| у српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило |
| иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? зап |
| се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> < |
| Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила ј |
| име што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="c |
| > <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> |
| суо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и по |
| , а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојни |
| ривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог н |
| Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пс |
| b n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на |
| рви поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4" |
| закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони |
| о многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова |
| " /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је |
| лушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђ |
| {S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два |
| за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне |
| игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра круп |
| том понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао о |
| заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се |
| едајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p |
| како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! |
| теља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих |
| ну и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се те |
| ао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква ко |
| ге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је |
| стадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.< |
| да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>О |
| шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се |
| дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан ја |
| се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? за |
| зак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући |
| .</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију |
| ај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочи |
| арасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — |
| густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних |
| икад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.< |
| му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих уче |
| на нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и же |
| пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све |
| бро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а |
| аје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да св |
| pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрсти |
| није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака |
| ко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело к |
| ту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се |
| каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних и |
| од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас д |
| приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији |
| провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никог |
| и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећ |
| иваде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свир |
| оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну по |
| а хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако хо |
| глих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мир |
| жије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу |
| о, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић |
| у много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о |
| осе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</ |
| нај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога у |
| свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне |
| у ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово и |
| увао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на в |
| Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод з |
| ему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се |
| птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот |
| тац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног кара |
| казуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ник |
| Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једе |
| е Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он |
| н мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Д |
| ој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манаст |
| моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пр |
| . <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо |
| а Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да је |
| сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе ова |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћ |
| таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња |
| сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу почин |
| својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине гриск |
| аш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — а |
| ао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој гра |
| даху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ен |
| чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича П |
| p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си ова |
| А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед д |
| ћи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде |
| о јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жи |
| не: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“! |
| да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.< |
| све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га к |
| е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ |
| <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што п |
| -а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p |
| етила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Ј |
| обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих друго |
| гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамти |
| ега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео |
| ана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јата |
| рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па |
| ими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчи |
| а те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда |
| д Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш нева |
| — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у по |
| нко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам запов |
| и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а |
| ити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога |
| е ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш в |
| а очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепен |
| ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје |
| дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све |
| ко је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се п |
| е игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу |
| прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је ви |
| ако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, |
| и му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| едно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е доб |
| и да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај |
| Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног нова |
| рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учи |
| трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упут |
| свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут |
| са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n |
| амом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка |
| тражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерск |
| дања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају |
| беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.< |
| во не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајућ |
| p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вре |
| ?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као ме |
| у се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док |
| о све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једно |
| ст и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику |
| кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чи |
| . ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> < |
| е сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> < |
| S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добр |
| доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запи |
| еља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се |
| .</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај ло |
| хтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задо |
| о код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика |
| о ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оц |
| /p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану о |
| је</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" /> |
| љда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не |
| тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синк |
| ој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му |
| ао да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опрос |
| 0" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ћ |
| да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући не |
| а Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... т |
| — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег |
| ет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо |
| чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да |
| жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох |
| га о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Сими |
| д куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бун |
| ку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што |
| <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које |
| е ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p> |
| ема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не |
| иде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више п |
| а у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по |
| орно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> |
| ло час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучк |
| ћи чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“? |
| ом расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги чита |
| главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на |
| чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног |
| ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно |
| ? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да |
| ирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калу |
| ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и т |
| и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</ |
| ивој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму |
| шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пр |
| обривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо |
| је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје неста |
| Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву |
| а беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Весе |
| му сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека нек |
| вео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана с |
| евину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су |
| > <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло.. |
| илан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњ |
| им негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добриво |
| а, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да М |
| м бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио с |
| дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на су |
| таде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пре |
| d>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сун |
| и...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... |
| <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште. |
| тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као |
| а Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добр |
| ћу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговори |
| од тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, п |
| оду.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кра |
| доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да |
| је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто пре |
| м пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени |
| Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер |
| 5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упу |
| 10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воћ |
| лан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, за |
| зи на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и кр |
| от како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био |
| тан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и с |
| , да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за |
| а јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко |
| к тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је |
| е — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио ис |
| место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у в |
| је догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ |
| лана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb |
| ка и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> |
| коле кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријате |
| ао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> |
| пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шт |
| недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао |
| орник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у шк |
| ше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао |
| о је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је |
| ако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тра |
| p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За м |
| ем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд |
| мог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бави |
| су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана иша |
| у по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како |
| његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чит |
| о лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћ |
| ем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимо |
| ћ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p> |
| ераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та |
| за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па |
