• А 19
  • а 77
  • Ајао 1
  • ако 15
  • Ако 2
  • ал 6
  • ала 1
  • Али 1
  • али 18
  • ама 1
  • анђела 1
  • Ао 1
  • апостол 2
  • апостола 1
  • ах 2
  • Ах 5
  • Б 1
  • ба 2
  • баба 5
  • бабо 7
  • бавио 2
  • багрена 1
  • багреновој 1
  • бајати 1
  • бака 1
  • баком 1
  • бар 2
  • барима 1
  • батина 1
  • бацао 1
  • бацио 1
  • баш 15
  • Баш 3
  • баште 5
  • башти 4
  • башту 2
  • бегајући 2
  • бегао 1
  • бегати 1
  • бежао 1
  • бежи 1
  • без 4
  • бејаше 1
  • бела 1
  • бележником 1
  • белов 1
  • белову 1
  • Бесплатно 1
  • беху 12
  • Беше 1
  • беше 65
  • би 29
  • БИБЛИОТЕКА 1
  • бивао 1
  • бившем 1
  • била 6
  • били 4
  • било 12
  • Био 2
  • био 30
  • бити 17
  • бићеш 1
  • бич 1
  • благ 1
  • благи 1
  • благо 2
  • благодарни 1
  • благодат 1
  • благом 1
  • благослов 2
  • благослови 2
  • благословио 2
  • блаженим 1
  • блаженопочившег 1
  • блед 1
  • бледе 1
  • Бледи 1
  • бледило 1
  • ближе 1
  • близу 1
  • блисто 1
  • Бог 9
  • Богом 1
  • Богомајке 1
  • Богородице 1
  • Богу 5
  • Боже 1
  • Божије 1
  • Божић 1
  • Божића 1
  • божјем 1
  • бој 1
  • бојадисане 1
  • бојали 1
  • бојао 1
  • бојевима 1
  • бојећи 1
  • бојиш 1
  • бола 3
  • болни 1
  • болове 1
  • боље 3
  • Боме 2
  • бране 1
  • брат 1
  • браћа 1
  • брда 1
  • брежуљка 1
  • брзо 7
  • брига 1
  • бриге 2
  • бригу 1
  • брижна 1
  • брижног 1
  • бројанице 1
  • буде 5
  • будеш 3
  • Буди 3
  • буди 6
  • будуће 2
  • Буквар 1
  • буље 1
  • буљукпаше 1
  • бунар 1
  • буновног 1
  • бунцао 1
  • вадећи 1
  • ваља 1
  • ваљан 2
  • ваљана 1
  • ваљану 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 3
  • вам 1
  • Вам 1
  • вас 3
  • васионом 1
  • васпита 2
  • васпитана 1
  • васпитаног 1
  • васпитање 2
  • васпитању 1
  • ватре 1
  • ватрени 2
  • ваш 1
  • Ваш 1
  • везао 2
  • велећи 1
  • вели 2
  • великим 1
  • велико 2
  • великог 2
  • Великој 1
  • велику 1
  • велим 2
  • величанствена 1
  • Вељка 1
  • вери 2
  • верни 1
  • верног 1
  • веру 1
  • верујући 2
  • Веселе 1
  • веселих 1
  • весело 2
  • веселог 1
  • веселост 1
  • веселу 1
  • ветар 1
  • ветрић 1
  • Већ 1
  • већ 17
  • веће 1
  • већи 1
  • већма 4
  • вече 1
  • вечера 5
  • Вечерали 1
  • вечерас 1
  • вечерати 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечеру 1
  • ви 1
  • виде 1
  • видео 7
  • видети 5
  • видећи 5
  • види 3
  • видик 1
  • видимо 1
  • видише 1
  • викао 1
  • викне 2
  • викну 1
  • вино 1
  • виногради 1
  • вис 1
  • висока 1
  • витка 1
  • вичан 1
  • вичу 1
  • више 19
  • влада 5
  • владај 2
  • Владајте 1
  • владају 2
  • владања 3
  • владањем 1
  • владању 1
  • владао 2
  • владати 2
  • власт 1
  • властитост 1
  • во 1
  • воде 4
  • води 2
  • водила 1
  • водио 1
  • водити 1
  • водом 1
  • вођа 26
  • вође 2
  • вођи 6
  • вођу 1
  • волео 1
  • волети 1
  • воли 2
  • воља 1
  • воље 1
  • вољу 1
  • воња 1
  • восак 1
  • воћа 1
  • воће 2
  • воћем 1
  • воштаницу 1
  • врабац 1
  • Враг 1
  • враголану 1
  • врапца 4
  • врат 2
  • врата 4
  • врате 1
  • Врати 1
  • врати 11
  • вратило 1
  • вратима 5
  • вратио 2
  • вратити 4
  • враћати 1
  • врвио 1
  • вредан 2
  • вредне 1
  • вредним 1
  • вредно 1
  • вредноћа 1
  • вредноће 1
  • вредноћи 2
  • вредноћу 1
  • време 17
  • времена 2
  • временом 2
  • врлина 1
  • врлинама 2
  • врлине 1
  • врло 11
  • Врућина 1
  • врху 1
  • вршили 1
  • вршио 1
  • вуци 2
  • г 18
  • Г 3
  • га 97
  • гадне 1
  • газда 14
  • Газда 3
  • гајити 1
  • гаров 1
  • где 12
  • Где 2
  • гдегод 1
  • Глава 1
  • глави 1
  • главне 1
  • главо 1
  • главом 1
  • главу 4
  • Глад 1
  • глад 2
  • гладан 1
  • глади 1
  • Глас 1
  • глас 10
  • гласа 1
  • гласом 3
  • гласу 3
  • гле 1
  • Гле 1
  • Гледај 1
  • гледај 3
  • гледајући 1
  • гледали 2
  • гледао 3
  • гледаху 1
  • гњезда 1
  • говораше 5
  • говори 1
  • говорила 2
  • Говорио 1
  • говорио 8
  • говорити 1
  • год 10
  • година 15
  • године 10
  • годину 2
  • гора 1
  • горе 1
  • гори 3
  • горијаше 1
  • горко 1
  • горког 1
  • горњи 1
  • горњу 1
  • гору 1
  • горућу 1
  • Господи 2
  • господин 1
  • гост 1
  • госта 1
  • госте 1
  • гости 1
  • гостију 1
  • гостима 1
  • готским 1
  • гра 1
  • грабуље 1
  • гране 2
  • грани 3
  • грану 2
  • грање 1
  • Грех 1
  • грехе 1
  • грискао 1
  • грлила 1
  • грм 1
  • гробу 1
  • грома 1
  • грофа 1
  • груди 1
  • грунуше 1
  • гужваре 1
  • гумно 1
  • гунђаше 1
  • гусеница 1
  • густа 2
  • густи 1
  • густо 1
  • густом 1
  • густу 1
  • гутала 1
  • гутао 2
  • гушећи 1
  • д 4
  • да 272
  • Да 6
  • давала 1
  • даде 3
  • дадох 1
  • дај 1
  • Дај 1
  • даје 1
  • дајем 1
  • дајући 1
  • дакле 4
  • дал 1
  • дала 3
  • далека 3
  • далеко 4
  • даље 11
  • Даље 2
  • дан 14
  • Дан 3
  • дана 31
  • данас 5
  • дани 1
  • даном 3
  • дању 1
  • Дао 1
  • дао 6
  • дар 3
  • дарежљив 1
  • даровитог 1
  • дате 1
  • дати 2
  • даћу 2
  • дахне 1
  • два 2
  • две 4
  • дворишта 1
  • двориште 5
  • дворишту 1
  • дворове 1
  • дворови 1
  • дед 1
  • деда 2
  • дедо 1
  • делима 1
  • ДЕЛО 2
  • дело 8
  • део 1
  • деран 1
  • десницу 2
  • десно 1
  • Десно 1
  • десну 1
  • Дете 1
  • дете 21
  • детета 4
  • дететом 1
  • детету 2
  • деца 12
  • деци 2
  • децо 1
  • Децо 2
  • децом 2
  • децу 8
  • Дечак 1
  • дечак 5
  • дечака 5
  • дечаком 1
  • дечаку 2
  • дечијег 3
  • ди 1
  • Диван 1
  • дивили 1
  • дивио 1
  • дивље 1
  • дивљење 1
  • дивљих 1
  • дивно 1
  • дивног 1
  • дивном 1
  • дижући 1
  • дизао 1
  • дим 2
  • дио 1
  • дирнуо 2
  • диче 1
  • дичи 1
  • Дјева 1
  • дневног 1
  • днес 1
  • До 1
  • до 22
  • доба 3
  • Добар 2
  • добар 5
  • добивао 1
  • добија 1
  • добије 1
  • добијете 1
  • добио 8
  • добити 1
  • добићеш 1
  • Добра 1
  • добра 3
  • добре 1
  • добри 1
  • Добривој 51
  • Добривоја 32
  • Добривоје 2
  • Добривојев 6
  • Добривојеви 3
  • Добривојевим 1
  • Добривојевих 1
  • Добривојевој 1
  • Добривојевом 1
  • Добривојеву 1
  • Добривојем 8
  • Добривоју 9
  • Добријево 1
  • добрим 2
  • Добро 2
  • добро 21
  • доброг 5
  • добром 5
  • доброта 1
  • доброчинство 1
  • добру 2
  • довршеног 1
  • довршио 2
  • догађај 1
  • догодило 3
  • догодио 2
  • догодити 1
  • дода 1
  • додавши 1
  • додао 1
  • дође 3
  • дођеш 1
  • дођу 4
  • дозволи 1
  • дозвољавам 1
  • дозиваше 1
  • дозове 1
  • док 13
  • Док 4
  • доказао 1
  • долазе 1
  • долазила 1
  • долазили 4
  • долазио 2
  • долазити 1
  • доласка 2
  • доласку 1
  • доле 4
  • долину 1
  • дом 1
  • дому 1
  • донео 4
  • донесе 2
  • донесем 1
  • донети 1
  • доњих 1
  • допадаху 1
  • допало 1
  • досетљив 1
  • доспе 1
  • доста 3
  • дотицали 1
  • дотле 5
  • дотрчао 2
  • дотрчаше 1
  • дотрчи 1
  • дотужило 1
  • доћи 3
  • доћићеш 1
  • доцније 2
  • дочек 1
  • дочекали 1
  • дочекао 1
  • дошао 17
  • дошапнуо 1
  • дошла 1
  • дошли 2
  • дошло 1
  • дошо 1
  • драги 2
  • драгог 1
  • дражио 1
  • дрвећа 1
  • дрвећем 1
  • дрво 5
  • дренов 1
  • дреновцем 1
  • држао 1
  • држати 1
  • држаше 2
  • држе 1
  • држећ 1
  • држећи 5
  • дрмне 1
  • дрпати 1
  • друг 1
  • друга 4
  • друге 3
  • други 7
  • других 1
  • друго 1
  • другова 5
  • другове 1
  • другови 3
  • друговима 6
  • другог 2
  • другога 1
  • другој 1
  • другом 2
  • другоме 1
  • другу 1
  • дружио 1
  • друштва 1
  • друштво 1
  • Друштво 1
  • друштвом 1
  • друштву 1
  • дрхтало 1
  • дрхтао 2
  • дрхћући 3
  • дувана 1
  • дувао 1
  • дугачка 1
  • дуго 2
  • дуд 2
  • дуда 1
  • дудине 1
  • дудова 1
  • дудово 2
  • дуже 1
  • дужности 4
  • дуката 1
  • дух 1
  • духа 1
  • духовној 1
  • духовном 1
  • ДУШАН 1
  • душе 2
  • души 1
  • душу 1
  • ђак 6
  • ђака 6
  • ђаке 2
  • ђакона 2
  • ђацима 2
  • ђаче 1
  • Ђачки 1
  • ђачког 1
  • Ђоки 1
  • ЂУРИЋ 1
  • Е 4
  • е 5
  • ево 6
  • Ево 6
  • Елем 1
  • ено 2
  • епископ 2
  • есам 1
  • Ето 2
  • Ех 1
  • жао 1
  • жега 1
  • жедан 1
  • жедна 1
  • желим 2
  • жељом 1
  • жељу 3
  • жена 1
  • жени 1
  • женом 1
  • женско 1
  • жетеоце 1
  • Жив 1
  • жив 3
  • жива 1
  • живе 2
  • живео 1
  • живили 1
  • живио 1
  • живот 4
  • живота 5
  • животом 1
  • животу 4
  • жито 1
  • жњели 1
  • журећи 1
  • журио 1
  • журити 1
  • ЗА 1
  • За 13
  • за 96
  • забава 1
  • забављао 1
  • заблистале 1
  • заблудео 1
  • заборавио 1
  • заборављао 1
  • заборављати 1
  • заветно 1
  • завири 1
  • завирити 1
  • завист 2
  • зависти 2
  • завладала 1
  • заволели 1
  • завршиш 1
  • завукао 1
  • загледали 1
  • загледаху 1
  • загрли 1
  • загрлио 1
  • задаваху 1
  • задатак 1
  • задаће 1
  • заденуо 1
  • задивио 2
  • задовољно 2
  • задржавало 1
  • задржати 1
  • зазвони 1
  • зазор 1
  • заиста 4
  • зајам 2
  • Заједно 1
  • заједно 5
  • закалуђери 1
  • закалуђерити 2
  • закљученог 1
  • закутке 1
  • закуца 1
  • залива 1
  • заливали 1
  • заливао 1
  • замисао 1
  • замолити 1
  • занемари 1
  • занесе 1
  • занесен 1
  • занет 1
  • занимљиве 1
  • занимљиво 2
  • запамтити 1
  • запечећено 1
  • записник 2
  • запита 14
  • запитао 4
  • запитати 2
  • запиткивали 1
  • запиткивао 1
  • запиткиваху 2
  • запиткиваше 1
  • заплакао 1
  • заповеди 4
  • заповедио 3
  • заповедно 1
  • заповест 3
  • заповести 1
  • започео 1
  • започнеш 1
  • зар 4
  • зарасте 1
  • зарекавши 1
  • зарекао 1
  • засадити 1
  • засађена 1
  • засведочавале 1
  • засебну 1
  • заслужи 1
  • заспа 1
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заспи 1
  • застао 1
  • затворена 1
  • затеку 1
  • затим 1
  • Затим 4
  • зато 1
  • Зато 2
  • затрчао 1
  • заустави 2
  • зауставила 1
  • заустављања 1
  • захвалити 1
  • зачуди 1
  • зачуђено 1
  • Зашто 1
  • зашто 2
  • збива 1
  • збило 4
  • збиља 4
  • због 24
  • Због 4
  • збори 1
  • збунили 1
  • збуњено 1
  • звало 1
  • зваху 1
  • зверајући 1
  • зверка 1
  • звона 1
  • звони 1
  • звоник 1
  • звонику 1
  • звонила 1
  • звонило 1
  • звоно 1
  • згодну 2
  • здравља 1
  • здравље 2
  • зелена 1
  • зелене 1
  • зелену 3
  • земља 1
  • земље 2
  • земљеделца 1
  • земљу 4
  • зеницу 1
  • зефира 1
  • зиме 2
  • зла 1
  • злата 3
  • златан 3
  • златна 1
  • златним 3
  • зле 1
  • зло 5
  • злобу 1
  • злочести 1
  • змије 1
  • зна 3
  • знађаше 1
  • Знај 1
  • знајући 4
  • знак 3
  • Знала 2
  • Знам 2
  • знам 3
  • знанцима 1
  • знао 5
  • знатижељношћу 1
  • значи 5
  • значити 1
  • знаш 4
  • зној 1
  • зоре 2
  • Зорка 5
  • Зорки 1
  • Зорку 1
  • зору 1
  • зубе 1
  • зубима 1
  • и 389
  • И 7
  • иа 1
  • игара 1
  • играј 1
  • играју 2
  • играло 2
  • играма 1
  • играње 1
  • играо 1
  • играти 1
  • играш 2
  • игри 1
  • игру 1
  • игуман 18
  • игумана 11
  • игумане 1
  • игуманове 2
  • игумановим 1
  • игумановој 1
  • игуманом 7
  • игуману 8
  • иде 2
  • иди 1
  • Иди 1
  • Идући 1
  • Из 1
  • из 46
  • Иза 2
  • иза 6
  • изаберу 1
  • изађе 1
  • изађеш 1
  • изађоше 1
  • изазиваше 1
  • изаћи 1
  • избавио 1
  • избио 3
  • избројани 1
  • извадивши 1
  • извадио 2
  • изван 1
  • изванредна 1
  • изванредно 1
  • изведи 1
  • извела 1
  • извео 1
  • извести 1
  • извиривао 1
  • извор 1
  • изврши 4
  • извршиш 3
  • Изгледао 1
  • изгледаше 2
  • изговарао 1
  • изговоривши 4
  • изговорила 1
  • изговорио 4
  • изговорно 3
  • изгубили 1
  • изгубио 2
  • Издање 1
  • издахне 1
  • издржавали 1
  • издржати 2
  • издубљени 1
  • издубљеном 1
  • издува 1
  • изишавши 1
  • изишао 2
  • изишла 1
  • излагивао 1
  • излазили 1
  • излетале 1
  • изливали 1
  • изљубио 1
  • између 1
  • изненадио 1
  • изнесу 1
  • износе 1
  • изнутра 1
  • изрекавши 1
  • изучи 2
  • изчезоше 1
  • икада 1
  • иконом 2
  • икону 1
  • ил 1
  • Или 1
  • или 11
  • Илије 1
  • им 15
  • Има 1
  • има 5
  • Имај 1
  • имајући 2
  • имало 1
  • имам 1
  • Имам 2
  • имања 1
  • имао 3
  • Имате 1
  • Имаш 1
  • имаш 2
  • име 4
  • именом 1
  • имућних 1
  • имућног 1
  • иначе 2
  • ино 1
  • иноси 1
  • ипак 3
  • искидали 2
  • искорени 1
  • искусио 1
  • испит 1
  • Испит 2
  • испита 1
  • испитавши 1
  • Испитај 1
  • испитивати 1
  • испитни 2
  • испитом 1
  • испиту 7
  • Испочетка 1
  • испратио 1
  • Испрва 1
  • испред 2
  • исприповеда 2
  • исприповедаш 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • истера 1
  • истесана 1
  • истина 1
  • Истина 1
  • Истину 1
  • истицали 1
  • Исто 1
  • исто 4
  • истог 1
  • исцеливали 1
  • ићи 1
  • их 7
  • ишао 12
  • ишла 1
  • ишли 1
  • ишло 1
  • ј 1
  • ја 13
  • Ја 8
  • јабука 5
  • јабуке 6
  • јабуци 1
  • јава 1
  • јагањаца 1
  • јагње 1
  • јади 1
  • јака 1
  • јако 5
  • јамачно 1
  • јаму 1
  • јарко 1
  • јатаган 1
  • јаукао 2
  • јаукаше 1
  • јаче 2
  • Је 2
  • је 467
  • јед 1
  • један 15
  • једанпут 2
  • једаред 1
  • Једва 2
  • једва 6
  • једеш 1
  • јединца 2
  • једио 1
  • једна 2
  • једнако 1
  • једне 4
  • једним 1
  • једних 1
  • једно 4
  • Једног 1
  • једног 6
  • једном 5
  • једну 4
  • Једући 1
  • јеђаше 1
  • језику 1
  • Јео 1
  • јео 2
  • јер 26
  • јеси 1
  • Јеси 1
  • јест 1
  • Јест 2
  • Јесу 1
  • јецање 1
  • јецао 1
  • ЈОВАНА 1
  • јогунаст 1
  • јогунасто 1
  • јој 1
  • Јоци 1
  • још 17
  • Још 4
  • ју 2
  • јунаци 3
  • јутра 4
  • јутрења 1
  • јутрење 1
  • јутро 1
  • јутрос 1
  • к 7
  • кавезу 1
  • Кад 20
  • кад 51
  • када 5
  • каже 2
  • кажи 1
  • кажу 1
  • казали 1
  • казао 3
  • казати 1
  • казне 1
  • казни 2
  • казнио 2
  • кајао 3
  • кајем 1
  • кајући 1
  • какав 2
  • каква 3
  • какве 1
  • какво 2
  • каквога 1
  • каквом 1
  • какву 1
  • како 44
  • Како 6
  • какове 1
  • каково 1
  • Калуђер 1
  • калуђер 4
  • калуђерима 1
  • калуђерски 1
  • калуђерском 2
  • калуђеру 3
  • камен 2
  • камења 1
  • камилавку 1
  • Камо 1
  • камо 3
  • кандило 1
  • канту 1
  • Као 1
  • као 63
  • капут 1
  • карактера 1
  • кеса 1
  • кесу 1
  • кидали 1
  • кидао 1
  • Кикинди 1
  • киселе 1
  • китњастога 1
  • киша 1
  • клепетушу 1
  • клечати 1
  • кликтаху 1
  • клицајући 1
  • клицу 1
  • клони 2
  • кљасти 1
  • кључар 1
  • кнезом 1
  • књига 1
  • књиге 3
  • књигу 16
  • књижарнице 1
  • књизи 1
  • ко 15
  • Ко 3
  • Кога 1
  • кога 6
  • Код 1
  • код 11
  • која 16
  • Које 1
  • које 34
  • којег 1
  • којега 1
  • којем 4
  • Који 1
  • који 51
  • којим 2
  • којима 3
  • којих 5
  • којој 5
  • којом 2
  • коју 11
  • кола 1
  • Кола 1
  • колики 1
  • колико 2
  • коло 1
  • коме 1
  • КОНАЦ 2
  • Конац 3
  • кондак 1
  • коњушницу 1
  • копа 1
  • корака 1
  • корачао 1
  • корицама 3
  • коров 1
  • корова 1
  • коса 1
  • косе 1
  • косови 1
  • косом 1
  • кости 2
  • котао 2
  • кошуље 1
  • крај 4
  • краја 1
  • крао 1
  • красе 1
  • КРАСИ 2
  • краси 3
  • Красна 1
  • кратким 1
  • кратко 2
  • кратког 2
  • кратку 1
  • крв 3
  • крвљу 1
  • крволочних 1
  • крије 1
  • кријући 2
  • крио 1
  • кроз 11
  • крпа 1
  • крст 2
  • круг 1
  • крупан 2
  • крчећи 1
  • куд 5
  • куда 1
  • кујну 1
  • кукавицу 1
  • кукурузима 1
  • кула 1
  • куле 1
  • купао 1
  • купе 1
  • куповао 1
  • курјака 1
  • кут 1
  • кућа 2
  • куће 5
  • кући 20
  • кућу 1
  • кухарици 1
  • куца 1
  • кушајући 1
  • Лаврентије 7
  • лагати 1
  • лаже 2
  • лажи 1
  • лак 1
  • лако 2
  • лакомислености 1
  • лакше 2
  • Ласте 1
  • лебдио 1
  • лево 3
  • левог 2
  • левом 1
  • легне 1
  • легоше 1
  • ледина 1
  • лединама 1
  • ледине 1
  • леђима 1
  • лежало 1
  • лежао 2
  • лежаху 1
  • лежаше 1
  • лежи 1
  • леја 1
  • лека 1
  • лекције 3
  • Леп 1
  • леп 4
  • лепа 1
  • лепе 3
  • лепи 1
  • лепим 3
  • лепих 1
  • лепо 15
  • лепог 2
