} Чињаше им се да леже на крилима ветреним.{S} У мислима |
| .{S} Не беше у стању да се разабере.{S} Чињаше му се, да пропаде у камену гробницу, да је међ, |
| овештавало извршење Латифове намере.{S} Чињаше му се, да ће се све свршити на оној ватри, што ј |
| посматраху огромну и мрачну јазбину.{S} Чињаше им се, да се јазбина примиче и да се спрема да и |
| нагласи, да би то желео, али се Стојан чињаше и невешт.{S} И колико више Жарко истицаше своју |
| а ова то и не знађаше.{S} И у колико он чињаше добро тајно, у толико му Бог плаћаше јавно.{S} И |
| ди.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа м |
| S} Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак.{S} Густа, седа коса, вираше му испод саму |
| Морави, према Трубареву.{S} Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно.{S} Под његовим заповедн |
| } Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је чиста као злато.</p> <p>— Пуна је грехова....{S} Нигде |
| која сметаше да међу њима буду са свим чисти рачуни.{S} То беше Спасенија.{S} Она беше међу њи |
| и пољуби их.{S} Беше силно узбуђена.{S} Чисто не вероваше овој ненадној срећи.{S} Пошто се раза |
| већ умакао са својима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко |
| га ујака.</p> <p>Беше весео и да могаше чисто би узлетео на вис.</p> <p>Кад стиже на брежуљак, |
| шила овог знаменитог дана.{S} Небо беше чисто као злато, а сунце тако љупко и благо, да и после |
| ’о...{S} Манојло умр’о!... рече Жарко и чисто се подиже с места.</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о |
| т Турцима.</p> <p>— Где? — рече Жарко и чисто се диже с места.</p> <p>— У Такову.</p> <p>— Живе |
| — рече Бошко.</p> <p>Обрад се зграну и чисто подиже с места.</p> <p>— Јест...{S} Ено га у град |
| ше Жарка по сред срца.{S} Он се прену и чисто подскочи с места.</p> <p>— Да те то не вређа, син |
| ом.</p> <p>Жену обузе радост и лице јој чисто заигра.</p> <p>— У оној мањој живи Петрија с децо |
| ебрнасте браде.{S} Ишао је кротко, увек чисто и укусно одевен.{S} Говорио је тихо и љупко, а св |
| цу Небојше.</p> <p>Дан беше ведар, небо чисто као огледало, а сунце благо и пуно љупкости.</p> |
| а?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам те, сине...{S} Знаш, како |
| ј кући.{S} У глави му беше само мисао о чистој дужности, и с тога иђаше право и слободно куда б |
| му затрепта на лицу, као оно звезда на чистоме небу.{S} Јека од гусала и танани глас у гуслара |
| те чека?{S} Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења.{S |
| смеја....{S} Зар би он смео посумњати у чистоту срца Спасенијиног?!</p> <p>Жарко прикупи снагу |
| е све више к врху, остављајући за собом чисту околину, тако и овај хаос од ватре и дима пењаше |
| кола, осовине се ломљаху, коњи падаху — читав хаос!{S} Све је јурило без обзира.{S} Бацало се и |
| евац.{S} Варош се силно узбуни, диже се читав урнебес.{S} Јаук, вриска и лелек разлегаше се по |
| едне и с друге стране.{S} Борба трајаше читав час.{S} Најзад отмичари буду савладани и принуђен |
| " /> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вр |
| </p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и читав — понови дечко.</p> <p>Старцу очи заблисташе, а л |
| о је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не добих гласа.</p> <p>— Постарај с |
| а и Лазарева.{S} Пред њим беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве |
| уја кроз село.{S} За тренут ока диже се читава узбуна.{S} Оружани сељаци <pb n="65" /> полетеше |
| доврши се.</p> <p>Пред вратима диже се читава бура.{S} Ужасна вика ускомеша све присутне.{S} Ж |
| воме побратиму.{S} У тренутку отвори се читава борба у његовој души.{S} Једна једина мисао оком |
| } У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се ок |
| ше пободена застава.{S} Око ње се скупи читава чета.</p> <p>Око подне добошар зађе по селу, и д |
| У дворишту све се ужурбало.{S} На улици читава граја.{S} Свет се ускомешао и јури, ни сам не зн |
| другоме..</p> <p>— Стигосте ли здрави и читави? — упитаће Ломо.</p> <p>— Хвала Богу — одговориш |
| {S} Оне су проповедник и неимар слободе читавих покољења.</p> <p>Из уста гусларевих излази наук |
| ицу и рече:</p> <p>— Добро те не донесе читаву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> < |
| беше отворена читава историја, и он је читаше.{S} Његове дивне плаве очи мешаху се са дивним п |
| се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радивоје у стању је да вас угости.</p> <p> — Да не |
| ајсијев Турци оставише оружје.</p> <p>— Чича Ненаде и ти Јанко, приђите и разоружајте харамије! |
| и изиђе с њим на улицу.</p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи |
| еху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта в |
| — Помози ти Бог! — рече јунак кад стиже чобанину.</p> <p>— Бог ти помогао! — одговори дете изва |
| иће?</p> <p>— Стојана и Јована? — упита чобанче.</p> <p>— Јест!</p> <p>— Познајем!</p> <p>— Јес |
| Ти си хајдук, а хајдуке гоне — одговори чобанче, ударајући петама о стену.</p> <p>Јунак се насм |
| пође.</p> <p>— Срећан ти пут — одговори чобанче.</p> <p>Јунак удари преко поља, сиђе у поток, п |
| зраку.</p> <p>Јунак спази у пољу једно чобанче и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче |
| и упути се к њему.</p> <pb n="68" /> <p>Чобанче сеђаше на једној стени, и са ње извијаше глас к |
| и ти?</p> <p>— Еј.. из далека...</p> <p>Чобанче поче мерити јунака од главе до пете, па ће рећи |
| p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу из уста.</p> <p>— Је ли мирно у |
| ајним пругама.</p> <p>Околина оживе.{S} Чобанчићи већ гоњаху стадо, а умилни глас са њихових фр |
| право потоку.{S} Дошавши до једне куће, човек стаде и почне зверати на све стране.{S} У тај мах |
| огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек који је арао, глобио, кињио, бешчастио и срамотио |
| а кроз грају пробијаше писак и јаук.{S} Човек стајаше непомично и посматраше.{S} Крв у жилама с |
| дове добра?{S} Какав беше кмет Павле? — Човек огрезао у неваљалству, утонуо у пороке; човек кој |
| ни.</p> <p>Игуман беше висок и коштуњав човек, дугих образа, узвишена чела, кратке проседе брад |
| је ли онај кметов?</p> <p>— Да... дође човек, па...</p> <p>— Куме! — прекиде га Манојло, труде |
| јмањи ветрић, распириће огањ.{S} Где се човек не нада — најгоре се опече.{S} Ово је народ, у ко |
| у стену, беше постеља, а на овој лежаше човек.{S} Уз постељу сеђаху две женске, са погнутом гла |
| је беше надзорник неки Омер.{S} То беше човек у годинама: крупан, оштра погледа, великих обрва, |
| ји нам поричу све врлине.{S} Латиф беше човек на кога је ласкање имало великог утицаја.{S} Он б |
| сам је, брат’ Павле.{S} Питао сам, али човек не да.{S} Силом се не може.</p> <p>— Е вала, мора |
| Дужност ми је била да те упитам, јер ми човек додија...{S} Е довде ми већ дође запиткивањем.</p |
| ћи се.</p> <p>— Дођох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро |
| и, може се рећи, слободно.</p> <p>Овај човек осећаше се расположен.{S} Тапшући по рамену Селим |
| слати у Горачиће.{S} Кмет Павле је опак човек.{S} Ваља га се добро причувати.</p> <p>— Не брини |
| улејманова кићаше бедеме градске, један човек прође Горњи Град и упути се Зиндан-Капији.</p> <p |
| ечераше.</p> <p>Кад би по вечери, један човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Г |
| околину.</p> <p>У овом тренутку, један човек, заогрнут кабаницом, а са главом добро умотаном и |
| <p>У том се отворише вратнице.{S} Један човек уђе у двориште.</p> <p>— Од куд ти, Јанко? — рече |
| еш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан човек, а и припознат...{S} Дед, реци, да није тако?</p> |
| своју кућу.</p> <p>Манојло беше имућан човек.{S} Оставши без свога порода, он све своје имање |
| </p> <p>Мирко Лазаревић, имућан и виђен човек у Ласцу, имађаше две кћери.{S} Лепота старије беш |
| ка згодна била за његовог сина, па, као човек од заната, намисли да се користи.{S} Син беше нек |
| иси и ти попишманио? — рече игуман, као човек који губи сваку наду.</p> <p>— Ја?...{S} Ја сам г |
| ош кад нам рече...</p> <p>— Ваљан је то човек! — утаче се Ђенадије и погледа у игумана.</p> <p> |
| урској неки Павле Илијћ.</p> <p>Беше то човек осредња раста, дежмекаст, с великом главом и дебе |
| p> <p>Они, којима кмет Павле беше добар човек, друкче суђаху о младоме кмету.{S} Полазећи с дру |
| ад Момировић, добар домаћин и припознат човек у целој околини.</p> <p>Једног дана, баш некако п |
| hapter" xml:id="SRP18965_C2.2.5"> <head>Човек у борби са духовником</head> <p>Омер изиђе из там |
| зише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и упути се право потоку.</p> <p>Бошк |
| ма кожух, а о рамену дуга пушка.</p> <p>Човек обазриво сиђе низ косу, скрену лево, дође у један |
| скрснуше неколико оружаних људи.</p> <p>Човек их познаде.</p> <p>То беху момци Латифови и кмет |
| лану и пуцањ се разлеже по гори.</p> <p>Човек стаде као укопан.</p> <p>— Бољи сам ловац! — клик |
| де.</p> <p>— Обраде! — викну он.</p> <p>Човек се обазре и стаде.</p> <p>То беше Обрад Момировић |
| жди за један грм и напери пушку.</p> <p>Човек иђаше слободно и певаше.</p> <p>Беше већ дошао до |
| То рече Манојло, па потера коња.{S} Два човека иђаху за њим узастопне.</p> <p>Игуман стајаше пр |
| неке беху тако простране, да би се два човека напоредо могла увући.</p> <p>Ходник се с почетка |
| едалеко од потока.{S} У колима беху два човека.{S} Кад кола стадоше, један од њих сиђе и упути |
| > <p>— Не брини, војводо.{S} Наћи ћу ја човека.</p> <p>— Послаћемо мога Стојана — утаче се отац |
| ца! — рече један дебељко, држећи везана човека за рамена.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња |
| ри врата, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и преб |
| Латиф, видећи у њему поуздана и подесна човека за своје намере, спријатељи се с њим брзо и окме |
| а.</p> <p>Жарко виде пред собом осредња човека, кратке, црне браде и дугих бркова.{S} Глава му |
| з даљине.</p> <p>Присутни видеше другог човека како истрча из луга.</p> <p>То беше Стојан, син |
| долажаше од Бога, туга од људи.{S} Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мил |
| и стаде.</p> <p>Игуман изиђе и познаде човека.</p> <p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чу |
| а, сина старчева.</p> <p>Стојан познаде човека и у маху се промени.</p> <p>— Ја сам Жарко — реч |
| рече му нешто на ухо.</p> <p>Омер уведе човека у одају, узе кључеве, изиђе, дође до једних врат |
| ви ми лов! — осече се Божо и понова узе човека на око.</p> <pb n="167" /> <p>— Доле пушку!...{S |
| Божо, па се измаче, подбаци пушку и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</ |
| Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о крпа.{S} Једва се |
| .</p> <p>У даљини од 500 метара опазише човека како излази из луга.</p> <p>Човек скрену десно и |
| који четредесет година служаше Богу, и човека који се спремаше да га уништи.</p> <p>....{S}Да |
| така по том, врата се отворише и четири човека изађоше.</p> <p>— За мном! — рече бег и живо пођ |
| е куће.</p> <p>Пред кућом сеђаху четири човека.</p> <p>Кад се Ћаја са свитом појави, људи устад |
| уштво људе.{S} За све то треба спремити човека.{S} А зар га може ко боље спремити него онај, ко |
| лизу Космаја, опази на једној низбрдици човека, који му се учини познат.{S} На глави му беше ве |
| народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушевљава |
| оју песму, и обе ове песме задовољавају човека...{S} Колико ли смо пута тугу тугом блажили, и з |
| н другом, али гле, како је ништавна реч човека у зверским чељустима!..,.{S} Душманска рука отрж |
| и крајна жалост додирују се.{S} Душа је човекова мешавина радости и жалости.{S} И једно и друго |
| гуман стајаше пред колебом и гледаше за човеком.{S} Судбина несрећних породица изиђе му нпред о |
| ушање вере наше гради трпљење.{S} Благо човеку који претрпи напаст!{S} Ко буде кушан, примиће в |
| и да буду неимари општег храма Божјег и човечанства.</p> <p>Са једном од ових душа сусретамо се |
| метну прст на уста.</p> <p>— Не брини, човече...{S} Као да си у земљу закопао.</p> <p>— Газда |
| се право на степенице.</p> <p>— Где си, човече? — упита га игуман, и пође му на сусрет.</p> <p> |
| ово гониће те и у гробу!{S} О, несрећни човече!{S} Како ћеш збацити терет са душе своје како ли |
| нико други!{S} И ти још живиш несрећни човече!{S} Зар те није срам?!{S} Чему се још надаш, про |
| и се реши?</p> <p>— Бог ми не да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p |
| ли се реши?</p> <p>— Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе</p> <p>— Изла |
| .{S} Познајеш ли ме?</p> <p>— Не, добри човече.</p> <p>— Ти имаш сина?</p> <p>— И посинка — дод |
| Зар ме не познајеш?</p> <p>— Не, добри човече — одговори старац слабим гласом.</p> <p>— Не мар |
| гчије не бива.</p> <p>— Хвала ти, добри човече! — рече Ђенадије дрхтавим гласом.</p> <p>— Савет |
| е:</p> <p>— Нека ти Господ плати, добри човече!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| Омеру и рече:</p> <p>— Спаси нас, добри човече!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18965 |
| вам вером сачува главе.</p> <p>— Добри човече! — процвиле старац и зграби Рустема за руку...{S |
| потресеним гласом рече:</p> <p>— Добри човече!..{S} Не отржи ми децу из наручја, тако ти имена |
| /head> <p>Све се преображава, па и душа човечја.{S} Врлине и пороци, разнолико груписани и слож |