| ући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, |
| вим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{ |
| смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно де |
| </p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали син |
| ом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда |
| ељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглав |
| у се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том л |
| {S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпита |
| шти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Мила |
| ује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окруж |
| у, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провир |
| азио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце |
| осматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси мог |
| /p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> < |
| ед оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепо |
| } Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 ча |
| е је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S |
| ачин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туг |
| в дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражи |
| о је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, ти |
| ље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У о |
| наст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог |
| а се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак |
| док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је ч |
| где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} По |
| зио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, |
| д свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју |
| ео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, при |
| отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју см |
| тије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као |
| ако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља зб |
| све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} |
| пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n |
| за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb |
| ло позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Доб |
| г дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе г |
| ! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати |
| ан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, вис |
| турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха ве |
| а тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно |
| ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога ј |
| о лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро |
| рник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једн |
| е хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју |
| да добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад |
| ски у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског |
| преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где |
| родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне |
| , да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се |
| никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Ми |
| лца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко оп |
| о је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег до |
| уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се |
| то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад |
| камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући б |
| се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом |
| им се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лу |
| чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао |
| да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покри |
| тац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честит |
| радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>М |
| <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма |
| покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог |
| " /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима стари |
| ком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор |
| ог злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама. |
| <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S |
| отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на леди |
| а читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, и |
| Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? |
| е!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушај |
| е онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да |
| н је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад |
| ила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не бе |
| ла.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, |
| д сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено зап |
| сврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по да |
| у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Св |
| ику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се м |
| ти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је так |
| којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше пра |
| Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје т |
| ем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} |
| илана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривоје |
| p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу са |
| је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио |
| је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 |
| сане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није |
| шао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао м |
| док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то м |
| љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" |
| Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је преск |
| ао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p> |
| ање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан |
| зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“ |
| родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему у |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛ |
| S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није нест |
| отице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове збо |
| ланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта |
| о ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако |
| сим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем |
| тиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе |
| сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима |
| што:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу |
| ма гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игуман |
| >Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера |
| је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и ко |
| јавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испуст |
| нца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учите |
| млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за |
| ко дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу ј |
| одстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пре |
| ака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на |
| дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благослов |
| тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад |
| </p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду |
| му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> д |
| аково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од неста |
| пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака з |
| г монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не |
| Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде да |
| настир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо ур |
| ељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек. |
| о је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, пошто |
| и дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на кој |
| от је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше поп |
| буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро за |
| сташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана |
| литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцни |
| ним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, ником |
| ијући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених |
| ој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да |
| тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n=" |
| S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад |
| 9" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</ |
| игу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за с |
| је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по |
| p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, прав |
| је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појал |
| обито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| го јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и |
| је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште |
| ривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и |
| ла ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p> |
| Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, |
| сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно |
| .{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p> |
| сретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије |
| дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хај |
| е за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и о |
| чан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у |
| } Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са ру |
| е, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног бу |
| зили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало |
| у тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо |
| знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непосл |
| несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к |
| ике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми изд |
| је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра м |
| г оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била |
| поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се ди |
| ... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац |
| те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије о |
| преми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се |
| ана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина |
| речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио, |
| арао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније. |
| речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, |
| жног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана |
| побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момак |
| вила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На г |
| отом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једн |
| страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које ј |
| у која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <mileston |
| оче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај неср |
| илановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им доз |
| Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирск |
| од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости |
| милијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих род |
| овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове |
| кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које |
| ори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаш |
| ретоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5 |
| ману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, |
| ца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, ш |
| <p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ |
| е уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на рук |
| врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“ |
| до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p> |
| емљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миш |
| те ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна |
| же један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче |
| ру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског двор |
| тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ло претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb |
| у се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и |
| и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од |
| ецо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која |
| сана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Д |
| <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки бе |
| д још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — |
| оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у |
| едњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки в |
| којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му дес |
| , погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дах |
| оја се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А са |
| ад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче |
| потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао мо |
| сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се кл |
| се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type= |
| p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзор |
| исмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да б |
| ослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио |
| цима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао д |
| е привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због свој |
| да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах |
| има владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добрив |
| Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је |
| жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је |
| много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним дели |
| о ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што |
| у да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се син |
| па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено з |
| зао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </ |
| а.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — ло |
| хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се свет |
| м другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши мо |
| почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити н |
| ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим |
| јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко мо |
| одина да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта |
| лице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе шт |
| арају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда |
| рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од |
| јем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана |
| се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачиц |
| е се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао |
| и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> ру |
| ладања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале р |
| у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сва |
| ика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А |
| однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледа |
| n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, н |
| у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „ |
| на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћ |
| ке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога н |
| црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>П |
| по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио с |
| ећ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао, |
| је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је с |
| један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан |
| јбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним к |
| он као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то са |
| b n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди |
| е, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед с |
| м који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге |
| ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио |
| те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш време |
| е знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њи |
| е нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете н |
| ла и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитељ |
| о на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљал |
| а онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Неприст |
| а, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај |
| оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком прилик |
| о нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, |
| уди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на |
| нда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и о |
| вега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврен |
| лана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" |
| итељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давал |
| ам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо |
| /p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци п |
| мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добрив |
| S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поч |
| листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, |
| и своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му |
| беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би |
| од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом |
| уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркв |
| Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — |
| сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице кр |
| пита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече М |
| о са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — н |
| и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не |
| Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, |
| еше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских род |
| запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запе |
| одите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав |
| онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше свак |
| примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — с |
| — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа др |
| сташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свог |
| авала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета |
| сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добриво |
| по васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка |
| /p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школ |
| а да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима |
| о.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и п |
| Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хај |
| а зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> |
| ао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се пров |
| ан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шум |
| мрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буд |
| ац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није з |
| пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Ма |
| <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропу |
| некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је |
| , охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. |
| , ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчи |
| неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао |
| свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и в |
| човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познава |
| {S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лавре |
| >учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књи |
| е неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p> |
| воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и ј |
| мци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се о |
| а духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни еп |
| <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке та |
| стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онд |
| нда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српс |
| ало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кља |
| b n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самр |
| гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до са |
| м оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S |
| и зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. за |
| сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скак |
| ао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се |
| својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је неста |
| о.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умуко |
| {S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом т |
| х образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне ње |
| зледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће |
| је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> |
| гушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севат |
| јих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се ње |
| авио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан |
| > <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него |
| е не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако |
| бојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Тур |
| д се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод зав |
| трашно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучк |
| воју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са |
| ајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан |
| љима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С |
| читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спре |
| бије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цр |
| ошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: |
| Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало |
| ад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена... |
| , која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из |
| пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином, |
| в који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика |
| ом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школо |
| више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу. |
| а радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добр |
| врши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио |
| одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће |
| ака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Ми |
| д села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан |
| најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му |
| им ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, кој |
| , потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим |
| аборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </di |
| Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на до |
| па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере мо |
| Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узи |
| ти на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ли су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о |
| .</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу |
| ах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одма |
| а Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не може |
| де га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда с |
| овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао оствар |
| цу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао |
| нда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, п |
| газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као |
| тишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем н |
| , запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло |
| а, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, |
| " /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим р |
| здравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи |
| ра.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Мила |
| ко црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.< |
| е куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки |
| ег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. |
| мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг |
| ћма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> < |
| Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким |
| ћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одвед |
| ове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма к |
| ај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сут |
| ман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало упла |
| радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко |
| на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљен |
| е. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један |
| егао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали |
| за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, у |
| ц пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p |
| чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште |
| ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Мила |
| ина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са |
| љубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајду |
| х.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна г |
| " /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежа |
| и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог мора |
| воје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти |
| ипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута д |
| р. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мис |
| а Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb |
| „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут и |
| плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало |
| јући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше < |
| е пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног |
| на од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је |
| /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете |
| гледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опр |
| заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу би |
| сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио |
| <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред о |
| тле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још |
| натим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распи |
| је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је |
| Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт до |
| недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше н |
| срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито |
| е се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се н |
| е зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те |
| те добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослуш |
| цу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у |
| „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заист |
| и се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из |
| ође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да |
| своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас |
| кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву дец |
| нако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, |
| оли и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчул |
| испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне |
| му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти |
| јег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су зас |
| му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекива |
| ело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на вр |
| дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> |
| ер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на |
| родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану |
| ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко у |
| од док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необи |
| Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журе |
| оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим |
| тивши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умиј |
| ац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и |
| се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је |
| ш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем |
| руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</ |
| ака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови |
| а је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и з |
| d="SRP18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко з |
| овора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећи |
| нко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми... |
| је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одреш |
| нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд н |
| е Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре |
| кој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу |
| пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви мом |
| у шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи |
| е пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и су |
| али од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио |
| вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" / |
| <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што |
| ајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако бу |
| инко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се |
| шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад |
| од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си т |
| оворио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} |
| о његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али п |
| овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак дол |
| дмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и |
| дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посм |
| е Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене. |
| его што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељнош |
| Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру |
| ао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је пол |
| ргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита М |
| речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва |
| е.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p |
| p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто |
| .. о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше ка |
| учку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, а |
| ви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</ |
| обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се |
| о се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји с |
| гањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зе |
| што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године п |
| децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се з |
| .{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на с |
| азити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године зак |
| и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој поса |
| п Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете с |
| играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме |
| и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може |
| која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу к |
| ље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p |
| не не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне |
| на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади |
| p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви мона |
| ако можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! р |
| , удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ра |
| ио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао с |
| извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнаниш |
| запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“ |
| од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шп |
| 41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича |
| што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у ов |
| псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици п |
| луђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на вр |
| анове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упут |
| ле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим |
| а крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече М |
| ах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући кора |
| е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, |
| Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах уп |
| уке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> < |
| им сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који |
| а други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела |
| ) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што |
| смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Т |
| ци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мал |
| њигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добри |
| плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили на |
| до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; |
| b n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли |
| путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивај |
| о спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким |
| мну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.< |
| ориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Не |
| побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа з |
| аставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у се |
| игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у в |
| меравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у пр |
| послетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци поје |
| и и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах д |
| не више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи. |
| ој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад |
| не о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Мила |
| 7" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био в |
| S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слуш |
| ани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових осо |
| стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ |
| м од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> < |
| ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> ови |
| дно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p> |
| свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, п |
| мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам |
| учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вреда |
| риповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко |
| похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, виде |
| ст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игуман |
| држаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио |
| оје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па |
| иш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Кона |
| оно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мал |
| особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима |
| ма к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да л |
| склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му ј |
| та се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, |
| збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ и |
| у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је |
| м и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било мили |
| тазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се |
| е Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb |
| : „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, |
| и.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца и |
| са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник |
| зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb |
| ио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и |
| честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлин |
| и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добри |
| Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у њег |
| е женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, |
| м је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са |
| овог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне о |
| седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера |
| ан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежишт |
| Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често |
| зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре |
| >Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости. |
| г ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“ |
| Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао п |
| — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо об |
| примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуни |
| и дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало |
| ве змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан |
| својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога |
| ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили |
| ем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се |
| и кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими |
| 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим чла |
| у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше мн |
| вист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој де |
| око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим |
| S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Бо |
| га учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који |
| но спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што ле |
| ао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је |
| тељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добриво |
| вала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. у |
| е које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлеп |
| >Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележник |
| ко паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при |
| је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испито |
| рпско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разб |
| к по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде |
| који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ |
| се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћ |
| корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек |
| еца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке |
| обу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочек |
| н па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај |
| а, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Оп |
| ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад м |
| и и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>О |
| — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта од |
| ште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њив |
| привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све д |
| намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p |
| ћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да |
| е Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родите |
| о.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио т |
| Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Мил |
| {S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<fore |
| >Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечан |
| то је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, п |
| ао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је |
| миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Н |
| ра учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављ |
| <pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где |
| , а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у шк |
| онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног |
| чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Мила |
| ком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част. |
| по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер |
| како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исп |
| ећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> |
| тељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово б |
| ац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечн |
| дно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div |
| ко хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га х |
| p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри |
| сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је по |
| „А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> |
| никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не и |
| крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече |
| пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p |
| Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше о |
| ијала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не |
| Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича |
| е дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да |
| а онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним к |
| > <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: |
| ца које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — стара |
| ладен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> д |
| оју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је |
| одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милан |
| ном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер г |
| ао крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отид |
| у пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где |
| но, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb |
| но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је рани |
| ем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да ј |
| ок је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и |
| p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p |
| држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот |
| на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то? |
| код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 год |
| ан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочи |
| е гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? |
| великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је |
| па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која б |
| е манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног мо |
| чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим |
| његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлад |
| ега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову ко |
| н, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обе |
| Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милан |
| ана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, ота |
| радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да |
| е промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у ман |
| а на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао До |
| е молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не по |
| обегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека. |
| чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова пали |
| ад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко ј |
| своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи |
| и се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не |
| због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му |
| , па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим до |
| а волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је в |
| ело, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добри |
| p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити |
| вем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречава |
| бегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигд |
| и, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам нап |
| > <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један |
| се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти |
| е који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао к |
| нку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Мил |
| вечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељ |
| </p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незна |
| Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем иг |
| траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке зане |
| бац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35 |
| коле кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола |
| анесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како |
| е лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — о |
| е ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код сво |
| а као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јаг |
| а својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп |
| во младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му уч |
| људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам к |
| дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по о |
| сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у |
| д куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа |
| добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n=" |
| рка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала ј |
| аху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда |
| итељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока |
| у сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, сам |
| ... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ов |
| ти својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу |
| ича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као пра |
| итеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. — |
| е син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака |
| несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском |
| л дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све |
| ог дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој |
| јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив |
| све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p> |
| .{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год ч |
| читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је св |
| иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао |
| асмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, |
| буди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други |
| Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ доби |
| свртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада с |
| вртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе. |
| вши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, р |
| ="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није |
| га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А как |
| еше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи сву |
| и би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном ко |
| моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а |
| а цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпос |
| ека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко в |
| ан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> < |
| их образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон |
| ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихи |
| главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" |
| о шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесе |
| је пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лев |
| о, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли о |
| и.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је нек |
| ипе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право в |
| за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насм |
| ио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у ан |
| Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега п |
| о, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео |
| ђе право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше ле |
| рицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су с |
| лободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„О |
| в који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје |
| ше дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ |
| ењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште |
| лаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први став |
| коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао |
| је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су дол |
| > <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се к |
| ес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом |
| аха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм |
| оји је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што |
| уман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвуча |
| и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима кој |
| по код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гл |
| хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме ка |
| ш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је |
| решио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај |
| pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што |
| се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и |
| „Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обви |
| S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па |
| p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад |
| да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.< |
| Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} |
| ћи ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим пог |
| у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом мо |
| ио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих нест |
| </p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрос |
| о слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“.. |
| смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јак |
| ред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ тол |
| е.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, п |
| прости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то ч |
| етета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div |
| малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па д |
| ј да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у које |
| ати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одго |
| кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имањ |
| љиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе уб |
| дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добриво |
| ј мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показ |
| уги пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и н |
| <p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да |
| пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом гла |
| о <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говор |
| смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три |
| то ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одист |
| икне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој м |
| </p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ п |
| ао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се за |
| о се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> |
| риповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојево |
| синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је мо |
| књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је |
| а савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај |
| >Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових |
| о ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А |
| љу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! б |
| о: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као нес |
| стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео |
| еп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а |
| астир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М.. |
| оју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су ча |
| ом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... |
| ог живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше виш |
| е Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш л |
| d> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој |
| /p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао |
| ог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господи |
| аканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписа |
| ако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добрив |
| рог владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху на |
| </p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере |
| ...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доб |
| светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мн |
| д се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том при |
| н за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролећ |
| {S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и с |
| е више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не мога |
| можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Ми |
| ћу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш о |
| ати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по те |
| јдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те са |
| тави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S |
| н место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако |
| .</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.< |
| Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> |
| ви“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступ |
| м бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше |
| о беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпева |
| магајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрча |
| ведно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све ш |
| Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими |
| ахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>С |
| воривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... |
| молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изгов |
| ило.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој прв |
| са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао |
| а да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Св |
| ојео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перу |
| а осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пун |
| талим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову запов |
| има — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан |
| чић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше, |
| ошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе |
| ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</ |
| једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим |
| по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом в |
| кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пруж |
| ити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Св |
| пужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о г |
| н весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом з |
| ј беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу |
| н журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више м |
| {S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад |
| илостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здрав |
| е са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу |
| адости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: |
| дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатк |
| је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу |
| уцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посмат |
| је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb |
| ој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу о |
| ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p> |
| ако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осе |
| године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме п |
| ран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш веч |
| одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природ |
| виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе п |
| црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио |
| евати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n |
| м што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало пре |
| љив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S |
| S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне ми |
| сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни трен |
| очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у с |
| али Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера |
| је, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срц |
| Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свак |
| вши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, |
| ја гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и |
| попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се |
| добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада |
| мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривоје |
| извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родите |
| во у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима |
| епе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S |
| птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У то |
| зорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да своји |
| овог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст |
| обио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутр |
| јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пу |
| па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп |
| } Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> < |
| и ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једн |
| светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно о |
| акрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачућ |
| м монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред руч |
| се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а М |
| м правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама |
| ли Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је |
| ан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синк |
| ују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове посл |
| ве на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издуб |
| ак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{ |
| лашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добр |
| лужбе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима с |
| е више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар |
| кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима |
| приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала |
| ој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усад |
| и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим |
| ет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше |
| јући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> < |
| ка.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабу |
| се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за |
| свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад |
| Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке |
| е је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек вр |
| мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би м |
| како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита |
| > <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не пит |
| овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као |
| ако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље о |
| мам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да жели |
| м.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута п |
| којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игума |
| како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p |
| — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху |
| Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</ |
| те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, паз |
| тим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој заја |
| е уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земљ |
| </p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од |
| радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи д |
| јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S} |
| могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“ |
| дноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од с |
| Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад |
| — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Нап |
| едва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси. |
| ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ ! |
| ри, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху бож |
| >Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене |
| од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Л |
| се се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и |
| ео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на л |
| ојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни |
| башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треб |
| љи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта |
| Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда |
| е она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је |
| } Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана |
| еца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујућ |
| </p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> |
| мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућива |
| у те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда |
| знатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући |
| ва срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да г |
| „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај |
| ца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Д |
| ли су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана |
| ориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје |
| ња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васп |
| едну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па к |
| оге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих ро |
| ет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи св |
| <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Мом |
| дио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти |
| Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одг |
| Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. |
| бива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севн |
| ога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини. |
| ан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>Посл |
| } Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан с |
| ти — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши |
| гуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију |
| лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и |
| ки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах так |
| атворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа |
| н морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећ |
| да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надз |
| а, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је см |
| и га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како |
| и спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе |
| дова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p> |
| пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао д |
| о да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумара |
| — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type=" |
| није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Мила |
| кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда до |
| овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ |
| у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појав |
| зађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде |
| вај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једн |
| } После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умива |
| о сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном |
| појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав |
| оснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, |
| и — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, |
| наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као |
| "11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Мил |
| р пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту |
| тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или шт |
| ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш |
| жи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="cha |
| >„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне |
| и манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Ми |
| ин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одма |
| о, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младос |
| јући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме |
| врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сет |
| </p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — |
| везан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер ј |
| овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче ст |
| ко се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како |
| цу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог |
| <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за |
| p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отид |
| приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свог |
| и и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа |
| рима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ остали |
| дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се |
| ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{ |
| аветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добрив |
| аште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег |
| дучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милан |
| а се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову |
| кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је вољ |
| тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мал |
| оре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује д |
| што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу неста |
| а знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије |
| рошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село д |
| и где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати |
| ауми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> < |
| ем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али |
| ад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" |
| 1" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што ч |
| се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја |
| шан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи |
| овао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div typ |
| о храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сир |
| ваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| има и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да прено |
| а Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тр |
| ајбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознат |
| ћи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? |
| а код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{ |
| па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и |
| то пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо |
| оји је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља |
| крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило с |
| и калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца |
| азао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p> |
| па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манасти |
| и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Д |
| нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму |
| " /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је доб |
| ро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на вре |
| та урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијат |
| да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе |
| оња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са |
| друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> ж |
| је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки |
| као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху к |
| ими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам |
| н јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана |
| не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан |
| осе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је кој |
| ечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељ |
| кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милан |
| его што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до |
| и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десниц |
| каже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да |
| није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, в |
| ог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити |
| је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на нов |
| илан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се с |
| бе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и поквар |
| е књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан ј |
| иди да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна х |
| рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје род |
| та ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која б |
| жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мисли |
| p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Д |
| ојим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добриво |
| пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је |
| дела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног з |
| почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах з |
| ва кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљуса |
| >Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да зн |
| н сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у т |
| се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спрем |
| ако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма м |
| е не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} |
| ао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! |
| гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је доби |
| па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша |
| се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је |
| сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јау |
| е зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, пр |
| лан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао |
| од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре |
| бривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи |
| >Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, п |
| е дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђ |
| гу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје |
| Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваља |
| а изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан |
| ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... пром |
| ан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="7 |
| ики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећ |
| а му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао |
| бром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, ка |
| цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, по |
| ј деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је с |
| лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Мил |
| је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се |
| учку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter" |
| ољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S |
| е.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки во |
| ле оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све |
| благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан би |
| и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! в |
| е Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао |
| еља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све |
| отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан |
| мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да н |
| вај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се ниј |
| говори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да ш |
| во беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> < |
| време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Мил |
| о примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасим |
| разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године |
| ок му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</ |
| да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим |
| ши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадит |
| у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог |
| мановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: |
| једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — м |
| н је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био |
| речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпи |
| о заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах |
| као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси влад |
| /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>М |
| четка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак н |
| а чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка уст |
| павају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била за |
| ма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено мес |
| , као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радо |
| зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ус |