  • лепом 1
  • лепоти 1
  • лепу 8
  • лепушкастом 1
  • лепше 1
  • лепшу 1
  • летње 1
  • летњи 2
  • летњиковцем 1
  • лечника 2
  • лечнику 1
  • лечничким 1
  • ли 18
  • ливаде 1
  • липе 1
  • листове 1
  • Литургија 1
  • литургије 1
  • литургију 2
  • лица 1
  • лице 5
  • лицем 2
  • лицу 3
  • лично 1
  • лова 1
  • лоло 1
  • лопила 2
  • лопте 1
  • луда 1
  • лудо 1
  • лудост 1
  • луковима 1
  • лупати 1
  • Лупне 1
  • лутао 1
  • љубав 1
  • љубави 1
  • љубе 1
  • љубећи 1
  • љубила 1
  • љубио 1
  • љубљен 1
  • љубопитства 1
  • људима 1
  • љупко 1
  • љупкост 1
  • љут 1
  • љутине 1
  • љутио 1
  • љуто 2
  • М 10
  • ма 13
  • Ма 2
  • Мајка 1
  • мајка 2
  • Мајке 1
  • мајке 4
  • мајко 1
  • мајком 1
  • мајку 1
  • мајци 1
  • Макрени 1
  • мал 1
  • Мали 1
  • мали 7
  • мало 26
  • малог 1
  • малога 2
  • малом 2
  • малу 1
  • Манастир 1
  • манастир 10
  • манастира 6
  • манастире 1
  • манастирска 1
  • Манастирска 1
  • Манастирски 1
  • манастирски 2
  • манастирско 2
  • манастирског 2
  • манастирској 1
  • манастирском 3
  • манастиру 9
  • марамом 1
  • маст 1
  • матер 2
  • матера 1
  • матере 1
  • матери 2
  • Мати 1
  • мати 4
  • мах 6
  • мачки 1
  • ме 16
  • међ 1
  • меким 2
  • мене 9
  • мени 2
  • Мени 3
  • мери 1
  • месец 2
  • месеци 1
  • месечини 1
  • месо 1
  • места 4
  • место 7
  • метара 1
  • метне 2
  • Методија 1
  • меша 1
  • Ми 1
  • ми 20
  • МилаН 1
  • Милан 159
  • Милана 42
  • Милане 2
  • Миланов 3
  • Миланова 1
  • Миланове 1
  • Миланови 5
  • Милановим 1
  • Миланово 2
  • Милановог 2
  • Милановом 4
  • Миланом 7
  • Милану 15
  • миле 1
  • Милета 1
  • милина 1
  • Милина 1
  • милине 2
  • мило 3
  • милогласно 1
  • милозвучан 1
  • милостива 1
  • милостивом 1
  • мимо 1
  • миран 3
  • мирисава 1
  • мирна 1
  • мирни 1
  • мирно 4
  • мирољубив 1
  • мирољубље 1
  • Мирон 6
  • Мирона 5
  • Мироном 1
  • Мирону 1
  • миру 1
  • мислећи 1
  • мисли 3
  • мислило 1
  • мислима 2
  • мислио 1
  • Мислио 1
  • Миша 2
  • мишљаше 2
  • мја 1
  • млад 3
  • младе 1
  • МЛАДЕЖ 1
  • младежи 1
  • Младен 8
  • Младена 1
  • Младенове 2
  • Младеновој 1
  • Младеном 1
  • Млади 2
  • млади 3
  • младо 4
  • младог 3
  • младога 2
  • младом 2
  • младост 1
  • младости 1
  • млађег 1
  • млека 1
  • млеко 1
  • млинаревог 1
  • млинарским 1
  • млого 1
  • мног 1
  • Многа 1
  • многим 2
  • многима 1
  • многих 1
  • много 6
  • многог 1
  • мном 3
  • мог 1
  • могао 14
  • могасмо 1
  • могаше 3
  • могла 5
  • могло 2
  • могу 4
  • могући 2
  • можда 2
  • Може 1
  • може 8
  • можете 1
  • можеш 3
  • мој 1
  • Мој 1
  • моја 3
  • моје 8
  • моји 3
  • мојим 2
  • мојих 3
  • моју 1
  • моле 1
  • моли 1
  • молим 1
  • молио 3
  • молитве 1
  • молитвеник 2
  • молитвом 1
  • молитву 3
  • мољаху 1
  • мом 1
  • момака 1
  • Момци 1
  • момци 3
  • момцима 2
  • монаси 6
  • монасима 4
  • монах 8
  • монаха 7
  • монахе 1
  • монахом 2
  • монашеског 1
  • монашког 1
  • мораде 1
  • морално 1
  • моралног 1
  • моралном 1
  • морао 14
  • мораш 2
  • морила 2
  • мрамора 1
  • мрачне 1
  • мрачнија 1
  • мржња 1
  • мрка 1
  • мртвог 1
  • му 83
  • мудрост 1
  • муке 1
  • муња 1
  • муње 1
  • Муње 2
  • муцати 1
  • мушко 1
  • н 1
  • На 13
  • на 133
  • навађаху 1
  • Навикавала 1
  • навике 1
  • навршила 2
  • навршило 2
  • нагло 5
  • нагне 1
  • наговорио 1
  • нагомилани 1
  • Над 1
  • над 3
  • нада 1
  • надам 1
  • надао 1
  • надзорник 9
  • надзорника 3
  • надзорниковог 1
  • надзорником 2
  • надимале 1
  • нађете 1
  • нађосмо 1
  • назове 1
  • наиграти 1
  • наиђе 1
  • наиђеш 1
  • наилази 1
  • наименује 1
  • најбоље 2
  • најбољег 2
  • најбољи 2
  • најбољим 1
  • највећег 1
  • највећи 1
  • највећој 1
  • највећом 1
  • највећу 2
  • највише 2
  • највреднијег 1
  • Најглавније 1
  • најгушћи 1
  • најдостојнији 1
  • најлепше 1
  • најлепшим 1
  • најлепших 1
  • најмањи 1
  • најми 1
  • најмилија 1
  • најмилијег 1
  • најмлађи 1
  • најмлађим 1
  • Најпосле 1
  • најпоштенијег 1
  • најпре 1
  • најрадоснији 2
  • најрадоснијим 1
  • најсвечанији 1
  • најсретнијим 1
  • најстарији 1
  • најцрњи 1
  • накупе 1
  • налази 1
  • налог 2
  • нам 2
  • наменио 1
  • намеравши 1
  • намери 2
  • намеру 2
  • намисли 2
  • намргођеним 1
  • нана 1
  • нанело 1
  • нанети 1
  • наносио 1
  • наопако 1
  • напери 1
  • напије 1
  • написано 1
  • написао 2
  • напоље 1
  • напослетку 2
  • Напослетку 3
  • напред 2
  • напредовати 1
  • напретку 1
  • напротив 1
  • напуни 1
  • напуњен 2
  • нарави 1
  • народ 2
  • народној 1
  • народу 1
  • нарочито 1
  • наручја 1
  • нас 3
  • наслов 2
  • насмејали 1
  • насмешила 1
  • насмијао 1
  • наставе 4
  • настави 2
  • настаријег 1
  • настојавала 1
  • настојавао 1
  • настојањем 1
  • натицати 1
  • натраг 5
  • наћи 1
  • науке 2
  • науку 1
  • науми 3
  • научио 2
  • научити 1
  • нахране 1
  • начетих 1
  • начин 4
  • начудити 1
  • нашег 1
  • нашкодио 1
  • Не 8
  • не 88
  • небесним 1
  • небо 2
  • неваљала 1
  • неваљалим 2
  • неваљало 1
  • неваљалог 1
  • неваљалом 1
  • неваљалу 1
  • неваљао 3
  • невино 2
  • невину 1
  • невољни 1
  • негдашњим 1
  • него 11
  • неговања 1
  • недалеко 1
  • недеља 1
  • недеље 3
  • недељу 1
  • нежно 3
  • незнамо 1
  • нека 8
  • неке 2
  • неки 1
  • неко 6
  • неког 3
  • некојим 1
  • неколико 11
  • неком 1
  • неку 2
  • нема 1
  • Нема 1
  • немаш 1
  • немилоснице 1
  • немирно 1
  • немирној 1
  • немој 3
  • необичан 1
  • непогода 1
  • непознатим 1
  • непознатог 2
  • непомично 1
  • непослушан 2
  • непослушно 2
  • непослушном 1
  • непослушности 1
  • непристојне 1
  • Непристојно 1
  • несвест 1
  • несме 1
  • несмислено 1
  • несмотрености 1
  • Несретни 1
  • несретни 2
  • несретног 2
  • несретном 3
  • несрећу 1
  • нестало 1
  • несташан 9
  • несташка 3
  • несташком 1
  • несташлук 2
  • несташлука 5
  • несташлуке 3
  • несташни 1
  • несташнији 1
  • несташних 2
  • несташно 6
  • несташног 2
  • несташности 2
  • нестрпељиво 1
  • Нестрпељиво 1
  • нестрпљиво 1
  • неће 3
  • Нећу 1
  • нећу 8
  • нехатости 1
  • нехотице 2
  • нечем 2
  • нешто 1
  • Ни 1
  • ни 17
  • нигде 2
  • Нигде 2
  • Није 1
  • није 42
  • Никад 1
  • никад 4
  • никаквог 1
  • никако 1
  • нико 4
  • никога 1
  • Никога 1
  • ником 2
  • никоме 1
  • Нисам 1
  • нисам 2
  • Ниси 1
  • ниси 5
  • нису 5
  • нити 1
  • ничег 1
  • ништа 4
  • Но 12
  • но 8
  • новајлије 1
  • ново 3
  • новог 1
  • новој 1
  • новце 1
  • новци 1
  • новчића 2
  • ноге 1
  • ногом 2
  • ногу 1
  • носио 1
  • ноћ 2
  • ноћи 5
  • ноћних 1
  • ноћу 3
  • нужно 1
  • њега 10
  • његов 4
  • његова 2
  • његове 3
  • његови 3
  • његових 2
  • његово 4
  • његовог 5
  • његовој 2
  • његовом 5
  • њему 3
  • њеним 1
  • њивама 1
  • њиве 3
  • њим 9
  • њима 2
  • њиме 1
  • њих 2
  • њихов 1
  • њиховим 1
  • њиховог 1
  • њој 1
  • њоме 1
  • њу 1
  • О 2
  • о 25
  • оба 2
  • обасуо 1
  • обвезан 1
  • обвијене 1
  • обезнанише 1
  • обећа 1
  • обешењаче 1
  • обиђе 1
  • обично 2
  • обичног 1
  • објавио 1
  • облагорођаваху 1
  • облака 1
  • Облаци 1
  • облаци 2
  • облачић 2
  • обливен 1
  • оближња 1
  • оближње 1
  • оближњи 1
  • обрадовао 1
  • обрађивао 1
  • образ 1
  • образа 2
  • образе 1
  • обрати 1
  • обратно 1
  • обрашчиће 1
  • обрстим 1
  • обузета 1
  • обукао 1
  • обучени 1
  • Ова 1
  • ова 3
  • Овај 3
  • овај 7
  • Оваке 1
  • Овако 1
  • овако 10
  • оваког 1
  • овамо 7
  • овда 1
  • Овде 3
  • овде 9
  • ове 15
  • Ови 1
  • Овим 1
  • овим 4
  • ових 2
  • Ово 12
  • ово 8
  • овог 3
  • овога 3
  • овој 2
  • овоко 1
  • овом 4
  • Ову 4
  • ову 6
  • огладнео 1
  • Од 3
  • од 96
  • одабере 1
  • одавде 1
  • одапне 1
  • одважи 2
  • одважно 1
  • одважног 1
  • одведе 4
  • одведи 1
  • одвео 4
  • одвести 1
  • одвешћу 1
  • одвише 1
  • одврати 1
  • Одвраћала 1
  • одвраћати 1
  • одвукао 1
  • одговарала 1
  • одговарало 1
  • одговарања 1
  • одговарао 1
  • одговор 2
  • одговорао 1
  • одговоре 1
  • одговори 2
  • одговорима 1
  • одговорити 1
  • одговору 1
  • одгурне 1
  • оде 3
  • одежде 1
  • одела 1
  • одело 1
  • Одело 1
  • одиста 1
  • одлазак 1
  • одлазио 1
  • одласка 1
  • одлетеше 1
  • одма 2
  • одмара 1
  • одмараше 3
  • одмах 17
  • Одмах 3
  • одмора 1
  • одморе 1
  • однели 1
  • однесе 4
  • односили 1
  • одоше 1
  • одпоји 1
  • одпочне 1
  • одређено 1
  • одрешито 1
  • одржи 1
  • одскочило 1
  • одслужи 1
  • одушевљењем 1
  • озбиљније 1
  • озбиљно 1
  • оздравио 1
  • оздравити 1
  • озледе 1
  • озлојеђен 1
  • Озлојеђени 1
  • ока 3
  • око 8
  • околина 1
  • околини 1
  • околних 1
  • оком 1
  • округла 1
  • округлих 1
  • окружни 2
  • омален 1
  • омара 1
  • он 13
  • Он 4
  • она 6
  • онај 6
  • онаким 3
  • онако 6
  • онаково 1
  • онакову 1
  • онакој 1
  • онамо 1
  • Онда 1
  • онда 46
  • Онде 2
  • оне 8
  • онесвешћен 4
  • оним 3
  • оних 2
  • оно 9
  • оног 13
  • оној 2
  • оном 5
  • ономе 1
  • ону 5
  • оп 1
  • опазио 1
  • опамети 1
  • опаметио 1
  • опело 1
  • опет 6
  • описао 1
  • описујем 1
  • опкладу 1
  • опомене 1
  • опомињале 1
  • опомињати 1
  • опрати 1
  • опраштао 1
  • опрезу 1
  • опрости 4
  • Опрости 6
  • опростим 1
  • опростио 1
  • опроштење 1
  • опште 2
  • општине 1
  • оружан 1
  • оружани 1
  • оружао 1
  • оружје 1
  • освете 1
  • осветлају 1
  • осветљавао 1
  • освитку 1
  • Освртао 2
  • осврћући 1
  • осетио 2
  • осећали 1
  • осећао 2
  • Осим 2
  • основној 1
  • особа 1
  • особити 1
  • особито 11
  • осрамотио 1
  • осрамоћен 1
  • остави 3
  • оставивши 1
  • оставио 1
  • оставља 1
  • Остаде 1
  • остај 1
  • остале 1
  • остали 3
  • осталим 5
  • осталих 1
  • остари 1
  • остати 3
  • Остаћу 1
  • остварити 1
  • острагуше 1
  • осуђен 1
  • отац 32
  • Отац 9
  • отвори 2
  • отео 2
  • отерали 1
  • отерати 1
  • отети 1
  • отиде 6
  • отидне 1
  • отићи 6
  • отишао 6
  • отишли 1
  • откуцавало 1
  • отме 2
  • отпевају 1
  • Отпој 1
  • отпојао 2
  • отпоје 1
  • отпочну 1
  • отпустити 1
  • отрче 1
  • отца 1
  • Ох 4
  • охрабри 2
  • охрабривши 2
  • Оца 1
  • оца 19
  • оцем 5
  • оцену 1
  • Оцу 1
  • оцу 16
  • оче 3
  • Оче 4
  • очекивао 1
  • очекивати 1
  • очешљана 1
  • очи 15
  • очију 1
  • очима 3
  • очине 1
  • очински 1
  • очитала 1
  • оштри 1
  • оштрим 1
  • оштро 1
  • оштроуман 1
  • па 130
  • Па 5
  • падне 2
  • пажљив 1
  • пажљиво 1
  • Пази 1
  • пази 4
  • Паја 1
  • Паје 1
  • Пајом 1
  • пак 1
  • палица 3
  • палице 2
  • палицу 4
  • паметан 1
  • памети 1
  • паметно 2
  • Панта 19
  • Пантелеимон 5
  • Пантелеимона 2
  • Пантелеимоне 2
  • Пантелеимону 1
  • Пантелемиона 1
  • Пантелемиону 1
  • Панти 2
  • Пантиним 1
  • Пантиној 1
  • пао 4
  • пар 1
  • парох 1
  • парохом 1
  • пасла 1
  • пасти 1
  • пастир 1
  • пастира 3
  • патим 1
  • патролу 1
  • певајући 1
  • певачице 1
  • пега 1
  • пекмеза 1
  • Пелиној 1
  • Пера 15
  • Пери 1
  • Перине 1
  • Перино 1
  • Персину 1
  • перушку 1
  • песму 4
  • петог 1
  • пећина 1
  • пећини 1
  • пећином 1
  • пећину 9
  • писао 1
  • писати 1
  • писма 1
  • писмо 8
  • питај 1
  • Питали 1
  • питало 1
  • питања 5
  • питање 1
  • питаш 1
  • пиштољ 8
  • плаво 1
  • плакао 4
  • плакаше 1
  • планини 1
  • плате 1
  • платио 1
  • плач 5
  • плачемо 1
  • плачеш 1
  • плачу 2
  • плачући 1
  • плитко 1
  • Плод 1
  • плодне 1
  • плодом 1
  • плот 1
  • Плот 1
  • пљусак 1
  • пљуштати 1
  • По 2
  • по 47
  • побегавши 1
  • побегао 1
  • побегло 1
  • побегне 2
  • побожан 2
  • побожна 1
  • побожно 1
  • побожног 1
  • побожности 2
  • побожношћу 1
  • побоји 1
  • побринуо 1
  • поведе 1
  • повиче 1
  • повлачећи 1
  • погађаш 1
  • поглед 3
  • погледа 1
  • погледавши 1
  • погледај 1
  • Погледи 1
  • погледи 3
  • погледом 1
  • погордио 1
  • погрешио 1
  • под 4
  • Подај 1
  • подели 1
  • подераног 1
  • подземна 1
  • подземну 1
  • подигне 1
  • подигну 1
  • подметне 1
  • подне 3
  • подрум 1
  • подстицао 3
  • пође 5
  • пођу 1
  • пожелео 1
  • пожелио 1
  • пожурио 1
  • позабављају 1
  • поздрављали 1
  • поздравом 1
  • познавао 1
  • познаваху 2
  • познадоше 1
  • познаду 1
  • познаје 2
  • познајеш 1
  • појава 1
  • појавио 1
  • појавом 1
  • појаву 1
  • појали 1
  • појање 2
  • појањем 1
  • појао 1
  • појати 1
  • појединих 1
  • појели 1
  • појео 1
  • поји 1
  • покаже 3
  • покажем 1
  • показавши 1
  • показао 4
  • показивао 4
  • показуј 1
  • покалуђериш 1
  • покварених 1
  • покварио 1
  • поклањам 1
  • поклони 1
  • покој 1
  • покојне 1
  • покоравајући 1
  • покрај 1
  • Покрај 2
  • покривала 1
  • покривена 1
  • покупи 1
  • пола 1
  • полагано 1
  • полако 5
  • поласку 1
  • полепшати 1
  • полетом 1
  • положаја 1
  • пољани 1
  • пољану 1
  • пољубе 1
  • пољуби 2
  • пољубивши 1
  • пољубио 2
  • помагајте 1
  • помисли 2
  • помислио 1
  • Помјани 1
  • помогао 1
  • помоћи 2
  • понављао 1
  • понајвише 1
  • понове 1
  • поноћи 2
  • Понтелеимона 1
  • поп 3
  • попа 1
  • попадале 1
  • попео 2
  • попети 1
  • поправио 2
  • поправиш 1
  • попреко 1
  • поред 3
  • поређане 1
  • породила 1
  • породице 1
  • посаветује 1
  • посао 2
  • посвети 2
  • поседају 1
  • поседали 1
  • поседаше 1
  • посла 2
  • послао 1
  • После 8
  • после 9
  • последње 1
  • последњи 4
  • пословица 2
  • пословици 1
  • послом 1
  • послушан 2
  • послушном 1
  • послушности 2
  • посматрао 1
  • посматраше 1
  • поспали 1
  • поставити 1
  • постаје 1
  • постане 1
  • постанеш 1
  • постати 2
  • постаћеш 1
  • постепено 1
  • постигао 1
  • постригао 2
  • пострићи 1
  • потајно 1
  • потанко 2
  • потврде 1
  • потера 1
  • потеру 1
  • потмуреним 1
  • потом 1
  • потпуно 2
  • потпуној 1
  • потражи 3
  • потражио 1
  • потребно 1
  • потрудио 1
  • потрчи 1
  • поћи 1
  • поука 1
  • поуку 1
  • поучавао 1
  • поучења 1
  • поучењима 1
  • поучне 2
  • похвалама 1
  • похвалио 1
  • похвалити 1
  • похваљен 1
  • похваљујући 1
  • походе 1
  • поче 9
  • почели 1
  • почело 2
  • почео 4
  • почетка 1
  • почеше 1
  • починио 1
  • пошао 1
  • поштеним 1
  • Пошто 1
  • пошто 3
  • поштован 1
  • поштовати 1
  • поштуј 2
  • поштује 1
  • пр 1
  • права 2
  • прави 2
  • правилно 1
  • право 4
  • правог 2
  • правом 1
  • праг 1
  • празан 2
  • прасе 1
  • праске 1
  • прашину 1
  • првашња 1
  • прве 1
  • први 7
  • Првих 1
  • првих 3
  • прво 4
  • првом 1
  • Пре 3
  • пре 9
  • Преблаги 1
  • превалио 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • превариш 1
  • прегледати 1
  • Пред 2
  • пред 36
  • преда 2
  • предавши 1
  • предајем 2
  • предати 1
  • предмета 1
  • презирање 1
  • преко 1
  • прекрсти 1
  • прелаз 1
  • Премишљао 1
  • преноћи 1
  • преобилним 1
  • препоруци 1
  • препоручи 1
  • пресађивала 1
  • прескочио 1
  • прескочити 2
  • престаде 2
  • престадоше 1
  • претоварено 1
  • претпрошле 1
  • претрпи 1
  • прешао 1
  • прешло 1
  • При 1
  • при 9
  • прибежиште 1
  • приближивала 1
  • приближивао 1
  • приближили 1
  • приближио 1
  • привезао 1
  • привикао 1
  • привикивала 1
  • привикне 1
  • привикнеш 1
  • приђе 1
  • призор 3
  • призора 1
  • пријавим 1
  • пријавио 1
  • пријавити 1
  • пријала 1
  • пријатељевање 1
  • пријатељи 1
  • Пријатељу 1
  • прикаже 1
  • приказао 2
  • приликом 7
  • прилику 1
  • прима 2
  • примао 1
  • пример 1
  • примерима 1
  • примерно 1
  • приметила 1
  • приметио 1
  • приметити 1
  • Прими 2
  • прими 4
  • примити 3
  • примицало 1
  • приморан 1
  • приповеда 1
  • приповедајући 1