| лони над њима ждрела своја.</p> <p>Душа човечја лелуја се као оно жито, кад га поветарац пољем |
| ном капиџик, нешто мало нижи од узраста човечјег.{S} Овакав исти капиџик беше и у зиду, који пр |
| је учинио да од једне крви живи сав род човечји на земљи.{S} Он је у напред одредио времена и м |
| шћу и љубављу, добротом и милосрђем.{S} Човечност им је најузвишенији циљ и ништа им не стаје н |
| сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлуци, а н |
| ака.</p> <p>На њему беше долама од црне чохе, богато извезена златом, и допираше јунаку испод к |
| ури кроз таваницу.</p> <p>— Везујте га! чу се понова глас.</p> <p>Игуман познаде Ћор-Зуку и кло |
| Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се тако поздравља?! |
| на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То беше глас Обрад |
| ом оружаних људи.</p> <p>— Држ’те га! — чу се глас из гомиле.</p> <p>Игуман напери пиштољ и тек |
| па ни корака даље.</p> <p> — Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Ми |
| цепу.</p> <p> — Погибе!...{S} Погибе! — чу се глас.</p> <p> Жарко стаде, осврте се и спази Стој |
| чепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p> <p>Војник се обазре и спази иза каре је |
| улети у двориште.</p> <p>— Побегоше! — чу се глас.</p> <p>Два Латифова момка прескочише ограду |
| агано приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин. |
| нуше чамац од обале.</p> <p>— Збогом! — чу се глас из чамца.</p> <p>— Срећан вам пут! — одговор |
| вратима и запе ороз.</p> <p>— Жарко! — чу се глас с поља.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Об |
| људи бануше пред њих.</p> <p>— Стој, — чу се глас.</p> <p>Отмичари стадоше и потргоше оружје.< |
| рачићски.</p> <p>— Јеси ли ти, Мирко? — чу се глас кметов.</p> <p>— Ја сам.</p> <pb n="52" /> < |
| гледао око себе.</p> <pb n="88" /> <p>— Чу ли рајо! — настави Латиф. — Милости нема!{S} Бунтовн |
| <p>Из куће се нико не одазва.</p> <p>— Чу ли ти, Марта! — продера се он јаче и удари чибуком п |
| ао помамни из нахије у нахију.</p> <p>— Чу ли, ти, синовче! — рећи ће ага после кратке почивке. |
| ...{S} Синоћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где |
| дрхташе над главом његовом, и он као да чу глас:</p> <p>...{S}Добри старче!..{S} Душа ти је међ |
| колини беше већ плануо огањ.{S} Војвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пож |
| овца оборена на земљу.</p> <p>Ага Тоска чу пуцањ, јурну на вратнице и улети у двориште.</p> <p> |
| ва изусти:</p> <p>— Бошко!</p> <p>Тоска чу ову реч, диже се и принесе главу лицу рањеникову.</p |
| војима.</p> <p> Милош се чисто трже кад чу ово, па ће упитати:</p> <p> — Ама ко умакао?</p> <p> |
| оћи и Жарко.</p> <p>Бошко се зграну кад чу ово име.</p> <p>— Који Жарко? — упитаће он потмуло.< |
| ћа?</p> <p>Младог кмета нешто жацну кад чу ово име.{S} Он се промени у лицу, и тек да одговори, |
| у, беше порушена.</p> <p> Отац Ђенадије чу нечији ход и обазре се.</p> <p> То беше Прока, некад |
| гледа и рече нешто тако тихо, да ага не чу.</p> <p>Рањеник прикупи сву снагу и једва изусти:</p |
| оре и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу радосни глас своје кћери, те Спасенија понови:</p> < |
| и даље кукаше и нарицаше, па нико и не чу њено запомагање.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се песма.</p> <p>За тренут ока све се утиша.{S} Прис |
| сузе.{S} Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч:{S} Стојане!..... </p> <pb n="6" |
| н и Бошко спаваху.{S} Старац им приђе и чу дах њихов.{S} Све драге успомене минуше му кроз душу |
| а зликовцима.</p> <p>Жарко уђе у кућу и чу писку.{S} Кад дође до једних врата, спази кроз пукот |
| Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих.</p> <p>Јунац |
| одговори Омер и пође.</p> <p>У тај мах чу се с поља неки глас.</p> <p>Стојан га познаде и сав |
| у и узе човека на око.</p> <p>У тај мах чу се глас из даљине:</p> <p>— Обраде!...{S} Бошко!..{S |
| ве сиње кукавице!..{S} Не дај их!...{S} Чувај их!..{S} Збо..гом!.,.</p> <p>Рањеник изнеможе.{S} |
| н!{S} Испрати агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с гла |
| о за тебе, Спасенију, Ану и Петрију.{S} Чувај га као очи у глави.{S} Ником ништа не говори...{S |
| арони, херцези кнезови, и остали силни, чували су своју слободу, кад кад у усамљеним замковима, |
| Он вам је први добротвор.{S} Он вас је чувао и ода зла бранио.{S} Он вам је сваку помоћ указив |
| у је <pb n="21" /> манастир удахњивао и чувао.{S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао све |
| {S} Манастир му је пружао духовни мач и чувао свест о народности за боље дане.</p> <p>Вера је д |
| <p>— Стојан је мудро дете.{S} Бог ће га чувати — рећи ће игуман после дуже почивке, па узе чуту |
| Где њихова длака, ту моја глава....{S} Чуваћу их као очи своје.{S} Живеће мирно и задовољно.</ |
| краја.{S} Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој свагда, до века и без престанка.{S} Т |
| е до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали.</p> <p> Ла |
| ца викну:</p> <p>— Брат’ Обраде!</p> <p>Чувши овај глас, Обрад спусти мотику, наслони се на њу |
| па га мучи и претура на постељи.</p> <p>Чувши куцање, скочи с постеље, докопа пиштоље и лагано |
| је већ педесета, а тога <pb n="128" /> чуда не видех!{S} Заредило се, па се не пита ни старо н |
| Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и руши...{S} Збогом оче! |
| > <p>Хаџи Продан стајаше као кип.{S} Од чуда не могаше да се разабере.</p> <p>— Народ се узруја |
| > <p>Игуман и Ђенадије, престрављени од чуда, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У |
| речемо:{S} Боже, помози!...{S} Али гле чуда и покора!{S} Зулуми додијаше.{S} Ниси сигуран ни г |
| гнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чудан обрт ствари!{S} Богу би угодно да сачува темељ Жа |
| е, носите и топове за појасом.“</p> <p> Чудан обрт ствари!..{S} Колико ли је домова гребало пор |
| ?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} Јесенас не могаше жену да укроти, а сад хоће |
| } До капије дође, па ни корака даље.{S} Чудио се самом себи.{S} Код куће беше једно, код капије |
| само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чудим.{S} |
| bSection" /> <p>Језа, помешана са неким чудним осећањем, обузе агу кад уђе у ћелију.{S} Не беше |
| — Не разумем те, драга Ана — рече Ајша, чудно посматрајући сво]у пријатељицу.</p> <p>— Е... мил |
| дахнула би и сузу пролила.{S} Спасенија чудно изгледаше.{S} Неки потајни црв подгризаше јој и д |
| Ћаја немарно подиже главу са јастука и чудно га погледа.</p> <p> — Ђаури! — понови Латиф.</p> |
| их бројаница, а Пајсије упредаше брке и чудно посматраше старца.</p> <p>— Стојан је мудро дете. |
| ед дружину.</p> <p>Јунаци се згледаше и чудно их отпоздравише.</p> <p>Стојан ступи напред и поч |
| p>То беше Манојло Прокић.</p> <p>Игуман чудно посматраше човека.</p> <p>Манојло беше блед к’о к |
| се бринуо о нама очински.</p> <p>Бошко чудно посматраше матер и Агу.{S} Ова леп реч о Жарку не |
| има пречег од тебе?{S} Жарко се прену, чудновато погледа у агу и потајно уздахну.{S} Оно „Можд |
| иво тражаху и увеличаваху.{S} Кад и кад чудновато је мерило околине.{S} Једнима убројавају само |
| едаше.{S} Хаџи Продан упредаше бркове и чудновато пропрати другове.</p> <p>— Јасте ли се пребро |
| </p> <p>У тај мах везани подиже главу и чудновато погледа око себе.</p> <p>Жарко познаде Обрада |
| ају новембра 1814.{S} Млади кмет некако чудновато изгледаше.{S} Очи му беху потамнеле, лице под |
| завре у Жарку и ули му неустрашљивост и чудну снагу, о коју се ломљаху све препоне.{S} Он зађе |
| о скочи и протре очи.</p> <p> На велико чудо своје спази Милицу.{S} Не вероваше својим очима.{S |
| пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко стиже.{S} |
| јазбине, налик на чељусти баснословних чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</ |
| ’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. </p> <p>— Зар тако ти... а? — рече кмет, а очи му |
| ћутања.</p> <p>Жарко се трже и са пуно чуђења погледа агу.</p> <p>— Умр’о је, покојник...</p> |
| јничког, одговори бег.</p> <p>Жена га с чуђењем посматраше.</p> <p>— Добро да пазиш! — рече бег |
| се Богу:</p> <p>— Боже милостиви!...{S} Чуј и помози онима, који те моле..{S} Опрости нам грехо |
| лара, а овај им гласом у песми вели:{S} Чуј, народе мој, наук мој!{S} Пригни ухо своје к речима |
| иже и потресеним гласом рече:</p> <p> — Чуј, снахо!{S} Нека ме цео свет проклиње, пуштам злотво |
| , али не упропашћавајмо друго!</p> <p>— Чуј, сине — рећи ће ага милостиво...{S} Само мене послу |
| ече дете и метну фрулу у уста.</p> <p>— Чуј, мали! — рече јунак.</p> <p>Чобанче извади свиралу |
| ину и пољуби је неколико пута.</p> <p>— Чуј мила моја! — рече Ана и посади се поред ње на <pb n |
| > <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, стриче! — рећи ће Ћаја испративши агу до врата.</p |
| и на прсима главу кћери своје.</p> <p>— Чуј, снахо! — поче ага.{S} Прибери се и умудри се.{S} С |
| м се присети нечег и врати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</ |
| звади један повелики завежљај.</p> <p>— Чуј! — рече он пошто се обазре. — У овом завежљају има |
| А кога?</p> <p>— Боме не знам.</p> <p>— Чуј, брат’ Обраде — рећи ће кмет после краће почивке. — |
| Обрад стаде, осврте се и рече:</p> <p>— Чуј!</p> <p>— Гусле! — рече Жарко.</p> <p>— Ту су!</p> |
| има већег зликовца од Латифа?</p> <p>— Чуј, стриче! — рече Ћаја, па приђе аги и потапша га по |
| сине?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</ |
| е раменима.{S} По том ће рећи:</p> <p>— Чује се да си пустио неког хајдука.</p> <p>Жарко се трж |
| Жарку запламтише уши.{S} Учини му се да чује неку писку, неко бучање и звонење у даљини.</p> <p |
| </p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да чује.{S} За крајину је, вели, и сувише рано.{S} Светује |
| арка — рећи ће мати.</p> <p>Бошко ни да чује. </p> <p>— Јеси ли тамо пошао? — упитаће ага младо |
| забрањен.</p> <p>Тоска не хте то ни да чује, већ пође напред.</p> <p>Око тога се диже граја.</ |
| p> <p> — Ближе, честити пашо; ближе, не чује се! — повика неко са противне стране.</p> <p>Ћају |
| бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.< |
| <p>Нит ко говори нит ромори.{S} Само се чује како земља под њима тутњи.</p> <p>Идући као леса, |
| ати се.</p> <p>— Чуј, синовче.</p> <p>— Чујем, стриче — одговори Ћаја.</p> <p>— Ти знаш Павла и |
| p>Војводе се згледаше.</p> <p>— Дед, да чујем паметнију.{S} Већ видим да је моја луда...</p> <p |
| овори Ћаја осмехнувши се.</p> <p>— Е да чујем, синовче, — рече ага радосно и приближи му се.</p |
| иру проживе?</p> <p>— То баш и желим да чујем од тебе — рече ага и спусти руку на раме Жарково. |
| Зар бисте и сад тако?</p> <p> — Дед, да чујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде д |
| се земља тресе под ногама вашим?...{S} Чујете ли како гора јечи, како уздише и како вас прекли |
| Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — Не тако, војводо! — |
| Целу ноћ морате бити на опрези.{S} Чим чујете куцањ на вратима, одмах ћете изаћи</p> <p>— А ст |
| Непрестано ћете бити на опрези.{S} Чим чујете да упадне камен у двориште одмах ћете изаћи на к |
| подићи од зулумћара.{S} Где се окренеш, чујеш писку и запомагање.{S} Јесте ли ради, да и даље т |
| ћу говорити Скопљаку.{S} Дођи сутра да чујеш.</p> <p>Тоска се поздрави и пође.</p> <p>— Чуј, с |
| р и ту застадоше.{S} Учини им се као да чују једновремено клепетање.{S} Пођу даље, и кад сиђоше |
| еће тако увек бити.{S} И они ће амо чим чују за крајину.</p> <p>— Батали ти то, попе.{S} Све су |
| већ превалило.</p> <p>Ашин стајаше иза чукара и нестрпељиво очекиваше знаке са висова.</p> <p> |
| и.</p> <p>Ашин, прикривен с војском иза чукара, разматраше околину.</p> <p>Пред њим, на две хиљ |
| дговор ће вам бити дим са овог највишег чукара...{S} Сад на посао.</p> <p>Ризван и Ћор-Зука ста |
| ди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> <p>Војник припали фишек барута |
| иђе на један вис, испресецан безбројним чукарама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог в |
| арама, и ту се заустави.</p> <p>Са овог чукарастог виса спуштаху се две косе: једна десно, у пр |
| тише обе косе, с једне и с друге стране чукари, и пођоше ка Потајнику.</p> <p>Обрад и Ломо као |
| ао по земљи.{S} Писка његова до Бога се чула.{S} Мати је само напред јурила.{S} Она и не опази |
| аку цртицу на лицу.</p> <p>— Од кога си чула, мила моја? — упитаће она Ану пошто се мало утиша. |
| погинуо је заједно с оцем.{S} Ја сам то чула, и то не један пут.{S} Сумње не може бити.{S} Он ј |
| .{S} Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало пр |
| е беху у разговору, мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресак, који долажаше са Мораве.</p> |
| и стаде ослушкивати.</p> <p>Као да беше чуо неки глас, неки топот, који с поља долажаше.{S} Срц |
| у чем не оскудева, и радоваше се кад би чуо да јој је добро.</p> <p>Мати и кћи живљаху, дакле, |
| о <pb n="172" /> би се збунио, да не би чуо ни питање, које би се на њ управило.</p> <p>Овај не |
| у стању да се уздржи.</p> <p>— Јеси ли чуо, кмете..{S} Турчине... изроде! — цикну он и као гуј |
| кво добро у ово доба?</p> <p>— Зар ниси чуо? — рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> |
| потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> <p>Али тица доби крила.{S |
| суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне сузе. |