| S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе н |
| дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који бе |
| ио.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<f |
| зађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ р |
| познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кро |
| знаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз п |
| ши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но |
| ин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... |
| tle>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему |
| она...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво с |
| е временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „ |
| онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког вре |
| ство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће |
| које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад |
| је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, |
| да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, |
| се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у ов |
| а поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </ |
| а близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добриво |
| чаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ |
| а и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учите |
| ргију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније и |
| рака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> < |
| е би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако до |
| ог воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10" |
| Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показ |
| рко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> |
| а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је |
| оред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није к |
| да Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далек |
| лије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу срп |
| та ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо нам |
| оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан |
| и свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био |
| мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће |
| е онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе ј |
| сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало |
| ивота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" |
| по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за |
| који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" xml:i |
| рођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подсти |
| оје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зор |
| ао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9" |
| о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповед |
| еру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледа |
| ашности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њихово |
| и Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у обл |
| ра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад |
| ети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељ |
| <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи дог |
| еститога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу присто |
| да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} С |
| ашлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Пант |
| слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Мила |
| подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака |
| млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.< |
| {S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље |
| “.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни |
| држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му |
| ицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад у |
| <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала о |
| зтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила о |
| } Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При све |
| рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, до |
| а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада |
| уманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципе |
| е.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је чита |
| дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирс |
| моран, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, с |
| мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Доб |
| место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је б |
| а свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца и |
| Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манас |
| зличите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој би |
| м стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но |
| но, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} |
| ио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то вре |
| њим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n=" |
| обривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели |
| кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> м |
| вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћ |
| посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак изв |
| за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу |
| ишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови |
| на остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац иг |
| се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле пре |
| а монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироно |
| игне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило |
| кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо д |
| летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је з |
| рићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и о |
| Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не д |
| у гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу |
| н зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем п |
| коли најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и зад |
| Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте сво |
| На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} |
| покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био н |
| долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицим |
| S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дан |
| му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дан |
| молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачко |
| беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је за |
| манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и |
| умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је л |
| слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случ |
| лечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Д |
| ним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је |
| летале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривој |
| ти пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љ |
| етне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml:i |
| ј му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, па |
| Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварен |
| а Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајви |
| -до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је |
| одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне |
| ве лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је |
| ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде |
| ажног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дан |
| још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао гору |
| цу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом по |
| а је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи ул |
| у, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице |
| н умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добриво |
| — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} До |
| доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој бех |
| ан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такођ |
| особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог |
| да, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Доб |
| и молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете |
| ре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта |
| ем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма |
| /p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их |
| гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одгово |
| је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан |
| што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем к |
| ерсину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. |
| ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.. |
| ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газд |
| Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука ко |
| да мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми о |
| мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он мо |
| ан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата |
| о што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изгово |
| и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овд |
| којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери каза |
| /front> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ |
| А МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШ |
| хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — |
| Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> |
| кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича |
| у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су |
| па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман |
| тирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа |
| га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али н |
| уман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па о |
| иликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши с |
| жеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све |
| чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Ур |
| се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и пос |
| танко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после зак |
| едног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чи |
| а.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да |
| ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па поб |
| и у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом |
| пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један д |
| по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, |
| и га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„ |
| саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саве |
| ослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра |
| топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи |
| ричао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и |
| ги!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдо |
| лада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ |
| н и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти вел |
| а.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим д |
| више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким ства |
| суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Са |
| ај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 днев |
| S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете |
| {S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зв |
| е она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Чов |
| сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је к |
| често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер |
| је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље |
| тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве реч |
| децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио |
| ог учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и |
| то!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу |
| и страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље |
| етку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити |
| онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак |
| рапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја |
| ав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не о |
| са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје ме |
| љао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзо |
| : „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је пр |
| вог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за |
| ељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за |
| те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону де |
| не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само |
| ве монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре |
| да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег др |
| сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала мол |
| ло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који б |
| е тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили |
| лас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почел |
| реме школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући пе |
| ојединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се До |
| анети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са |
| е своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећ |
| су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку де |
| ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па о |
| и од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Ште |
| садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несре |
| н и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прав |
| егови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као ја |
| превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе |
| ра“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљ |
| ина.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спри |
| ђаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучк |
| срет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служи |
| слетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред |
| ка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Х |
| ом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео |
| Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син иму |
| љујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи как |
| о прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. |
| Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на |
| упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети |
| ад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих об |
| ордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино доб |
| о одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је з |
| не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n= |
| дело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први по |