  • приповедала 1
  • приповедања 1
  • приповедање 1
  • приповедао 7
  • приповедати 2
  • приповеди 1
  • приповедно 1
  • приповетке 1
  • приповетку 1
  • приповечицу 1
  • припознат 1
  • приправио 1
  • природа 1
  • природном 1
  • приспео 1
  • пристојан 1
  • пристојни 1
  • пристојношћу 1
  • приступивши 1
  • присуствовали 1
  • присуствује 1
  • присуствујућих 1
  • присутнима 1
  • Причао 2
  • причао 4
  • приче 1
  • пробуди 1
  • пробудио 1
  • провесели 1
  • провести 1
  • провиривао 1
  • провириваху 1
  • провирује 1
  • провукао 1
  • прогледавши 1
  • проговорити 1
  • прођоше 1
  • прођу 1
  • прозвао 1
  • прозор 1
  • произведе 1
  • проклињу 1
  • пролазаше 1
  • пролази 4
  • пролазили 1
  • пролазио 2
  • пролазно 1
  • пролећа 1
  • Пролеће 1
  • Промени 1
  • променио 2
  • промери 1
  • промеривши 2
  • промишљаваше 1
  • проневаљалио 1
  • пропис 2
  • пропусти 1
  • пропустио 1
  • просецао 1
  • простог 1
  • протумачи 1
  • проћи 1
  • прочитао 1
  • прочитати 1
  • прошао 1
  • прошле 1
  • Прошли 1
  • прошло 2
  • прса 1
  • прст 1
  • прсте 1
  • прстима 1
  • пружа 1
  • пружи 4
  • прут 2
  • псе 2
  • пси 1
  • псогоња 1
  • псу 1
  • птице 2
  • птицу 1
  • птичија 1
  • птичице 1
  • пукао 3
  • пукне 1
  • пун 3
  • пуна 2
  • пуне 4
  • пуним 1
  • пуних 1
  • Пуста 1
  • пустио 1
  • пут 16
  • пута 12
  • путеве 1
  • Путем 3
  • путем 5
  • путу 3
  • пуцкање 1
  • пуцњаве 1
  • пушака 1
  • пушио 1
  • пушке 1
  • пушку 1
  • пуштају 1
  • равницу 1
  • рад 2
  • РАДАКА 1
  • ради 3
  • радити 1
  • радиш 3
  • радо 1
  • радовао 2
  • радом 1
  • Радосна 1
  • радосним 1
  • радосно 1
  • радост 2
  • радостан 2
  • радости 6
  • радошћу 1
  • раду 1
  • радују 1
  • рађати 1
  • разбио 1
  • разбојници 1
  • разболи 1
  • разборито 1
  • разборитости 1
  • разговарајући 1
  • разговарали 1
  • разговарао 1
  • разговора 1
  • раздавао 1
  • раздраганост 1
  • разиђу 1
  • разишли 1
  • разлегала 1
  • разлегао 1
  • различите 1
  • разног 1
  • разреда 1
  • разрушили 1
  • разтумачивши 1
  • разумео 1
  • рај 1
  • раме 2
  • рамена 2
  • раменима 1
  • рамену 1
  • рана 2
  • ране 2
  • ранио 3
  • рано 1
  • рану 2
  • расипао 1
  • раскидају 1
  • распитивајући 1
  • распитивао 1
  • распитујући 1
  • Распуст 1
  • распустио 1
  • раставши 1
  • растанак 1
  • растанку 2
  • растану 2
  • растера 1
  • расту 1
  • растурише 1
  • рачунати 1
  • раштрканих 1
  • рашчуло 3
  • редове 1
  • реду 1
  • ређао 1
  • рекавши 3
  • рекао 8
  • рекне 3
  • рећи 3
  • реци 1
  • реч 1
  • рече 21
  • реченицу 1
  • речи 19
  • речима 3
  • речма 1
  • речце 1
  • решетком 1
  • реши 1
  • римокатоличке 1
  • родило 1
  • родио 1
  • родитеља 6
  • родитеље 9
  • родитељи 14
  • родитељима 7
  • родитељског 1
  • родитетељи 1
  • родно 1
  • родова 1
  • родовима 1
  • рукавом 1
  • рукама 1
  • руке 11
  • руку 12
  • румен 1
  • Румена 1
  • румених 1
  • Румено 1
  • руци 5
  • руча 1
  • ручак 1
  • ручка 2
  • ручку 1
  • с 16
  • С 6
  • Са 2
  • са 78
  • сав 5
  • Сава 2
  • савесно 1
  • савесног 1
  • савет 1
  • савета 2
  • савете 5
  • саветима 3
  • Саветовала 1
  • савијати 1
  • савити 1
  • сагне 1
  • сагнутом 1
  • сад 45
  • Сад 5
  • сада 1
  • сади 2
  • садржаја 2
  • саже 2
  • сакривено 1
  • сакривши 1
  • сакрије 1
  • сам 33
  • сама 2
  • саме 1
  • само 20
  • самог 1
  • самога 2
  • самом 2
  • самрти 1
  • сан 4
  • сасвим 1
  • састао 1
  • сати 1
  • сахранили 1
  • сачма 1
  • сачму 1
  • сачува 1
  • св 15
  • Сва 2
  • сва 8
  • свагда 2
  • свадиш 1
  • свака 1
  • Сваке 1
  • сваке 3
  • сваки 6
  • Свако 1
  • свако 7
  • сваког 5
  • сваком 3
  • сваку 2
  • сваћао 1
  • свашта 1
  • Све 3
  • све 43
  • свега 2
  • свем 2
  • свеноћно 1
  • свесрдно 2
  • свести 1
  • свет 3
  • света 2
  • свете 1
  • свети 2
  • светитеља 1
  • светитељске 1
  • светла 1
  • светлије 1
  • светлост 1
  • светлуцаше 1
  • свеће 1
  • свештеник 1
  • свештеницима 1
  • сви 13
  • Сви 5
  • свију 1
  • свим 2
  • Свима 1
  • свима 11
  • свира 1
  • свиснем 1
  • свитати 1
  • свих 3
  • Свог 1
  • свог 15
  • свога 12
  • свој 7
  • Своје 2
  • своје 28
  • својим 12
  • својих 13
  • својој 9
  • својом 3
  • своју 10
  • свом 4
  • своме 2
  • свршетак 1
  • свршиш 1
  • сву 2
  • свуд 2
  • се 332
  • себе 5
  • себи 10
  • севати 2
  • севну 1
  • седала 1
  • седне 2
  • седу 1
  • сеђаше 1
  • сека 3
  • Сека 4
  • села 4
  • село 4
  • селу 4
  • сељак 1
  • сељана 1
  • сељани 2
  • сељанима 4
  • сељанке 1
  • сеоске 1
  • сеоски 1
  • сеоским 1
  • сеоских 1
  • сеоску 1
  • сеоцета 1
  • сережан 2
  • сети 2
  • сетно 1
  • си 25
  • сиђе 2
  • сијаше 1
  • силан 1
  • силне 1
  • силно 1
  • силног 1
  • Сима 1
  • Симе 1
  • Симин 1
  • син 4
  • сина 5
  • сине 1
  • синко 22
  • Синко 3
  • сином 3
  • синоћ 1
  • сину 2
  • синчића 1
  • сињи 1
  • сир 1
  • сиромах 2
  • сиромашне 1
  • сиромашним 1
  • сиротим 1
  • Сиротима 1
  • сит 1
  • сити 1
  • сићи 1
  • сишао 1
  • сјајније 1
  • скакутао 1
  • скакутаху 1
  • скакућућ 1
  • скидао 1
  • ским 1
  • склони 2
  • склопи 1
  • скоро 1
  • скупио 1
  • скупљала 1
  • скупљали 1
  • слабије 1
  • слава 1
  • славе 1
  • слави 2
  • славним 1
  • славуји 1
  • слађе 1
  • слаже 2
  • слажу 1
  • сласт 2
  • Слатко 1
  • слатко 5
  • слегао 1
  • следити 1
  • слика 4
  • слике 1
  • слично 1
  • сло 1
  • Слободно 1
  • сложно 1
  • слонове 2
  • службе 2
  • служби 1
  • служи 3
  • служило 1
  • служио 4
  • случај 2
  • случаја 3
  • случају 3
  • слуша 2
  • Слушај 1
  • слушај 3
  • слушајте 1
  • слушају 1
  • слушала 1
  • слушао 5
  • слушати 1
  • слушче 1
  • сме 3
  • смеде 1
  • смејао 1
  • смеју 1
  • смем 2
  • Смео 1
  • смешећи 1
  • смешкајући 1
  • смирени 1
  • смиреном 1
  • смирила 1
  • смирило 1
  • смислио 3
  • смо 4
  • смочару 1
  • смркавати 1
  • смркло 1
  • смрт 1
  • смрти 2
  • сна 1
  • снагом 1
  • снажно 1
  • снивао 2
  • снио 1
  • сну 3
  • сњим 2
  • собе 1
  • соби 1
  • собом 4
  • собу 5
  • сокака 1
  • спав 1
  • спава 2
  • спавају 1
  • Спавати 1
  • спази 3
  • спазио 2
  • спасао 1
  • Спаситеља 1
  • Спасић 1
  • спомен 1
  • спомене 1
  • спопадоше 1
  • спопао 1
  • спочетка 1
  • спремао 1
  • спреме 1
  • спреми 3
  • спремила 1
  • спремљен 1
  • спремљена 1
  • спремљени 1
  • спречавало 1
  • спријатељили 1
  • спусти 1
  • срдаца 1
  • сребра 2
  • сребрну 1
  • сред 2
  • среди 1
  • срео 1
  • сретали 1
  • сретан 6
  • сретне 1
  • сретни 1
  • Сретни 1
  • сретнији 2
  • сретно 1
  • срећан 1
  • срећу 2
  • срна 1
  • Српкиња 1
  • српска 1
  • српске 2
  • српско 1
  • српској 1
  • Српској 1
  • српском 1
  • српство 1
  • срца 7
  • срце 8
  • срцу 2
  • Стављала 1
  • стављао 2
  • стада 2
  • Стаза 1
  • стазом 1
  • стајао 3
  • стакло 1
  • стао 1
  • старац 6
  • старачки 1
  • старије 1
  • старијим 1
  • старијих 2
  • старица 1
  • старог 1
  • старост 1
  • стару 1
  • стаса 1
  • сташе 1
  • ствари 2
  • стварима 2
  • сте 2
  • Стева 1
  • стекао 1
  • степенима 1
  • степеница 1
  • стерао 1
  • стигне 1
  • стихаре 1
  • сто 3
  • Стога 1
  • стојати 1
  • стоји 2
  • столу 1
  • Стомак 1
  • стотина 1
  • стотину 1
  • стражарио 1
  • стране 5
  • странке 1
  • страну 1
  • страст 1
  • страх 1
  • страха 2
  • страхопоштовања 1
  • страху 1
  • страшно 1
  • Стрешавши 1
  • строг 2
  • ступи 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • су 73
  • сузама 2
  • сузе 4
  • Сунце 2
  • сунце 3
  • суседа 1
  • суседима 1
  • сусрет 1
  • сусрете 1
  • Сутра 4
  • сутра 6
  • т 5
  • Та 2
  • та 3
  • таван 1
  • тад 2
  • тада 2
  • Тада 4
  • тај 6
  • таки 1
  • таким 1
  • тако 57
  • Тако 8
  • такође 1
  • такозваног 1
  • Тама 1
  • таманили 1
  • тамо 6
  • тан 2
  • тарабу 1
  • тачан 1
  • тачно 2
  • твог 3
  • твога 2
  • твој 1
  • твоје 4
  • твојеми 1
  • Твоји 1
  • твоји 3
  • твојим 2
  • твоме 1
  • твори 1
  • тврдо 2
  • тврдоглавости 2
  • те 37
  • тебе 8
  • теби 1
  • Теби 1
  • Тек 5
  • тек 7
  • тела 1
  • Тело 1
  • тело 2
  • тећи 1
  • тешке 2
  • тешки 1
  • тешко 4
  • Ти 2
  • ти 41
  • тиквице 1
  • тили 1
  • тим 15
  • тиме 1
  • тин 2
  • тих 1
  • тихим 1
  • тихо 1
  • Тихо 1
  • тишина 1
  • то 47
  • То 5
  • тобом 2
  • тог 4
  • тога 21
  • тој 2
  • толико 1
  • том 17
  • Том 3
  • Тома 1
  • томе 1
  • топле 1
  • топлији 2
  • топло 1
  • торњу 1
  • трави 1
  • траву 4
  • траже 2
  • тражећи 4
  • тражи 2
  • тражимо 1
  • тражио 2
  • Тражисмо 1
  • тражиш 1
  • трапезарији 1
  • трапезарију 6
  • тргао 4
  • тргне 1
  • треба 1
  • Треба 1
  • трен 1
  • тренутак 1
  • тренутака 1
  • тренутка 1
  • тренуци 1
  • треће 1
  • трећи 1
  • три 8
  • трипут 1
  • трњина 1
  • тропар 1
  • трп 1
  • трпи 2
  • труд 4
  • труде 1
  • труди 1
  • трудила 1
  • Ту 3
  • ту 8
  • Туга 1
  • тугу 3
  • туђи 1
  • тужбе 1
  • тужни 2
  • тужно 1
  • тузи 1
  • тукао 1
  • Тумарајући 1
  • Турака 3
  • Турке 1
  • турским 1
  • Турци 2
  • Турцима 1
  • ће 28
  • ћелије 2
  • ћелији 1
  • ћелију 2
  • ћемо 1
  • ћеш 6
  • Ћирила 1
  • ћу 12
  • ћутала 1
  • ћутао 1
  • ћути 1
  • ћуткаше 1
  • У 13
  • у 205
  • убијају 1
  • убијеш 1
  • убило 1
  • убио 4
  • убити 4
  • убрисао 1
  • убрише 2
  • убришите 1
  • уважење 1
  • увек 7
  • уверен 1
  • уверењем 1
  • уверењу 1
  • уверили 1
  • уверио 1
  • уверити 1
  • увидео 3
  • увидети 1
  • Увидићеш 1
  • увреде 1
  • увредио 1
  • углед 2
  • угледа 1
  • угледао 1
  • угледи 1
  • угоји 1
  • удавио 1
  • удали 1
  • удалио 1
  • удаљена 1
  • удари 1
  • удивљење 1
  • удобностима 1
  • уђе 5
  • ужаса 2
  • ужасан 1
  • ужасне 1
  • уживају 1
  • уживање 1
  • уз 1
  • узалуд 4
  • узаном 1
  • узвлада 1
  • уздајући 1
  • уздануо 1
  • уздахне 1
  • уздахнуо 2
  • уздизао 2
  • уздисање 1
  • уздржао 1
  • узевши 1
  • узимао 1
  • узме 4
  • узор 2
  • узроку 1
  • указа 1
  • украде 1
  • украду 1
  • укратко 2
  • украшаваше 1
  • улазио 1
  • уласка 1
  • уласку 1
  • улицом 1
  • улицу 2
  • умео 1
  • умеша 1
  • умивање 1
  • умије 2
  • умијем 1
  • умилним 1
  • умиљат 1
  • умиљато 1
  • умио 1
  • умириш 1
  • уморан 4
  • умори 1
  • умро 2
  • уму 1
  • умукоше 1
  • унутра 1
  • уопште 1
  • упадало 1
  • упадао 1
  • упали 1
  • уписала 1
  • упише 1
  • уплаканог 1
  • уплашен 2
  • уплашено 2
  • уплашеног 1
  • уплаши 1
  • упознаје 1
  • упути 6
  • упутити 2
  • упућивала 1
  • урадио 2
  • урадити 3
  • уредан 1
  • уредио 1
  • уредити 1
  • уређен 1
  • урежеш 1
  • урезати 1
  • Урезати 1
  • Усавршавању 1
  • усавршавао 1
  • усадио 1
  • усана 1
  • ускратим 1
  • услишао 1
  • усмено 1
  • усне 2
  • успе 1
  • успеха 1
  • успеху 1
  • успешан 1
  • успужа 1
  • уста 1
  • Устане 1
  • устао 1
  • устезао 2
  • утекао 1
  • Утеши 1
  • утешио 1
  • утицаја 1
  • утицао 1
  • утиша 1
  • утрчи 1
  • ући 2
  • ухвати 3
  • ухвативши 3
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • уче 2
  • ученика 2
  • ученицима 4
  • учења 1
  • учењем 1
  • учи 3
  • учила 1
  • учине 2
  • учини 2
  • учинио 6
  • учиниш 1
  • учињених 1
  • учио 4
  • учитељ 10
  • Учитељ 5
  • учитеља 10
  • учитељеве 2
  • учитељског 1
  • учитељу 3
  • учити 1
  • ушавши 1
  • Ушавши 1
  • ушао 4
  • ушла 2
  • фрулу 1
  • хајде 1
  • хајдук 3
  • хајдука 2
  • хајдуке 4
  • хајдуковању 1
  • хајдуком 2
  • хајдуку 1
  • Хајдуци 1
  • хајдуци 7
  • хајдуцима 2
  • Хајдучка 1
  • хајдучки 21
  • Хајдучки 6
  • хајдучким 1
  • Хајдучког 1
  • хајдучког 3
  • хајдучкој 1
  • хајдучком 8
  • хајдучку 4
  • хаљине 1
  • харају 1
  • хвала 1
  • Хвала 1
  • хвалећи 1
  • хвали 1
  • хвалили 2
  • хватао 1
  • хвати 1
  • хлад 1
  • Хладан 1
  • хладне 1
  • хладном 1
  • хладовину 1
  • хладу 1
  • хлеба 1
  • хода 1
  • ходећи 2
  • ходи 1
  • Ходи 1
  • Ходите 1
  • ходник 1
  • хотевши 1
  • хотимице 1
  • хоће 5
  • хоћеш 2
  • храбро 1
  • храброг 1
  • храм 1
  • храма 1
  • хране 1
  • хранили 1
  • храном 1
  • храну 1
  • храст 1
  • храстов 1
  • храстове 1
  • Христа 1
  • хришћане 1
  • хришћани 1
  • Хришћанку 1
  • хтеде 1
  • хтео 11
  • царствиј 1
  • Цвети 1
  • цвећа 1
  • цвеће 4
  • цвећем 2
  • цвркутале 1
  • цела 1
  • целе 1
  • Целе 1
  • целивају 1
  • целим 1
  • цело 3
  • целом 2
  • Целу 1
  • целује 2
  • Цена 1
  • цео 3
  • цикну 1
  • ципеле 1
  • циче 1
  • црвена 1
  • цркве 3
  • црквено 1
  • црквену 1
  • цркви 7
  • цркву 4
  • црн 3
  • црна 4
  • црне 6
  • црни 2
  • црних 1
  • црном 1
  • чађ 1
  • час 11
  • часи 1
  • часова 3
  • част 1
  • чега 1
  • чезнуо 1
  • чекај 1
  • чекала 1
  • чекао 7
  • чекати 1
  • челика 1
  • чело 5
  • чем 3
  • честит 1
  • честита 1
  • Честита 1
  • честитога 1
  • честиту 1
  • често 2
  • четвртог 2
  • четир 1
  • чија 2
  • чика 12
  • Чим 1
  • Чиме 1
  • чина 1
  • чини 5
  • чинила 1
  • чинило 1
  • чинио 3
  • чинодјејствовао 1
  • чину 2
  • чисти 1
  • чисто 4
  • чистог 1
  • чисту 1
  • чита 1
  • читав 2
  • читање 1
  • читао 2
  • читаоче 2
  • читати 5
  • чича 19
  • Чича 4
  • чланови 1
  • члановима 2
  • чобанима 1
  • Човек 2
  • човек 5
  • човека 2
  • човеку 1
  • чу 1
  • чувај 4
  • чувао 1
  • чувари 1
  • чувен 1
  • чувши 1
  • Чувши 1
  • чудећи 1
  • чудили 3
  • чудио 1
  • чујаше 2
  • чује 1
  • чујем 2
  • чујеш 1
  • Чули 1
  • чуо 1
  • чупкајући 1
  • чусмо 1
  • џбунасту 1
  • шаку 1
  • шалили 1
  • шапћући 1
  • шемом 1
  • шест 1
  • шестог 1
  • шибе 1
  • шипражје 1
  • школе 7
  • школи 5
  • школоваћу 1
  • школске 2
  • школски 1
  • школско 1
  • школског 1
  • школском 1
  • школску 1
  • школу 7
  • шкрипио 1
  • шљивици 1
  • шпаг 1
  • шпага 1
  • шпагове 1
  • шпагу 1
  • шта 25
  • Шта 8
  • штампа 1
  • штампарије 1
  • штедња 1
  • штета 1
  • Штета 1
  • штету 1
  • Што 6
  • што 75
  • шуме 7
  • шуми 3
  • шумица 1
  • шумом 1
  • шумско 2
  • шуму 6
11371 matches
у српске цркве откуцавало је 12 часова, а на звонику римокатоличке <pb n="32" /> цркве звонило  
иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? зап 
 се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </div> < 
Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила ј 
име што је морао клечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="c 
> <p>Једући јабуке занесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p>  
суо труд учитеља пред свима присутнима, а затим је извадио једну књигу са златним корицама и по 
, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојни 
ривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чика Младен удалио испред њега, онда је свог н 
 Једва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пс 
b n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на  
рви поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb n="4"  
закутке.</p> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони  
о многима штету, родитељима тугу и јед, а мени самом несрећу и презирање од свих мојих другова  
" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је 
лушај, учи, поштуј све старије од тебе, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђ 
{S} Исто је тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два 
за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне 
 игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мало јаче.</p> <p>„Слободно“! чу се изнутра круп 
том понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао о 
заборављао на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се 
едајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p 
 како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! 