| еби овај саломљен див, гризући уснице и чупајући браду.{S} По том крочи два-три пута и приђе вр |
| н и зловољан.{S} Час би сукао брке, час чупкао браду.{S} Кад и кад би метнуо руку на чело, затв |
| абуке.{S} Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Стар |
| ико добићеш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и п |
| ће игуман после дуже почивке.</p> <p>— Чусте ли, какав нам поздрав стиже од Милоша?...{S} Оста |
| ича Ненад и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима |
| отле ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ни |
| овен, сине! — одговори игуман и маши се чутурице.</p> <p>Дечко се удали.{S} Игуман се окрете оц |
| риђе столу један дечко, држећи у рукама чутурицу.</p> <p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи |
| !</p> <p>Ђенадије остави бројанице, узе чутурицу, прекрсти се два три пута, прошапута неколико |
| ћи ће игуман после дуже почивке, па узе чутурицу и пружи је старцу.</p> <p>Ђенадије маши се рук |
| Ђенадије маши се руком, али тек да узме чутурицу, а вратнице манастирске отворише се.</p> <p>У |
| реч да прозбори.{S} Игуман му додаваше чутурицу, али старац то и не опази.</p> <p>— Да идемо у |
| се лак осмејак.</p> <p>Ђенадије остави чутурицу и баци поглед на дечка.</p> <p>Дечко слободно |
| p>— Благослови, оче! — рече он, и пружи чутурицу игуману.</p> <p>— Да си благословен, сине! — о |
| — рече он, па убриса седу браду и врати чутурицу игуману.</p> <p>Игуман гутну неколико пута.</p |
| гуман се окрете оцу Ђенадију и пружи му чутурицу.</p> <p>— Растерај бриге, оче!</p> <p>Ђенадије |
| Вараш се, младићу.{S} Никад прекорне не чух из њених уста.{S} Један једини прекор беше, и то пр |
| послушаше старца.{S} Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег.</p> <p>— Верујете ли у јед |
| то одјекну по свој земљи.{S} Неимари је чуше и поздравише.</p> <p>Таковски грм, овај сведок дал |
| њ разлеже се по гори.{S} Стојан и Жарко чуше то и навалише на непријатеља с бокова.{S} Турци не |
| све четири стране.</p> <p>Обрад и Бошко чуше глас са Рудника, прикупише дружину и похиташе у по |
| ао стена.</p> <p>— Одвешћемо их зором у џамију.{S} Тамо ће и Ћаја бити.</p> <p>То рече Фејзул и |
| — рече поп ушавши у кућу.</p> <p>Милош џараше ватру.{S} Он познаде глас попов, па се и не освр |
| р на огњишту, прекрсти два-три угарка и џарну неколико пута.</p> <p>Пламен букну и обасја зидов |
| вори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> <p>— Боме, ето је зо |
| осиротео и оголео.{S} Нема ни оружја ни џебане, а ето још који дан па неће имати ни листа на го |
| а све четири стране, запленити оружје и џебану, и после свега тога не бити задовољан, осећати м |
| беше у велико заметнута, па јој требаше џевап дати.</p> <p>— Браћо!{S} У име Божје! — рећи ће Х |
| оћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да нам одрубе главе.</p> <p>Хаџи-Продан баци по |
| .</p> <p>Дође ред на једног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и ск |
| на њему, обори главу и ту оста.</p> <p>Џелати наставише посао и окончаше га у неко доба ноћи.< |
| ами потераше заточнике уз бедем.</p> <p>Џелати их примише и послу приступише.</p> <p>Ужасан јау |
| ских тамница масе заточника и предаваше џелатима.</p> <pb n="110" /> <p>Ова вест порази Тоску.{ |
| ри игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> |
| го он на колац.</p> <p>Ага гурну руку у џеп, извади један замотуљак, ућушну га Ћаји у руку, поз |
| силе од тридесет хиљада?{S} Зар противу џина, који у својим рукама држаше громове?...{S} И ко т |
| испречио се на левој страни Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утех |
| показа руком. — Еј... ено тамо...{S} Ви’ш оно преседласто?</p> <p>— Збогом, мали! — рече јунак |
| раву и да се прикупи иза Ђуниса.{S} Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше |
| — Поздравите Латифа, да ми не падне жив шака! — настави Жарко... — Одавде се маћи нећу...{S} Не |
| се у Ђуниским висовима.</p> <p>То беше шака људи пуна духа и поноса, пуна срџбе и дрскости.{S} |
| а камен према жишку, завали главу у обе шаке и оста непомичан.</p> <p>Стојан и Бошко, хладни ка |
| , спусти се на столицу и завали главу у шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? |
| навуче зло на ову малену земљу, на ову шаку измучена народа!</p> <p>Тако игуман забадаше нож у |
| рту.</p> <p>Не беше ископао ни за једну шаку, а нож зашкрипа.</p> <p>Беше наишао на камен.</p> |
| ван стаде размишљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb |
| е га Бошко благо тешити.</p> <p>— Море, шала је — повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! |
| повика неко из дружине.</p> <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче изд |
| рапама до колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене. |
| де.{S} Само памет у главу!{S} Овде нема шале...{S} Ти, оче Пајсије, припази кога ћеш послати у |
| а, па и другове му.</p> <p> — Боме нема шале! — рече Книћанин и заврти главом.</p> <p> — Не би |
| Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је народ.{S} Једна варница, и пожар је г |
| — Само памет у главу!...{S} С тим се не шали.</p> <p>— Не брини... учињено је све како ваља.{S} |
| о са другог краја.</p> <p>— Зар се тако шали?...{S} Ножем по сред срца?</p> <pb n="166" /> <p>— |
| p> <p>— А Манојло?</p> <p>— Да се нисте шалили, вели.{S} Још томе није време.</p> <p>Хаџи-Прода |
| е — одговори Селим.</p> <p>— Да се ниси шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p |
| жене.</p> <p>— Море, главом да се ниси шалио!{S} Јеси ли добро разабрао?</p> <p>— Видео сам оч |
| ом.{S} Кад изиђе из дворца, умота главу шалом, наби капуљачу и изиђе из града.</p> </div> <div |
| играху или сеђаху око огња, ћеретаху и шалу збијаху.</p> <p>Кад се Тоска појави, све се утиша. |
| мци Латифови сеђаху око ватре и збиваху шалу.</p> <p>— Јесте ли ради да обрадујете пашу? — рече |
| људи притесне и до јаме доведу, он нам шаље анђеле, и ови нас, по милости његовој, беде избављ |
| е бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем.</p> <p>Старац се једва држаше на ногама.{S} Омер |
| <p>Друга врста обори пушке.</p> <p>— Ни-шан.... пли! понови старац.</p> <p>И других сто пушака |
| есно уза Стојана, лево Бошка.</p> <p>Ни-шан! — загрме старац.</p> <p>Ова реч одјекну по околини |
| у.</p> <p> Турци халакнуше, нагрнуше на шанац и слегоше се око усамљена јунака пуна поноса, пун |
| лудесно, по том сави лево, сиђе у један шанац, прође кроз једну мрачну подземну капију, дође до |
| .</p> <p> Рајић, брзо као муња, стрча у шанац, рече нешто својима, врати се натраг и погледа пу |
| наредбе, врати се и са војводама оде у шанац Милошев.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ђох послом — одговори човек, па приђе и шану му нешто.</p> <p>— Добро, добро — рече кмет живо и |
| до поноћи беху изграђена и последња два шанца према Морави.</p> <p> Сутра дан, зором, стиже гла |
| м не беше добро ни дигао, а са Рајићева шанца загрмеше оба топа.</p> <p> Рика топова упрепасти |
| стадоше.</p> <p> У тај мах са Милошева шанца загрмеше топови, а одмах затим осу се и пушчана в |
| већи видокруг.{S} Још да не беше дубока шанца и висока бедема, милосрђе би могло ликовати!</p> |
| Напред! — чу се глас из средњег српског шанца.{S} То беше глас Милошев.</p> <p> — Напред!...{S} |
| > — Напред!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окрша |
| ан, пропушташе слабу светлост из дубине шанца.{S} Требаше дуже у тамници остати, да би се предм |
| врха Љубића поново рикнуше топови; а из шанца загрокташе безбројне пушке.</p> <p> То беше Рајић |
| д!...{S} Напред! — оде глас од шанца до шанца.</p> <p> И диже се олуја, и створи окршај.{S} Срб |
| и десно.{S} Милош са својим стајаше на шанцу и осматраше њихово кретање.</p> <p> Не би за дуго |
| беше Рајић са својима.{S} Он стајаше на шанцу и командоваше паљбом.</p> <p> Борба се разви увел |
| пријатеља.</p> <p> У средњем и највећем шанцу беше Милош са Паштрмцем и Пљакићем; до њих десно |
| д?{S} Притеснише вас мало више у једном шанцу, па сви куд који!{S} Зар бисте и сад тако?</p> <p |
| а, и за тренут ока све живо поискака из шанчева и наже кроз гору.</p> <p> Турцима замаче око за |
| и створи окршај.{S} Срби поискакаше из шанчева, избацише по неколико метака, и као оно челе из |
| непробојним зидинама.{S} Из дубине ових шанчева, а уза саме бокове Зиндан-Капије, дижу се две в |
| p> На ову ватру Срби одговорише из свих шанчева.{S} За тренут ока, диже се урнебес.{S} Силан тр |
| > <p> У тај мах пешаци искочише из свих шанчева и сукнуше на Турке као копци на пилиће.</p> <p> |
| о другог.</p> <p> Ова бежанија из доњих шанчева узбуни оне у горњим.{S} За тренут ока Рајић се |
| p> Турци пређоше Мораву и нападоше прве шанчеве.{S} Рајић виде то, осврте се тобџијама и повика |
| тренутака густа магла обави све српске шанчеве.{S} Као да се небо сурвало са свима громовима и |
| и сипаше као град и запљускаваше српске шанчеве.{S} Небо се проламаше, а земља тутњаше од силне |
| .{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шанчеве, а Срби беже безобзирце, спотичући се и ломећи |
| победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све положаје, потући непријатеља до но |
| пољу.</p> <p> Милош и војводе стрчаше у шанчеве.</p> <p> Још се први дим не беше растурио, а др |
| и десно од ове капије налазе се дубоки шанчеви, ограђени са свију страна високим и непробојним |
| је нама тешко постати јачима.{S} У овим шанчевима још смо најјачи.{S} Зашто бисмо се истрчавали |
| дно и источно.</p> <p> Срби их чекаху у шанчевима.</p> <p> Средина турске војске примаче се к М |
| ну и пође ка Дубљу.</p> <p> Срби беху у шанчевима и чекаху непријатеља.</p> <p> У средњем и нај |
| приђе вратима.</p> <p>— Отвори! — чу се шапат.</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Ја...{S} Миладин.</p> < |
| </p> <p>— Ено Лома и Вучића! рече Обрад шапатом.</p> <p>— И Мутапа! — примети Жарко.</p> <p>— И |
| м Жарко — рече бег.{S} По том се наже и шапатом рече:{S} Не осуђујте ме.{S} Због вас ово учиних |
| > <p>— То је Ана! — Пазите! — рече кмет шапатом.</p> <p>Жена се беше упутила право к стаји.{S} |
| ори врата.</p> <p>— Није то — рече кмет шапатом момцима.</p> <p>Жена се у скоро врати, уђе у ку |
| дан човек изазва агу на само, и рече му шапатом:</p> <p>— Готово је!</p> <p>— Је ли сигурно? уп |
| даху му као живи.{S} Он осећаше како му шапућу, како му казују далеку прошлост, како га преносе |
| вану Вујовићу.</p> <p>Поп Радован оде у Шарање и затече Милоша код куће..</p> <p>Догађаји у Дра |
| ласнике.</p> <p>— Ти ћеш, попе, отићи у Шарање — рече он свештенику трнавском, Радовану Вујовић |
| сунчевим, она изгледаше као леја, пуна шарена цвећа.{S} На сваком јунаку беше <pb n="64" /> бо |
| ју.{S} Благи зраци сунчеви расули се по шареном и мирисном покрову, а бисерне росне капљице, на |
| арити на двадесет.</p> <p>— Биће боме и шесет, ако не будемо паметни.</p> <p>— Како јој беше им |
| нио својој земљи.{S} Могао је имати око шесет, али још беше снажан и окретан.{S} Остао је удов |
| сата и спазише мртвачки сандук.</p> <p> Шест духовника скинуше сандук низ степенице, пронеше га |
| <p>Ова заповест би за час извршена.{S} Шест Турака беше разоружано и повезано.</p> <p>Игуман н |
| .{S} Петрија и њено троје деце... то су шест; отац Ђенадије и Стојан... осам; два брата Јаковље |
| и се за скуте, трчаше малишан од својих шест година пиштећи као црв.{S} У овом нереду, у овом х |
| наест... свега дванаест.</p> <p>— И пет-шест веслача најмање? — примети ага.</p> <p>— Доста су |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шест оружаних људи изиђоше на улицу и распоредише се.{S |
| ао сламку.{S} Он беше задовољан.</p> <p>Шест одабраних јунака прикупише се око њега, посветоваш |
| то?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас је само.</p> <p>— Доста нас је.{S} Кадри |
| И моја два... четворица, ја и ти, свега шесторица — рече Жарко, па излети на двориште и сазва м |
| Београд и отвори хан.</p> <p>Најмилија шетња Тоскина беше манастир Благовештење.{S} Игуман Пај |
| ко да се погоде.{S} Често су излазили у шетњу, и кад год би Стојан зажелео да види Спасенију, у |
| и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p> |
| на леђима црвене кабанице.{S} Ветар им шибаше у лице, а прса им беху покривена снегом.</p> <p> |
| У околини мртва тишина.{S} Хладан ветар шибаше га, а он и не осећаше.{S} У души му беше борба и |
| 4.{S} Небо се натуштило, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљица |
| кроз неке честе, протурао кроз камен и шибље, прелазио преко неких јаруга и потока, док се нај |
| ло, а студен ветар шибаше кроз обнажено шибље и играше се снежним пахуљицама.{S} Поље и њиве, б |
| левом обалом Мораве.{S} Ту, међу густим шибљем и високим стењем, а под плавим сводом небесним и |
| Обрада Момировића, спусти ороз, извади шип и отвори врата.</p> <p>— Спремај се! — рече Обрад у |
| и пушку о раме и удари једном путањом у шипраг.</p> <p>Бошко пође за њим.</p> </div> <div type= |
| витезова, а брсне му гране рачваху се и шираху се све даље, док собом не прекрилише сваку стопу |
| и су ваши, деца ваша, љубе ваше!{S} Сви шире руке к небу и моле Вишњега да вас охрабри и умудри |
| p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад не продреше у огроман лагум, са безбро |
| ужна.{S} По крову и по зидовима његовим шири се маховина, те казује старост његову; порушена ку |