| по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се пол |
| е по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би |
| иживао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи |
| сеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, п |
| по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао см |
| } То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучк |
| беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.< |
| усти облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло. |
| ти“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми |
| азио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синк |
| p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док |
| оме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи |
| ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с то |
| есму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, |
| И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добри |
| а одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се |
| е год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан |
| ad> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа њ |
| младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти пом |
| ављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког ра |
| <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На |
| ириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки в |
| не ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако |
| у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и |
| што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </tex |
| стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од |
| храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га д |
| ка желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан |
| аху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој п |
| мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један д |
| па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану с |
| с не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметит |
| о кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде |
| ведаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игум |
| руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда |
| <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је |
| ваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра по |
| га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“ |
| ћи га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а бу |
| илана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чек |
| азговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора с |
| добностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.< |
| ебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од моји |
| обожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свак |
| тац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривој |
| рила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти |
| одстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се |
| на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, к |
| , који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, |
| д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан |
| l:id="SRP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије пром |
| нашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мир |
| ло уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађе |
| едног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М.. |
| и па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је о |
| о је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, с |
| ту, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У |
| ио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био |
| кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима р |
| гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због |
| о апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми в |
| ња одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> |
| да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца! |
| тан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</ |
| еху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Мила |
| ролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре свак |
| то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка сам |
| у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div |
| грање?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па |
| шан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан |
| Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није баца |
| и: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надз |
| ти“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао. |
| pter" xml:id="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален деч |
| н ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где |
| лан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од М |
| онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зел |
| огло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га од |
| дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан ј |
| ли Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно |
| ижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега |
| јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| подин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром ма |
| меру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај ма |
| слушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о |
| Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су у |
| ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао т |
| променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине |
| S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад н |
| оја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да |
| сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан дол |
| еру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све ве |
| о час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у |
| е речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добри |
| ом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које ј |
| им настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи срет |
| на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг |
| није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога м |
| ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена как |
| онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су с |
| године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра |
| обривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше та |
| Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се |
| решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неко |
| е приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај то |
| приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цел |
| аписао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад |
| ом дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сре |
| ако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, ч |
| двраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и |
| а, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би |
| упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S |
| запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на м |
| имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам |
| лада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту |
| меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше |
| e>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p |
| је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је |
| ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, по |
| о би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог |
| ека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад г |
| е, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете |
| авља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му |
| у и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и |
| Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем зај |
| грао, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S |
| > <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онд |
| а, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро вас |
| ривикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На ова |
| јлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чу |
| е — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту |
| уке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја уб |
| н је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако прос |
| је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читат |
| , шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> нам |
| ео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда у |
| његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисл |
| ривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — наум |
| етку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игу |
| а своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће |
| рог али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како |
| кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељева |
| том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На |
| е слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није мог |
| дгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој |
| је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: |
| нке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити |
| погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Си |
| ви пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и |
| више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се |
| па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљи |
| павати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случ |
| да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио |
| оји дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да из |
| pter" xml:id="SRP18962_C2"> <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па |
| отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиљ |
| их да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас к |
| а твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покв |
| ђивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је вид |
| о г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мал |
| ку који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпу |
| н св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под сво |
| ану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом |
| ине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не веру |
| о 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добри |
| запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85 |
| <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добриво |
| или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло једа |
| дости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у дворишт |
| евом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тре |
| корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Доб |
| , због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гл |
| обривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе |
| зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књиз |
| о што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чик |
| Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. л |
| њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хлад |
| чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стев |
| вши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. над |
| несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> До |
| рави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и |
| де брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те |
| то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се та |
| {S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехато |
| обривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти с |
| о без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседи |
| овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвоља |
| верити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете доб |
| Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign |
| да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је |
| — па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Ти |
| тко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако |
| оја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека |
| ат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан |
| ући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи |
| срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо |
| S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} |
| слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више ник |
| , а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам В |
| у.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек |
| уо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправ |
| к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћ |
| има својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима |
| свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} |
| обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи |
| а се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку рече |
| и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одве |
| ом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској п |
| од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај |
| ођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у |
| јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напер |
| и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се |
| на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега с |
| љен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за |
| слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} |
| оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе |
| из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опрости |
| ор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То |
| ој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега |
| е и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне бол |
| приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном |
| јглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{ |
| обро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, |
| х, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну припове |
| љани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на |
| , да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама об |
| највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овак |
| че игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> |
| вршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да с |
| ланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чека |
| шта да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана на |
| о, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки в |
| г његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје |
| .{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих род |
| јући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И зб |