теља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих 
ну и то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се те 
ао престаде.</p> <p>Муње почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква ко 
ге, из које је учитељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је 
стадоше севати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.< 
да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>О 
 шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се  
 дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан ја 
 се заблистале, крв му нагло поче тећи, а срце му поче јаче лупати...</p> <p>„Шта то значи“? за 
зак из школе упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући  
.</p> <p>Милан се сад упути игумановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију 
ај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочи 
арасте.{S} С овим лечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — 
густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе плодне њиве.</p> <pb n="73" /> <p>За оних 
икад није дружио са неваљалим друштвом, а особито са неваљалим друговима као што је био Милан.< 
му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који се од мојих уче 
на нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и же 
пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све 
бро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а 
аје се савијати све дотле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да св 
pb n="29" /> На дуд се још лакше попео, а кад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрсти 
 није ни осетио колики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака 
ко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело к 
ту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и онда се — раставши се 
 каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних и 
 од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас д 
 приближивао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији  
провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>Пуста ледина нигде никог 
 и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећ 
иваде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао је пастир па у фрулу умиљато свир 
оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну по 
а хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.</p> <p>Тако хо 
глих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мир 
жије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу 
о, јарко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић 
у много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о 
осе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</ 
нај ко слуша савете и опомене старијих, а како онај који не слуша.{S} Зато синко слушај свога у 
 свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне  
у ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово и 
увао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на в 
Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод з 
ему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се  
 птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот 
тац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног кара 
казуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова палица од слонове кости, и не реци ник 
Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једе 
е Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он  
н мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Д 
ој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манаст 
моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пр 
. <pb n="80" /> поче старац „ти погађаш а кад нас тако питаш ево ћу ти синко рећи зашто плачемо 
а Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да је 
 сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе ова 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад драги читаоче, остави све на страну, јер ћемо поћ 
таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња 
сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад им је Милан ређао несташлуке које је у селу почин 
 својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине гриск 
аш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — а 
ао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој гра 
даху, па ће један између њих запитати: „А како можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ен 
 чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити“?</p> <p>Чича П 
p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А имаш ли матер“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„Па како си ова 
А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед д 
ћи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде 
о јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жи 
не: „Мени је име Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“! 
да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.< 
 све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га к 
е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ 
 <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p> <p>„А рачунати?</p> <p>„Знам и то“!</p> <p>„А знаш ли што п 
-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо послао“? запита опет чика Младен.</p 
етила старица, па нежно запита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Ј 
обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих друго 
 гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамти 
ега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео 
ана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јата 
рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па 
ими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчи 
а те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда  
д Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш нева 
— морао је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у по 
нко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам запов 
и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а  
ити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја тебе не смем задржати.{S} Због тога  
е ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш в 
а очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепен 
 ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими ме ма за твоје  
 дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све  
ко је знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се п 
е игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се кући нећу 
прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, ал <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је ви 
ако доле.</p> <p>Тек што се сишао доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, 
и му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
едно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е доб 
и да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај 
Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног нова 
 рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учи 
 трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упут 
свог несташка због учињених несташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут 
 са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n 
амом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка 
тражио прибежиште својој немирној души, али ко овамо једном дође и посвети свој живот калуђерск 
дања отац Пантелеимон се слатко смејао, али кад је Милан напослетку причао о несретном случају  
 беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.< 
во не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајућ 
p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вре 
?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као ме 
у се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... ћутао је све док 
о све манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једно 
ст и злобу крио пред осталим друговима; али при <pb n="34" /> свем том тражио је згодну прилику 
кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чи 
. ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узимао пиштољ у руке“!</p> < 
е сви моји момци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> < 
S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добр 
доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“! запи 
еља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се  
.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај ло 
хтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задо 
о код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика  
о ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оц 
/p> <p>Милан је на тој св. служби читао апостол.</p> <p>После св. службе, заповедно је Милану о 
је</p> <p>ЈОВАНА РАДАКА,</p> <p>код св. апостола: „Ћирила и Методија“.</p> </div> <pb n="2" />  
љда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не 
тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синк 
ој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао.{S} Пред очи му  
ао да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опрос 
0" /> је отац игуман уздахнуо и рекао: „Ах синко!{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ћ 
да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући не 
а Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... т 
 — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, поштован и за највреднијег и најпоштенијег 
ет чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо 
чика Младен.</p> <p>„По-о-сло ме-е-е ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да 
 жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох  
га о које чем.{S} Питали се ту: ко може баба Персину тарабу прескочити; ко се може на деда Сими 
д куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бун 
ку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици појео све јабуке што 
 <pb n="51" /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које 
е ли“...</p> <p>„Опрости ми... нисам ја бабо хтео...{S} Паја ме је наговорио... о... о“...</p>  
ема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не 
иде к оцу и кроз плач рече: „Опрости ми бабо, сад сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више п 
а у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по 
орно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" />  
ло час кроз плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучк 
ћи чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“? 
ом расту?{S} Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги чита 
 главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је заборављати на 
 чича Панта имао посла док је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног 
 ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно 
? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да  
ирској кухарици појео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калу 
ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и т 
 и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</ 
ивој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму 
 шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчића за пр 
обривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо 
 је све опраштао и ни мрка погледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје неста 
 Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву  
а беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Весе 
му сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека нек 
вео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милана с 
евину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су  
> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло.. 
илан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један оближњ 
им негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добриво 
а, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да М 
м бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... променио с 
дошао у хајдучку пећину.</p> <p>Тада се баш почело смркавати.</p> <p>Сви хајдуци изишавши на су 
таде небо чисто као стакло.{S} Сунце се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пре 
d>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сун 
и...</p> <p>Милану се ове последње речи баш не допадаху, али уздајући се у своје храбро срце... 
 <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште. 
тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као 
а Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добр 
ћу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, кад је Милан ове речи у сну изговори 
од тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, п 
оду.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кра 
доле, ал дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да  
 је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто пре 
м пекмеза“!</p> <p>„Па што си онда чело баште долазио, зар ти ниси могао са сокака доћи к мени  
 Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште улазио... поче Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер 
5"> <head>5.{S} Милан у чика Младеновој башти.</head> <p>Кад се Милан онако осрамоћен морао упу 
10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воћ 
лан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и коров, за 
зи на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и кр 
от како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био 
тан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и с 
, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за 
а јаму, сам ће у њу пасти“.</p> <p>Тако бегајући — па све осврћући се на све стране да ли га ко 
к тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је 
е — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио ис 
место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао у шуму, хватао птице, купао се у в 
је догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ  
лана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb 
ка и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p>  
коле кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријате 
ао — пође у башту.{S} Плот је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> 
 пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шт 
 недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела стада су пасла зелену траву, а покрај стада стајао 
орник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим члановима сеоске општине — у шк 
ше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао 
о је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је  
ако сваком приликом свесрдно и чинио. — Бесплатно је раздавао храну сиромашним сељанима, не тра 
p>Облаци који су се пред зору скупљали, беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За м 
ем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада те плате за труд  
мог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бави 
су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана иша 
у по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како 
његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чит 
о лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћ 
ем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 6 монаха.{S} Ушавши у трапезарију, отац Пантелеимо 
ћ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цркви кад се Милан постригао за монаха.</p>  
ераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та  
 за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па  
ући час у писмо, час у палицу, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, 
вим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта запиткивао.{ 
смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно де 
</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали син 
ом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда  
ељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглав 
у се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том л 
{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпита 
шти чика Младена.</p> <p>Плод тога дуда беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Мила 
ује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окруж 
у, али охрабривши се уђе у пећину, која беше светла као месец; кад иза раштрканих облака провир 
азио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце 
осматрао шта се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси мог 
/p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> < 
ед оцем игуманом отпојао.</p> <p>Милина беше слушати кад је појао у цркви.{S} Због његовог лепо 
} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало је 12 ча 
е је наговорио... о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S 
ачин нестало са овога света.</p> <p>Сад беше тужни отац љут на самог себе и на цео свет.{S} Туг 
в дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражи 
о је очекивао, извиривао Милана, но све беше узалуд.{S} Што је чича Панта дуже Милана чекао, ти 
ље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У о 
наст и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог 
а се одважи и настави читање писма које беше овог садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак  
 док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је ч 
где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} По 
зио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо,  
д свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на ино, он мораде примити у руку ону палицу, коју  
ео.{S} Милан се збиља поправио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, при 
 отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју см 
тије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и побожног карактера као  
ако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља зб 
 све ово примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S}  
 пушио са Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n 
 за пример Милана сина свог суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb  
ло позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Доб 
г дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе г 
! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати 
ан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих образа, вис 
 турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одиста страшно.{S} Милан је ушао, али од страха ве 
а тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно 
ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога ј 
о лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро  
рник је отишао за испитни сто, на којем беше много мирисава цвећа и школски записник.{S} С једн 
е хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју  
да добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад 
ски у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског 
 преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где  
 родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне 
, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се  
никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Ми 
лца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко оп 
о је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег до 
уздизао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се 
то онда, кад су сви момци поспали, а то беше око поноћи.</p> <pb n="62" /> <p>Милану се тек сад 
 камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући б 
 се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом 
им се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лу 
 чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао 
да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покри 
тац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честит 
радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>М 
<p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма 
 покривена и лепо очешљана.{S} Одело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог  
" /> се хтео примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима стари 
ком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор 
ог злата, сребра и драгог камења што ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама. 
 <head>6.{S} Несретни случај.</head> <p>Беше баш подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S 
отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на леди 
а читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне његове — као трњина — црне очи, и 
 Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“?  
е!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушај 
е онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да  
н је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад  
ила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не бе 
ла.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше,  
д сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар Милан“? зачуђено зап 
сврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по да 
 у реду мирно ходећи улицом поздрављали би оне, уз које су пролазили или које су сретали.{S} Св 
ику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се м 
ти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је так 
 којих светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше пра 
 Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје т 
ем том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} 
илана држећи у руци дренов прут с којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривоје 
p> <p>Премишљао је како и на који начин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу са 
је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио 
је код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11  
сане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није  
шао свога оца покоравајући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао м 
 док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то м 
 љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26"  
Милан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је преск 
ао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p> 
ање, које је особито лако сваћао, и што би му који монах отпојао ма само једанпут, то је Милан  
зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“ 
родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему у 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БИБЛИОТЕКА ЗА МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛ 
S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није нест 
отице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове збо 
ланом чича Пантиним сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта 
о ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако  
сим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем 
тиде у једну подземну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе 
сеоске општине — у школску собу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима 
што:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу приповечицу  
ма гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца игуман 
>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера 
је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су увек били у башти заливали цвеће, кидали џбунасту траву и ко 
јавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испуст 
нца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учите 
млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Милан за  
ко дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу ј 
одстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пре 
ака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јагањаца учитељу на 
дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благослов 
 тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад 
</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду 
 му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> д 
аково, каково је њему за школу потребно било, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од неста 
пријавио.</p> <p>Оцу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака з 
г монашког живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не  
Милана се сад породила због тога мржња, био је сад пун зависти, због чега озлојеђен не хтеде да 
настир у који је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо ур 
ељанима је он у миру и љубави живио.{S} Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек. 
о је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљен, пошто 
и дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на кој 
от је прескочио без по муке, јер је сад био лак као срна. <pb n="29" /> На дуд се још лакше поп 
буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро за 
сташлука, али како је због своје службе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана 
литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцни 
ним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, ником 
ијући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је свог несташка због учињених  
ој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да  
тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n=" 
S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је био на лединама и то чело Младенове баште. —</p> <p>Кад 
9" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније игуман св. манастира М....</ 
игу са златним корицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за с 
 је пред ручак поставити сто, па ако је био кључар то је са манастирском баком ишао у подрум по 
p>Пуста ледина нигде никога.{S} Како је био уморан, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, прав 
је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што су млади монаси особито лепо појал 
обито са неваљалим друговима као што је био Милан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
го јер му није пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и 
 је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште 
ривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и  
ла ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p> 
 Милан озбиљно... <pb n="31" /> јер сам био код Паје млинаревог сина. . .</p> <p>„Ао обешењаче, 
сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непослушан, исто је тако обратно 
.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p> 
сретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије  
дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хај 
е за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и о 
чан, уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у  
} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са ру 
е, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног бу 
зили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало 
у тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо 
знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био несташан при том и непосл 
несташан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к 
ике.{S} Ох, како је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми изд 
је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра м 
г оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била 
 поштуј свога оца и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се ди 
... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст и неваљао.{S} Како отац  
 те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, пази синко, слушај, учи, поштуј све старије о 
преми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се  
ана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирска околина 
речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут изговорио,  
арао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније. 
 речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног тренутка, 
жног карактера као што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана 
 побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од мојих момак 
вила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На г 
отом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп увредио, никоме није он ни једн 
 страхопоштовања молио: „Оче свети, оче благи!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које ј 
у која своје родитеље љубе и која се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <mileston 
оче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај неср 
илановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манастир, па им доз 
Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирски ђак.</p> <p>Красна манастирск 
од свих мојих другова — молим ти се као благом <pb n="46" /> и милостивом оцу небесним: опрости 
милијег ђака за кога је спремао највећи благослов и срећу.</p> <p>Милан се сад поред својих род 
овог манастира“.</p> <p>„Ја ти предајем благослов“ рече потом отац игуман једва изговоривши ове 
кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда се одважи и настави читање писма које 
ори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаш 
ретоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb n="5 
ману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо,  
ца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, ш 
<p>После неколико месеци — па препоруци блаженопочившег игумана Пантелеимона — окружни епископ  
е уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на рук 
 врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је теби име? синко“ 
до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је осветљавао мрачне путеве и закутке.</p>  
емљу.{S} Румено лице на мах се обрати у бледило.{S} Тело му је дрхтало.</p> <p>Тома, Пера и Миш 
те ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је кућа била близу једна  
же један другом т. ј. чија је кућа била близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче  
ру М.... угледи Милан звоник са кога се блисто златан крст.</p> <p>Код уласка манастирског двор 
 тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ло претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њиве <pb  
у се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и 
и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од  
ецо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која  
сана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Д 
 <p>Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки бе 
д још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко —  
оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у  
едњи пут разрушили манастир М....{S} С’ Богом остај оче Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки в 
 којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступивши к оцу игуману, целује му дес 
, погледи још последњи пут на икону св. Богородице, још један поглед на Мирона, још једаред дах 
оја се за благо и срећу својих родитеља Богу моле!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А са 
ад се Милан оне ноћи пробудио, овако се Богу из највећег страхопоштовања молио: „Оче свети, оче 
потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао мо 
 сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се кл 
 се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type= 
p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзор 
исмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам написао своју жељу, а та је: да б 
ослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио  
цима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао д 
е привикнеш још из ране младости страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због свој 
 да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах  
има владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добрив 
 Турке таманили, и од којих су се Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је 
жњели жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је 
 много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са Турцима.</p> <p>Причао му је о славним дели 
о ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови хајдуци нису разбојници што  
у да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се син 
па ухвативши се за лево раме јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено з 
зао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена како му је лопила крв. —</p> </ 
а.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — ло 
 хришћани изливали своје топле молитве, болни, кљасти и невољни су се исцеливали кад су се свет 
м другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехатости и несмотрености!{S} Утеши мо 
 почели натицати целе оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити н 
 ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше некојим  
јунаци истицали хвалећи се како је који боље могао.</p> <p>На једном запита мали Миша: „А ко мо 
одина да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одговор свију оних кога је чича Панта 
лице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе шт 
арају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Турака — пође право онамо, од куда  
 рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од 
јем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игумана  
се провиривао иза такозваног „Хајдучког брда“.{S} Ласте, славуји, косови и остале птице певачиц 
е се баш поче рађати.{S} Иза китњастога брежуљка, што се пред шумом на неколико метара уздизао  
и кад је Милан онесвешћен на земљу пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> ру 
ладања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су засведочавале р 
у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су долазили сва 
ика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси.</p> <p>„А  
однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледа 
 n="50" /> од земље доњих.{S} За тим се брзо успужа на дрво и за тили час беше на оној грани, н 
 у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „ 
 на самог себе и на цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћ 
ке црне мисли задаваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога н 
 црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.</p> <p>П 
 по мало почео је заборављати на тугу и бригу, на Милана.{S} Још му је само пред очима лебдио с 
ећ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јако тргао,  
 је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добривој је с 
 један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан  
јбоље на питања одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним к 
он као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су часи избројани, за то са 
b n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди 
е, а особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед с 
м који се у овој школи најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге 
 ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио 
 те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима калуђерима — постаћеш време 
е знао читати, прочитао је наслов: „Ако будеш неваљао, сети се савета твог учитеља, па се по њи 
е нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете н 
ла и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитељ 
о на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљал 
а онаким стварима које нису за тебе.{S} Буди пажљив на себе, буди миран и пристојан.{S} Неприст 
а, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај 
оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком прилик 
о нека ти синко служи за савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради,  
уди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на 
нда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и о 
вега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврен 
лана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="chapter" 
итељ њега учио читати, а то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давал 
ам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе овамо 
/p> <p>Ову палицу сам ја отео од једног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци п 
 мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добрив 
S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поч 
 листове из књига па расипао по путу, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу,  
и своје шпагове, па онда једну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му 
 беше црн и крупан.</p> <p>„Баш као што ваља“! рече Милан радосно, па промеривши, плот како би  
од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зваху и под тим именом 
 уредан и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркв 
Мати му беше права Српкиња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — 
 сви сељани и све сељанке као честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице кр 
пита:</p> <p>„А што ти синко плачеш?{S} Ваљда си познавао“?</p> <p>„Је-е-есам.... ах.... рече М 
о са мојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — н 
и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не 
 Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, 
еше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских род 
запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече Милан па пружи оцу игуману, запе 
одите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан сав  
 онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше свак 
примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — с 
 — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом завладала: <pb n="40" /> Не чујаше се ништа др 
сташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свог 
авала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета  
сиромашне породице — ипак беше она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добриво 
по васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка 
/p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему за школ 
а да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Лаврентије се највише служио примерима  
о.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог моралног и п 
 Турци бојали као <pb n="59" /> од живе ватре.{S} Причао му је о животу, о удобностима која хај 
а зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> 
ао — указа се јутрења румен.{S} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се пров 
ан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шум 
мрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буд 
ац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није з 
 пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Ма 
 <p>Чича Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропу 
некојим ученицима узалуд, јер пословица вели: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је  
, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. 
, ишао у шуму, хватао птице, купао се у великим барима, од мајке је излагивао по неколико новчи 
неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца игумана.{S} Промени његовој утицао  
свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и в 
човека припознат од старог и младог, од великог и малог и у опште од свих који га лично познава 
{S} Усавршавању његовом у побожности од великог утицаја беху свете књиге, које му је отац Лавре 
>учитељ</p> <p>Цена 15 новчића</p> <p>У Великој Кикинди 1896.</p> <p>Издање и штампа српске књи 
е неколико хвати прешао, спази на своју велику радост дудово дрво у башти чика Младена.</p> <p> 
 воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и ј 
мци радују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се о 
а духовној слави.</p> <p>Литургија беше величанствена, јер је на њој чинодјејствовао окружни еп 
<p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука који су Турке та 
стављао питања <pb n="21" /> из науке о вери и то ученицима најпре из настаријег разреда па онд 
нда из млађег...</p> <p>Како из науке о вери, тако и из осталих предмета што се у основној српс 
ало тело једног светитеља пред којим су верни хришћани изливали своје топле молитве, болни, кља 
b n="86" /> пред своју смрт дозове свог верног ученика Мирона и све монахе, па им овако на самр 
гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до са 
м оцем, који је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S 
и зар Милан“? зачуђено запита старац не верујући чисто сам себи.</p> <p>„Јест, ја сам бабо.. за 
 сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скак 
ао моја мајко“! цикну један од мало пре веселих другова пошто је пиштољ пукао — па ухвативши се 
 својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је неста 
о.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умуко 
{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом т 
х образа његових могла се свагда читати веселост и раздраганост; а кад би му загледали у оне ње 
зледе нанети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће 
 је лепо код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> 
гушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.</p> <p>Муње почеше севат 
јих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се ње 
авио и сад не беше онај несташни Милан, већ са свим други, мирни, пристојни Милан.</p> <p>Милан 
> <p>Овде Милан не имајући куд ни камо, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него  
е не влада по саветима својих старијих, већ које је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако  
бојници што хришћане убијају и харају — већ хајдуци јунаци који српство бране од крволочних Тур 
д се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод зав 
трашно.{S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучк 
воју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са  
ајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан 
љима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С  
читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спре 
бије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељи беху тад у цр 
ошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти већ дотужило чекати — а већ беше 11 час ноћи — помисли: 
 Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми је сад мало 
ад нам не можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена... 
, која не изгледаше сад као црн облачић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из 
 пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећином,  
в који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика 
ом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „Та школо 
више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу. 
а радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добр 
врши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све већма љутио 
одвести“.</p> <p>Милан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће  
ака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Ми 
д села.{S} Баш се онда сунце смирило, а вече се примицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан 
најстарији монах, који је Милана сваког вечера поучавао у моралном и духовном животу дајући му  
им ових дужности, Милан је морао сваког вечера по 1 час учити <pb n="74" /> црквено појање, кој 
, потрудио се <pb n="37" /> те још оног вечера извадио ону сачму из левог рамена.</p> <p>За тим 
аборавио, јер се за њега сваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </di 
 Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на до 
па и Милан с њима.</p> <pb n="61" /> <p>Вечерали су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере мо 
 Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш вечерас, доћићеш сутра — али ћеш и запамтити кад си узи 
ти на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ли су сви у највећу сласт.</p> <p>После вечере момци се разговарали, шалили, запиткивали час о  
.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом оцу како је Милан имао у шпагу  
ах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одма 
а Милан мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не може 
де га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове: „Оче Пантелеимоне благослови“! онда с 
 овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао оствар 
цу игуману је особито било мило, кад је видео родитеље свог најмилијег ђака за кога је спремао  
нда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, п 
 газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му учитељ хвали сина пред свима сељанима као 
тишли кући као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем н 
, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло 
а, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао,  
" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим р 
здравио и само се као црвена пега могла видети на левом рамену.</p> <p>„Ово нека ти синко служи 
ра.{S} На пољани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Мила 
ко црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севну беше светлије него у по дана.< 
е куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки  
ег одговарања сав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. 