| и развучено, очи лисичије, нос дебео и широк, глас женски, цело држање подмукло, — све знаци ј |
| биваху сунчане зраке.{S} Под доламом су широке чохане чакшире до колена, од колена везени тозлу |
| ицу.</p> <p>У доњој тамници, дугачкој и широкој неколико стопа, беху у ово доба три роба: један |
| <p>Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште.< |
| а. — Нано, ево Стојана!</p> <p>Врата се широм отворе и Стојан уђе.</p> <p>Мати као да не чу рад |
| за спас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи.</p> <p>Матери грунуше сузе.{S} Она пр |
| p> <p>— Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце.{S} По том додаде:</p> <p>— Децо, понеси |
| ти мука бити, а можеш и мојој молби на шкодити.</p> <p>— Не брини, синовче,..{S} Зна Тоска как |
| — упитаће га један од путника.</p> <p>— Шљепаја Пећина.</p> <p>— Познајеш ли газда Манојла Прок |
| ="SRP18965_C3.1.4"> <pb n="96" /> <head>Шљепаја Пећина</head> <p>Беше пред Св. Николу 1814.{S} |
| из пећине и укопаше под високом стеном Шљепаје пећине.{S} Ту, у пустом, скривеном месту, нађе |
| .</p> <p>— Јест, сине..{S} Умр’о јуче у Шљепаји пећини...{S} Ране га освојише.</p> <p>— Какве р |
| них чудовишта.</p> <p>Путници беху пред Шљепајом Пећином.</p> <p>У околини не беше никога.{S} О |
| етова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданија склоништа.</p> <p |
| д обори главу и стаде ногом чепркати по шљунку.</p> <p>— Ти знаш мога Жарка?</p> <p>— Знам...{S |
| Старци се згледаше.</p> <p> — Чусте ли, шта вам рекох? — осече се Жарко.</p> <p> Старци се саго |
| — одговори Селим.</p> <p>— У потеру!... шта чекаш?!</p> <p>— Наредио сам коњици да крстари и хв |
| илажаше.</p> <p>— Спасенија, кћери,.... шта ти је?</p> <p>Девојка погледа матер, па брзо обори |
| ч његову.</p> <pb n="104" /> <p>— Па... шта велиш, сине?...{S} Могу се мирно вратити у свој дом |
| та, поробисте доста, потукосте доста... шта хоћете више?...{S} Хоћете баш све да уништите?...{S |
| еће, своди своје рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Б |
| ам јој данас господар.</p> <p>— А деца? шта ћемо с њом?</p> <p>— С децом заједно....{S} Само их |
| та искупљују безбројне невине жртве!{S} Шта хоћеш?{S} Зар да се спасаваш, пун греха и проклеств |
| а изиђе из одаје.</p> <p>— Говори!..{S} Шта је? — упита је поново кмет.</p> <p>— Хајдуци!...{S} |
| ..{S} Несрећни Пајсије, несрећни!...{S} Шта учини од ове сиротиње и нејачи?{S} Ти си крив свему |
| } Још који час па је све свршено!...{S} Шта ћу и куда ћу?...{S} Како да спасем ову невину дечиц |
| опљене руке.</p> <p> — О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} З |
| Прикупимо се!..{S} Сложно, браћо!...{S} Шта чекамо!...{S} Јуришајмо!..{S} Тако довикиваху устан |
| еше камен темељац у храму његову!...{S} Шта ће храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти ј |
| Жена се узневери.</p> <p>— Ватру!...{S} Шта си стала? — осече се кмет и окрете главу.</p> <p>Же |
| о том се осврте Божу:</p> <p>— А?...{S} Шта сад велиш?</p> <p>— Питај Бошка! — одговори овај је |
| е без Милоша.</p> <p>— А Добрача?...{S} Шта он вели?</p> <p>-— Да припитамо Милоша.{S} Без њега |
| <p>Наста тајац.</p> <p>— Па сад?...{S} Шта ћемо и куда ћемо? — рече Жарко и прекиде тишину.</p |
| то ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је наспело?</p> <p>— Народ, војводо!...{S} Знаш |
| на ногама.</p> <p> — Какав Латиф?...{S} Шта хоће тај зликовац?</p> <p> Старци се узврпољише и п |
| — рече ага, па тргну два-три дима...{S} Шта учини с оделом?</p> <p>— Ено га у харему.</p> <p>— |
| м гласом. — Заклетву смо положили...{S} Шта имамо да се размишљамо?{S} За нама је провала...{S} |
| {S} Није да се хвалим, ти сам знаш..{S} Шта фали мом Жарку?{S} Добар је, паметан је, здрав је, |
| риног загрљаја за добро брата свога.{S} Шта би мати без сина свога, без заштите и одбране своје |
| како га нешто жижи и за срце уједа.{S} Шта беше то? — Ситница: дрскост усамљена јунака крај то |
| .{S} Све им је неправо, све се буне.{S} Шта би хтели? — Власти и господства!...{S} Е нећете, ва |
| би кад и кад посетио ове добре душе.{S} Шта више, увиђаше сада, да му је то и дужност, и да јак |
| p> <p>— Не рече нам ништа о војводи.{S} Шта је са њим било? — упита отац.</p> <p>— Остаде ту жи |
| {S} Три пута мери, а један пут суди.{S} Шта вреди почети, а не дочети?{S} Ваља се добро промисл |
| } Непрестано је долазио и наваљивао.{S} Шта да ради?{S} Горео је између две ватре.{S} Ако ништа |
| </p> <pb n="112" /> <p>— Дете је то.{S} Шта ти оно зна?</p> <p>— Па и овај Ђенадијев — рече Ћај |
| а она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом? — Двеста срдаца и двеста десница!</p> <p |
| вла.{S} Са мном се ухватио у коштац.{S} Шта му буде.{S} Ко је са мном почињао, рђаво је дочињао |
| S} По том се осврте Ђенадију и рече:{S} Шта велиш, оче?..{S} Прави соколи!...{S} Они ће нам осв |
| трља руком чело.</p> <p>— А војвода?{S} Шта би с њиме! — упитаће оба старца.</p> <p>— Бог да му |
| двојио.</p> <p>— А ти оче Ђенадије?{S} Шта ти велиш?{S} Ти си овде међу нама понајстарији.</p> |
| ам радио.</p> <p>— Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— |
| громове?...{S} И ко то од ње тражи?{S} Шта она има пред собом? — Јад и чемер.{S} Шта има собом |
| } Зар не видите да је зима на прагу?{S} Шта ћете радити сутра, кад лист с горе падне?...{S} Да |
| ар ће комшија седети скрштених руку?{S} Шта ћете радити, кад нам он убаци варницу у кућу?</p> < |
| Сад су без главе.</p> <p>— А Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Мор |
| повика:</p> <p> — Ето ђаура!</p> <p> — Шта вам је овог јутра? — осече се Ђаја и диже се из пос |
| ко јабука и метну пред Жарка.</p> <p> — Шта ће ми то?</p> <p> — У свакој је по педесет цекина — |
| јабука и метну их пред Жарка.</p> <p> — Шта је то? — упита Жарко оштро.</p> <p> — Поклон од Лат |
| мртвим телом свога побратима.</p> <p> — Шта ћемо с покојником? — упитаће Обрад другове.</p> <p> |
| С киме?</p> <p> — С Турцима.</p> <p> — Шта збориш? — упитаће Обрад изненађен овом вешћу.</p> < |
| и му је срце тврђе од камена.</p> <p> — Шта ти ја могу, сестро? — рећи ће Жарко изнемоглим глас |
| н према другом на 800 метара.</p> <p> — Шта чекамо?! — чу се глас са српске стране.</p> <p> То |
| још двојицом и са оба старца.</p> <p> — Шта тражите у ово доба по гори? — упита Жарко старце.</ |
| и! — рече жена и склопи руке.</p> <p> — Шта?!...{S} Зар и ти молиш за оног зликовца?...{S} Како |
| јана на земљи, и ужаснуше се.</p> <p> — Шта би?! — упитаће Обрад пренеражен.</p> <p> Жарко испр |
| о стражара дојурише без душе.</p> <p> — Шта је? — упита их Милош.</p> <p> — Беже Турци!...{S} С |
| зи Стојана прострта на земљи.</p> <p> — Шта би, побратиме?! — цикну Жарко и притрча Стојану.{S} |
| ј огња, отирући сузе рукавом.</p> <p> — Шта ти је, по Богу сестро? — упитаће је Жарко.</p> <p> |
| његових момака, сав задихан.</p> <p> — Шта је? — упитаће га Жарко зачуђен.</p> <p> — Ухватисмо |
| рко скочи с места к’о опарен.</p> <p> — Шта рече несретнице?!...{S} Откуд деца код Латифа?</p> |
| <p> Јунаци погледаше у земљу.</p> <p> — Шта велите, браћо? — упитаће Рајић након дуже почивке.< |
| > <p> — Да напустиш ову гору.</p> <p> — Шта рече?!</p> <p> — Да напустиш ову гору — понови стар |
| p>— У манастиру.</p> <pb n="57" /> <p>— Шта је било?</p> <p>— Рече ми један Трнавац да су Турци |
| она га савлада.</p> <pb n="28" /> <p>— Шта!? — Погинуо!?</p> <p>— Умро на нашим рукама — одгов |
| есницом рече:</p> <p>— Никада!</p> <p>— Шта велиш? — рече ага и избечи се.</p> <p>— Никада! — п |
| — Немој крити!</p> <p>— Јесам!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да се уздају у Бога и да му се моле..{S} |
| ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шта?{S} Ујак не да! — прекиде га Павле — Коме ти то? — |
| е допало...{S} Како би било...</p> <p>— Шта, брат’ Павле?</p> <p>— Како би било, к’о велим, да |
| p> <p>Војвода смагну раменима.</p> <p>— Шта?!...{S} Да се ниси и ти попишманио? — рече игуман, |
| задрхта и прострели га очима.</p> <p>— Шта се мргодиш?...{S} Камо ти Жарка?</p> <p>— Ево га!.. |
| — одговори жена сва задувана.</p> <p>— Шта је с оделом?</p> <p>— Ено га у сандуку.</p> <pb n=" |
| му срце и довађаше до очајања.</p> <p>— Шта ово учиних? — питаше самог себе...{S} О Пајсије, Па |
| а и да сукне на Божа као муња.</p> <p>— Шта вам би?! — чу се са свих страна.</p> <p>— Зар се та |
| би треће вече ето опет Омера.</p> <p>— Шта би, старче? — упитаће он духовника.</p> <p>Отац Ђен |
| ага, не би ли повратио кмета.</p> <p>— Шта се хоће од мене?! — рече Жарко гневно и диже главу. |
| рко познаде Обрада Момировића.</p> <p>— Шта хоћете, људи, од мене? — рече Жарко узбуђено и проп |
| сили.</p> <p>Заћуташе обојица.</p> <p>— Шта да кажем Хаџи-Продану? — рече поп након дуже почивк |
| тојан вратио се здрав и читав.</p> <p>— Шта рече, сине?</p> <p>— Твој Стојан вратио се здрав и |
| четврт, а ето Фејзула натраг.</p> <p>— Шта би? — упита га Јусуф нестрпељиво.</p> <p>— Ма где.. |
| са не часећи похита у Београд.</p> <p>— Шта то радите, синовче? — упитаће он Ћају.</p> <p>Ћаја, |
| Сви ћуте и упрли поглед у под.</p> <p>— Шта велиш ти, газда Василије?</p> <p>— Како сви, тако и |
| {S} Само једно тражим од тебе.</p> <p>— Шта? — упитаће кмет готово не дишући.</p> <p>— Да ми је |
| <p>То беше гласник са Мораве.</p> <p>— Шта је с мостом? — упита га Селим.</p> <p>— Порушен — о |
| уже почивке.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Шта велиш?!</p> <p>— Не може.</p> <p>— Како не може?! — |
| д још једно, и то најглавније.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Чамац.</p> <p>— За колико?</p> <p>Јусуф у |
| е?</p> <p>— Код Зиндан-Капије.</p> <p>— Шта гори?</p> <p>— Сено!</p> <p>— Чија су ти то деца?</ |
| рече ага после краће почивке.</p> <p>— Шта хоће?</p> <p>— Замену... сестру његову — промуца аг |
| к и завали главу међу јастуке.</p> <p>— Шта ти је, мила моја? — потресеним гласом рече Ана па п |
| енадија, Стојана и оне остале.</p> <p>— Шта је наређено?</p> <p>— Да се иселе из оне куће.</p> |
| на ручак, а оно већ и вечерње.</p> <p>— Шта је?...{S} Какви су одзиви — упита га Хаџи-Продан, с |
| том се отворише врата од куће.</p> <p>— Шта је, Мирко? упита кмет момка.</p> <p>— Све је добро. |
| бледећи и руменећи наизменице.</p> <p>— Шта ти је, рано? — упита га мати потресеним гласом.</p> |
| ле — додаде Василије из Бирче.</p> <p>— Шта велиш, оче Пајсије?</p> <p>— Није друкче, војводо.{ |
| басја зидове.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Шта ћемо у Рудовцима? — упитаће Жарко протрљав очи.</p> |
| дан?</p> <p>— Био сам на њиви.</p> <p>— Шта на њиви!..{S} Сутра дан на главу па преноси.</p> <p |
| арамијама и стану се згледати.</p> <p>— Шта чекате?!...{S} Оружје одузмите! — грмну игуман.</p> |
| главар, а ми ћемо те слушати.</p> <p>— Шта рече?</p> <p>— Да нам будеш главар! — понови свеште |
| о је љут.{S} Може ти нахудити.</p> <p>— Шта му је?</p> <p>Селим слеже раменима.{S} По том ће ре |
| рко подиже руком косу и скочи.</p> <p>— Шта хоће ти злотвори?! — рече он громким гласом и поче |
| >— Порушен — одговори гласник.</p> <p>— Шта?{S} Порушен!!</p> <p>— Да.</p> <p>Ова вест Селима з |
| и Манојло с тешким напрезањем.</p> <p>— Шта је с нашима?</p> <p>— Не питај оче!{S} Пропали смо |
| шаке.</p> <p>Мати уђе за њим.</p> <p>— Шта ти је, сине? — упитаће га она гушећи се сузама.</p> |
| егову живљаше са својом децом.</p> <p>— Шта је? — упитаће кмет нестрпљиво.</p> <p>— Не питај, в |
| <p>— Она потурица...{S} Жарко.</p> <p>— Шта?!...{S} Зар он?.. цикну Обрад, па као муња зажди за |
| ри слободно! — рече ага мирно.</p> <p>— Шта су криве женске главе?... промуца кмет.</p> <p>— Хм |
| а онда додаде:{S} И још нешто.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Наредба је, да се они потурче.</p> <p>— К |
| раг, војводо — прекиде га поп.</p> <p>— Шта је тешко?...{S} Памет у главу, а остало је моје.{S} |
| а, мора се! — продера се кмет.</p> <p>— Шта рече?...{S} Зар силом?</p> <p>— Силом... да... сило |
| че Тоска тужно и подиже главу.</p> <p>— Шта друго знам, стриче — одговори Ћаја и слеже раменима |
| } Живео! — одјекну низ Мораву.</p> <p>— Шта је с Обрадом? — упитаће Стојан.{S} Да ли га где год |
| рече Палалић улазећи у одају.</p> <p>— Шта?</p> <p>— У Горачићима крв пала:</p> <p>— Е!</p> <p |
| — дође и саопшти кмету поруку.</p> <p>— Шта ћу му? упитаће кмет.</p> <p>— Не знам — беше одгово |
| Где?</p> <p>— Овде... у селу.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>Жарко исприча.</p> <p>— Нека је сре |
| т година узбијаше турску силу.</p> <p>— Шта велите, браћо! — упита Хаџи-Продан присутне.</p> <p |
| е пустош, големи јад и невољу.</p> <p>— Шта ћемо и куда ћемо? — упитаће Хаџи-Продан свога брата |
| леће народ као гуја у процепу.</p> <p>— Шта ли је било са војводом жупским, твојим добрим прија |
| крос Ртаре и дође у Марковицу.</p> <p>— Шта то би; до Бога? — упитаће он јетко другове.</p> <p> |
| е до амбара и спусти котарицу.</p> <p>— Шта ћеш то, Марко? — упита га кмет.</p> <p>— Да пренесе |
| а, намршти се и гневно запита:</p> <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — уп |
| главу, погледа старца и рече:</p> <p>— Шта би, старче?...{S} Е да ли се реши?</p> <p>— Не мучи |
| p> <p>Чим уђе, Ћаја га ослови:</p> <p>— Шта би код паше?</p> <p>— Ништа! — одговори ага зловољн |
| етом.{S} По том ће га упитати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и |
| ра рећи ће он игуману Пајсију:</p> <p>— Шта велиш, оче?...{S} Као да ћемо сами остати?</p> <p>— |
| <p>Хаџи-+Продан приђе игуману:</p> <p>— Шта велиш оче?</p> <p>— Мучна Посла! — одговори игуман. |
| очи и као гујом ошинута цикну:</p> <p>— Шта рече!?{S} Потурчили се!</p> <p>— Нису, мила моја, а |
| а.{S} По том се осврте старцу:</p> <p>— Шта би старче?</p> <p>Ђенадије загрли Стојана, пољуби г |
| ... а?!</p> <p>— Кога хајдука?</p> <p>— Шта се будиш?...{S} Јатаче хајдучки!..{S} Где ти је уби |
| <p>— Шта ли ће тај изрод овде?</p> <p>— Шта рече, сине? — упита га Ага?</p> <p>Бошко понови</p> |
| о.</p> <p>— Рудник је освојен?</p> <p>— Шта рече?</p> <p>Бркић понови.</p> <p>Стојан и Жарко зг |
| д нам он убаци варницу у кућу?</p> <p>— Шта би ти хтео, стриче? — упитаће га Ћаја, губећи стрпљ |
| тати:</p> <p>— Шта сад мислиш?</p> <p>— Шта Бог да...{S} Куд сви, ту и ја.</p> <p>— Са мном ти! |
| ше и стадоже пред Хаџи-Продана</p> <p>— Шта је?! — упитах их живо војвода.</p> <p>— Ашин-бег за |
| свих страна и опколише Бркића</p> <p>— Шта рече? — упита Стојан готово без душе.</p> <p>— Поги |
| ипрстом.</p> <p>Жарко приступи</p> <p>— Шта ти бесниш тамо по селу?</p> <p>Жарко слеже раменима |
| убијени и бегаху без обзирце.</p> <p> А шта би с Латифом?</p> <p> Спасе га Милица.</p> <p> На д |
| треба уништити, сатрти, смрвити!..{S} А шта је с мостом на Морави?</p> <p>— Наредио сам Хасану |
| ити вихор, па поста сламка у њему.{S} А шта може сламка међу вихорове?.</p> <p>Сулејман Скопљак |
| ујемо твоју — рече Дринчић.</p> <p> — А шта је вајде да је чујете кад је не вермате.</p> <p> — |
| p>— Ништа — одговори игуман.</p> <p>— А шта ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p |
| с да у тај посао не улазимо.</p> <p>— А шта ти мислиш? — упитаће га игуман након дуже почивке.< |
| том ће рећи више кроза зубе:</p> <p>— А шта ради Спасенија?</p> <p>— Тужи и јадикује — одговори |
| Латиф?{S} Шта велиш за њега?</p> <p>— А шта он може?</p> <p>— Море, тај ти је опаснији од Ћаје. |
| уманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на чекамо џелате, да |
| е рачуне.{S} Он се пита: шта је добио а шта изгубио? и по том тражи кривца.{S} Брижљиво бележи |
| остаристе а памет не добисте!...{S} Ја шта бисте радили, да нас Турци мало више загреју на оно |
| > <p>— Рекох ти ја, стриче..{S} Знам ја шта он мисли о Пајсију.</p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е |
| беше у стању да преображава.</p> <p>Ма шта се говорило о Жарку, ма колико се права на то имало |
| мучена и од умора сатрвена, немађаху на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опус |
| Димитрије, брат игуманов. — Нико не зна шта му носи дан а шта ноћ.{S} Седимо скрштених руку, на |
| де и у заборав баци?{S} И после, ко зна шта је у ствари?{S} Мож’да га умиљати поглед Спасенијин |
| се не пита ни старо ни младо.{S} Ко зна шта вас сутра чека?{S} Десна је кула већ испражњена.{S} |
| рата Михаила.</p> <p>— Кроз планине, па шта нам Бог да! — одговори овај.</p> <p>У том се зачу с |
| о би се зарицао да ће сутра јуначки, па шта Бог да!{S} Одлука увек беше једна до суда, а друга |
| ако друкче.{S} Ваља нам се огледати, па шта Бог да — одговори Книћанин.</p> <p> — Е лепо, браћо |
| Последњи је час...{S} Кроз Турке ћу, па шта Бог да.</p> <p>— Заједно ћемо војводо — одговори иг |
| и диже главу.</p> <pb n="42" /> <p>— Па шта велиш?.{S} Да ли би била згодна прилика?</p> <p>— О |
| .{S} Сети се, сине, Латифа.</p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> |
| {S} Он подиже главу и рече:</p> <p>— Па шта мислимо сад?</p> <p>— Приберимо се, оче!{S} Ваља оп |
| година ратовао је Милош.{S} Зна он све шта ко вреди.{S} Сутра Турци да ударе, а ви ћете куд ко |
| раг и погледа пут Мораве.</p> <p> Имаде шта и видети.{S} На Љубићу дармар.{S} Турци заузели шан |
| уче се и одјури на доксат.</p> <p>Имаде шта и видети.{S} У дворишту све се ужурбало.{S} На улиц |
| му ни речи ни злато, и он тек сад виде шта вреди глава игуманова.</p> <p>Изашав из собе пашине |
| ви други на Зиндан-Капију.{S} Разберите шта гори, па ми јавите.</p> <p>Војници се окретоше и жи |
| ру.{S} Сутра је на вас ред.{S} Гледајте шта ћете.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| загреју на оном пољу!{S} Зар не видосте шта би ономад?{S} Притеснише вас мало више у једном шан |
| у овој земљи?</p> <p>Поп се премишљаше шта да одговори.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о шт |
| бољем пријатељу.</p> <p>Дуго премишљаше шта да ради.{S} Најзад се реши да покуша.</p> <p>Једног |
| ац, а мене гадне чељусти Латифове.{S} И шта ми беше прече у овој невољи, до да сачувам себи бра |
| рце у свакоме задрхта.{S} Он нам каза и шта нас чека.{S} По том нас поче соколити.{S} Његове ре |
| Латифу.{S} Латиф их отпрати у Београд и шта би тамо учињено с њима, не могаше се никако сазнати |
| саломи, кад се све угуши?{S} Где ћемо и шта ћемо тада бити?{S} Чему се онда имамо надати?{S} За |
| а војводе, саопшти им ову вест и нареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише д |
| таву гламњу.</p> <p>Она се наже да види шта је.</p> <pb n="48" /> <p>— Хајд одлази! — рече он и |
| ељ —једва промуца жена.</p> <p> — Тражи шта хоћеш.{S} Даћу и живот свој за тебе.</p> <p> — Једн |
| поворка мисли.{S} Он готово и не опази шта се око њега деси.{S} Кад се вратнице по други пут о |
| и Јанко згледаше се.</p> <p>— Чусте ли шта вам рекох! — рече игуман.</p> <p>Старцима заклецаше |
| рећи да га ко не чује.</p> <p>— Јеси ли шта покушавао? — упита га кмет.</p> <p>— Јесам, али ми |
| н.</p> <p>— Невоља, војводо! — Видиш ли шта дочекасмо?{S} Пре годину дана певасмо и веселисмо с |
| е осудите.{S} Све ово лепо изгледа, али шта ћемо радити кад се све саломи, кад се све угуши?{S} |
| ст.</p> <p>— Тако је, брат’ Авраме, али шта да се ради?{S} Нас је мало а Турака много.{S} Није |
| авле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да.{S} А и девојка...</p> <p>— Шт |
| тов сваког часа, оче игумане!...{S} Али шта можемо нас два-три?{S} Право ли је да у лудо губимо |
| и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да ступи у отворен сукоб са |
| </p> <p>„Свете тихи“ отпоче.</p> <p>Али шта то би?</p> <p>„Свете тихи“ не доврши се.</p> <p>Пре |
| <p>— Остави то, стриче!...{S} Знамо ми шта радимо.</p> <p>— Да Бог да, синовче, да знате, али |
| аху с краја на крај, не знајући ни сами шта ће и како ће.{S} Ватра непријатељска сваког тренутк |
| ј осамљени старац, не знајући куд ће ни шта ће, луташе по околини манастирској, <pb n="126" /> |
| .{S} Ева ме у твојим рукама!...{S} Чини шта хоћеш!...{S} Павла више нема...{S} Једног злотвора |
| а помолити.{S} Ено ти Скопљака, па чини шта знаш.</p> <p>— Ја се у тебе уздам, синовче.</p> <p> |
| бе.{S} Ти похитај на Мораву.{S} Разбери шта је с мостом, па ми јави.</p> <p>Саид ободе коња и о |
| ноћ ми, стиже абер.</p> <p>— А чу ли ти шта би ноћас? — упитаће га Жарко.</p> <p>— Где?</p> <p> |
| јутру познаје.{S} Чини ми се неће имати шта да букне.{S} Све је изгорело.{S} На згаришту је ост |
| ће све бити спремљено.{S} Тада ћеш чути шта треба да радиш...{S} За сад не говори ником ништа.< |
| отукоше момке Латифове, Манојло, видећи шта се спрема, узе сву своју готовину и закопа под огњи |
| синовче.{S} Доћи ће ти момче, па гледај шта ћеш с њим — рече ага и изиђе.</p> <milestone unit=" |
| да, добри човече.</p> <p>— Боме гледај шта ћеш...{S} Излазите!</p> <p>Заточници изиђоше, а Оме |
| ке боре нацрташе му се на челу. — Бирај шта ти је драго...{S} Ја му више не одох на очи. </p> < |
| ?</p> <p>— Тако, ага.</p> <p>— Онда чуј шта ћу ти рећи...{S} Рекао сам Ћаји, да ћеш се...</p> < |
| мерове постеље.</p> <p>— Друго ти немам шта рећи — настави Рустем. — Или веру или главу.{S} Мор |
| >— Оно... не би лоше било, само не знам шта јој ујак мисли.{S} Он јој је сад све и сва.</p> <p> |
| а ћу се разговорити с Милошем, да видим шта он мисли.{S} Ти, оче игумане, пошљи кога у Горачиће |
| е причека, а неки опет ради су да знаду шта вели Милош.</p> <p>— Милош!...{S} Милош неће ни да |
| да, оставише олтар и изиђоше да разберу шта је.{S} У том тренутку један младић проби кроз свети |
| стадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити.</p> <p>Вранице тамничке отворише се.{S} Ом |
| Селим стоје упрепашћени.{S} Не знађаху шта да раде.{S} Појурише лево, па се вратише десно; пол |
| Учини како ти веле пријатељи.{S} Видиш шта се ради?{S} Ево ми је већ педесета, а тога <pb n="1 |
| hapter" xml:id="SRP18965_C1.1.2"> <head>Шта је било на бојном пољу?</head> <p>Тога дана на Дели |
| p>Борба била, па се завршила....</p> <p>Шта је тринаеста година?</p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" / |
| е сад?</p> <p>— У доњем граду...</p> <p>Шта!? — прекиде је Ајша изненађена овим одговором.{S} З |
| граде дома ујакова, сав задрхта.</p> <p>Шта беше угледао?</p> <p>Пустош!</p> <p>Дом ујака му бе |
| )</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1896.</p> <p>Цена 2 динара</p> </div> |
| Хоће Стојан, хоћеш ти!.{S} Ватајте се у штап, па чија буде!...</p> <p>— Е... уздахну Жарко.. да |
| овој раји.{S} Буди ка’ и отац ти.{S} Не штеди никога.{S} Доброј раји добар буди, а бунтовнике н |
| показа сву узвишеност своје душе.{S} Не штеђаше ни труда ни времена да помогне где се могло пом |
| непогоде обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катаст |
| .{S} Она собом пружаше двоје: слободу и штит њен — оружје.{S} Војвода Руднички прими понуду, пр |
| старац потресеним гласом. — Бог је наш штит!...{S} Он зна невоље наше.{S} Небо је његово, а зе |
| са од себе.{S} Само презаше и посрташе, штитећи главу рукама.</p> <p>— Ту ти је крај, изроде! — |
| рани Мораве, те џиновском снагом својом штити једну светињу, једну утеху Србинове душе.</p> <p> |
| слободу у замковима, а слободу народа — штитио је и град и замак.{S} Слобода суверена и слобода |
| ост уливаху наду и поверење.{S} То беху штитови, иза којих се сваки сигуран осећаше.{S} Поверењ |
| о живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне лепотице беху поп |
| драгоценије од сваког видљивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на б |
| ад да спасеш ову невину и јадну чељада, што пишти као црв под кором?{S} Проклетство њихово гони |
| никако не да мира — ето, то је победа, што гневи победиоце.</p> <p> Ћаја виде победу, и, умест |
| жје.</p> <p>У тај мах четворица Турака, што беху ближе вратницама, завараше очи онима што држах |
| на опрезу — примети Саид.</p> <p>Слика, што се показа на југозападној страни, према Морави, ишч |
| шљати, како да смрви ону шаку устаника, што му се тако дрско одупираше.</p> <pb n="80" /> <p>Од |
| С њим пођоше и она три Латифова момка, што испратише Ану до Чачка.</p> <p>Око по ноћи отмичари |
| ог зликовца?...{S} Како би пустио вука, што опусти цело Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника шт |
| ватру са свих страна!{S} Као оно магла, што се са подножја планинског пење све више к врху, ост |
| м главом, борећи се с црним успоменама, што му у овом тренутку искрснуше у свести.</p> <p>— Сна |
| оба крака према оним јеличким висовима, што се као ланац нижу од Овчара.</p> <p>Такав угао беше |
| је, нити га од кога тражи.</p> <p>Жена, што ношаше двоје деце, јурила је помамно, уклањајући се |
| о од поличице беху три повелика камена, што заточницима служаху место столица.</p> <p>Један про |
| непомични сведоци најстаријих времена, што осташе да вековима приповедају обест свемоћних фара |
| О, сестро!...{S} Шта би рекла сиротиња, што оста без крова и хлеба?{S} Зар да ме проклиње и изд |
| лости, поста светиња потомцима неимара, што под његовим гранама развише заставу новог ослобођењ |
| есу, тако сада изгледаше ово жива леса, што се жудно примицаше Потајнику.</p> <p>Још ова леса н |
| спунимо свету дужност.{S} С овога виса, што пред нама стоји угледаћемо Лазара, Обилића, Југ-Бог |
| леже се по околини.{S} Цела маса света, што допрати заточнике, паде к земљи и покри лице рукама |
| арамије! — рече игуман двојици стараца, што се беху прибили уза зид манастирски.</p> <p>Чича Не |
| нађе се.{S} Он беше она изгубљена овца, што поста милија од свих деведесет и девет.{S} Он се пр |
| ђени да се предаду.</p> <p>Она двојица, што гоњаху повезано робље низ поток, побоје се да не па |
| лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива пош |
| ђаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање.{S} Црте ванредне леп |
| ? — упитаће Жарко благо.</p> <p>— Оног, што ти оца уби.</p> <p>— Па?</p> <p>— Доведосмо га да м |
| pb n="121" /> близини и дође до ограде, што беше између њиве и воћњака.{S} Ту застаде и проматр |
| мати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, то је победа, што гнев |
| се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} Нити коме рачун даје, ни |
| Добар је, паметан је, здрав је, леп је, што год хоћеш...{S} Отац му је, хвала Богу, имућан чове |
| о у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се раније склони, Турци достиз |
| {S} Прилике им беху у толико повољније, што млади кмет беше неискусан. „И право је да син насле |
| опаст, виде страховите последице олује, што је подиже, и паде у очајање.</p> <p>Тренутци све оп |
| Неготин не беше покопао све оне јунаке, што прсима својим узбиваху навалу непријатељску.{S} Јау |
| ху први срећнији дани после оне поруке, што је изврши у Горачићима.{S} Беше изгубио сваку наду, |
| ина духа Милошева огледа се баш у томе, што умеде осведочену снагу српског народа вешто да упот |