 мило било оним сиротим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг 
ћма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> < 
Милан од ужаса испусти пиштољ из руке — видећи шта је учинио, уплашен нагне бегати, и то таким  
ћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одвед 
ове баште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма к 
ај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сут 
ман одмах отвори писмо, и зачуди се кад види писмо крвљу написано.</p> <p>Отац игуман мало упла 
 радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко 
на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издубљен 
е. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја мајко“! цикну један  
егао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали  
за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне Милан — „сад сам сретан!{S} Ходите сад са мном, у 
ц пред њиме, нагло се тргне и зверајући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p 
 чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то чело баште 
ишао у подрум по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Мила 
ина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са  
љубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част.</p> <p>Хајду 
х.</p> <p>Румена лица, округлих образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна г 
" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежа 
и неваљао.{S} Како отац Лаврентије беше вичан у васпитању — а и иначе беше то човек правог мора 
воје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти  
ипражје које му је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута д 
р. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мис 
а Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb 
 „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“ — које је Милан по други пут и 
плач изговарао: „Опрости ми бабо, никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало  
јући викне: „Опрости ми... ах!{S} Никад више не... не“...</p> <p>„Шта, шта је синко“? ћуткаше < 
е пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу бити несташан!“</p> <pb n="53" /> <p>Баш оног 
на од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чинило је  
 /> то ништа не чини.{S} Мој баба ми је више пута причао како хајдуци украду по које мушко дете 
гледа није бацао на Милана.{S} Милан је више пута због своје несташности молио Добривоја за опр 
 заспао, и онај сан снио — изговорно је више пута ове речи: „Опрости ми бабо никад више нећу би 
 сам други Милан.{S} Хвала ти што си ме више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио  
 <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни мене више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред о 
тле док је младо, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још 
натим путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распи 
је чича Панта дуже Милана чекао, тим се више једио — и зло и наопако би било од Милана да му је 
 Пантелеимон се нагло разболи и не беше више за живот.{S} Тада <pb n="86" /> пред своју смрт до 
недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све беше н 
 срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим друштвом, а особито 
е се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се н 
е зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни на праг изаћи од те  
те добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ које је непослуш 
цу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима буди у 
 „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заист 
и се савета твог учитеља, па се по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из 
ође дошапнуо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да 
 своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас  
 кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву дец 
нако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
само пред очима лебдио спомен несташног владања Милановог, и тада је уздахнуо рекавши: „Милане, 
оли и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчул 
испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне 
му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти  
јег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То су зас 
 му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуним правом могла је сека Зорка очекива 
ело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек тачно, савесно и на вр 
дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 
и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси владају.</p> </div>  
ер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасима.{S} Но кад не беше на 
родитељима, онда све то мораш предати у властитост оца Пантелемиона...“ за тим предавши Милану  
ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... тешко у 
од док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необи 
Над њим се Милан саже, напије се хладне воде, умије се, па се убрише рукавом од кошуље, те журе 
 оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим 
тивши Милана за руку, успе у своју шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умиј 
ац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и  
 се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Тек што је подне прешло.{S} Милан је  
ш само онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем  
руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи се.</ 
ака несме ни завирити, а камо ли потеру водити за хајдуцима, а и не бојећи се ничег јер његови  
а је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и з 
d="SRP18962_C10"> <head>10.{S} Хајдучки вођа наилази на Милана.</head> <p>Кад је Милан слатко з 
овора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећи 
нко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Опрости ми...  
је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри па му одреш 
нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не имајући куд н 
е Пантелеимоне!“</p> <p>Милета хајдучки вођа.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре 
кој пећини.</head> <p>Путем је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу 
пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа потајно заповедио Милану и то онда, кад су сви мом 
у шаку воде из тиквице коју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи  
е пажљиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и су 
али од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе једва изговорио 
 вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе убрисао заповеди једном <pb n="65" / 
<p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки вођа... „сад ћеш видети како је овде“...</p> <p>Тек што 
ајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се за тебе већ побринуо, па ако бу 
инко, погледај ми у очи“, поче хајдучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се 
шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрости ми бабо, никад  
 од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си т 
оворио — ишао је кроз шуму сам хајдучки вођа, који је због лова баш поред Милана проћи имао.{S} 
о његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али п 
овде“...</p> <p>Тек што је ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак дол 
дмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и  
 дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се полако и на прстима к њему приближио, посм 
е Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене. 
его што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељнош 
Милану служило на част.</p> <p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру  
ао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је пол 
ргао нагло своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита М 
речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игуману све и сва 
е.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p 
p>Што је Милан смислио, то је хајдучком вођи усмено казао.{S} На освитку четвртог јутра, пошто  
.. о... о“...</p> <p>Сад беше хајдучком вођи још мрачнија цела првашња појава.{S} Не знађаше ка 
учку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими у хајдуке.{S} Ја сам истина млад, а 
ви хајдуци изишавши на сусрет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</ 
обукао, и пошто је казао жељу хајдучком вођи, — овоко му рече хајдучки вођа: „Синко, ја сам се  
о се тамо црни“? запита Милан хајдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји с 
гањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зе 
 што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године п 
 децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се з 
.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти велим; пази на с 
азити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године зак 
 и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој поса 
п Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете с 
 играш са твојим друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме 
 и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може 
која је била засађена са дрвећем разног воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу к 
ље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треба радити.</p 
не не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се заустави код једне  
на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и цвећем засадити и тако је за кратко време млади 
p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>Сви мона 
ако можеш убити, кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! р 
, удавио или што слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ра 
ио, онда су се сви сити насмејали малом враголану.</p> <p>Тако се Милан забављао и разговарао с 
извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнаниш 
запита мали Миша: „А ко може убити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“ 
од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шп 
41" /> пиштољ, па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича 
што је баба Пелиној мачки везао камен о врат па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у ов 
псу белову везао неку стару клепетушу о врат, други пут је баба Макрени манастирској кухарици п 
луђер одмах покаже Милану <pb n="67" /> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на вр 
анове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>Милан се сад упут 
ле је његов отац код куће стражарио код врата и чекао Милана држећи у руци дренов прут с којим  
а крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„Оче благослови“! рече М 
ах тако и учине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући кора 
е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи свуд по соби, отиде у смочару, 
Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах уп 
уке“!</p> <pb n="42" /> <p>С овим речма врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> < 
им сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сиротим људима који 
а други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде бела  
) па му исприповеда све и сва и онда се врати својој кући. — Отац Миланов чуо је за све оно што 
смислио то је и урадио.</p> <p>Одмах се врати натраг, па се упути путем што води иза села.{S} Т 
ци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда мал 
њигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ од милине узме Добри 
плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили на 
 до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На растанку хајдучки вођа загрли Милана;  
b n="71" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли 
 путем.{S} Како је побегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивај 
о спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочекао учитељ са кратким 
мну пећину, — која је била затворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.< 
ориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Не 
 побожношћу пристојношћу сахранили пред вратима св. цркве.</p> <milestone unit="subSection" />  
S} Милан је ушао, али од страха већ при вратима пао онесвешћен па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа з 
аставши се са родитељима — сав радостан вратио оцу игуману.</p> <p>Кад је чича Панта дошао у се 
 игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случају вратио својим родитељима, онда све то мораш предати у в 
меравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачући, тукао се у пр 
послетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци поје 
и и сутра по мене дођу, ја се кући нећу вратити“.</p> <p>Отац игуман одмах зазвони, у тај мах д 
не више жива видети.{S} Ја се кући нећу вратити, ја пред очи мојим родитељима не смем жив доћи. 
ој живот калуђерском чину тај се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад 
не о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мног народ у овај манастир.</p> <p>Кад се Мила 
7" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан и уопште као што је на дому био в 
S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се неваљала друштва, слуш 
ани опет и то на њивама си видети могао вредне жетеоце који су жњели жито.{S} Милан се ових осо 
 стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ 
м од своје њиве <pb n="5" /> коју је он вредно обрађивао — ипак се он није зато погордио.</p> < 
 ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> ови 
дно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем игуманом.</p> <p> 
 свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, п 
мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам  
 учитеља и оца, који те је подстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вреда 
риповеда и оцу игуману све и сва.{S} За време Милановог приповедања отац Пантелеимон се слатко  
 похваљујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, виде 
ст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за леђима оца игуман 
држаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је сву децу распустио 
оје лекције је увек тачно, савесно и на време научио.{S} Своје задаће је чисто и лепо писао па  
иш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку реченицу: „Кона 
оно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мал 
особито оца игумана које ће те кад буде време закалуђерити, те ако будеш служио за углед свима  
ма к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да л 
 склони се у хлад и ту се одмараше неко време но не за дуго јер му није пријала.{S} Стомак му ј 
та се око њега збива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, 
 збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а Милан од ужаса испусти пиштољ и 
у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је 
м и цвећем засадити и тако је за кратко време млади игуман уредио овај манастир да је било мили 
тазом.</p> <p>Стаза ова их је за кратко време извела из те шуме.</p> <pb n="58" /> <p>Милану се 
е Милан дошао у манастир.{S} За цело то време нису Миланови родитељи долазили.{S} Милан је <pb  
: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, 
и.</p> <p>Милан је у манастиру од неког времена јако почео напредовати на велико удивљење оца и 
са хајдуком.{S} Кад су се после кратког времена приближили манастиру М.... угледи Милан звоник  
 зеницу ока свог. — Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb  
ио за углед свима калуђерима — постаћеш временом игуманом.{S} Ево ти синко ова кеса с новци, и  
 честиту и ваљану Хришћанку — беше узор врлина које женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлин 
и мирољубље.{S} Свима <pb n="7" /> овим врлинама привикивала је сека Зорка и свог јединца Добри 
Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у њег 
е женско лице красе.</p> <p>Најглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост,  
м је хајдучки вођа причао Милану много, врло много о хајдучком животу, а нарочито о бојевима са 
овог оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне о 
седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера 
ан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад си у манастиру потражио прибежишт 
Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и непослушан.</p> <p>Сека Зорки је често  
зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре 
>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко врло тешко уздануо, кајући се због своје тврдоглавости. 
г ти помогао синко“! одврати му калуђер врло љупко — „кога тражиш“?</p> <p>„Оца Понтелеимона!“  
Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао п 
— а причао ми је како је хајдучки живот врло сретан живот.{S} Хајдуци су оружани јунаци лепо об 
 примао к срцу од своје мајке и беше му врло мило па се по њеним саветима и владао.{S} И с пуни 
и дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу српске цркве откуцавало  
ве змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице сијаше златна јабука, а на јабуци златан 
својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога 
 ове дужности Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили 
ем жив доћи.{S} Остаћу овде, па нека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се 
и кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, прими ме у хајдуке.{S} Прими  
 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим чла 
у школу и села сваки на своје место.{S} Г. надзорник је отишао за испитни сто, на којем беше мн 
вист.</head> <p>Учитељ је после одласка г. надзорниковог, још при растанку, изговорио својој де 
око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележником и са осталим  
S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпуној мери.{S} Покрај тога мољаху се Бо 
га учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ осталим је још и ово додао: „Који 
но спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што ле 
ао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> <p>Ово је 
тељи сретнији но икада те плате за труд г. лечнику који се на мах врати својој кући.{S} Добриво 
вала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке и г. у 
е које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлеп 
>Још оног јутра око 8 часова приспео је г. надзорник са г. г. сеоским парохом, кнезом, бележник 
ко паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при  
 је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље пред испито 
рпско-народној школи уче — стављао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разб 
к по други пут морао похвалити и ђаке и г. учитеља, те се онда са свима члановима опрости и оде 
 који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. надзорника у руку врати се на своје место.{S} Учитељ 
се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћ 
корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек 
еца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први стављао питања <pb n="21" /> из науке  
обу која је била лепо спремљена.</p> <p>Г. надзорника је на вратима са својим ученицима — дочек 
н па пружи руку ономе што <pb n="35" /> га је запитао — додавши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај  
а, шта је синко“? ћуткаше <pb n="55" /> га хајдучки вођа... „ти си снивао, је ли“...</p> <p>„Оп 
ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад м 
и и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>О 
 — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта од 
ште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје њив 
привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све д 
 намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p 
ћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да 
е Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родите 
о.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мислио т 
 Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Мил 
{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<fore 
>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... на најсвечан 
то је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки вођа га је слушао са <pb n="57" /> највећом знатижељношћу, п 
ао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе.</p> <p>„Како је  
 миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Н 
ра учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављ 
<pb n="11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где  
, а то је она лако чинила.{S} Одвраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у шк 
онда сретан бити“.{S} Осим тога, водила га је у башту, која је била засађена са дрвећем разног  
чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Мила 
ком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служило на част. 
 по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је почео сад муцати, јер 
како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милановом) па му исп 
ећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> 
тељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће. <pb n="23" /> Ово б 
ац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечн 
дно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div 
ко хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и уче га х 
p> <p>„Како је теби име? синко“! запита га хајдучки вођа.</p> <pb n="56" /> <p>Милан се охрабри 
 сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</p> <p>Милан је по 
„А знаш ли што читати и писати“? запита га отац игуман.</p> <p>„Знам“! рече Милан укратко.</p>  
 никад више нећу бити несташан“? запита га хајдучки вођа мало озбиљније.</p> <p>Овде Милан не и 
крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам Вам једно писмо“, рече 
пси.</p> <p>„А шта ти ту радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p 
Из стотину усана излетале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше о 
ијала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не  
 Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича  
е дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да 
а онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним к 
> <p>Отац игуман мало уплашен, не смеде га читати на први мах.</p> <p>Но кад виде прве редове:  
ца које воде у трапезарију.</p> <p>Онде га заустави један необичан призор.</p> <p>Човек — стара 
ладен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> д 
оју је хајдучки вођа собом носио- умије га и својом марамом убрише очи и лице.</p> <p>Милан је  
 одвео свог несташка Милана.{S} Но није га баш одвео, јер је чича Панта имао посла док је Милан 
ном калуђеру, па му приђе руци и целује га.</p> <p>Ово се младом калуђеру особито допало, јер г 
ао крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — оставивши га матери отид 
у пао, брзо утрчи за њим у пећину, узме га на <pb n="63" /> руке па га однесе у своју собу где  
но, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb  
но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је рани 
ем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако просецао, као да ј 
ок је Милана са багрена стерао доле, те га онда одвукао онако подераног и уплаканог.{S} Милан и 
p>На уласку у калуђерски ходник сусрете га један млад калуђер, који држаше у руци бројанице.</p 
 држе и хране као птицу у кавезу, и уче га хајдуковању — а причао ми је како је хајдучки живот  
на прстима к њему приближио, посматраше га неко време и не могаше се доста начудити, шта је то? 
код чича Панта на путу срео, запитао би га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 год 
ан радосно, па промеривши, плот како би га прескочити могао — пође у башту.{S} Плот је прескочи 
е гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.</p> <p>„Но па за што сте овамо дошли“? 
 великог и малог и у опште од свих који га лично познаваху.</p> <p>То велико уважење стекао је  
 па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која б 
е манастире, тражећи нашег Милана.. али га не нађосмо ево ни овде јер јутрос чусмо од једног мо 
чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим  
његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлад 
ега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову ко 
н, па извадивши из шпага пиштољ, напери га на врапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обе 
 Младен видећи како Милан лаже — ухвати га за руку, па га одведе чича Пантиној кући, (оцу Милан 
ана од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, ота 
 радиш“? запита га чика Младен кушајући га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да 
е промеривши Миланово срце, и испитавши га потанко <pb n="75" /> о узроку његовог доласка у ман 
а на руке па га однесе кући — оставивши га матери отиде брзо по лечника, који је одмах дошао До 
е молитвеник моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не по 
обегавши од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека. 
 чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а сад ево ти ова пали 
ад се попео, онда је рекао у себи: „Док га не обрстим, нећу се сићи“!{S} Милан је тако слатко ј 
своју руку из руке хајдучког вође којом га је водио.</p> <p>„Шта то значи“! запита Милан чудећи 
и се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не 
 због своје тврдоглавости.</p> <p>У том га тешки сан ухвати, и он у плачу и заспа.{S} У сну му  
, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао: „Зато што си ме твојим до 
а волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока свог. — Мислио је — а то је в 
ело, приповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добри 
p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је могао Милан онако шта урадити 
вем том што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречава 
бегло није се више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигд 
и, за то сам оставио заветно писмо, ено га на столу пред иконом Мајке Божије, — у којем сам нап 
> <p>Милан — које од страха, а које што га је баш код те шуме ноћ ухватила — склони се у један  
 се младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти  
е који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је баба Пелиној мачки везао к 
нку хајдучки вођа загрли Милана; трипут га пољуби у чело и у лице и онда се растану.</p> <p>Мил 
вечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељ 
</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но незна 
 Милан је свесрдно и тачно вршио, те су га због његове вредноће сви монаси хвалили пред оцем иг 
 траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне мисли опет спопадоше.</p> <p>Једући јабуке зане 
бац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пружи руку ономе што <pb n="35 
коле кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола 
анесе се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како 
е лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га одмах подигне, узме га на руке па га однесе кући — о 
е ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, како је лепо код сво 
а као најбољег ђака.</p> <p>Од радости, газда Пери није било ништа отерати пар од најлепших јаг 
а својим поштеним и вредним животом.{S} Газда Пера је био тих, миран и благ.{S} Никога није оп  
во младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је видео како му уч 
 људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој зајам к 
 дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по о 
 сином, чија је кућа била преко пута од газда Перине куће.</p> <p>Чича Панта који је сережан у  
д куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа 
добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n=" 
рка је само ћутала на ове речи, које је газда Пера изговорно — па се мало насмешила.{S} Знала ј 
аху.</p> <p>То велико уважење стекао је газда Пера својим поштеним и вредним животом.{S} Газда  
итељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чувао као зеницу ока  
у сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имања стао, сам 
... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ов 
ти својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети књигу  
ича Панта који је сережан у свом седу и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као пра 
итеља: „Сиротима буди у помоћи“.</p> <p>Газда Пера је тако сваком приликом свесрдно и чинио. —  
е син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ — тако је звало цело село оца овога дечака  
несташлука, коју је Милан и у манастиру гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском 
л дотрчаше чувари чика Младенове баште: гаров и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све  
ог дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој 
јеси... променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив  
 све једнако јаукао од бола, а из места где му је сачма у нежно тело ушла — лопила је крв.</p>  
.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год ч 
читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Панта је био строг отац и казнио је св 
 иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао  
асмо наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, 
буди се Милан.{S} Устане, па не знајући где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други 
 Милан је само ишао у цркву са игуманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ доби 
свртао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада с 
вртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе. 
вши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, р 
="63" /> руке па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није  
 га је синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А как 
еше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу, погледи сву 
и би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном ко 
моје покојне матере, чувај га као очи у глави, и не показуј га ником, док се не покалуђериш — а 
а цео свет.{S} Туга и брига беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпос 
ека ме вуци раскидају.{S} Ех, моја луда главо“!</p> <p>Овде се Милан ухватио за чело, и тешко в 
ан је дрхтао као прут на води, сагнутом главом као осуђен стајао је непомично и плакао...</p> < 
их образа, висока стаса, црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон 
 ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па онда настави меким тихи 
главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатко заспи.</p> <pb n="47" 
о шапћући тихо и дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесе 
је пријала.{S} Стомак му је био празан, глад га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лев 
о, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> <p>Освртао се на све стране не би ли о 
и.{S} Ваш право вели српска пословица: „Глад и курјака из шуме истера“. —</p> <p>Тек што је нек 
ипе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан, уморан, охрабри се па пође кући.{S} Ваш право в 
 за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки вођа се слатко насм 
ио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвучан као у ан 
Иза пуцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега п 
о, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео 
ђе право онамо, од куда је долазио први глас.</p> <p>И не превари се.</p> <p>Пред њим лежаше ле 
рицама“.</p> <p>Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су с 
лободно“! чу се изнутра крупан старачки глас.{S} Милан отвори врата и ступи у ћелију.</p> <p>„О 
в који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје 
ше дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! викао. —</p> <p>Већ  
ењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште 
лаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је први став 
 коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка устезао, јер није знао  
је појао у цркви.{S} Због његовог лепог гласа на брзо се рашчуло по околини манастира па су дол 
> <p>„Оче игумане“! поче Милан радосним гласом „ако моји родитељи и сутра по мене дођу, ја се к 
ес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом 
аха Мирона, па онда настави меким тихим гласом:</p> <p>„Буди побожан, чувај св. веру, св. храм  
оји је Милан дошао за монаха, био је на гласу због лепог положаја; што је био лепо уређен, што  
уман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{S} Глас му је дрхтао, ал беше умиљат и милозвуча 
 и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима кој 
по код своје куће бити.{S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гл 
 хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме ка 
ш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је 
решио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај  
pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што 
 се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и 
„Бог те благословио синко“! рече игуман гледајући час у писмо, час у палицу, на којој беху обви 
S} Нестрпељиво је чекао док су му књигу гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па 
p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледали кроз прсте држећи: „младост лудост“.{S} Али кад 
 да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје родитеље пред очима који га не познадоше.< 
Милан све већма љутио, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S}  
ћи ићи.{S} Милан је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим пог 
у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом мо 
ио прозор, дражио псе... скидао птичија гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих нест 
</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па онда речи: „Опрос 
о слично учинио.</p> <p>„Враг не спава“ говораше у себи чича Панта... „Ко шта ради себи ради“.. 
смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Милан се на ове речи јак 
ред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ тол 
е.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, п 
прости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! викну чика Младен.</p> <p>„Е па ја сам за то ч 
етета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Човек збори, ал’ Бог твори“.</p> </div> <div 
 малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па д 
ј да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у које 
ати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одго 
кад изучи ту сеоску. „Та школоваћу га — говорио је газда Пера својој жени — „па ма ме пола имањ 
љиво слушао све што му је хајдучки вођа говорио.</p> <p>Пошто се хајдучки вођа утешио и сузе уб 
дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добриво 
ј мајци о оном, о чем је учитељ у школи говорио, шта им је приповедао или какве им ствари показ 
уги пут је приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и н 
<p>Сека Зорки је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да  
пао.</p> <pb n="81" /> <p>Док је старац говорио, Милан је дрхтао као прут на води, сагнутом гла 
о <pb n="66" /> се пред вратима, шта ће говорити пред оцем игуманом.</p> <p>„Нећу лагати“ говор 
 смеју долазити своме сину у походе кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три  
то ту беше сакривено, а све то беше кад год у турским рукама.</p> <p>У ту пећину ући беше одист 
икне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој м 
</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ п 
ао се на све стране не би ли опазио где год какво шумско воће, но и тога не беше.{S} Тада се за 
о се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> 
риповедао је од радости сваком ко га је год запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојево 
синоћ видео последњи пут.</p> <p>Где је год чича Панта ушао, свако га је запитао: „А како је мо 
 књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је  
а савет и од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај  
>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа његових 
о ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш ли оца“?</p> <p>„Имам“!</p> <p>„А 
љу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! б 
о: „Има смо једног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као нес 
 стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несретног случаја заблудео  
еп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе витка тела, обливен сузама по лицу, а 
астир.</p> <p>Кад се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М.. 
оју ми је ваш брат Мирон као ђак пре 18 година — донео — нека буде од сад његова.{S} Мени су ча 
ом.</head> <p>Кад се Милану навршило 18 година, онда га отац Пантелеимон игуман манастира М.... 
ог живота.</p> <p>Кад је Мирону било 28 година, отац Пантелеимон се нагло разболи и не беше виш 
е Милан Спасић“.</p> <p>„А колико ти је година“?</p> <p>„Мени је сад 11 година“!</p> <p>„Имаш л 
d> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој 
/p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао  
ог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господи 
аканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписа 
ако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добрив 
рог владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху на 
</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере  
...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту од свог учитеља због свог доб 
светитељске руке дотицали.</p> <p>Сваке године о слави св. храма <pb n="78" /> тог, врвио је мн 
д се Милану навршила 15 година беше оне године изванредна слава у манастиру М...</p> <p>Том при 
н за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачког живота приближивао.</p> <p>Пролећ 
{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и с 
е више вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не мога 
можеш помоћи...{S} Ми смо ево већ четир године у онакој тузи“ говораше брижна жена...</p> <p>Ми 
ћу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш о 
ати.{S} Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по те 
јдучког вођу.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те са 
тави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S 
н место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све дотле док му није несташлук тако 
.</p> <p>„То је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.< 
 Пајом, млинарским сином, који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" />  
ви“! рече Милан ушавши у ћелији у којој горијаше кандило пред иконом св. Богомајке — па приступ 
м бегајући и плачући, тукао се у прса и горко се кајао за свој несташлук.</p> <p>Сад му изађоше 
о беше учитељу најрадоснији тренутак из горког учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпева 
магајте“! викао. —</p> <p>Већ су му цео горњи капут сав искидали били кад је чика Младен дотрча 
ведно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све ш 
 Милан сам себи... „отићи ћу у хајдучку гору, па ћу се пријавити хајдучком вођи, нека ме прими  
ахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао горућу воштаницу, склопи очи оцу Пантелеимону.</p> <p>С 
воривши ово речи: „<foreign>Помјани мја Господи во царствиј <pb n="87" /> твојеми</foreign>“... 
молитвом пре школске наставе: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изгов 
ило.</p> <p>На овај рад подстицао ју је господин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој прв 
 са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан састао 
а да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Момци по заповести одмах учине.</p> <p>Св 
ојео све јабуке што је бака спремила за госте, трећи пут је једном младом калуђеру заденуо перу 
а осећао најсретнијим.</p> <p>Кад су се гости после славе разишли, Миланови родитељи су још пун 
талим ђацима спреми све што ће за дочек гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову запов 
има — дошао и је и отац игуман са свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан 
чић већ као из мрамора истесана кула са готским луковима из којих провириваху пушке острагуше,  
ошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је тебе 
 ти ниси могао са сокака доћи к мени по грабуље“? запита га чика Младен, па га оштро погледи.</ 
 једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n="50" /> од земље доњих.{S} За тим 
по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом в 
кад немаш ни палице, а врабац је ено на грани?</p> <p>„Боме ја ћу га убити“! рече Милан па пруж 
ити оног врапца што стоји на багреновој грани“?</p> <p>„Ја могу“! рече Милан одважно.</p> <p>Св 
пужа на дрво и за тили час беше на оној грани, на којој беше највише јабука.{S} Лупне ногом о г 
н весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад умукоше.{S} Нема тишина је целом васионом з 
ј беше највише јабука.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу 
н журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало прелаз на више м 
{S} Шта учини!{S} Но ипак си сретан.{S} Грех ће се твој опрати.{S} То је врло лепо од тебе кад  
илостивом оцу небесним: опрости ми моје грехе које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здрав 
е са Миланом?</p> <p>Милан је од љутине грискао усне, кидао листове из књига па расипао по путу 
адости надимале, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: 
дрхћући од зиме, сагне главу па храстов грм, подметне руку под главу па занесен у мислима слатк 
је сад Милан... ти си сад већ у хладном гробу...{S} Твоји родитељи,., заједно са мојим проклињу 
уцњаве спусти се пљусак.</p> <p>На глас грома Милан се одмах тргао, па уплашено око њега посмат 
је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног земљеделца.</p> <pb 
ој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је радошћу о 
ово хајдучки вођа изговорно, ал хајдуци грунуше из пушака у знак доласка једног новајлије.</p>  
ако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осе 
године као најбољи ђак показао, отиде у гумно, одабере једно најлепше јагње, метне га на раме п 
ран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чекај лоло... ако не дођеш веч 
одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природ 
 виногради, лево шљивици; напред зелена густа шумица са игумановим летњиковцем, а натраг лепе п 
црних очију, а главу му украшаваше црна густа и дугачка коса.{S} Мирон је као млад монах служио 
евати, киша престаде пљуштати, а црни и густи облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n 
м што се Милан журио — задржавало га је густо шумско грање и шипражје које му је спречавало пре 
љив.{S} Глава му беше правилно округла, густом као чађ црном косом покривена и лепо очешљана.{S 
S} Па како беше уморан од пута, седне у густу траву и одмараше се у хладу.</p> <p>Ту га црне ми 
 сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве речи.</p> <p>Ох, ала су то сретни трен 
 очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у с 
али Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај тога мајка га је сваког јутра и вечера 
је, није бабо“ поче Милан <pb n="82" /> гушећи се у сузама па не могући издржати тугу свога срц 
 Камо је отишао?{S} Чиме се бавио? и т. д.</p> <pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свак 
вши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљиво је очекивао, 
ја гњезда са дрвећа... крао јабуке и т. д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и  
попети; ко сме отићи ноћу на таван и т. д. на која питања су се мали јунаци истицали хвалећи се 
 добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада 
 мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривоје 
 извести, по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родите 
во у којем има доста покварених срдаца, да не наиђеш на зло.{S} Не играј се са онаким стварима  
епе и поучне приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S 
птице певачице одлетеше у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У то 
зорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту, па да своји 
овог доласка у манастир М... увидео је, да је Милан заиста морао бити одвише несташан, јогунаст 
обио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутр 
 јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па како беше уморан од пу 
па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп 
} Милан је тако слатко јео црне дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> < 
и ципеле, да му спреми воде за умивање, да звони у 5 сати на јутрење.{S} Затим је морао са једн 
светлуцаше оштри поглед, уверили би се, да је оштроуман и досетљив.{S} Глава му беше правилно о 
акрије, тврдо намеравши и зарекавши се, да се кући неће вратити жив.{S} Путем бегајући и плачућ 
м монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред руч 
 се том несретном појавом тако збунили, да <pb n="36" /> су били неко време као изван себе, а М 
м правом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама  
ли Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сретне мајке од радости надимале, па је  
ан чудећи се.</p> <p>„Е синко то значи, да се сви моји момци радују твоме доласку — али ти синк 
ују твоме доласку — али ти синко велим, да ти овде не можеш остати...</p> <p>Милану се ове посл 
ве на страну, јер ћемо поћи за Миланом, да видимо шта је смислио оне ноћи кад је плакао у издуб 
ак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се игуман задивио Милановом изванредно лепом гласу.{ 
лашен нагне бегати, и то таким полетом, да се у трен ока изгубио испред својих другова.{S} Добр 
лужбе, заповедно је Милану отац игуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима с 
е више пута избио кад сам био несташан, да ме ниси избио не би утекао....</p> <p>„Та ти си зар  
кукавицу: онда је газда Пера показивао, да се влада по оним речима Христа Спаситеља: „Сиротима  
 приповечицу тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала  
ој је све ове очине савете тако слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усад 
и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више никад није дружио са неваљалим 
ет из околних места и са стране скупио, да присуствује на духовној слави.</p> <p>Литургија беше 
јући и крчећи себи пута, умори се тако, да га зној спопао, а при том га је и глад морила.</p> < 
ка.{S} Лупне ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабу 
 се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за  
 свако питање одговарао тако задовољно, да су се сви чудили разборитости његовој.</p> <p>А кад  
Боже хвала“ — тако сложно и милогласно, да је г. надзорник по други пут морао похвалити и ђаке  
е је непослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек вр 
 мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би м 
како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита  
> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синко не пит 
 овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као 
ако облагорођаваху срца присуствујућих, да су се сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље о 
мам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да жели 
м.{S} Од сада му беше најмилија забава: да сади и залива цвеће.</p> <p>Мајка му је много пута п 
 којем сам написао своју жељу, а та је: да браћа иноси после моје смрти Мирона изаберу за игума 
 како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш како се патим због твоје тешке ране!....</p> <p 
— „сад ходи у трапезарију <pb n="72" /> да те покажем свима монасима.</p> <p>У трапезарији беху 
 Панта био у том уверењу, <pb n="44" /> да је Милана ма на који начин нестало са овога света.</ 
те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда оцу Пантелемиону, ти ћеш тамо бити ђак, паз 
тим људима који су, видећи <pb n="6" /> да газда Пера не прима зајам натраг, односили свој заја 
е уздахнуо рекавши: „Милане, Милане!{S} Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земљ 
</p> <p>„Па како си овамо дошао“?...{S} Да се ниси изгубио, или су те родитељи ваљда отерали од 
радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи д 
 јаукаше од бола. — „Шта је, шта је?{S} Да те није убио“? збуњено запиткиваху један другог.{S}  
могаше се доста начудити, шта је то?{S} Да ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“ 
дноћи — јер беше тад особито послушан — да је и сам чезнуо за радом као жедан за водом.{S} Од с 
Мислио је — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад  
— па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Нап 
едва је и чика Младен избавио Милана, а да није на брзо дотрчао, све би му хаљине искидали пси. 
ба-ба-а а...“ одговори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ ! 
ри, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху бож 
>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене  
 од свега тога одвраћати и опомињати га да у будуће то не чини.{S} За морално васпитање, отац Л 
се се у мислима, а те мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и  
ео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на л 
ојим проклињу сад мене и траже ме ваљда да ми се освете“.</p> <pb n="52" /> <p>„Ах не — неће ни 
башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показавши му прво како то треб 
љи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и чича Панта 
Ја сам заповедио једном од мојих момака да те одведе у манастир М... <pb n="64" /> да те преда  
е она лепо васпитана, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је  
} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је за пример Милана  
еца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујућ 
</p> <p>Сека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> 
мајка га је сваког јутра и вечера учила да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућива 
у те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда 
знатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред њиме, нагло се тргне и зверајући  
ва срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да г 
„Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај 
ца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Д 
ли су се још већма и спријатељили се ма да беху различите нарави, Милан је мал’ не сваког дана  
ориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог благословио са преобилним плодом од своје  
ња.{S} Честита, ваљана и побожна — и ма да беше из сиромашне породице — ипак беше она лепо васп 
едну по једну вадећи, јеђаше у сласт ма да беху тако киселе, да су му се уста скупљала.{S} Па к 
оге, па се упути по знанцима и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих ро 
ет привезао рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи св 
<p>Хајдучки вођа одмах заповеди момцима да изнесу што лепшу вечеру за младога госта.</p> <p>Мом 
дио — и зло и наопако би било од Милана да му је онда дошао пред очи.</p> <p>Кад се чича Панти  
Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„Боме нисам“! беше одг 
Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. 
бива.{S} Тама беше неко време тако црна да ни прст пред оком ниси могао видети, а кад муња севн 
ога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини. 
ан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одмара.</p> <p>Посл 
} Ходите сад са мном, убришите сузе, па да вас пријавим оцу игуману“ рече <pb n="83" /> Милан с 
ти — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо намеравши и зарекавши 
гуман, да отиде у горњу трапезарију, па да са осталим ђацима спреми све што ће за дочек гостију 
лепше и сјајније одговоре на испиту, па да својим одговорима потврде труд и рад свога учитеља и 
ки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах так 
атворена са вратима од самога челика па да донесе пун котао злата.</p> <p>Ово је хајдучки вођа  
н морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумарајући и крчећ 
 да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надз 
а, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мало провесели.</p> <p>Што је см 
и га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како 
и спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милана за руку, успе  
дова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да што су ти усне црне“?</p> <p>„Јео сам пекмеза“!</p>  
пећина, ја сам, па онда пун котао злата да донесем — шта ће то значити“?{S} Испрва се устезао д 
о да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p> <p>Тумара 
 — а овако је Милан морао много што шта да претрпи док се није опаметио.</p> </div> <div type=" 
 није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Мила 
 кад год им је воља.{S} За тим им обећа да ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда до 
 овде јер јутрос чусмо од једног монаха да овде нема никаквог Милана.</p> <p>„Није, није бабо“  
у оближње њиве, да накупе мало гусеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појав 
зађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати, јер недалеко пред шемом крај зелене ливаде 
вај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам ја отео од једн 
} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми воде за умива 
о сад муцати, јер није знао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном 
појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав 
оснице, кад сиромах човек не зна од куд да заслужи коју кукавицу: онда је газда Пера показивао, 
и — а већ беше 11 час ноћи — помисли: е да се није гдегод завукао па ћути.{S} Врати се у собу,  
 наћи, нити нас је ко могао упутити где да га тражимо.</p> <p>Овде се старац опет заплакао, као 
"11" /> несташлука.{S} Саветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Мил 
р пред г. надзорником.{S} Говорио им је да се труде, да што лепше и сјајније одговоре на испиту 
тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случаја убио, удавио или шт 
 ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио: да знаш  
жи Милана, па да га казни, и посаветује да у будуће тако што не чини.</p> </div> <div type="cha 
>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је лакше“! викне  
и манастира па су долазили сваке недеље да слушају манастирског новог ђака како поји.</p> <p>Ми 
ин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки уморан мало одма 
о, а кад остари, онда се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младос 
јући — па све осврћући се на све стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме  
врати се чича Панта у собу, мирно легне да спава.</p> <p>Спавати није могао, јер тек што се сет 
</p> <p>„Ао обешењаче, та ти хоћеш мене да превариш“! рече чика Младен видећи како Милан лаже — 
везан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и покварио, јер ј 
 овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађете“? „Јест, јест синко“... <pb n="80" /> поче ст 
ко се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како  
цу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог  
<pb n="45" /> <p>Увидићеш драги читаоче да: свака штета учи човека памети и благо оном ко се за 
p> <p>После оваког разговора сви легоше да спавају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отид 
 приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свог 
и и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, пред њим стајао хајдучки вођа  
рима потврде труд и рад свога учитеља и да му осветлају образ пред г. надзорником, а међ остали 
 дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се  
 ће Милана за три године закалуђерити и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{ 
аветовала га је да не иде много с њим и да се не меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добрив 
аште. —</p> <p>Кад је овамо дошао, види да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег  
дучки вођа „ти си спав’о је ли?{S} Ходи да те умијем па да се умириш“.{S} Затим ухвативши Милан 
а се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову 
 кад је дошао у манастир, па им дозволи да смеју долазити своме сину у походе кад год им је вољ 
тога да би се спасао од батина, намисли да оде иза села на ледине па да се тамо са чобанима мал 
оре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра потражи Милана, па да га казни, и посаветује д 
 што само један монах бити може — науми да лепим поучењима искорени из Милана сваку клицу неста 
а знајући шта ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије 
рошле ноћи с њим збило.{S} С тога науми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село д 
и где је, пође право кроз шуму у намери да изађе на други крај.{S} Смео није натраг да се врати 
ауми да остави хајдучку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> < 
ем изненадио и обрадовао, дозвољавам ти да се играш са твојим друговима колико ти је воња, али  
ад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" 
1" /> <p>Манастирски ђак се одмах врати да изврши заповест оца игумана.</p> <p>„А знаш ли што ч 
 се не сме враћати одавде.{S} Може бити да твоји родитељи тебе сад траже па ако дођу овамо, ја  
шан.{S} Подај му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи 
овао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао остварити.</p> </div> <div typ 
о храну сиромашним сељанима, не тражећи да му се натраг врати.{S} Како ли је мило било оним сир 
ваког јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml 
има и родовима да тражи Милана — држећи да је ма код кога од својих родова морао отићи да прено 
а Панта је само слегао раменима, велећи да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тр 
ајбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па побегне непознат 
ћи ћу сад хајдучком вођи, па ћу му рећи да желим у хајдуке ступити“.</p> <p>„А мој отац? мати?  
а код кога од својих родова морао отићи да преноћи.</p> <pb n="43" /> <p>Но и ово беше узалуд.{ 
 па земљу.</p> <p>Хајдучки вођа знајући да Милан неће издржати страх — ишао је полако за њим, и 
то пре удали!</p> <p>Напослетку знајући да у ову шуму нико од Турака несме ни завирити, а камо  
оји је сав дрхћући корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља 
 крв.</p> <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило с 
и калуђерском чину.{S} Милану препоручи да има све поштовати исто онако као што поштује и отца  
азао књигу са златним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p> 
па поклони Милановим родитељима рекавши да им је то благодарни син донео кад је дошао у манасти 
 и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Д 
 нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму  
" /> прима само једно.{S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је доб 
ро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на вре 
та урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијат 
да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са онаким играма које ти могу какове озледе 
оња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> жао, немој да се играш са  
 друговима колико ти је воња, али немој да се ским свадиш, немој да учиниш коме <pb n="33" /> ж 
је мало звоно: тин! тан! тин! тан! знак да је сад време да се руча, па да се после ручка сваки  
као обично.{S} На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху к 
ими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће — ако Бог да — бити његова.</p> <p>Ову палицу сам 
н јатаган.{S} А сад хајде са мном, знам да си огладнео“!</p> <p>Ово изговоривши, ухвати Милана  
 не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан  
осе на видик и оцену његов труд. — Елем да не описујем потанко све, што се питало и како је кој 
ечничким настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељ 
кад је чика Младен дотрчао са дреновцем да растера псе.{S} Једва је и чика Младен избавио Милан 
его што ћу ти примити за мог ђака желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до 
 и да ће онда доћи у његово село и сњим да служи у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десниц 
каже младог ђака који је дошао са жељом да се посвети калуђерском чину.{S} Милану препоручи да  
 није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих родитеља, и да се крије као зверка, в 
ог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити  
је свом снагом и одушевљењем настојавао да манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на нов 
илан по други пут изговорио, није могао да себи протумачи, шта то значи?</p> <p>Напослетку се с 
бе био обвезан, то сваки пут није могао да доспе да Милана казни.{S} Због тог се Милан и поквар 
е књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан ј 
иди да се љуто преварио.{S} Он се надао да ће код ма којег пастира замолити мало млека и црна х 
рече Милан кроз плач и једва се уздржао да га не познаду по гласу.{S} Милан је гледао своје род 
та ће то значити“?{S} Испрва се устезао да уђе у пећину, али охрабривши се уђе у пећину, која б 
жито.{S} Милан се ових особа јако бојао да га <pb n="49" /> ко не спази, те с тога што је мисли 
p> <p>Овде се старац опет заплакао, као да му је сињи камен на срце пао.</p> <pb n="81" /> <p>Д 
ојим оштрим погледом тако просецао, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добриво 
пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> <p>„Шта је 
дела.{S} Изгледао је на први поглед као да је син каквога грофа, а не као син простог имућног з 
почеше севати, а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах з 
ва кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је ватрени бич пукао.{S} Иза пуцњаве спусти се пљуса 
>Гле, како се облаци купе нада мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да зн 
н сав радостан.{S} У срцу је осећао као да се на ново родио.</p> <p>Тек што је Милан отишао у т 
 се држати испит, па је због тога рекао да се сви спреме, да понове лекције па да потпуно спрем 
ако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма м 
е не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} 
ао како ће сад да слаже, једва је чекао да се опрости са чика Младеном.</p> <p>„Истину говори“! 
гледали и хвалили га.{S} Једва је чекао да дође кући па да покаже својим родитељима шта је доби 
па је бацио у бунар.{S} Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша 
 се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је  
 сеоски сережан оружао кад је ноћу ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јау 
е зарекао да се нећу вратити кући, него да ћу овде остати па ма ме вуци појели но ако хоћеш, пр 
лан се овом одговору већма радовао него да је видео свог оца — видећи да ће му се лепа замисао  
од стране Турака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре  
бривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи  
>Милан је тек сад дошао к себи и увидео да је то мало час био сан, и да је место његовог оца, п 
е дудине, да не би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђ 
гу.{S} Ову <pb n="26" /> намеру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје 
Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Милан беше несташан и неваља 
а изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан 
 ја сам бабо.. зар сам се тако променио да ме баш не познајеш“?</p> <p>„Јеси синко јеси... пром 
ан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због тога се једва провукао кроз <pb n="7 
ики је пут превалио, а није ни приметио да су већ на неколико стотина корака пред хајдучком пећ 
а му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако доле.</p> <p>Тек што се сишао 
бром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне навике.{S} Ох, ка 
цела првашња појава.{S} Не знађаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, по 
ј деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за време школског одмора, и тек онда је с 
лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При свем том што се Мил 
је спречавало прелаз на више места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се 
учку пећину у намери да оде у које село да се најми за пастира.</p> </div> <div type="chapter"  
ољ који беше напуњен, но оно је мислило да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S 
е.{S} Прими ме ма за твоје слушче, само да не свиснем од глади“.</p> <p>На ове речи хајдучки во 
ле оне недеље, ко ће боље научити, само да што више и боље могу одговорити на испиту.{S} Но све 
благо оном ко се за рана опамети.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан би 
 и белов, на га сташе дрпати тако силно да се све разлегао глас Миланов који је: „помагајте“! в 
е Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад нешто учио, он је бежао од школе, ишао  
еља а и од свога оца.{S} Но Милан место да се поправио, он је бивао све гори и несташнији, све  
 отишао са Мироном у његово родно место да као гост служи у цркви.</p> <p>Том приликом се Милан 
 мало уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да н 
вај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док се ниј 
говори Милан.</p> <p>„А да ниси ти дошо да једеш дудова“?</p> <p>„Ни-и—и сам“ !</p> <p>„Па да ш 
во беше узалуд.{S} Нигде Милана, па бар да му ко каже где га је синоћ видео последњи пут.</p> < 
време млади игуман уредио овај манастир да је било милина ући у овај св. дом.</p> <p>Кад се Мил 
о примити овога чина, јер му беше зазор да он као најмлађи има власт над свима старијим монасим 
 разумео шта је хтео Милан оно мало час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године 
ок му није несташлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</ 
 да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, док рана не зарасте.{S} С овим 
ши: „ево за опкладу;“</p> <p>Овај држећ да лаже, а и из љубопитства да види шта ће Милан урадит 
 у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло један до другог  
мановој, а млади калуђер отидне у цркву да одслужи св. литургију.</p> <p>Путем мишљаше калуђер: 
 једним најмлађим монахом отићи у цркву да упали свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — м 
н је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био 
речима је поп Сава подстицао сека Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпи 
о заповеди једном <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах 
као што поштује и отца игумана, каже му да се има онако владати као што се и остали монаси влад 
/> врата од игуманове ћелије и рекне му да куца прво на врата пре него што уђе унутра.</p> <p>М 
четка устезао, јер није знао коју песму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак н 
а чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем какав имаш глас.</p> <p>Милан се с почетка уст 
павају, а хајдучки вођа заповеди Милану да сад отиде у једну подземну пећину, — која је била за 
ма са својим друговима на зелену пољану да се играју лопте.</p> <p>Кад су дошли на одређено мес 
, као да је из зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радо 
 зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да изађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ус 
S} Хладан ветар гле како душе хоће душу да ми издува из мене.</p> <p>Гле, како се облаци купе н 
 дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који бе 
ио.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<f 
зађеш напоље?{S} Ти се ваљда мене бојиш да ти не ускратим играње?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ р 
 познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кро 
знаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз п 
ши се.</p> <p>„Чули смо“ поче старац — „да су га хајдуци ухватили па однели у један манастир но 
ин би он могао отићи у хајдуке.</p> <p>„Да, знам шта ћу сад урадити“ говораше Милан сам себи... 
tle>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка само онаково, каково је њему  
она...“ за тим предавши Милану све ово, даде му и писмо, те удари у плач.{S} Милан је пажљиво с 
е временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту сеоску. „ 
 онда се растану.</p> <p>Милан се одмах даде па пут са хајдуком.{S} Кад су се после кратког вре 
ство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох, прими од њега и чувај је, јер ја се надам да ће  
које сам хотимице и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад 
 је често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, 
да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све дотле док је младо, а кад остари,  
се и овако му рекао: „ Синко!{S} Ево ти дајем ову лепу књигу коју сам наменио оном који се у ов 
а поучавао у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </ 
а близу једна другој.</p> <p>По томе је дакле свако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добриво 
чаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син имућних сеоских родитеља.</p> <p>„Газда Пера“ 
а и матер па ћеш срећан бити!{S} Ево ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учите 
ргију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан је био монах Мирон, и доцније и 
рака — па не могаше за дуго да се реши: дал’ да потражи тог духа или да се што пре удали!</p> < 
е би ни гужваре слађе јео да му је нана дала.</p> <p>Кад је осетио да је сит, сиђе се полако до 
ог воћа и са многим цвећем.{S} Ту му је дала у руке малу канту са решетком са којом <pb n="10"  
Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће показ 
рко сунце, пред собом лепу долину, а из далека као да се из земље уздизао неки црн облачић.</p> 
а иза муње чујаше се као да се нагло из далека каква кола зауставила.{S} Одмах за тим као да је 
оред Милана проћи имао.{S} Чувши још из далека неко јецање и неко уздисање; помисли е се није к 
да Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далек 
лије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака.{S} На торњу срп 
та ће из тог следити — науми да побегне далеко у свет, па да се у какву шуму сакрије, тврдо нам 
 оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан  
и свеће, да спреми одежде и стихаре.{S} Даље — морао је пред ручак поставити сто, па ако је био 
мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неколико леја да сам сади воће и цвеће  
е онда са свима члановима опрости и оде даље својим послом.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ељи ваљда отерали од себе“? запиткиваше даље хајдучки вођа, на која питања је Милан кроз зубе ј 
сви осећали блаженим.{S} Због тога беше даље овај манастир чувен, што је у манастиру том лежало 
ивота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" 
 по сир млеко, маст, месо, вино, и тако даље{S} Затим за време ручка морао је Милан стојати за  
 који беше још гори од Милана... и тако даље</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" xml:i 
рођу због своје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подсти 
оје непослушности... и тако даље и тако даље“</p> <p>Овим речима је поп Сава подстицао сека Зор 
ао или какве им ствари показивао и тако даље</p> <p>Тако је једанпут приповедао како <pb n="9"  
о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповед 
еру заденуо перушку за камилавку и тако даље</p> <p>Све ове Миланове несташлуке монаси су гледа 
ашности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њихово 
и Милана — па све беше узалуд.{S} Сутра дан је не само по свом селу тражио Милана, него и у обл 
ра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад 
ети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мирон.</p> <p>И његови родитељ 
<p>Хајдучки вођа није хтео Милану сутра дан о том ништа да спомене.{S} Сутра дан око поноћи дог 
еститога оца Пантелеимона.</p> <p>Сутра дан су монаси оца игумана са највећој побожношћу присто 
 да не зна.{S} Тако је чича Панта читав дан пропустио тражећи Милана — па све беше узалуд.{S} С 
ашлук тако ушао у страст да је по читав дан бегао од куће кријући се које где.</p> <p>Чича Пант 
 слаже са тим несташком за којега сваки дан долазе тужбе његовом оцу:{S} Милан урадио ово, Мила 
подне у очи св. Илије.</p> <p>Леп летњи дан.{S} Сунце је далеко одскочило.{S} Врућина беше јака 
 млека и црна хлеба, па ће тим провести дан без бриге.{S} Но кад тамо, а од пастира ни корова.< 
{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надзорник њих испитивати.{S} Целе недеље 
“.</p> <p>У време циче зиме, кад по цео дан злочести псогоња влада, кад сиромах сељак не сме ни 
 држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру, па му  
ицало.{S} Веселе птичице које су по вас дан весело цвркутале скакућућ са гране на грану — сад у 
 <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала о 
зтумачивши му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила о 
} Милан је тако лутао по шуми скоро 1/4 дана, па никако да угледа краја од шуме.</p> <p>При све 
 рану и заповедио родитељима да га за 8 дана не пуштају из собе већ да мирно лежи све дотле, до 
 а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи сретнији но икада  
уманом где је читао апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципе 
е.</p> <pb n="73" /> <p>За оних првих 8 дана Милан је само ишао у цркву са игуманом где је чита 
дужности у манастиру.</head> <p>Првих 8 дана увидео је Милан како је то благодат бити манастирс 
моран, а и како беше тога <pb n="28" /> дана, права омара и жега, то Милан потражи хладовину, с 
мало одмара.</p> <p>После подне истог а дана тако-око 5—6 часова, дошло је неколико другова Доб 
место затеку и Милана овде који је тога дана побегао од куће јер га је отац љуто избио што је б 
а свима гостима који су и на ручку тога дана били.</p> <p>Милан је одмах у засебну ћелију оца и 
Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манас 
зличите нарави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој би 
м стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који беше напуњен, но  
но, па се и година приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} 
ио па се и година дана навршила од оног дана, када је Милан дошао у манастир.{S} За цело то вре 
њим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n=" 
обривој беху једних година.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели 
кад је Милан и четвртог, петог и шестог дана ово чинио, онда је отац Лаврентије <pb n="76" /> м 
вратило.{S} Тражисмо га пуне трп године дана распитивајући за њега, али нигде га не могасмо наћ 
посла да прво извршиш, па ако ли за три дана не извршиш, онда ћу те отпустити, а ако ли пак изв 
за Милана, чича Панта пропусти пуна три дана без успеха.{S} Сад је чича Панта био у том уверењу 
ишли, Миланови родитељи су још пуна три дана остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови 
на остали у манастиру.</p> <p>После три дана Миланови родитељи пођу кући.{S} На поласку отац иг 
 се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана навршило, онда се Милан сам сети шта се прошле пре 
а монаха постригао, онда је на неколико дана доцније — отац Пантелеимон заиста отишао са Мироно 
игне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од села.{S} Баш се онда сунце смирило 
 кад муња севну беше светлије него у по дана.</p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо д 
летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицима када ће се држати испит, па је з 
рићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не дођу онда мораш овда и о 
 Због тога те нећу пострићи кроз годину дана, па ако за годину дана твоји родитељи по тебе не д 
у гајити почео.{S} Тако је н. пр. првих дана манастирском псу белову везао неку стару клепетушу 
н зависти, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем п 
коли најбољим показао буде.{S} Ти си се данас најдостојнији показао ове књиге, доказао си и зад 
Да си слушао савете твога оца, не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте сво 
 На лицу им се видео знак да се у нечем данас не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S}  
 покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S} Као што је Милан био н 
долазили су све топлији и топлији летњи дани.</p> <p>Учитељ је пре недељу дана објавио ученицим 
S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па се и година приближивала од оног дан 
 му на српском језику.</p> <p>Дан је за даном пролазио па се и година дана навршила од оног дан 
 молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се и крај треће године њиховог ђачко 
 беху му сад главне друге с којима се и дању и ноћу бавио.{S} Најпосле мало по мало почео је за 
 манастиру сачува леп глас у народу.{S} Дао је на ново цркву полепшати, баште уредити, воћем и  
 умро?</p> <p>„Жив је сине“, баба га је дао на школе да изучи за попа...</p> <p>„Ох сад ми је л 
слонове кости, и не реци ником ко ти је дао док не постанеш игуманом.</p> <p>,,Ако би се у случ 
лечати на кукурузима, а при том му није дао вечерати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
свете књиге, које му је отац Лаврентије дао да чита разтумачивши му на српском језику.</p> <p>Д 
ним корицама, рекавши да му је ту књигу дао г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је 
летале су речи: „Бог га живео“! „Бог му дао здравља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривој 
ти пар од најлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љ 
етне га на раме па га однесе учитељу на дар.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml:i 
ј му лека.{S} Штета ће бити да се његов дар занемари. <pb n="69" /> Прими га к себи за ђака, па 
Био је при том милостива срца и особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварен 
а Зорку да свог несташног иначе особито даровитог синчића васпита.</p> <p>Сека Зорка се понајви 
-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“! рече Милан кроз плач.</p> <p>„А ко је 
 одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опростим те гадне и непристојне  
ве лекције па да потпуно спремљени могу дати леп одговор пред г. надзорником.{S} Говорио им је  
 ћу те отпустити, а ако ли пак извршиш, даћу ти сребрну пушку и златан јатаган.{S} А сад хајде  
ажног срца, одвешћу те у моју пећину, и даћу ти три посла да прво извршиш, па ако ли за три дан 
још један поглед на Мирона, још једаред дахне и издахне.</p> <p>Мирон који је у руци држао гору 
цу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи улицом по 
а је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили из школе, па у реду мирно ходећи ул 
у, на којој беху обвијене <pb n="68" /> две змије од чистог сребра, а у среди иа врху од палице 
н умеша у игру.{S} Друштво се подели на две странке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добриво 
 — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} До 
 доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за те пуне две године Милан и Добривој бех 
ан крст.</p> <p>Код уласка манастирског дворишта, опрости се Милан са хајдуком који му је такођ 
 особито дарежљив човек.{S} Ма да му је двориште било претоварено са храном, и ма да га је Бог  
да, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Доб 
и молитвеник у шпаг — уђе у манастирско двориште.</p> <p>На уласку у калуђерски ходник сусрете  
ре него што је Милан ушао у манастирско двориште, приправио <pb n="66" /> се пред вратима, шта  
ем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма 
/p> <p>Кола су их чекала у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их 
 гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан се овом одгово 
је синко, моја гора, у тој гори моји су дворови, у те дворове ћу те сад одвести“.</p> <p>Милан  
што појати“?</p> <p>„3нам“!</p> <p>Е па дед да чујем!{S} Отпој ми коју црквену песму да чујем к 
ерсину тарабу прескочити; ко се може на деда Симин дуд попети; ко сме отићи ноћу на таван и т.  
ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај деда твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.. 
ти велим; пази на свршетак, јер: „Конац дедо краси“... и још многих лепих поука говорио је газд 
 Турцима.</p> <p>Причао му је о славним делима хајдук Вељка, хајдук Симе... и других хајдука ко 
да мном као да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми о 
мисли навађаху га да се одважи на какво дело.</p> <p>Премишљао је како и на који начин би он мо 
ан овде плакао и кајао се за своје лудо дело, дотле је његов отац код куће стражарио код врата  
о што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изгово 
и кајао се за своје несмислено и невино дело не могући ни ока свести. —</p> <p>Док је Милан овд 
 којим би Милану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери каза 
/front> <body> <pb n="3" /> <head>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18962_ 
А МЛАДЕЖ</p> <p>XI. и XII.</p> <p>КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ</p> <p>Српској младежи приповеда:</p> <p>ДУШ 
хајдук ми је сад мало час рекао: „Конац дело краси“.</p> <p>За тим сакривши молитвеник у шпаг — 
Имај па уму ову кратку реченицу: „Конац дело краси“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
места тако да је Милан морао млого већи део пута да обиђе па да се упути па чисту равницу.</p>  
кут.{S} Нигде Милана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича  
у цркви.{S} Сретни родитетељи, целивају десницу оцу игуману, па се онда растану.</p> <p>Кола су 
па приступивши к оцу игуману, целује му десницу.</p> <p>„Бог те благословио синко“! рече игуман 
тирска околина изгледаше му као рај.{S} Десно лепи виногради, лево шљивици; напред зелена густа 
 га је јако морила.</p> <p>Освртао се и десно и лево не би ли спазио где год дудово дрво, али н 
уман једва изговоривши ове речи — пружи десну руку и метне на главу младога монаха Мирона, па о 
иликом је ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши с 
жеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо даје се савијати све  
чини шта хоће и да иде куд хоће, јер је дете сад као восак на којем се свашта урезати да.{S} Ур 
се више савити не да.{S} Треба да своје дете привикнеш још из ране младости страху божјем и пос 
танко све, што се питало и како је које дете одговарало, доста то, да је г. надзорник после зак 
едног сина од својих 10—11 година, беше дете од више весело и несташно, па као несташно дете чи 
а.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S} С тога гледај да 
 ранио свог најбољег друга.{S} Дете као дете мислећи да је убило свога друга, уплаши се, па поб 
и у руку ону палицу, коју је он сам као дете донео у манастир М....</p> <p>Млади игуман је свом 
пролазили или које су сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један д 
 по којој су се уверити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, 
и га: „Пријатељу!{S} Ниси ли видео како дете од 10—11 година да је овим путем прошло“?</p> <p>„ 
саветима својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саве 
ослушно, јогунасто, и несташно, да тако дете зло пролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра 
 топло љубила и овако говорила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи  
ричао како хајдуци украду по које мушко дете па га код себе држе и хране као птицу у кавезу, и  
ги!{S} Ја сам једно несташно и неваљало дете, које је због својих несташлука и због своје тврдо 
лада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима својих старијих, већ  
н и пристојан.{S} Непристојно и немирно дете нико не воли и не трпи.{S} Што радиш и опет ти вел 
а.</p> <p>„О синко, заиста ти си сретно дете.{S} Пре него што ћу ти примити за мог ђака желим д 
више весело и несташно, па као несташно дете чинило је несташлуке... играло се и са онаким ства 
 суседа који беше несташно и непослушно дете, како пролази због <pb n="11" /> несташлука.{S} Са 
ај тога мољаху се Богу за здравље свога детета.{S} И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 днев 
S} С тога гледај да у невино срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете  
{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека Зорка“ — тако зв 
е она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Тихо би му тада овако говорила: „Чов 
 сретали.{S} Свако дете ишло је са оним дететом које је било ближе један другом т. ј. чија је к 
често и поп Сава овако говорио: „Не дај детету на вољу, да чини шта хоће и да иде куд хоће, јер 
 је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље 
тако занимљиво приповедао, да су га сва деца као жедна слушала и тако рећи гутала учитељеве реч 
 децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала молитву пре наставе.{S} Исто је тако чинио 
ог учитељског живота.</p> <p>За тим сва деца отпевају песму: „Теби Боже хвала“ — тако сложно и  
то!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад год су сва деца у школи била мирна, онда им је учитељ по коју лепу 
и страху божјем и послушности.{S} Многа деца зло прођу због своје непослушности... и тако даље  
етку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за се извести, по којој су се уверити  
 онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући песму: „<title>Ђачки растанак 
рапца, одапне и пукне. — </p> <p>Сва се деца обезнанише кад видише пиштољ. —</p> <p>„Ајао моја  
ав занет био од радости, видећи како му деца износе на видик и оцену његов труд. — Елем да не о 
са кратким и лепим поздравом.{S} Сва су деца за тим мирно ушла у школу и села сваки на своје ме 
љао је и г. надзорник питања на која су деца тако паметно и разборито одговарала да се г. надзо 
: „Преблаги Господи“.{S} Ову молитву су деца у глас врло лепо изговорила.</p> <p>Г. парох је пр 
вог, још при растанку, изговорио својој деци кратког садржаја лепу поуку како да се владају за  
ељ је свагда баш тако згодну приповетку деци приповедао, из које су и сама деца могла науку за  
те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само ону де 
не би те данас црна земља покривала!{S} Децо, децо, слушајте своје родитеље, јер Бог воли само  
ве монахе, па им овако на самрти рече: „Децо, она палица коју ми је ваш брат Мирон као ђак пре  
да је празан — однесе га собом па се са децом играло.{S} Том приликом је ранио свог најбољег др 
сваке наставе, побожно се прекрсти и са децом отпоје по који тропар или би сва деца очитала мол 
ло се и са онаким стварима које нису за децу.{S} Једног дана украде од мене један пиштољ који б 
е тако чинио и после наставе, а онда је децу пустио кући и том приликом су два по два излазили  
лас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почел 
реме школског одмора, и тек онда је сву децу распустио.{S} Радосна деца клицајући и певајући пе 
ојединих матера, које су своју неваљалу децу опомињале речима: „Владајте се онако као што се До 
анети“.{S} Ово изрекавши, остави веселу децу која од радости кликтаху и скакутаху што ће се са  
е своје родитеље, јер Бог воли само ону децу која своје родитеље љубе и која се за благо и срећ 
 су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну приповетку де 
ли сан или јава.</p> <p>„Хајдучка шуми, дечак, сузе“... говораше хајдучки вођа у себи.... „па о 
и од својих родитеља.{S} Испитај га!{S} Дечак је паметан али несташан.{S} Подај му лека.{S} Ште 
 садржаја:</p> <p>„Ево стоји пред тобом дечак од својих 10—11 година, који је због једног несре 
н и уопште као што је на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прав 
егови родитељи.</head> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као ја 
 превари се.</p> <p>Пред њим лежаше леп дечак <pb n="54" /> око својих 10—11 година, црне косе  
ра“ — тако је звало цело село оца овога дечака — био је у опште од свих сељана у селу Б... љубљ 
ина.{S} Још оног дана када су се оба та дечака уписала за ђаке, заволели су се још већма и спри 
ђаше како да утиша уплашеног и буновног дечака.</p> <p>„Синко, погледај ми у очи“, поче хајдучк 
срет хајдучком вођи — пољубе непознатог дечака, па га подигну у вис.</p> <p>Ово је Милану служи 
слетку се саже, полако дрмне непознатог дечака — који у сну држећи збиља да је његов отац пред  
ка тела, обливен сузама по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Х 
ом детету или о послушном и непослушном дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео 
Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам вам укратко описао — беше дакле син иму 
љујући при том учитеља који је за време дечијег одговарања сав занет био од радости, видећи как 
о прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље.  
Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на 
 упутити својој кући, побоји се на путу ди ће газда Пера казати његовом оцу како је хтео отети  
ад се Милан постригао за монаха.</p> <p>Диван ли беше то монах.</p> <p>Румена лица, округлих об 
ордио.</p> <p>Сви су се сељани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино доб 
о одговарала да се г. надзорник чудио и дивио том успеху, похваљујући при том учитеља који је з 
 не беше.{S} Тада се заустави код једне дивље јабуке.{S} Погледи горе на гране и промери <pb n= 
дело му беше чисто и лепо, те изазиваше дивљење лепоти његовог одела.{S} Изгледао је на први по 
по лицу, а пред дечаком лежаху неколико дивљих начетих јабука.</p> <p>Хајдучки вођа који се пол 
е по њима владај“ — па мало прогледавши дивно бојадисане слике из дечијег живота — похвалио би  
иживао.</p> <p>Пролеће је прошло, а иза дивног пролећа долазили су све топлији и топлији летњи  
сеница да нахране своје младе.{S} У том дивном природном појаву, пробуди се Милан.{S} Устане, п 
 по сред пута повлачећи ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао см 
} То беше ватрени круг који се полагано дизао, смешкајући се провиривао иза такозваног „Хајдучк 
 беху нагомилани као најгушћи и најцрњи дим.</p> <p>За мало, па ветрић који је дувао престаде.< 
усти облаци се растурише и изчезоше као дим.</p> <pb n="48" /> <p>Остаде небо чисто као стакло. 