| Ниси ти, а други?{S} Шта велиш за оне, што онако пресалдумише Саву?</p> <p>— Воља Божја, војво |
| ово, оста ово мило и драго нам огњиште, што се Србија зове.{S} Нека им је част, слава и хвала!. |
| е и данас виче на војводе због несреће, што нас задеси.{S} Куд ће нам душе, ако увучемо народ, |
| ојанов, те за часак заборавише несреће, што се беху окомиле на земљу са свих страна.</p> <p>Руч |
| и срушише стуб српске слободе; а сунце, што се некад на дан три пут хваташе и три пут на истоку |
| не осећа сласт његову, а горчина слаби, што се дуже пије.</p> <p>„Чаша жучи иште чашу меда, сми |
| ки ћилими и јастуци, — све су то окови, што ми стежу и срце и душу!....</p> <p>....{S}О драги С |
| те падоше и у земљу пропадоше; громови, што некада грмљаху на св. Саву, позивајући Србе у бој, |
| ш — прихвати други.</p> <p> — Чусте ли, што вам рекох? — повика Жарко, па се диже и понова одгу |
| во и слободно куда беше наумио.{S} Али, што се више примицаше кући свештениковој, ова мисао нек |
| исцелише супружнике.{S} И тако цекини, што их Софроније беше Павлу дао, осташе најалово.</p> < |
| се, да ће се све свршити на оној ватри, што је претрпе у Чачку.{S} Он се мало умири и предаде д |
| че већ недеља дана, а ништа се не деси, што би му наговештавало извршење Латифове намере.{S} Чи |
| муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{S} Ако је добро ов |
| осећања части и поноса, и оне дрскости, што пркоси свима јадима и невољама.</p> <p> Ћаја освоји |
| {S} Ово им беше у толико лакше постићи, што се Хаџи-Продан и не труђаше, да се у новом положају |
| таше, тринаесте сасвим помрча; барјаци, што крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, тринаесте |
| адује се смрти,</l> <l>„Чин’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше |
| ошка.</p> <p>— Где ти је сад тај јунак, што ти тако за срце прирасте? — упитаће га Бошко</p> <p |
| >Стојан хтеде и даље, али један зрачак, што беше пробио кроз брсно грање и на чело му пао, прен |
| добијеш одговор, ударићеш оним венцем, што се пружа од Марковице до дна Потајника, и похитаћеш |
| ађај, који у тесној вези стоји са оним, што ће се даље збити.</p> <p>Једног дана посла Латиф св |
| ! — рече живо Ашин, па заповеди једном, што се беше већ испео на врх чукара, да одговори.</p> < |
| ско лице и напајаше се истином и вером, што се са подножја уздизаше к престолу Божјем.{S} Преуз |
| том диже очи к небу, и умиљатим гласом, што потресаше до дна душе, запева из свег грла: </p> <q |
| жестином нападе устанике.</p> <p>Угао, што га образова турски ланац, збиваше се све више устан |
| страну.</p> <p>Манојлу пак не би право, што беше тако опор према куму, па једва чекаше да у дру |
| ми више!{S} Нека се расточи све благо, што ми од оца остаде!{S} Нека све оде у понор, нека се |
| о не жалиш себе, пожали оно двоје лудо, што труне с тобом у тамници.</p> <p>Ђенадије стајаше и |
| рваз, отвори своје плаве очи, и једино, што беше у стању да изусти, беше њему тако љупка, тако |
| Латиф и остали умакоше зарана.{S} Оно, што не би срећно да се дохвати планине, заглави на улиц |
| тражаше ноћ и у ноћи невољнике.{S} Оно, што обест Латифова разагна с огњишта, беше му најмилије |
| мају, пороци бујају, и обратно.{S} Оно, што се у душу прво засеје, најбоље ниче.{S} Основне врл |
| у срећу....{S} Како другом да дамо оно, што ми сами немамо?</p> <p>Отац задовољаваше сина, и ов |
| це своје!{S} Не поклања се Господу оно, што је вавек његово..{S} Њему се служи духом, а не тело |
| /p> <p>Олуја.</p> <pb n="18" /> <p>Оно, што је великим трудом и напорима зидано девет година, п |
| ће зло бити...{S} Упамти, попе, добро, што ти сад говорим.{S} Ако наврете како сте сад почели, |
| просто и скромно.{S} Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког видљивога б |
| еш посла и ти и Продан, и онај калуђер, што буни свет — рече кмет оштро, и подиже прст више гла |
| <p>— Ко је овај младић, овај добротвор, што спасе и мене и децу? — питаше се жена. — Он ми је п |
| очној страни недостајаше један квадрат, што целом овом простору, зидом ограђеном, даваше изглед |
| ти то? — Зар ми је бољи онај пробисвет, што се долуњао овде, па буни село?{S} Знам ја све!{S} П |
| чарима.</p> <p>У осталом, ова строгост, што се огледаше на Омерову лицу, не беше ни у колико зн |
| у другим беху разне ствари.{S} Младић, што заустави жену, махну руком и кола стадоше.{S} Он сј |
| јући се час лево, час десно.{S} Синчић, што за њом тапкаше, готово се вукао по земљи.{S} Писка |
| а сутра Макијавел, — ето то је она моћ, што уздиже Милоша у ред генија.</p> <p>Карактер народа |
| тавио себи у дужност, да, по могућству, што дуже задржи продирање Турака.{S} Требало је нејачи |
| и у Чачак дођоше.</p> <p>Глас о поразу, што га Хаџи-Продан претрпе у Јелици, муњевитом брзином |
| посредовање имало је и ту добру страну, што су се кривци благо казнили.</p> <p>Улога беше часна |
| бих ово красно чељаде дао оном блесану, што ће бити гори од оца!?</p> <p>Обрад обори главу, па |
| Хаџи-Продану, па и оном лудом калуђеру, што у старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пр |
| лагума беше обасјана слабом светлошћу, што продираше са свода, кроз дугачку а узану пукотину.{ |
| се свиди.“</p> <p>Но беше их и таквих, што држаху „златну средину“.{S} Ако је отац рђав — гово |
| >Има суза благих, има љутих и отровних, што чупају и раздиру.</p> <p>Игуман пролеваше отровне с |
| ан.{S} Но ова задовољства беху од оних, што подгризају душу и разоравају ум.{S} Младу душу Жарк |
| лико крвопија.{S} Тада ће један од њих, што јахаше поред Лома, рећи: „Ломо!{S} Знам да томе нис |
| у; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку — попленише.</p> <p>У таквој бесомуч |
| } Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљење — огњу предадоше; што беше за пљачку |
| >— Неко те је преварио, брат’ Павле!{S} Што сам могао — чинио сам; али шта знам, кад ујак не да |
| учно ће ићи...</p> <p>— Е де сад!...{S} Што помучно?{S} Мањ ако нећеш?</p> <p>— Хоћу, брат’ Пав |
| ...{S} О, Турци, проклети да сте!...{S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте св |
| здах, који му се отимаше из груди...{S} Што се не врате, да у миру проживе?</p> <p>— То баш и ж |
| > <p>— Каква шала?! — загрме Обрад..{S} Што ми непрестано натиче издајицу на нос?</p> <p>— Поша |
| ст све већа.{S} Настаде права сеоба.{S} Што беше до пушке дорасло, потече на збориште, а остало |
| жена.{S} У њој настаде друга судија.{S} Што беше горе, сурва се и паде доле.{S} Доба љутих јани |
| ам Божији, у њему почива вера твоја.{S} Што напушташ храм свој, кад ниси господар ни једне длак |
| њему не беше више ни Срба ни Турака.{S} Што остаде, беше мртво ил’ рањено.</p> <p>Срби, потисну |
| ежи како може и спасава се како зна.{S} Што обори — оборено је, што прегази — прегажено је.{S} |
| оће све оличено.{S} Он тражи кривца.{S} Што се кривица даље преноси, више се губи.{S} Окривите |
| та своја, и казаћу старе приповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, н |
| иво.</p> <p>— Не брини, брат’ Павле.{S} Што год будем кадар — учинићу.{S} Само велим... помучно |
| ан и диже се. —- Тако нека и остане.{S} Што буде ко сазнао, известиће игумана, а он ће мене...{ |
| гране.{S} Изгуби већ свако стрпљење.{S} Што више дан одмицаше, њему све теже.{S} Као да беше у |
| {S} Морате бити слободне и отресите.{S} Што вам будем казао, радићете без поговора....{S} Јеси |
| Кретање му беше у правцу Марковице.{S} Што се више приближаваше, постајаше све збивенији.</p> |
| гуман.</p> <p>— Остали.... изгибоше.{S} Што не погибе од сабље и пушке, нађе гроб у Морави.</p> |
| у, али никог живог на њој не нађоше.{S} Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима |
| нема!{S} Бунтовнике морам истребити.{S} Што дочепам, у прах ћу смрвити.{S} Раја мора бити покор |
| н освете, поруши и манастир и конак.{S} Што не стиже да поруши, то повреди.{S} И ова повреда бе |
| } То је кремен који тражи само удар.{S} Што удар јачи — искра већа..{S} Не губи вере, оче, не г |
| ва из јутра, Ђунис је био у пламену.{S} Што не беше обазривије, што не уграби времена да се ран |
| бацаху и на голе ножеве дочекиваху.{S} Што беше виђено — у ропство одвођаху; што беше за паљењ |
| јан и Жарко готово се не раздвајаху.{S} Што би један рекао, прихватио би радо и други.{S} Они с |
| S} Што вам је крива ова јадна земља?{S} Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје?!</ |
| ена.</p> <p>— — Како ли је на Дрини?{S} Што се тиче Крушевца...</p> <p>Селим не доврши.</p> <p> |
| p> <p> — Турци се узбунили...</p> <p> — Што?</p> <p> — Хоће да беже.</p> <p> — Куда?</p> <p> — |
| да Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> <p> — Што се предомишљаш? — упитаће га Обрад... — Чича Радиво |
| доцнисте! — рећи ће им Бркић.</p> <p> — Што? — упита Жарко.</p> <p> — Измирисмо се...</p> <p> — |
| p> <p>— Доцкан!</p> <pb n="176" /> <p>— Што?</p> <p>— Свршено је.</p> <p>— Како?! — упиташе у ј |
| /p> <p>— Добро те ми не умаче!</p> <p>— Што, брат’ Павле? — одговори Обрад, нашавши се у чуду. |
| {S} Гле само како се наоружао!</p> <p>— Што се чудиш?{S} Крајина је.</p> <p>— Како да се не чуд |
| може.</p> <p>Жарко га погледа.</p> <p>— Што си пустио оне у село?</p> <p>— Које?</p> <p>— Оне М |
| у тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> <pb n="123" /> <p>— Да те бегом начини.</p> < |
| д је он ту, биће нас хиљадама.</p> <p>— Што? — упита Жарко.</p> <p>— Та тај никад ни мрава не з |
| да води није му сад до харема.</p> <p>— Што? — упита жена радознало.</p> <p>— Болестан је.</p> |
| ти треба?</p> <p>— 500 цекина.</p> <p>— Што ти треба?</p> <p>— Не питај.</p> <p>— Кад ти треба? |
| , снаха Михаила Глигоријевића.</p> <p>— Што си ми тако тужна, мила моја Спасенија? — рече Ана и |
| p> <p>— У Самаилу, код стрица.</p> <p>— Што ће тамо?</p> <p>— Ти си га пустио.</p> <p>— Кад?</p |
| ш, отресајући крајац од гуњца.</p> <p>— Што, војводо?</p> <p>— А где би ми, попе, душа била, ка |
| о.</p> <p>— Ваља бити обазрив.</p> <p>— Што?</p> <p>— Да се село не побуни...{S} Шесторица вас |
| {S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове те Ђаја.</p> <p>— Што? </p> |
| им и сам да се назад нема куд.</p> <p>— Што смо посејали ваља нам пожети — придода Ломо..</p> < |
| ати игуману.</p> <p>— Мало је.</p> <p>— Што? — упита игуман.</p> <p>— А камо ти Манојла из Гора |
| након дуже почивке и диже се.</p> <p>— Што ти рекох, попе.{S} Нека се мане лудорија.{S} Није м |
| 3" /> <p>— Да те бегом начини.</p> <p>— Што ће ми бегство?</p> <p>— Да спасеш невољнике.</p> <p |
| </p> <p>— Ваља нам се враћати.</p> <p>— Што?</p> <p>— Ломо диг’о крајину...{S} Ваља заклетву од |
| и се.</p> <p>Милош се испречи.</p> <p>— Што детињиш, попе?...{S} Да нас истребе Турци!...{S} Па |
| ао бих ти да не идеш Скопљаку.</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Узалуд ће ти мука бити, а можеш |
| оз душу и он нехотице уздахну.</p> <p>— Што уздишеш, оче! — упита игуман.</p> <p>— Зла времена |
| ла и за тебе — одговори Милош.</p> <p>— Што?...{S} Да неће џгадија понова да окуша срећу?</p> < |
| питање.</p> <p>Тоска настави:</p> <p>— Што једном не престанете?..{S} Попалисте доста, поробис |
| /p> <p>— Па шта да радимо ага?</p> <p>— Што буде најбоље, сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу св |
| Кака л њега невоља амо дотера?</p> <p>— Што?</p> <p>— Откуд то јагње амо међу вуцима?..{S} Гле |
| та ти рече Марко газда Ранков?</p> <p>— Што и теби.</p> <p>— Хм....{S} Зла времена дочекасмо, б |
| вом месту!..{S} Где њега нађе?</p> <p>— Што, синовче?</p> <p>— Горег хајдука од њега нема...{S} |
| ид.</p> <p>— Као неки стубови?</p> <p>— Што се крећу.</p> <p>Помоћник везиров и даље посматраше |
| ку.{S} Сви се беху дали у мисли па нит’ што говоре, нит’ роморе.</p> <p>Ову тишину прекиде круп |
| ирно у селу?</p> <p>— Па и није...{S} А што питаш за Јаковљевиће?</p> <p>— Рођаци су ми — одгов |
| — понови Милош и пресече га очима. — А што ви, море бесните по Драгачеву?...{S} Шта вам је нас |
| овника након краће почивке.</p> <p> — А што, сине?</p> <p> — Ово је пустиња.</p> <p> — Ено ми к |
| рече Добрача и подиже капу.</p> <p> — А што да нам умакну? — приметиће живо Обрад.</p> <p> — Да |
| главе до пете, па ће рећи:</p> <p> — А што, море?</p> <p> — Да пропустиш Латифа — беше одговор |
| ило цело село.</p> <pb n="93" /> <p>— А што, сине?...{S} Никоме зла ниси учинио.{S} Душа ти је |
| p> <p>— Боме, не иди у село!</p> <p>— А што, море?</p> <p>— Тако...{S} Ти си хајдук, а хајдуке |
| и ће ага после дуже почивке.</p> <p>— А што не, ага?</p> <p>— Ти си миловао Спасенију?</p> <p>О |
| о подави уснице и задуби се.</p> <p>— А што питаш? — упитаће га жена после кратке почивке.</p> |
| ца неће више огрејати сунце.</p> <p>— А што, оче?...{S} Да те туга не мори за сином?</p> <p>Ђен |
| о томе нисмо никад зборили.</p> <p>— А што би, к’о велим, манисао?{S} Жарко је леп, здрав паме |
| повеза нас и у тамницу баци.</p> <p>— А што се врати из Купинова, тако ти Бога?!</p> <p> — Е... |
| дговори дете и показа руком.</p> <p>— А што ће тамо?</p> <p>— Зар не знаш?</p> <p>Јунак махну г |
| енко непрестано квари посао.</p> <p>— А што си баш тако бегенисао Милену?....{S} Знаш ли ти да |
| ито врати и осече још бешње:</p> <p>— А што си пустио оног хајдука... а?!</p> <p>— Кога хајдука |
| <p>— Немаш злу вољу на њега?</p> <p>— А што, ага? — упитаће Жарко чисто увређен.</p> <p>— Питам |
| ...{S} Зар и он да се пусти?</p> <p>— А што не?</p> <p>Ћаја се врашки насмеја, окрете се и пође |
| аш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што пре прећи и мост заузети.</p> <p>Да не беху у разго |
| заузета и порушена.{S} На место стубова што се крећу, Турци нађоше покошену рају.{S} Земља беше |
| лево крило непријатељско.{S} Узбијај га што јаче.{S} Не дај му да се примиче селу.</p> <p>— Ти, |
| ав се промени.</p> <p>— Пустио си онога што ти оца уби!...{S} Зар си ти син Павлов?!</p> <p>— Б |
| тко смејући се рече:</p> <p>— Ево онога што се не да видети!</p> <p>— Где си, сине? — упитаће г |
| унце за час пређе, хитајући, вал/да, да што пре обасја и поздрави срећнија места.{S} Лево и дес |
| десно крило Ашиново.{S} Постарај се, да што пре заузмеш онај висораван.{S} Са љети не одступај |
| но одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу.</p> <p>Саи |
| Обрад идите на Љубић, и потрудите се да што пре заузмете Чачак.{S} Ја ћу с осталима на Ваљево и |
| не добих гласа.</p> <p>— Постарај се да што пре сазнаш.{S} Вања нам хитати.{S} Мораву треба што |
| сазва збор и посаветова све бегунце да што пре похитају у Шљепају-пећину, где ће наћ поузданиј |
| адоше за долазак Милошев, и похиташе да што пре заузму Љубић.</p> <p> Кад би око подне, одељења |
| one unit="subSection" /> <p> Има победа што гневе победиоце.{S} Освојити шанчеве, заузети све п |
| у, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија.</p> <p>Овај манастир српски као и многи |
| ен!</p> <p>У животу народа има непогода што га сатиру и у црно завијају.{S} Устанак од 1814. бе |
| ду.</p> <p>Латиф сакупи оно мало народа што беше остало и из бегства се повратило, изведе Жарка |
| е ношаше рану на срцу, и сва је разлика што је сад блажаше већом надом.</p> <p>Станица, Бошко и |
| ђе у планине, растера оно мало устаника што му се ту на путу беше испречило, пређе Мораву и Бел |
| што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају буне.</p> <p>Бунтовници, које буна ствара, |
| ло Драгачево?!{S} Зар да пустим крвника што нам домове разори?!</p> <p> — Пусти га, тако ти Бог |
| тиру Благовештењу, беше сведок два дела што их Игуман Пајсије тога дана изврши.</p> <p>Духовник |
| <p>Хаџи Продан беше сведок ових невоља што их Лашчани претрпеше од беснога и помамнога Латифа. |
| о оном ко се обезуми!{S} Покушате ли ма што, разорићу вам село до темељ.{S} Домове ћу вам огњу |
| > <p>Омер отвори вратанца, и рече онима што беху унутра да излазе.</p> <p>Неколико заточника, б |
| ху ближе вратницама, завараше очи онима што држаху наперене пушке и нагну на вратнице.</p> <pb |
| већ живи.{S} Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења, које те чека?{S} Бог не тр |
| {S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умова |
| ..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, кад ја чезнем у самоћи, лишена м |
| храм, кад га изда темељац његов?!{S} На што ти је живот старцу, једном ногом већ у гробу?{S} Че |
| пет несрећна, никад несрећнија!..{S} На што ми је ово свилено рухо, на што све ово богатство, к |
| S} Хоћете баш све да уништите?...{S} На што ће цару пуста земља, а нашта и вама?{S} Може ли се |
| спасаваш, пун греха и проклества?{S} На што ће ти живот, грешниче?!{S} Зар је твоје срце тако т |
| на одбрану части, вере и слободе?{S} На што је била сва та борба, све те муке и невоље?{S} На ш |
| а та борба, све те муке и невоље?{S} На што су оне кости, што их киша испира на бојним пољима?{ |
| ости му.{S} Готов је био да врши све на што га страсти подстицаху.{S} За влашћу је жудео преко |
| 9"> <head>Бунтовници</head> <p>Има буна што стварају бунтовнике, има бунтовника што стварају бу |
| S} Идем да спасем брата свога?...{S} Па што тужим сада?{S} Лишена сам материног загрљаја за доб |
| /p> <p>— Не велим, војводо!</p> <p>— Па што питаш?</p> <p>Поп појми да пође.</p> <p>— Тако, поп |
| тар, збаци епитрахиљ и наже на вратанца што вођаху из олтара на поље.</p> <p>Свет нагрну за њим |
| де га Манојло, трудећи се да угуши гнев што му душу пробијаше, — знаш ли чија је Енија?</p> <p> |
| p>Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком.{S} Имађаше нечег, што ж |
| од капије друго.{S} Корео је самог себе што је тако слаботиња, и кад год би се вратио, тврдо би |
| њеној, навалише са свих страна.{S} Све што беше за пушку дорасло, устаде и похита под заставу |
| ушени, наша је чељад осрамоћена.{S} Све што нам је свето и најмилије, нога некрштених згазила ј |
| где ведра чела ни поуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило |
| врлине, важније од свих потоњих.{S} Све што беше на крилу њеном чуо, беше добро и ваљано.</p> < |
| авићеш се беговици.{S} Пристаћеш на све што буде захтевала.{S} Реци јој да немаш нигде никога о |
| > <p> Жена се стаде клети и исприча све што беше видела.</p> <p> — Добро, добро, снахо — убрза |
| /p> <p>То рече Тоска, па им исприча све што је било.</p> <p>Мати и кћи једва се држаху на ногам |
| реч бегову.</p> <p>— Припремљено је све што треба — настави бег. — Целу ноћ морате бити на опре |
| и шалио главом!</p> <p>— Учињено је све што треба.</p> <p>— Је ли мост читав?</p> <p>— Још не д |
| ош мало требаше, па да у њему угине све што беше подигнуто руком материном.</p> <p>Али, гле, чу |
| доведен у ред.{S} Мати и кћи добише све што им требаше, али не видеше руку која им добро пружаш |
| одговори Милица.</p> <p>— Имају ли све што им треба.</p> <p>— Имају, хвала Богу!</p> <p>— Јеси |
| и.</p> <p> Рајић виде то и припреми све што беше потребно.</p> <p> Оделења се упутише у правцу |
| прилично успео да се у селу отклони све што би личило на незадовољство.{S} Разуме се, мржња је |
| ркову обузе трње.{S} У њој се угуши све што беше засађено руком материном.{S} Син Павлов поста |
| рбији после несреће 13. би порушено све што дотле беше сазидано; кад српским народом овлада стр |
| тиснрше целу земљу, сатирући ужасно све што им до руку дође.</p> <p>Устанак од 1814. би угушен! |
| S} Ризван и Ћор-Зука извршише тачно све што им беше наређено.{S} Они заузеше косе и повијарце, |
| харема.</p> <p>— За Спасенију бићу све што хоћеш..{S} И Богу није право да кћи српског војводе |
| сине.</p> <p>— Говори...{S} Чинићу све што кажеш.</p> <p>— Је ли тако, сине?</p> <p>— Тако, аг |
| во ти тврду веру дајем...{S} Чинићу све што могу.</p> <p>— Хвала ти, синовче! — одговори ага и |
| оравити.</p> <p>— брини.{S} Учинићу све што могу.</p> <p>— Покушаћемо опет код Ћаје.{S} Зар ћем |
| цу, седе главе и браде, они имађаху све што им најмилије беше: оца и матер, и брата и сеју, и с |
| а размилеше се по селима и одвођаху све што виђеније беше.</p> <p>Ова отмица, ово рушење породи |
| > <p>После пропасти од 1813 све војводе што беху у земљи остали, предадоше се Турцима.{S} Остад |
| помолити...{S} За остале још се и може што учинити, али да се пусте — боме не верујем.</p> <p> |
| а — примети Латиф. </p> <p> — Жао ми је што гине лудо.</p> <p> — Нек бере памет.</p> <p> — Ваљд |
| дступам од закона твога.{S} Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим.{S} Ни ј |
| жи кривца ове несреће.</p> <p>Ваљало је што пре спасавати се.{S} Игуман сазва збор и посаветова |
| S} Покренуту снагу народну ваљало му је што јаче истаћи.{S} Он разасла позиве на све стране, по |
| з манастира и где год укопају, и оружје што у момака беше да се однесе у подрум и затвори.</p> |
| ло и болећиво рече:</p> <p>— Да ти није што зло, кћери?</p> <p>— Није, нано, — одговори девојка |
| ху већ далеко измакла испред оне гомиле што беше закрчила пут.</p> <p>Жена погледа децу.{S} Вид |
| p> <p>— Немој тако синовче.{S} Почуј ме што ћу ти рећи.</p> <p>— Говори, стриче.</p> <p>— Кмет |
| .</p> <p>— Арслане! — рећи ће бег ономе што оста на стражи. — Иди Фејзул бегу и реци му да је п |
| А после, ваља и причекати.{S} Треба се што боље спремити.</p> <p>— Да не клонемо духом, војвод |
| еше освануло.{S} Све живо похита, да се што пре спасава.{S} Бежао је како је ко могао: на колим |
| Само ви живо отуда.{S} Гледајте, да се што пре дочепате оних коса.{S} Њих се непрестано држите |
| а повијарца заузећеш и похитаћеш, да се што пре сјединиш с мојим левим крилом.</p> <p>То рече Р |
| ареди да се наступа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али |
| } Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, носећи на рукама двоје не |
| о Јаковљевићи из Белушића ради су да се што пре почне.</p> <p>— А Рајић?</p> <p>— Пристаје, али |
| сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале.</p> <p>У том се о |
| стем. — Или веру или главу.{S} Мораш се што пре решавати.{S} Опасност је врло близу.{S} Ја мора |
| гледа у један угао.</p> <p>— Смем ли те што упитати, сине? — рећи ће ага после дуже почивке.</p |
| p> <p>— Док је чича Ранко жив, тешко ће што бити — рече Јанко, мотрећи да га ко не чује.</p> <p |
| ава згазио!{S} Једина му још утеха беше што га саставише са Стојаном и Бошком, које Ашин-бег по |
| иповетке.{S} Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, нећемо затајити од деце њихо |
| лу бајонета.{S} Он се ослања на силу, и што јача сила, сигурнији успех за дипломатским столом.{ |
| ротече пола часа, а борба бешњаше.{S} И што даље, све упорнија и силнија.{S} Турци продираху оз |
| ве је јурило без обзира.{S} Бацало се и што се понело, само да се што пре спасе.{S} Једна жена, |
| оуздане руке.{S} Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отиш |
| ао границу.{S} Милош остави Пожаревац и што брже могаше похита на Карановац.{S} Срећа га послуж |
| су они, које народ благосиља.{S} Путеви што воде к њему, најчистији су и најсветији. <pb n="124 |
| ан замотуљак и рече му:</p> <p>— Одлажи што више можеш, па биће још.{S} Тоска те неће заборавит |
| до срца.</p> <p> — Тражи, сестро, тражи што хоћеш од мене, само не да ме сиротиња проклиње — ре |
| <p>У времену, када се збиваху догађаји што ћемо их овде описати, сваком путнику, који би кроз |
| на шта главу да наслоне.</p> <p>Има ли што тужнује од опустела дома?!...</p> <p>Петрија — тако |
| p> <pb n="102" /> <p>— Е, сине, знаш ли што дођох? — рећи ће ага, па се наже и спусти руку на к |
| упре поглед у даљину.</p> <p>— Видиш ли што? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега.</p> |
| живо упитати Обрада:</p> <p>— Видиш ли што?</p> <p>— Као да измичу — одговори Обрад.</p> <p>— |
| старости поманити.</p> <p>— А мислиш ли што на пролеће?</p> <p>— Ене де га сад!...{S} Зар сам ј |
| Очи му заблисташе сјајем.</p> <p>— Чули што за мога Стојана? — рећи ће он пошто се мало прибра. |
| рећи ће му:</p> <p>— Куме!{S} Немој ми што замерити</p> <p>— На чему, куме? — одговори Манојло |
| дај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За сваки неуспех ти си ми одговоран.</p> |
| мер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче: њих уведе, а оне из тамнице изведе.</p> <pb |
| } Он грчевито зграби нож, клече и учини што и Жарко.</p> <p>По том обојица устадоше, приљубише |
| инуо.</p> <p>— Убише га зликовци... они што ти сад за њих молиш — рече Ћаја, па се лукаво насме |
| и бег.</p> <p>— Аха!...{S} То ли су они што заметоше кавгу? — рече Ћаја, мерећи их од главе до |
| у руку. — Сутра ћу те чекати.{S} Донеси што си обећао, а за остало не брини.{S} Ја ћу удесити с |
| ну сузама обливене.</p> <p>— Да им ниси што говорила?</p> <p>Жена се снебиваше.</p> <p>— Немој |
| /p> <p>— Овај вис, лево од нас, ваља ти што пре заузети.{S} Ту ћеш се задржати и, кад добијеш о |
| p> <p>— А ти, синовче?...{S} Е да ли ти што испослова?</p> <p>— Богме испословах — одговори Ћај |
| Ту ћу сачекати гласове од вас и чинати што буде потребно.</p> <p>Овој заповести не би поговора |
| грли је.</p> <p>Ајша не диже главе нити што прозбори.{S} Само јецаше и сузе пролеваше.</p> <p>— |
| Ноћ се приближује.{S} Мораву ваља прећи што пре.{S} Мост треба порушити.</p> <p>Војници се пост |
| ан посао.{S} Ти ћеш посвршавати по кући што треба, па ћеш са Жарком отићи сестри.{S} Тамо ћете |
| Отпратише Тоску.</p> <p>— Поручи Милици што имаш — рече Обрад и диже се.</p> <p>— Зар одмах?</p |
| Оставите пушке! рече он оној четворици што беху смењени.</p> <p>Војници приђоше зиду и оставиш |
| да му је то и дужност, и да јако греши што јој се не одазива.{S} И размишљајући тако, дође до |
| да га Спасенија милује и да јако греши што је избегава.{S} Али шта је знао да ради?{S} Зар да |
| Пазар, а војвода се припреми да изврши што му паша на растанку рече: „Коси, бане, како си поче |
| тренутак скупоцен.{S} Обилази и нападај што живље.{S} Мост на Морави заузми што пре...{S} За св |
| беху већ далеко измакли од вароши, онај што јахаше напред осврте се и рече другоме:</p> <p>— Хо |
| е брисаше.</p> <p>— Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати.{S} Не одемо ли |
| омуца кмет.</p> <p>— Добро..{S} Похитај што пре у Београд.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Зове |
| — Зар ти мораш све знати?...{S} Слушај што ти говорим!..{S} Ми имамо ноћас да свршимо важан по |
| е, погазиће задату реч; предузме ли пак што, може се замерити свом најбољем пријатељу.</p> <p>Д |
| окојно.{S} Али, бити спокојан није увек што и бити срећан и задовољан.{S} Редак је мир, који не |
| имицаше се Љубићу.{S} Једног јутра, тек што се зора беше указала, Латиф дојури у стан Ћајин и с |
| бојног поља.</p> <p> Једне вечери, тек што Жарко беше ушао у своју колебу и спремао се да легн |
| unit="subSection" /> <p>Сутра дан, тек што поче свитати, Ашин посла Ћор-Зуку и Ризвана у Драга |
| unit="subSection" /> <p> Сутрадан, тек што зора беше зарудела, Турци се појавише на хоризонту, |