ти“ говораше Милан... „у лажи је плитко дио, то сам већ толико пута искусио, а и овај хајдук ми 
азио.</p> <p>Овај призор је Милана тако дирнуо, да је морао запитати што плачу?</p> <p>„Ох синк 
p> <p>Овај ужасан призор је Милана тако дирнуо да је у несвест пао, те онесвешћен лежао све док 
оме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с тобом!</p> <p>Ово изговоривши г. надзорник пружи 
ти дакле предајем ову лепу књигу, па се дичи њоме, а учитељ и твоји родитељи, нека се диче с то 
есму да одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, 
И Бог им је услишао молитву.{S} После 8 дневног брижног и савесног неговања родитељског — Добри 
а одпоји.{S} Напослетку одпочне: „Дјева днес“ кондак на Божић — тако меким, лепим гласом, да се 
е год дудово дрво, али ни тога не беше, до саме липе.</p> <p>Сад не имајући куд ни камо, гладан 
ad> <p>Био је омален дечак око својих 9 до 10 година.{S} Са румених и као јабука пуних образа њ 
 младом калуђеру особито допало, јер га до сад још нико у руку није пољубио.</p> <p>„Бог ти пом 
ављао и разговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког ра 
 <pb n="65" /> хајдуку да одведе Милана до манастира М.. па онда нека се одмах врати.</p> <p>На 
ириваху пушке острагуше, поређане једна до друге.</p> <p>„Ето синко моје куле“! рече хајдучки в 
не ногом о грану тако снажно, да су све до једне попадале на земљу.{S} Стрешавши јабуке, полако 
у манастирском дворишту.{S} Милан их је до по пута испратио, а онда их је загрлио и изљубио, и  
 што су оба честита сина своје родитеље до смрти хранили и издржавали.</p> </div> </body> </tex 
стране да ли га ко не би спазио, стигне до неке храстове шуме која беше по дана хода удаљена од 
храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свако дело које започнеш да га д 
ка желим да ми исприповедаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан  
аху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у двориште на свој п 
 мало одморе, поседају сви у коло један до другог па чупкајући зелену траву запиткиваху један д 
 па га однесе у своју собу где је Милан до зоре снивао.</p> <p>Хајдучки вођа није хтео Милану с 
с не слажу, јер се путем не гледаху као до сад.{S} Ово се само на лицу Милановом могло приметит 
о кроз <pb n="79" /> народ док је дошао до првих степеница које воде у трапезарију.</p> <p>Онде 
ведаш све од речи до речи како си дошао до хајдучког вође.{S} Онда Милан исприповеда и оцу игум 
 руци држаше.</p> <p>Кад је Милан дошао до врати игуманове ћелије, закуца прво слабије, а онда  
 <pb n="40" /> Не чујаше се ништа друго до: пуцкање несташних ноћних зефира.{S} Бледи месец је  
ваху чича Панти тешке бриге, због којих до зоре не могаше заспати.{S} Стога намисли да сутра по 
га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а буље“ 
ћи га као бајати не познаје га.</p> <p>„До-до-дошао сам да-да-да ми <pb n="30" /> дате гра-а бу 
илана.</p> <p>„Но тај се деран од неког доба ама баш проневаљалио“ гунђаше чича Панта... „а чек 
азговарао са хајдучким момцима до неког доба ноћи при месечини.</p> <p>После оваког разговора с 
добностима која хајдуци особито у летње доба уживају, а то уживање пружа им сама мати природа.< 
ебе већ побринуо, па ако будеш честит и добар, бићеш сретан.{S} Ја сам заповедио једном од моји 
обожан, чувај св. веру, св. храм и буди добар и од сад као што си и до сад био.{S} Пази на свак 
тац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривој 
рила: „Слатко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти  
одстицао на вредноћу.{S} Буди увек тако добар, буди увек тако вредан, учи, чувај се и клони се  
 на далеко, по оној српској пословици: „Добар се глас далеко чује“.</p> <p>У време циче зиме, к 
, који држаше у руци бројанице.</p> <p>„Добар дан! оче свети“! назове Милан смиреном калуђеру,  
д. због којих несташлука је Милан често добивао шибе и од учитеља а и од свога оца.{S} Но Милан 
l:id="SRP18962_C15"> <head>15.{S} Милан добија поучења и савете.</head> <p>Отац Лаврентије пром 
нашеског ђакона лицем на Цвети.{S} Тада добије име Мирон.{S} Сутра дан Милан беше већ монах Мир 
ло уплашено.</p> <p>„Имате ли ви што да добијете овде?{S} Или сте изгубили па не можете да нађе 
едног буљукпаше који ју је јамачно онда добио, кад су Турци последњи пут разрушили манастир М.. 
и па да покаже својим родитељима шта је добио.</p> <p>А како беше са Миланом?</p> <p>Милан је о 
о је својим друговима лепу књигу што је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, с 
ту, и бунцао је неке речи што и он није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У  
ио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога мржња, био 
 кесу дуката што <pb n="84" /> је Милан добио од оног хајдука па поклони Милановим родитељима р 
гостију нужно бити.</p> <p>Чим је Милан добио ову заповест, одмах се пожурио да изврши, те због 
о апостол.{S} После 8 дана Милан је већ добио налог да оцу игуману чисти ципеле, да му спреми в 
ња одговорао <pb n="19" /> буде, тај ће добити од г. надзорника књигу са златним корицама“.</p> 
 да види шта ће Милан урадити — рекне: „добићеш од мене сутра 10 јабука ако убијеш оног врапца! 
тан ако се одржи у тим врлинама које је добра мати постепено пресађивала у његово младо срце.</ 
еху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од Милана ма да Мила 
ролази.</p> <p>Учитељ је био човек врло добра срца, побожан и мирољубив. <pb n="14" /> Пре свак 
 то је: „<title>Буквар</title>“.</p> <p>Добра мајка је своме сину давала васпитање спочетка сам 
 у моралном и духовном животу дајући му добре савете по којима се има владати.</p> </div> <div  
грање?{S} Не!{S} Не бој се синко!“ рече добри отац тако нежно, да је одмах устао са седала, па  
шан, исто је тако обратно <pb n="17" /> Добривој био баш послушан, миран, вредан, тачан, уредан 
Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> Добривој му је све опраштао и ни мрка погледа није баца 
и: „У очи Божића прасе се не угоји“!{S} Добривој је једва чекао да дође тај дан када ће г. надз 
ти“.</p> <p>„А мој отац? мати? па...{S} Добривој?...{S} Ах“!{S} Онде се Милан као из сна тргао. 
pter" xml:id="SRP18962_C1"> <head>1.{S} Добривој и његови родитељи.</head> <p>Био је омален деч 
н ока изгубио испред својих другова.{S} Добривој је све једнако јаукао од бола, а из места где  
лан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра срца па није хтео да се туђи од М 
онда врати у двориште на свој посао.{S} Добривој се одмах упути одма са својим друговима на зел 
огло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Добривој је лежао на трави блед као крпа.{S} Отац га од 
 дана први пут служио св. литургију.{S} Добривој <pb n="89" /> је био дакле свештеник а Милан ј 
ли Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно 
ижног и савесног неговања родитељског — Добривој је са свим оздравио и само се као црвена пега  
јутра и вечера молио Богу, држећи да је Добривој умро.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
подин учитељ, а то је било онда, кад је Добривој први пут могао прочитати пред својом добром ма 
меру је хтео да изврши баш онда, кад је Добривој хтео да уђе у своје двориште.</p> <p>У онај ма 
слушности и вредноћи.</p> <p>Кад год је Добривој из школе изишао, приповедао би својој мајци о  
Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао тамо је и Милан ишао.</p> <p>Заједно су у 
 ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и Милан био; куд је Добривој ишао т 
 променио си се јако“.</p> <p>„А где је Добривој?{S} Је ли жив ил’ је умро?</p> <p>„Жив је сине 
S} Целе недеље пред испитом понављао је Добривој своје лекције, а Милан место да је бар и сад н 
оја за руку, одведе га у собу где му је Добривој показао књигу са златним корицама, рекавши да  
сви <pb n="16" /> су се чудили, како се Добривој слаже са тим несташком за којега сваки дан дол 
еру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књизи, тим се Милан све ве 
о час да учини.</p> <p>Од милине што се Добривој и ове године као најбољи ђак показао, отиде у  
е речима: „Владајте се онако као што се Добривој влада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добри 
ом могла је сека Зорка очекивати, да ће Добривој бити сретан ако се одржи у тим врлинама које ј 
им настојањем, а особито уверењем да ће Добривој за 8 дана оздравити — беху тужни родитељи срет 
на дому био ваљан дечак, исто тако беше Добривој и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг  
 није добио онакову књигу, као што је и Добривој добио.{S} У Милана се сад породила због тога м 
 ишао да чини патролу; приказао му се и Добривој, који је јаукао од бола, а из левог рамена как 
онако подераног и уплаканог.{S} Милан и Добривој беху једних година.{S} Још оног дана када су с 
 године и за те пуне две године Милан и Добривој беху најбољи другови.{S} Добривој је био добра 
обривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се тако привикао раду и вредноћи — јер беше та 
 Милан није знао да је у овом друштву и Добривој па се с тога и он умеша у игру.{S} Друштво се  
решетком са којом <pb n="10" /> је мали Добривој заливао цвеће у башти.{S} Даље дала му је неко 
е приче и то тако занимљиве, да је мали Добривој сваку реч своје миле мајке гутао.{S} Покрај то 
приближивала од оног дана, када је мали Добривој први пут ступио у школу.{S} Добривој се за цел 
аписао, <pb n="13" /> није се хтео мали Добривој играти.</p> <p>Зашто!{S} Ево зашто:</p> <p>Кад 
ом дечаку и тако даље{S} Све је то мали Добривој тако умео лепо приповедати, да су се груди сре 
ако ђаче имало свога друга.</p> <p>Мали Добривој је ишао увек са Миланом чича Пантиним сином, ч 
двраћала га од несташних игара, јер док Добривој није пошао у школу, дотле беше врло несташан и 
а, и да се крије као зверка, већ би као Добривој слушао свога оца покоравајући се њему учио би  
упадао је сад свима у очи, а то је: што Добривој и Милан нису заједно отишли кући као обично.{S 
 запиткиваху један другог.{S} У тај мах Добривој падне онесвешћен на земљу.{S} Румено лице на м 
имућног земљеделца.</p> <pb n="4" /> <p>Добривој, тако беше име том лепушкастом дечаку кога сам 
лада, па ће вас свако волети“...</p> <p>Добривој заиста и беше сваке године похваљен на испиту  
меша у игри где се Милан налази.</p> <p>Добривој је све ово примао к срцу од своје мајке и беше 
e>“ разиђу се сваки својој кући.</p> <p>Добривој и Милан одоше право кући.</p> <pb n="24" /> <p 
је газда Пера пред својим сином.</p> <p>Добривој је све ове очине савете тако слушао, да их је  
 ногу за ногом и дижући прашину.</p> <p>Добривој је напротив скакутао смешећи се од радости, по 
о би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није могао журити <pb n="25" /> због многог 
ека Зорка се понајвише трудила да свога Добривоја привикне послушности и вредноћи.</p> <p>Кад г 
е, па је радошћу обузета, грлила малога Добривоја, топло љубила и овако говорила: „Слатко дете  
авља“!</p> <p>Ето таки беше отац малога Добривоја.</p> <p>А каква му беше мати?</p> <p>Мати му  
у и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега сваког јутра и 
Ово је био најрадоснији глас не само за Добривоја, него и за сву децу која су са Добривојем зај 
грао, па и слика оног призора кад је на Добривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S 
> <p>У онај мах кад се Милан затрчао на Добривоја, да му отме из руке књигу — изишао је баш онд 
а, па је настојавала да и свога јединца Добривоја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро вас 
ривикивала је сека Зорка и свог јединца Добривоја кад му је тек шест година било.</p> <p>На ова 
јлепших јагањаца учитељу на дар. — Свог Добривоја волео је газда Пера више свега; љубио га и чу 
е — а то је временом и учинио — да свог Добривоја даде на веће <pb n="12" /> школе кад изучи ту 
уке — дошла му је пред очи слика мртвог Добривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја уб 
н је целим путем попреко гледао веселог Добривоја, те га је са својим оштрим погледом тако прос 
 је добио на испиту.{S} Ко је год поред Добривоја прошао, свако је застао, па ако је знао читат 
, шкрипио зубима и гледао је како би од Добривоја отео ону лепу књигу.{S} Ову <pb n="26" /> нам 
ео да Милан збиља хоће да отме књигу од Добривоја, потрчи и одгурне неваљалог Милана, па онда у 
његовом оцу како је хтео отети књигу од Добривоја — па с тога да би се спасао од батина, намисл 
ривоја.{S} Он бејаше тврдо уверен да је Добривоја убио, па знајући шта ће из тог следити — наум 
етку причао о несретном случају како је Добривоја нехотице убио, онда <pb n="70" /> је отац игу 
а своје место.{S} Учитељ од милине узме Добривоја за руке па га пољуби очински у пуне обрашчиће 
рог али добар, чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како 
 кући долазили.{S} Милан није могао без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељева 
том тражио је згодну прилику у којој би Добривоја осрамотио, или би му ма у чем нашкодио.{S} На 
е слике из дечијег живота — похвалио би Добривоја и одлазио даље. —</p> <p>Добривој се није мог 
дгурне неваљалог Милана, па онда узевши Добривоја за руку, одведе га у собу где му је Добривој  
 је одмах устао са седала, па ухвативши Добривоја за руку, извео га на улицу и овако му рекао:  
нке.</p> <p>И овом приликом спази Милан Добривоја но с њим није хтео Милан ни речце проговорити 
 погледавши у испитни записник, прозвао Добривоја <pb n="22" /> преда се и овако му рекао: „ Си 
ви пријатељи. — Кад је газда Пера одвео Добривоја да га упише у школу, <pb n="15" /> онда је и  
 више пута због своје несташности молио Добривоја за опроштење. — Дан за даном пролазаше па се  
па како је хотевши убити врапца — ранио Добривоја и т. д.</p> <p>Озлојеђени чича Панта нестрпљи 
павати није могао, јер тек што се сетно Добривоја, помислио је да се Милан можда због оног случ 
да хоће да ме казне за моје дело.{S} Ах Добривоје да знаш како се кајем, ти би ми одма опростио 
оји дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стева вичу да из 
pter" xml:id="SRP18962_C2"> <head>2.{S} Добривојев друг.</head> <p>Дан је за даном пролазно, па 
отме из руке књигу — изишао је баш онда Добривојев отац на улицу, па кад је видео да Милан збиљ 
их да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добривојев који беше отац строг али добар, чувши глас к 
а твог буде успешан“... говорио је отац Добривојев.... „Не иди у друштво у којем има доста покв 
ђивала у његово младо срце.</p> <p>Отац Добривојев — газда Пера, — беше још сретнији кад је вид 
о г. надзорник на испиту. —</p> <p>Отац Добривојев је тек сад разумео шта је хтео Милан оно мал 
ку који се на мах врати својој кући.{S} Добривојеви родитељи су вршили налог г. лечника у потпу 
н св. манастира М....</p> <p>Миланови и Добривојеви родитељи дочекали су највећу радост под сво 
ану платио његово несташно дело.</p> <p>Добривојеви другови су још оне вечери казали Милановом  
ине и за неколико тренутака врате се са Добривојевим оцем, који је сав дрхћући корачао, не веру 
о 5—6 часова, дошло је неколико другова Добривојевих да се сњим мало позабављају.{S} Отац Добри 
запитао за Милана.{S} Одмах је отишао и Добривојевој кући па је и тамо приповедно све <pb n="85 
 <p>Затим заповеди Ђоки и Јоци да отрче Добривојевом оцу, па да му кажу шта се збило са Добриво 
или би му ма у чем нашкодио.{S} На жељу Добривојеву да се мало одморе, поседају сви у коло једа 
дости кликтаху и скакутаху што ће се са Добривојем до воље наиграти, па се онда врати у дворишт 
евом оцу, па да му кажу шта се збило са Добривојем.{S} Ови одмах тако и учине и за неколико тре 
 корачао, не верујући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И збиља се уверио.{S} Доб 
, због чега озлојеђен не хтеде данас са Добривојем кући ићи.{S} Милан је целим путем попреко гл 
обривоја, него и за сву децу која су са Добривојем заједно ишла, па су се почели натицати целе  
 зависти хтео неку намеру да изврши над Добривојем.{S} Што се Добривој већма радовао новој књиз 
о што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чекао Милана, а кад се чик 
Милан састао са својим негдашњим другом Добривојем, који је баш оног дана први пут служио св. л 
 њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти си сад већ у хлад 
чувши глас који дозиваше Добривоја рече Добривоју! „Добривоје, зар не чујеш како те Сима и Стев 
вши г. надзорник пружи лепу књигу малом Добривоју који дрхћући прими књигу, па пољубивши г. над 
несташан и неваљао.{S} Шта више и самом Добривоју је Милан наносио увреде, али <pb n="18" /> До 
рави, Милан је мал’ не сваког дана ишао Добривоју да се играју.{S} Где је Добривој био, ту је и 
де брзо по лечника, који је одмах дошао Добривоју прегледати рану, потрудио се <pb n="37" /> те 
то треба радити.</p> <p>Испочетка је то Добривоју тешко било, али мало по мало и Добривој се та 
{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне болове због моје нехато 
обривоја пукао и њега ранио.</p> <p>„Ах Добривоју...{S} Добривоју... јецао је сад Милан... ти с 
о без Добривоја бити.{S} Ово Миланово и Добријево пријатељевање упадало је у очи не само суседи 
 овако му рекао: „Зато што си ме твојим добрим владањем и учењем изненадио и обрадовао, дозвоља 
верити могла, да свако дете, које се по добрим саветима својих родитеља влада, да тако дете доб 
 Пази на свако дело које започнеш да га добро завршиш — па онда изговоривши ово речи: „<foreign 
да се моли Богу.{S} Навикавала га је на добро а упућивала да се клони од зла.{S} Стављала му је 
— па се мало насмешила.{S} Знала је она добро, да нико не зна шта може од детета постати.{S} Ти 
тко дете моје, буди увек тако добар, па добро пази на речи свог учитеља.{S} Он ће ти увек тако  
оја лепо васпита.{S} Знала је она да од добро васпитаног детета може постати ваљан човек. „Сека 
ат и милозвучан као у анђела.</p> <p>„Е добро синко“! рече игуман сасвим задовољно кад је Милан 
ући се њему учио би се само оном што је добро — а овако је Милан морао много што шта да претрпи 
срце свога детета урежеш све оно што је добро.{S} Знај да је дете као младо дрво, а дрво младо  
S} Због тог се Милан и покварио, јер је добро знао да га отац данас или сутра не може бити.{S}  
слушао, да их је све гутао и тако их је добро у срце своје усадио, да се у свом животу више ник 
, а на јабуци златан крст.</p> <p>„Које добро синко“? запита га игуман.</p> <p>„Ево донео сам В 
у.{S} Добривој се за цело школско време добро учио и примерно владао.{S} Своје лекције је увек  
уо ове речи: „Још, труди се и владај се добро.{S} Ма да си погрешио у нечем гледај да се поправ 
к себи за ђака, пази на њега, па ако се добро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћ 
има својих родитеља влада, да тако дете добро пролази, а оно дете које се не влада по саветима  
свашта урезати да.{S} Урезати се може и добро и зло, ал дете <pb n="8" /> прима само једно.{S}  
обучени.{S} И ја радо имам лепо одело и добро оружје.{S} Да... да.. отићи ћу сад хајдучком вођи 
а се поправиш.{S} Гледај да сваки посао добро и на време свршиш.{S} Имај па уму ову кратку рече 
и газда Пера, живили су и сад живе врло добро баш као прави пријатељи. — Кад је газда Пера одве 
ом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на далеко, по оној српској п 
од сад буди на опрезу.{S} Што год радиш добро и паметно ради, и <pb n="38" /> гледај да ти крај 
ођа се слатко насмијао па овако рекао: „Добро кад си тако храброг и одважног срца, одвешћу те у 
јабука ако убијеш оног врапца!“</p> <p>„Добро!“ рече Милан, па извадивши из шпага пиштољ, напер 
 и у школи и у цркви прави узор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се 
 на своју кућу и на родитеље, а на овог доброг друга Добривоја није заборавио, јер се за њега с 
љен на испиту од свог учитеља због свог доброг владања и учења. — Тако прођоше две године и за  
 слушај свога учитеља!{S} Слушај и твог доброг оца и мајку, јер ћеш само онда сретан бити“.{S}  
оца, пред њим стајао хајдучки вођа врло доброг срца, која га је пољубио у бледе али пуне образе 
 из ове шуме, изведи ме и одведи каквом добром човеку који ће ми дати савета како да се опрости 
ор дечијег доброг владања.{S} О његовом добром владању, на брзо се рашчуло по целом селу.{S} То 
ој први пут могао прочитати пред својом добром мајком наслов оне књиге, из које је учитељ њега  
е и нехотице учинио.{S} Дај здравље мом добром бившем другу Добривоју, који сад трпи ужасне бол 
 приповедао како им је учитељ говорио о добром и неваљалом детету или о послушном и непослушном 
јглавније врлине беху јој ове: мудрост, доброта, љубав, љупкост, вредноћа, штедња и мирољубље.{ 
обро узвлада закалуђери га.{S} За твоје доброчинство ћу ти захвалити.{S} Ову коју му ја дадох,  
х, ала су то сретни тренуци за невину и добру децу!{S} Учитељ је свагда баш тако згодну припове 
љани чудили и дивили његовом напретку у добру.{S} За газда Перино добро срце брзо се рашчуло на 
, да је г. надзорник после закљученог и довршеног испита најлепшим и најрадоснијим похвалама об 
највећом знатижељношћу, па кад је Милан довршио своје приповедање и свој несретни догађај, овак 
че игуман сасвим задовољно кад је Милан довршио појање — „сад ходи у трапезарију <pb n="72" />  
вршио своје приповедање и свој несретни догађај, овако дода напослетку: „Ја сам се зарекао да с 
ланов чуо је за све оно што се пре тога догодило са Миланом и Добривојем па је нестрпељиво чека 
шта да спомене.{S} Сутра дан око поноћи догодило се са Миланом тако исто.{S} Кад се три дана на 
о, већ приповеди све и сва шта се с њим догодило пре него што је овамо дошао.</p> <p>Хајдучки в 
г његове лакомислености и несташности — догодио.</p> <p>Целу ноћ је плакао и кајао се за своје  
.{S} Но да се онај несретни случај није догодио, не би Милан био приморан да бежи од својих род 
јући да се тако што са Добривојем могло догодити.{S} И зб