| <milestone unit="subSection" /> <p> Тек што Рајић стиже на Љубић, а глас се пронесе, да се Ћаја |
| Бег-Милош прекрилио Љубић!</p> <p> Тек што бег ово изусти, а ето и трећег гласника.</p> <p> — |
| исти нахију од непријатеља.</p> <p> Тек што овај посао срећно сврши, а глас му стиже, да је Али |
| еше глас Обрада Момировића.</p> <p> Тек што ова реч беше изговорена, а из дружине Обрадове загр |
| ареди шта коме ваља чинити.</p> <p> Тек што војводе појмише да иду, а из даљине зачу се топот.< |
| лицем погледаху на доксат.</p> <p> Тек што Тоска и Жарко беху одјахали коње и привезали их за |
| ву и припазидер мало на њу.</p> <p> Тек што Добрача оде, а неколико стражара дојурише без душе. |
| судбине неимара Вавилонске Куле.{S} Тек што први камен беху спустили у темељ новог ослобођења, |
| е.</p> <p>Селим се упути Морави.{S} Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му |
| не даде му мира ни за тренутак.{S} Тек што би сео, нешто би га жацнуло по сред срца, и он би с |
| х и јецање.{S} Она приђе к стаји, и тек што се маши руком да отвори врата, а четири <pb n="53" |
| еже.{S} Сан га поче хватати.{S} Али тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га. |
| астир, полете право на конак.{S} Но тек што беху на средини дворишта, а глас игуманов загрми:</ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што Јусуф беше испратио Фејзула и сео да мало одахне по |
| 8965_C2.3.1"> <head>Жарко</head> <p>Тек што пролетње сунце беше грануло и гора се заодела првим |
| Богу за срећу њихова оружја.</p> <p>Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше.</p> |
| <p>Кмет Павле иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драг |
| дан зором на Рудник пођоше.</p> <p>Тек што беху измакли из Небош Планине и скренули десно ка М |
| е, и пође уз један брежуљак.</p> <p>Тек што изиђоше на вис, Бошко, син старога војводе, приступ |
| дружина и слеже се око њих.</p> <p>Тек што ови радосни усклици ишчезоше, а из даљине чу се пес |
| /p> <p>„Заклињемо се Богом живим и свим што нам је најмилије, да ћемо бити сложни и један друго |
| еше већ сишао с косе и упутио се стазом што вођаше манастиру.{S} Требаше му још да скрене десно |
| p> <p>Кад се пређе Јелица и удари косом што се спушта са Овчара ка Морави, па се она обиђе у об |
| ; зар твоју душу не раздире онај пламен што прождире домове браће твоје!?</p> <p>Тако говораше |
| линама напајаше.{S} Као добар хришћанин што под видом хлеба и вина прима тело и крв Христову, т |
| појми да пође.</p> <p>— Тако, попе, к’о што рекох, — рече Милош и пружи му руку.{S} Похитај и п |
| више десног уха и додаде:{S} Ади... к’о што рекох!...</p> <pb n="43" /> <p>— Не брини, брат’ Па |
| мети Обрад.</p> <p> — Боме, тако је к’о што Обрад рече — прихвати Мутап... — Ваља народ окрвави |
| ри.</p> <p>— Нема друге, попе, него к’о што рекох — одговори Милош. — Памет у главу.{S} Не увла |
| агу и његове до Ужица.{S} Чувај их к’о што би мене чуво.{S} Не дај ни длака с главе да им фали |
| та.</p> <p>Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци.{S} Он их кажњава, али |
| ead> <p>Слобода има своје уточиште, као што вера има свој храм.{S} Каква слобода такво и уточиш |
| е у Небош-Планину.{S} Он похита, и, као што видесмо, дође на збориште, где затече Хаџи-Продана. |
| } Домовини требаше и једно и друго, као што бићу потребује и дух и тело.</p> <p>Војник беше нап |
| а, тако ти имена Божјега?!</p> <p>— Као што видиш...{S} Божја воља!..</p> <p>Јунаци раширише ру |
| ће он, након дуже почивке.</p> <p>— Као што рекох.{S} Неки не смеју, неки саветују да се причек |
| {S} За њега, његова брата, и остале као што су они.., колац је давно спремљен.</p> <p>Тоску обу |
| пробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју.</p> <p>— На колена, де |
| г благог и симпатичног лица.</p> <p>Као што пољско цвеће, пробуђено пролетњим јутарњим сунцем, |
| уја оставља за собом пустош.</p> <p>Као што вредни ратар после непогоде обилази поља своја и ср |
| етну крст на се.</p> <p>Обраду би криво што и заподену разговор о овоме, па се упе да скрене ра |
| о народ, а не успемо?{S} Не говорим ово што ми је жао умрети.{S} Дан пре, дан доцније, мени је |
| а на бојним пољима?{S} Ако је добро ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили? |
| слагаху у свему; па мож’да и више него што и требаше за праве пријатеље.{S} Има нешто у чему с |
| а?!{S} Та пре би се небо преврнуло него што би то чудо било, мишљаше Бошко.</p> <p>У том Жарко |
| p>— Нека ме порази овде пред тобом, ако што рђаво мислим — рече бег и метну руку на срце.</p> < |
| и је старцу све једно.{S} Говорим овако што ми је жао сиротиње...{S} Разашљимо људе по нахијама |
| > <p>За време хајдучије од 1804. у мало што не пострада.{S} Недалеко од Горачића неки харамбаша |
| тан.{S} Глава му беше оборена, и у мало што не прође мимо њих.</p> <p>— Жарко! — викну ага.</p> |
| адркта.{S} Душа му се усколеба и у мало што не плану.</p> <p>Латиф пређе неколико пута одају, с |
| Несвест га спопаде, поведе се и у мало што се не стропошта.</p> <p>У близини беше неко дрво.{S |
| о изгледаху.{S} Свуда тихо и немо, само што кад и кад по која тица прне са пута у какав шиб, и |
| >— Јесам.</p> <p>— На посао!...{S} Само што живље — рече Селим, па окрену коња и оде у главни с |
| кроз улице, гушећи се и ломећи, да само што пре измакне испред силе која већ продре и у варош.< |
| и.</p> <p>— Не брини..{S} Учини ти само што треба.</p> <p>Бег се диже и оде.</p> </div> <div ty |
| х — утаче се Обрад.</p> <p>— Поделићемо што је Бог дао — придода Жарко.{S} Жарко се задуби.</p> |
| {S} Ноћ је као тесто.</p> <p>— Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим в |
| аницима, нападе Турке, разби их брже но што се надао, освоји Пожаревац и очисти нахију од непри |
| уги пропадају са две-три грешке.{S} Оно што је редовно, не пада свету у очи.{S} Изузеци стрче и |
| екне.{S} Прилике се очас мењају.{S} Оно што данас иде с муком, сутра иде од шале.{S} Народ је н |
| је стране.{S} Као да тражаше у њима оно што мало час чу са струна њихових и из уста гусларевих. |
| вога народа за крепећи сан, — то је оно што човека диже у ред бесмртника којима се вазда одушев |
| } Она га је увек подсећала, да није оно што и други, да има нешто своје, и да му то ваља бранит |
| правом рећи: отац је ту, да поруши оно што је мати сазидала.</p> <p>Истину рећи, Павле је воле |
| ово што сад радимо, на што је било оно што смо онда радили?“</p> <p>Тако умоваше и осећаше Хаџ |
| стао, осврнуо се, и упредајући брчић по што год промрмљао.</p> <p>У ово време беше на гласу кућ |
| опасности.{S} Треба га спасавати, и то што пре, јер га колац чека.</p> <p>— Ага.. добри ага! — |
| рси се. — Нит’ је било, нит’ ће бити то што рече!...{S} Ево ти отворено кажем: неће кћи војводе |
| н осећаше како нешто губи, и како му то што губи раздире срце у недрима.{S} Борити се за јабуку |
| ети Милошеви не помогоше мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се б |
| е управе у Србији, за њега беше то исто што и издајство.</p> <p>Једном, кад му неки од пријатељ |
| с вером.{S} У Србији вера беше то исто што и народност.{S} Које си вере? а не: које си народно |
| сећати мржњу и гнев, имати у души нешто што вас пече и гризе, што вам никако не да мира — ето, |
| Ти први баци искру и створи овај пожар што сад пламти и пршти по земљи!{S} Како сад да спасеш |
| ојводе?</p> <p>Зашто и крошто?..{S} Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време п |
| } Зар што девет година ратоваху?{S} Зар што за све то време прелетаху с краја на крај, борећи с |
| е мож’да не зато што се није хтело, већ што се није могло.{S} Точак се беше у велико захуктао.{ |
| кућу..{S} Неће добро бити...{S} У помоћ што пре! — рече жена испрекиданим гласом.</p> <p>— То ј |
| зрак, који ће пробити и растерати таму што народ притискује, јавиће се из ових гора и брегова! |
| Скопљак паша предузе све мере, да буну што пре угуши.{S} Ђаја-паша и Ашин-бег добише заповест |
| де обилази поља своја и срачунава штету што му је небо досуди, тако и народ, после катастрофе, |
| оставише горе и похиташе својима, да их што пре спасавају од гнева разјарених Турака.</p> <p>Ха |
| {S} Избављај децу своју.{S} Избављај их што пре.</p> <p>Станица само јецаше и сузе брисаше.</p> |
| ана, а нас једва хиљада...{S} Камо оних што ме салетаху сваког дана?</p> <p>— Не седе ни они ск |
| <p>— Држ’те се, соколи! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса.</p> <p>Т |
| ше као кип.</p> <p>— Спасавај ову нејач што пре.{S} Ћор-Зука чуда чини.{S} Где стигне, пали и р |
| котине, губећи се у вечнеј тами.</p> <p>Што дубље улажаху, ходник им беше све шири, док најзад |
| <p>Није.</p> <p>У чему је крив?</p> <p>Што је живео преко рока, који му Вишњи, као генију, про |
| авни хероји!{S} Зашто вас криве?</p> <p>Што створисте а не сачувасте.</p> </div> </div> <div ty |
| p>Сви умукоше.</p> <p> — А имате ли још штогод? — упитаће их Милош након дуже почивке.</p> <p>В |
| } Он се у један мах диже, рече збогом и штуче на врата.</p> <p>Беше отпраћен веселим смехом.</p |
| ја тица прне са пута у какав шиб, и ту, шћућурена, зацвркуће и пркоси ветру.</p> <p>Дан не беше |
| лу Белушићу.{S} На глави му беше велика шубара, на плећима дуга кабаница, на ногама лагани опан |
| кицош.{S} Најрадије се јављао у маленој шубари, коју би увек мало наерио, како би му се на десн |
| > <p>— Стој!</p> <p>Јунак стаде, подиже шубару и рече:</p> <p>— Поздравље од Хаџи-Продана!</p> |
| ом замак, неком тврди град; неком густа шума и висока гора, неком кршна стена и хладна пећина.{ |
| тупа..{S} Жудео је да се што пре докопа Шумадије.</p> <p>Срби беху потучени, али не сатрвени.{S |
| сма беше општа.{S} Њу певаху како они у Шумадији, тако и они у Срему; како они у Срему, тако и |
| ном половином својом беше већ зашао иза шумадијских гора.</p> <p>Овај путник беше из даљине.{S} |
| нце помоли своје сјајно лице.{S} Врхови шумадијских гора зарудеше, а небо се окити огромним и с |
| еко Саве и Дунава, и, прелетајући преко шумадијских гора, премишљаху о срећнијим данима рода св |
| јвода чу то, остави Чачак, пројури кроз Шумадију, упаде у Пожаревачку нахију, придружи се устан |
| е своје уточиште и нашла га је у густим шумама, кршним стенама и хладним пећинама.</p> <p>Слобо |
| .{S} Јуришаху као бесомучни.{S} Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис.</p> <p>— Држ’т |
| тишина.</p> <p>Ваљало им је проћи један шумарак и спустити се у Драгачицу.</p> <p>Кмет Павле иђ |
| иђе низ косу, скрену лево, дође у један шумарак и изгуби се.</p> <p>Бошко пође лагано напред, д |
| >Чета сиђе и заузе положај између неког шумарка и урвине.{S} Ту стаде и не мицаше се.</p> <p>У |
| иђаше напред.</p> <p>Тек што изиђоше из шумарка и наумише да скрену лево ка Драгачици, а неколи |
| атње његове; гудуре, које га заклањају, шуме које га скривају, самоћа која га тишти, сведочи љу |
| тачке, са које се, услед густе и мрачне шуме, једва назире у један огромни, природни котао, ств |
| Још се ова рика не беше изгубила, а из шуме Китошке излете Молер са коњицом и јурну на неприја |
| а руком.</p> <p>Молер отпрати коњицу до шуме, издаде потребне наредбе, врати се и са војводама |
| на један пропланак и изгуби се у густој шуми.{S} Кад проби на противну страну, а са Потајника о |
| од Чачка.{S} Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовешт |
| назад, уздижу се висови, окићени густом шумом, а на источној страни, као два исполина, поносно |
| живи у руке, напусте плен и нагну кроз шуму.</p> <p>Кад глас о овоме стиже у Чачак, Латиф се р |
| ом положају имађаше за собом косу, лево шуму, десно Мораву, а пред собом Турке.</p> <p>Чета ста |
| е не пометоше.{S} Они стукнуше назад, у шуму, заузеше грмове и одговорише плотуном.</p> <p>За п |
| ше.{S} По том скренуше с друма, уђоше у шуму и поседаше.</p> <p>— Ми те већ упокојисмо — рече О |
| зором...{S} Него одведидер коњицу у ону шуму — рече Милош и показа руком.</p> <p>Молер отпрати |
| тек што му се трепавице сведоше, а неко шушкање пробуди га.{S} Он се трже, подиже главу и стаде |
| о колена, по више којих свилене шалваре шуштаху као лишће, кад га лаки поветарац крене.</p> <pb |
| скреше себи у чело, једна снажна људина шчепа га за мишицу.</p> <p>Пиштољ пуче, и тане пројури |
| адоше.{S} Хтеде на врата, али га Милица шчепа за рамена, догура до миндерлука и слатко смејући |
| ћи.</p> <p>— Ах! — узвикну Жарко, па се шчепа обема рукама за косе и обори главу.</p> <p>У том |
| врата.</p> <p>Један од низама полети и шчепа је за рамена.</p> <p>— Пусти је! — чу се глас.</p |
| се.</p> <p>По том се диже, десном руком шчепа се за прса, а леву диже у вис, и, тресући се цело |
| едног младића.{S} Џелати му приступише, шчепаше га, оборише на земљу и скидоше негве.{S} Младић |
| а, а четири <pb n="53" /> снажна човека шчепаше је, пренесоше је огради, подигоше и пребацише н |
| l>„И на страшном месту постојати.</l> </quote> <p>Овим речима могли бисмо окарактерисати Војвод |
| н’ те, Турци, што је вама драго!“</l> </quote> <p>Тако се припремаше за смрт Авакум, ђак игуман |
| <l>„Кад пред лицем Бога изиђемо!“</l> </quote> <p>Онај омалени Турчин уђе у кару, приступи млад |
| "SRP18965_C2.3.4"> <head>Геније</head> <quote> <l>„Он је кадар стићи и утећи</l> <l>„И на страш |
| урчина и са пуно смелости запева: </p> <quote> <l>„Нема вјере боље од ришћанске,</l> <l>„Срб је |
| до дна душе, запева из свег грла: </p> <quote> <l>„Мајко моја, на млеку ти хвала!</l> <l>„Брзо |